| 10.05.2020. |
|
||
|
|||
|
| 25.05.2020. | Predlog zakona o dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju |
odbačen
|
| 20.11.2019. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika |
odbačen
|
| 25.09.2018. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom |
odbačen
|
čeka se odgovor 4 godine i 6 meseci i 9 dana
Госпођо Мацура ви као народно посланик и још у одбору за Косово немате право да кршите устав Србије. Молим да нам објасните какву то аутономију за Србе на Косову тр�...
čeka se odgovor 4 godine i 11 meseci i 23 dana
Poštovana gospođo Macura, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije
čeka se odgovor 6 godina i 2 meseca i 18 dana
Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
Hvala, predsedavajuća.
Ja bih da se osvrnem na komentar narodne poslanice gospođe Radisavljević, s obzirom da se osvrnula na rad kabineta ministara bez portfelja.
Mislim da smo ovde bili retko kada u prilici mi kao ministri bez portfelja da objasnimo značaj i način na koji funkcionišemo i sa kakvim sredstvima mi raspolažemo.
Ovde danas na sednici smo najmanje nas dvoje kao ministri bez portfelja. Imate priliku sa nama neposredno da razgovarate. Znam da je i treći kolega tu u Skupštini i da nam se verovatno može pridružiti.
Dakle, u budžetu do kraja ove godine za rad kabineta koji ja vodim opredeljeno je 150 miliona dinara. Najveći deo tih sredstava opredelila sam upravo za nadležnosti, odnosno zaduženja koja su mi sa punim poverenjem dodeljena od strane predsednika Vlade.
U ovom trenutku realizuje se projektna aktivnost koja se neposredno bavi temom sprečavanja nasilja u porodici i vršnjačkog nasilja i iznos te projektne aktivnosti koji je opredeljen za rad organizacije civilnog društva u ovom trenutku iznosi 55 miliona dinara.
Dakle, kada pogledate, to je više od trećine sredstava samo za jednu projektnu aktivnost koja nije usmerena za naš bahati rad, nepostojanje ili već neke izmišljene aktivnosti, već je vrlo jasno i precizno opredeljen, ne kažem ništa, ne mislim da ste bili zlonamerni, nego, prosto, i zbog građana želim da objasnim, jer se to često ponavlja, ne samo sa vaše strane da pitate, naravno, vrlo legitimno kako mi trošimo sredstva, nego i drugi poslanici ovde dovode u pitanje naš rad i angažman.
Dakle, u ovom trenutku, kao što sam rekla, 55 miliona dinara Vlada Republike Srbije, dajući meni poverenje da realizujem projektne aktivnosti, opredelila je za temu sprečavanja nasilja u porodici i sprečavanja vršnjačkog nasilja.
Mislim da je posebno nakon tragedija koje su nas zadesile prošle godine ovo pitanje u vrhu prioriteta i ako je po nečemu Vlada Republike Srbije u ovom trenutku Vlada kontinuiteta, to je onda po temi koja se eksplicitno bavi sprečavanjem nasilja.
Dakle, ja ću dati sve od sebe da ova konkursna aktivnost, i u ovom trenutku projektna aktivnost, pardon, realizuje na pravi način i u tom smislu koristim još jednom priliku, s obzirom da je vreme za prijavu na konkursne aktivnosti do 8. oktobra, dakle, pozivam sve relevantne nevladine organizacije koje su se i do sada bavile ovom temom, koje planiraju da se bave ovom temom, da se prijave da zajedno, zajednički snagama radimo na tome da se stvori društvo koje je nulto tolerantno na nasilje.
Nadam sa iskreno da ću i u skorijem periodu realizovati sledeće aktivnosti koje su takođe, ja bih rekla, vrlo, vrlo značajne za život u Srbiji, pre svega se tiču neposredno najvećeg broja populacije naše države, dakle, 51% osoba koji žive u Srbiji su u stvari žene. Dakle, samo 150 miliona smo, ja se nadam da će ministar mali imati više sluha za naredni budžet, pa će nam opredeliti nešto više sredstava, nadam se da ne zamera na ovoj šali. Dakle, za 51% građanki Srbije koje ovde žive opredeljeno je u ovom trenutku 150 miliona.
