TATJANA MACURA

Stranka moderne Srbije

Tatjana Macura je preduzetnica od 2007. godine i majka je dve devojčice.

Po obrazovanju je strukovni ekonomista. Uživa u svom poslu, a pored svoje, učestvuje i u radu druge male porodične firme. Stekla je značajno iskustvo u maloprodaji i veleprodaji robe i usluga u oblasti telekomunikacija, kako samostalno, tako i u saradnji sa malim i velikim domaćim i stranim kompanijama.

Preduzetništvo vidi kao pokretačku snagu koja će promeniti živote ljudi i napraviti od Srbije slobodno i odgovorno društvo. Preduzetništvo, u zdravom sistemu, omogućava ljudima da ostvare svoje snove i obezbede dostojanstven život za svoju porodicu i sebe.

Zato je i rešila da se politički angažuje – da se izbori za zdrav, podsticajni sistem za sve, a ne samo za velike, da se smanje nameti i birokratsko opterećenje – kako bi se razvio i unapredio porodični biznis u Srbiji i podstaklo žensko preduzetništvo. Uverena je da je to jedini način da se našoj deci omogući da odrastu i da ostanu u svojoj zemlji.

Hobiji su joj čitanje, pilotiranje, skijanje, a kao metod učenja najviše praktikuje kreiranje mapa uma.

Rođena je u Beogradu 1981. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 81
  • 7
  • 277
  • 12
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 8 meseci i 21 dan i 16 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 29 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 20 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, meni je jako žao što je u vezi sa ovim zakonom, koji je danas na dnevnom redu Skupštine izostala u potpunosti javna rasprava. Dakle, negde još prema podacima, pokušala sam u ova dva dana da pronađem podatke kada je uopšte bila u mogućnosti da se otvori javna rasprava u vezi sa predlogom izmene ovog zakona, i našla sam da je zamenik gradonačelnika Goran Vesić 2015. godine najavio da će se ovaj zakon naći konačno u skupštinskoj proceduri, što znači da je bilo prostora da se od 2015. godine do danas, jer je prošlo četiri godine, bilo je prostora da se otvori široka javna rasprava o predlogu ovog zakona.

Dakle, osim što odbornici Skupštine grada Beograda nisu imali prilike da se upoznaju sa Predlogom izmene i dopune zakona, kojim se konkretno oni bave, nisu imali prilike ni građani Beograda, pre svega, da se takođe upoznaju sa tim šta će biti predmet današnje rasprave u Skupštini.

Manje-više ovaj Predlog zakona koji je danas na dnevnom redu služi, konkretno za usklađivanje sa nekim drugim zakonima i to su konkretno zakoni o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, Zakona o planiranju i izgradnji, Zakona o javnoj svojini, Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, Zakonom o visokom obrazovanju i Zakonom o zaposlenima u AP i jedinicama lokalne samouprave.

S tim u vezi, dakle, ne čudi nas što je ovaj zakon u nekom manjem obimu nego što je bilo za očekivati. Međutim, tu postoje neke odredbe koje, nažalost, čini mi se da su trebale biti ili malo bolje uređene, odnosno malo bolje pojašnjene u samom Predlogu ovog zakona ili prosto su posledice toga što je izostala javna rasprava, pa onda nemamo ta detaljnija objašnjenja.

Krenuću negde od početka.

Dakle, u ovom prvom članu izmene koji se odnosi na član 5. i stavove 2. i članove od 5. do 8, dakle govori se o tome šta je sve u javnoj svojini grada Beograda, pa tu nege s početka imam i pitanje za vas – da li postoji mogućnost da se privatizuje komunalna mreža na teritoriji grada Beograda u nekom momentu, s obzirom, da nama, mi smo analizirali način na koji će javna svojina praktično doći u vlasništvo javno-komunalnih preduzeća, da li je to put da se u nekom trenutku izvrši privatizacija ovih javnih komunalnih preduzeća?

Možda grešim, a možda i ne grešim, volela bih da mi vi to pojasnite, da li se ovaj stav koji kaže – u javnoj svojini grada Beograda, pa onda odnosi se na komunalnu mrežu na teritoriji grada Beograda, da proverimo da li je on u suprotnosti sa Zakonom o javnoj svojini, odnosno članovima 10. i 11? To bih volela da dobijem kao odgovor na ovu nedoumicu.

Ono čime smo se verovatno najviše bavili u ovom Predlogu izmene i dopune zakona, i ono što jeste ostalo kao najveća nedoumica, jesu ove nadležnosti grada Beograda i tu bih se pre svega osvrnula, neki deluju onako kozmetički na prvi pogled, odnosno izmene koje se tiču, deluju onako na prvi pogled kozmetičke, međutim neka praksa iz prethodnih nekoliko meseci nam ukazuje da baš i nisu kozmetičke i da bi zaista trebalo malo bolje se pozabaviti ovim pitanjima.

Recimo, ova tačka 5) kada kaže da je u nadležnosti grada Beograda, da odlučuje o nazivima ulica, trgova, zaseoka i drugih delova naseljenih mesta na svom području.

Podsetiću vas, u decembru mesecu 2018. godine, Skupština grada Beograda usvojila je odluku da se jedna ulica gradske opštine Grocka, preimenuje u ulicu Braće Simonović. Dakle, na lično insistiranje tadašnjeg predsednika opštine Grocka, koji je da vas podsetim u međuvremenu optužen za to da je bio nalogodavac da se napadne novinar Milan Jovanović i to tako što mu je zapaljena kuća, onda je zatim i pucano na njega u prag da bi se osiguralo to da on ne može da izađe iz te kuće.

Dakle, skandal je da grad Beograd usvoji ovakvu odluku zato što je to bila lična želja. Ni po čemu braća Simonović ne zaslužuju da dobiju naziv ulice u bilo kojoj opštini u Beogradu, a posebno u onoj opštini u kojoj se dogodio ovaj, blago rečeno incident.

Šesta tačka je takođe diskutabilna. Dakle, u nadležnosti grada Beograda po ovom zakonu biće da grad Beograd imam mogućnost da uređuje uslove, postupak i način pribavljanja i raspolaganja građevinskim zemljištem i drugim nepokretnostima u javnoj svojini grada Beograda, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina.

Dakle, mi nemamo trenutno na teritoriji grada Beograda jasan popis koje je to građevinsko zemljište i koje su to nepokretnosti koje jesu u vlasništvu grada Beograda. Dakle, to bi moralo najhitnije da se reši. U eri digitalizacije, kojom se tako hvalimo i toliko hvalimo na sva usta, ovo pitanje ne može da ostane nerešeno. Da bismo mi