Naredne aktivnosti koje planiramo tiču se političkog i ekonomskog osnaživanja žena i uopšte uravnavanja politika, dakle, da se sa mnogo većom pažnjom bavimo i opredeljujemo sredstva koja će doneti korist i najvećem delu naše populacije.
Ja dolazim, evo, sa jednog događaja koji je bio u organizaciji Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, to je i razlog zašto sam zakasnila na današnju sednicu, koji govori o tome koliko mi u stvari žena imamo u parlamentu. Onda se, nemojte mi zameriti, zaista čudim kada u stvari za pitanje rada kabineta ministara bez portfelja, koji se između ostalog bavi tretmanom žena u Srbiji, dovodi se u pitanje da li uopšte treba da postojimo ili ne.
Dakle, naš parlament i Srbija može da se pohvali dobrim rezultatima kada je učešće žena u političkom životu. Ono što se postavlja kao pitanje i za šta mislim da nije greh potrošiti neka sredstva više jeste kako da motivišemo žene da u istom tom političkom životu ostanu duže, da ne odustaju onda kada se vrši nasilje nad njima, koje utiče ne samo na njih lično, nego i na njihovo najbliže okruženje, porodicu i decu. Tako da, eto, to će biti, recimo, druge aktivnosti na koje ja želim da usmerim sredstva. Ja se iskreno nadam da će makar narodne poslanice, kojih, evo, prema podacima statističkim sa kojima raspolažemo u ovom trenutku ima preko 36% svakako podržati ne samo moj rad, nego i rad svih onih kabineta koji će u međuvremenu urodnjavati svoje politike i baviti se time da život žena u Srbiji bude kvalitetniji i bolji. Hvala.
Nije bilo pitanje za mene, ali tiče se radnih prava žena pa sam našla za shodno da se ipak javim.
Kada je u pitanju primena Zakona o zabrani diskriminacije i ova pitanja koja se postavljaju ženama na razgovorima za posao ili situacije u koje dolaze nakon što se završi period porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, nisu nikakva ekskluziva ili samo sporadična pojava za Srbiju. Dakle, ovo su diskriminatorska pitanja koja se dešavaju svuda u svetu, na prostoru EU, bilo koju tačku na planeti Zemlji da izaberete doći ćete u situaciju da se suočite sa ovom tužnom istinom da su žene vrlo diskriminisane kada je u pitanju razgovor za posao i nakon toga.
Ovome se staje na put tako što ćemo da vodimo jedan konstruktivni dijalog sa poslovnom zajednicom, da im ukazujemo na to između ostalog da se radi o kršenju zakona koji govori o zabrani diskriminacije, da ohrabrimo žene između ostalog da prijavljuju ovakve slučajeve jer bez prijave, vi ste advokat pa sa time ste verovatno i upoznati, žena da se uopšte krši Zakon o zabrani diskriminacije ne možemo ništa da preduzmemo.
Dakle, osim sporadičnih saznanja da se to zaista u praksi dešava, bez neke reakcije i obraćanja institucijama mi ne možemo da primenimo kaznene odredbe koje se nalaze u Zakonu o zabrani diskriminacije.
Zato bih i vas kao narodnog poslanika i veoma odgovornog čoveka koji živi ovde u Srbiji i iskreno se brine za zaštitu radnih prava žena zamolila u najmanju ruku da ne zloupotrebljavamo ovo kao povod za raspravu o demografskim izazovima koji slede, nego bih vas pozvala da sa tog mesta kao narodni poslanik, a sa druge strane mi sa ovog mesta kao članovi Vlade, ohrabrujemo žene da prijavljuju kada se krše određeni zakoni koji krše njihova ljudska prava.
Tako da, nikakve veze sa tim da li se žene odlučuju ili ne odlučuju da imaju decu nema to pitanje o kojem vi govorite i između ostalog ovde je hiljadu puta ponovljeno da finansije ne igraju ključnu ulogu u toj odluci da li će rađati decu ili ne, već upravo to što nam sledi, a uopšte se ne tiče izmena zakona, jeste dobar i kvalitetan razgovor sa poslovnom zajednicom kako možemo ženama da omogućimo da se usklade njihove poslovne obaveze sa njihovim privatnim obavezama.
Druga tačka koja je po meni najvažnija to je da ih ohrabrimo da prijavljuju kada se krši Zakon o zabrani diskriminacije.
Zahvaljujem.
Malopre je narodna poslanica, gospođa Paunović me je inspirisala da se javim i da podsetim na predizborna obećanja koja je koalicija, koja je dobila mandat da formira Vladu u stvari činom ispunjavanja predizbornih obećanja u stvari opravdala poverenje građana koje je i dobila.
Želim da vas podsetim da sve ove izmene zakona koji dolaze sada trenutno u okviru Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom bila su u stvari predizborna obećanja koje je na jedan vrlo posvećen način i vredan rad ministarka Đurđević Stamenkovski uspela da realizuje u veoma kratkom roku i ja joj se u tom smislu i ime Vlade naravno zahvaljujem.
Ono što mislim da je sad zadatak koji dolazi ispred svih nas jeste ono što ne može da se uredi zakonima, pokušala sam malopre odgovarajući poslaniku Novakoviću na njegove upite, na njegov predlog amandmana da pojasnim. Nadam se da ćemo naići na visok stepen razumevanja i da ćemo moći u tom smislu zajednički da radimo na poboljšanju statusa žena koje žele u isto vreme da budu majke i da rade.
U tom smislu mislim da je akcenat u narednom periodu veoma važno staviti na to da se usklade obaveze koje postoje na privatnom planu i na poslovnom planu i da se otvori jedan kvalitetan dijalog sa poslovnom zajednicom. Već neke firme koje imaju određenih kapaciteta kao što su veći kapaciteta nego možda neke druge, kao što su IT kompanije, odgovaraju na ove izazove. Oni već pronalaze načine kako u stvari da zadrže radnike, jer to jeste u stvari dominantno problem, pa se ja iskreno nadam da će ti primeri dobrih praksi koji dolaze iz onih poslovnih atmosfera koje to sebi bi u ovom trenutku mogu da priušte se nekako preslika na one druge koji bi te iste prakse morali da primene.
Takođe, još jednom želim da podsetim sve žene i sve poslodavce da u Srbiji postoji jedan važan zakon koji je na snazi to je Zakon o zabrani diskriminacije. Ja bih jako volela da sve žene koje dolaze u situaciju da na razgovorima za posao bivaju upitane za to, da li planiraju porodicu, na koji način planiraju da organizuju svoje vreme, da budu dovoljno hrabre i osnažene i da prijave sve slučajeve ovakvih neumesnih pitanja, ali ne samo ne umesnih nego i pitanja koje su u suprotnosti sa zakonskom regulativom.
Što se tiče ovih predloga koji dolaze u smislu uvećanja jednokratnih nadoknada, a samo je nebo granica, kako možemo da ih predstavimo, zaista želim da apelujem na narodne poslanike kada rade predloge u okviru svojih amandmana da urade ne samo polis i analizu nego i finansijsku analizu i da procene sa kakvim kapacitetima država raspolaže. Kao što je ovo bilo naše obećanje iza koga smo mogli da stanemo, dakle, morate da vodite računa da kada predstavljate svoje amandmane da su to u stvari neka vaša buduća obećanja u slučaju da se promeni aktuelna struktura kada je u pitanju vlast. Evo, klima mi glavom koleginica koja razume o čemu govorim, dakle, molim vas da ne dolazimo u situaciju sada da se takmičimo u nerazumnosti u nekim zahtevima koji ne mogu da se realizuju u praksi, zato što kada hoćete jednoj grupi za koju mislite da je neophodno da joj date, onda morate nekoj drugoj grupi da oduzmete.
Tako da bilo bi dobro da u budućem periodu kad se radi o nekim izmenama zakona posebno kada se radi o posebno ranjivim kategorijama naših građana gde je vrlo tema emotivna, vrlo lako se mogu steći politički poeni ipak budemo odgovorni i zamislimo sebe na poziciji onoga ko treba da donese odluku da li da se sredstva usmere na ovaj ili onaj način. U tom smislu zahvaljujem se svim narodnim poslanicima koji će svojim glasom podržati izmene ovog zakona i naravno, zahvaljujem se koleginici koja je uspela da uloži dodatni napor da se ovo sve i realizuje. Hvala.
Hvala predsedavajuća.
Mislim da je nužno da u sledećem sazivu pristupite vi ili neki vaš naslednik izmeni Poslovnika o radu Narodne skupštine i da vreme koje imaju narodni poslanici, a koje je ograničeno na tri minuta, se ili produži ili da se ograniči predstavnicima Vlade njihovo vreme za odgovor, jer ovako dolazimo u situaciju da samo tek nekoliko narodnih poslanika dođe u priliku da postavi pitanje.
Zahvaljujem se svim članovima Vlade koji su danas sa nama. Posebno se zahvaljujem ministru Đorđeviću i ministarki Slavici Đukić Dejanović. Konačno se pružila prilika da odgovorite konkretno na pitanje – tada će doći na izmenu Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom? Dosta dobru uvertiru je napravila predsednica Vlade.
Sinoć sam pokušala sa članicama inicijative koju sam pokrenula, „Mame su zakon“, da uđem u trag broju obećanja koje su se u toku poslednjih 20 meseci, koliko je ovaj zakon na snazi, da uđem u trag koliko je to puta obećano da će ovaj zakon da se izmeni, svaki put pod pritiskom ili saopštenja koja su upućivale porodilje koje su se porodile od jula 2018. godine ili pod pritiskom protesta koji su se organizovali na ulicama upravo iz nezadovoljstva što veliki broj žena u Srbiji prima zaista mizerne nadoknade tokom porodiljskog odsustva, koje neretko ne prelaze više od 1.000 dinara.
Dakle, da bi građani Srbije razumeli kakav je ovo problem, kada je zakon stupio na snagu, a to je bilo pre 20 meseci, neke bebe koje su tada rođene danas su uveliko prohodale, progovorile, verovatno su i krenule u vrtić i u susret ovoj kampanji koju ste najavili, koja kaže da ćete se boriti za našu decu, ja danas zastupam one građane koji se nisu prepoznali u toj kampanji i pitam vas - šta ćemo učiniti, odnosno šta ćete vi učiniti i da li postoji neka mogućnost da se za ovaj kratak period koliko imamo do raspisivanja izbora, ipak predlog izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci uputi u skupštinsku proceduru?
Dakle, mi smo negde prebrojali otprilike oko pet najava u prethodnom periodu. Svaka je bila vezana za naredni saziv parlamenta, odnosno za naredno zasedanje, pa smo imali menjanje od prolećnog, jesenjeg, prolećnog, jesenjeg i tako u nedogled. Evo, došli smo na kraj četvorogodišnjeg mandata i 20 meseci od stupanja na snagu ovog zakona ali izmena i dopuna zakona, osim onih koje su uputili narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, do danas nema. Dakle to bi bilo moje pitanje.
Hvala.
Hvala predsedavajući.
Dakle, ja ću se složiti sa vama da je potrebno konkretizovati kada kažem da se radi o velikom broju porodilja ministre Đorđeviću. Mogla bih i da stavim na papir. Pokušala sam sada da izračunam o kojem broju porodilja je reč, koje su oštećene primenom ovog zakona.
Dakle, ako pretpostavimo da se godišnje u Srbiji porodi između 60 do 65 hiljada žena, ako pretpostavimo, odnosno znamo da se ovaj zakon primenjuje već dve godine, dakle, danas govorimo o broju od 100 do 120 hiljada žena koje su se porodice u prethodnih 20 meseci, od kada je ovaj zakon stupio na snagu, ako prema saznanjima koja imamo upravo iz izveštaja o radu vašeg ministarstva, pretpostavimo da jedna trećina prima nadoknade koje su manje od zarade koju su primale dok su radile, onda mi govorimo o broju od 40 do 50 hiljada žena koje su samo za ovih 20 meseci oštećene lošom primenom ovog zakona.
Dakle, kada se osvrćemo na to, to su vaši izveštaji ministre, nisam ništa izmislila od tih podataka, a mogu i da vam dostavim dokumentaciju koja je stigla do narodnih poslanika.
Dakle, ja ne sumnjam u dobronamernost svih predstavnika Vlade Republike Srbije, ne sumnjam u to da ste imali najbolju nameru kada ste donosili ovaj zakon. Jeste istina da ste vi u ovom zakonu prepoznali određene kategorije žena koje nisu do sada bile prepoznate. Problem je način na koji su one bile prepoznate i problem je to što niste čuli apele nevladinih organizacija koje su relevantne, narodnih poslanika koji su tada učestvovali u raspravi koji su vam sugerisali da je konkretno, recimo, mera od povećanja broja meseci sa 12 meseci na 18 meseci može značajno da utiče na visinu nadoknade.
Niste nas čuli kada smo vam govorili da nadoknada koja dolazi po osnovu zarade ne može da eliminiše nadoknadu koja dolazi po osnovu invaliditeta deteta u porodicama koje su dobile dete sa invaliditetom. Niste nas čuli kada smo vam govorili da ne možemo da kažnjavamo žene koje su najuspešnije među nama, a kojima smo ograničili primanje nadoknade tokom porodiljskog odsustva na tri mesečne zarade. Dakle, ne radi se o milionima žena, radi se o 2.200 žena koje danas u Srbiji imaju tu sreću da primaju više od tri prosečne zarade. To su po podacima NALED-a podaci koje ja sada sa vama delim, dakle među tih 2.200 žena nema mnogo onih žena koje žele da se ostvare kao majke ili koje nisu već završile sa tim procesom.
Moja kritika na to nije na vaš rad konkretno, nije da vi niste dobronamerni nego da jednostavno niste čuli drugu stranu, da nismo nikada seli za sto niti sa nama narodnim poslanicima niti sa predstavnicima nevladinih organizacija, koje su sigurno vrlo dobronamerno vama prilazili i tražili od vas, praktično, da razumete u čemu je problem i da probamo zajednički da ga rešimo. Dakle, ja vas još jednom konkretno pitam, da li vi znate danas nakon 20 meseci od primene ovog zakona kada će ovaj zakon stupiti na snagu, jer ministarstvo ne staje sa radom, onda kada se raspusti Vlada, kada prestane vaš mandat. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade, kolege narodni poslanici i građani Srbije, pre svega da se izvinim ministru Dačiću što ja sada govorim, a ne narodni poslanik gospodin Palma.
Vratila bih se na svoje pitanje. Čini mi se da je ovih dana goruća tema serijal koji su novinari „Insajdera“ pripremili, a radi se o analizi strateškog partnerstva između nacionalne avio kompanije „Er Srbija“, tj. nekadašnjeg JAT-a, i „Etihada“, kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Saradnja datira još od vremena kada je resor privrede vodio gospodin Mlađan Dinkić, tj. dok još nije JAT rebrendiran u „Er Srbiju“. Podsetiću građane Srbije da je gospodin Dinkić započeo pregovore između JAT-a i „Etihada“. NJega je u pregovorima nasledio tada široj javnosti manje poznat gospodin Siniša Mali, koji je te 2013. godine bio savetnik prvog potpredsednika Vlade, danas predsednika Srbije Aleksandra Vučića upravo u Vladi malopre pomenutog gospodina Ivice Dačića.
Nezvanično ugovor o saradnji je potpisan 31. jula 2013. godine, dok se svečano potpisivanje obeležilo 1. avgusta. Novi „Etihadovi“ rukovodioci su odmah zatim preuzeli rukovođenje našom nacionalnom kompanijom, sve do marta 2014. godine, kada je ugovor o strateškoj saradnji stupio na snagu, iako su, makar na papiru, bili manjinski strateški partneri. Čak i u prednacrtu se videlo da će Srbija biti u nezavisnom položaju. Obavezali smo se da ćemo tada uložiti sto miliona evra, a da će „Etihad“ samo 40 miliona uložiti, i to u vidu zajma.
Do danas javnosti nije predstavljeno šta su tačno ovlašćeni predstavnici ispred građana Srbije potpisali i na šta su nas precizno obavezali, s tim što je danas više nego očigledno da se svesno išlo samo na štetu građana Srbije.
Srbija je za ovih pet godina uložila u bespovratnu zajedničku kompaniju nekoliko puta više na različite načine, od otplate dugova do investiranja, dok je „Etihad“ zajedničkoj firmi dao kredit od oko sto miliona dolara. Za razliku od bespovratnog davanja Srbije, „Etihadu“ kredit sa kamatom mora da se vrati.
Verujem da ste svi odgledali sjajnu analizu „Insajdera“. Imajući u vidu da su najodgovorniji za ovakav kriminalni sporazum odbili da govore ili da daju neophodne informacije i dokumentacije, grubo kršeći Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, pitam vas, poštovana predsednice Vlade, kako će se država odnositi prema ovom ne tako malom problemu?
U međuvremenu je došla na red i koncesija Aerodroma „Nikola Tesla“. Tek o ovom ugovoru se ne zna ništa. Ono što naslućujemo je da je zbog tog ugovora država odlučila da prisvoji lokalni niški aerodrom, koji bez nepotrebnog uplitanja države posluje odlično i ostvaruje profit. Nije li poruka jasna? Čak i u ovakvim okolnostima u Srbiji, koja je samo lepo našminkana, a ekonomski je apsolutno devastirana, je vidljivo da iz nekih biznisa država jednostavno mora da se povuče.
Zahvaljujem predsedavajuća.
Moje pitanje danas upućujem predsednici Vlade i ministarki pravde.
Naime, ovih dana, tačnije 19. marta treba da istekne mandat jednoj komisiji koja je formirana pre dve godine. Radi se o komisiji koja treba da ispita postupanje državnih organa u rasvetljavanju prijavljenih slučajeva nestale dece u Republici Srbiji.
Mi, kao što nam je svima poznato, na dnevnom redu ovog zasedanja imamo i Predlog zakona koji bi trebao donekle da reši pitanje nestale dece u Srbiji i ovo nije prvi zakonski akt i prva obaveza koju je Vlada Republike Srbije preuzela na sebe.
Ono što mene danas interesuje jeste upravo rad ove komisije koja je pre dve godine formirana. Ova komisija ima zadatke, između ostalog, ona treba da utvrdi plan i dinamiku prikupljanja činjenica i utvrđivanja drugih okolnosti koje su u vezi sa istragama o prijavljenim slučajevima nestale dece u Republici Srbiji i da u tu svrhu ostvari saradnju sa organima nadležnim za vođenje istraga, da na osnovu dobijenih informacija i sagledanih okolnosti u vezi sa vođenim istragama sačini pregled dosadašnjeg toga vođenja istraga, da pripremi mišljenje o delotvornom načinu na koji bi se vođenje istrage moglo unaprediti i da u tu svrhu predloži konkretne mere koje bi trebalo preduzeti.
Dakle, ja vas podsećam da je izostala javna rasprava u vezi sa Predlogom zakona koji se nalazi na dnevnom redu i da je ista ova Komisija imala obavezu da na svakih 60 dana u toku svog mandata podnosi izveštaj o svom radu Vladi Republike Srbije i nadležnim odborima. Kao članica nekoliko nadležnih odbora koji bi trebalo da se bave ovom temom ja još ni jednom za vreme ovog mandata, a on je četiri godine, dakle, za vreme dvogodišnjeg mandata ove Komisije nisam imala prilike da se sretnem ni sa jednim jedinim izveštajem koji je ova Komisija podnela Narodnoj skupštini Republike Srbije.
S tim u vezi, dakle, moje pitanje glasi – kada će Komisija, i bilo bi dobro da to uradi, s obzirom da se Predlog zakona nalazi na dnevnom redu ovog zasedanja, da se to učini što je moguće pre, podnese izveštaj Narodnoj skupštini i Vladi Republike Srbije do kakvih je zaključaka došla, kako bismo mi mogli na pravi način u danima koji dolaze da raspravljamo o Predlogu zakona koji je na dnevnom redu. Hvala.
Zahvaljujem.
Moje prvo pitanje danas upućujem Ministarstvu zdravlja i direktorki RFZO, u pitanju su, odnosno ponovo postavljam pitanje, dakle, u vezi pacijenata obolelih od multipla skleroze kako je najavljeno i kako smo imali prilike da vidimo kada smo usvajali budžet za ovu kalendarsku godinu. Odvojena su značajna sredstva za kupovinu dodatnih lekova visoke efikasnosti kojim će se otprilike pokriti dodatnih 1300 pacijenata obolelih od multipla skleroze.
Međutim, postavlja se pitanje – šta ćemo učiniti za one pacijente koji neće biti obuhvaćeni ovim novim terapijama? Ukupno ima obolelih od multipleskleroze, negde oko devet hiljada i ja iskreno izražavam zabrinutost, šta će se dogoditi sa ostatkom, dakle otprilike, negde oko sedam hiljada pacijenata će u ovom slučaju ostati bez leka.
Podsećam ministra zdravlja, direktorku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da postoje neke države u kojima se lečenje obolelih od multipleskleroze rešava kupovinom i omogućavanjem pacijentima da dođu do tzv. of-lejbl lekova. Među njima je jedan od najefikasnijih, lek koji se naziva „Rituksimad“, i on se prema onome što ja imam kao informaciju prepisuje pacijentima u Švedskoj, pošto je ovaj lek daleko povoljniji, čini mi se da bi izdvajanje iz budžet koje je usmereno za lečenje obolelih od multipleskleroze, bilo mnogo bolje da smo se pozabavili, možda pitanjima kako su neke druge zemlje rešile ovo pitanje.
Drugo pitanje upućujem Ministarstvu pravde, ponavljam ga praktično, dakle, pitanje upućujem ministarki Kuburović, pitam je – šta se događa sa zakonom koji treba da se bavi pitanjem nestalih beba?
Ponovo se u javnosti šuška da se piše novi predlog izmene i dopune zakona i u ovo pisanje nisu uključena udruženja roditelja koji traže svoju nestalu decu i nisu uključene relevantne nevladine organizacije koje se više godina bave ovim pitanjem. Ponavljam da li je istina da je predlog zakona, maltene pred ulaskom u skupštinsku proceduru i pitanje je takođe, zašto nisu uključena relevantna udruženja roditelja, kao i relevantne nevladine organizacije?
Treće pitanje danas upućujem Ministarstvu za rad, ministru Đorđeviću, dakle, pitanje je u vezi Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, skoro 19, 20 meseci kako je ovaj zakon stupio na snagu, kako određeni broj majki, odnosno porodilja dobija nadoknadu u visini od tek nekoliko stotina dinara. U desetak puta smo imali prilike da slušamo od nadležnog ministra Đorđevića, kao i od ministarke Slavice Đukić Dejanović, da će se Predlog izmene i dopune zakona naći u Skupštinskoj proceduri, međutim do danas on nije došao.
S obzirom da nam se bliži kraj ovog saziva pitanje je ministru Đorđeviću i molim da blagovremeno pošalje odgovor, pošto odgovorno izbegava, kada će se u skupštinskoj proceduri pronaći Predlog izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Hvala.
Hvala predsedavajuća.
Moje pitanje danas ide Ministarstvu pravde. U skupštinskoj proceduri od marta meseca prošle godine, nalazi se Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o nestalim bebama iz porodilišta u Srbiji. Ovaj zakon se po drugi put nalazi u skupštinskoj proceduri od 2016. godine do danas. U oba navrata imamo problem sa tim što nisu održane adekvatne i javne rasprave kada je ovaj Predlog zakona bio u formi Nacrta zakona. Danas imamo neka saznanja da postoji interesovanje predstavnika Ministarstva pravde da se napiše novi nacrt ovog zakona i s tim u vezi bismo voleli da saznamo da li je ova informacija tačna i ukoliko jeste, voleli bismo da Ministarstvo pravde uputi javni poziv kako bi se zainteresovana udruženja roditelja nestale dece mogla uključiti u ovaj proces pisanja novog predloga zakona. Isto tako da mogu da se uključe različita udruženja i predstavnici civilnog društva kao i jedna velika grupa narodnih poslanika koji su i tokom poslednjeg javnog slušanja, koje je održano u Skupštini Srbije iskazali veliko interesovanje povodom ove teme.
Dakle, moje pitanje konkretno ide ministarki Kuburović. Da li je u toku priprema nacrta zakona o nestalim bebama praktično i ukoliko jeste, molimo da se organizuje kvalitetna javna rasprava po treći put. Hvala.
(Zemun, 31.01.2017.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 96000.00 | RSD | 03.06.2016 - |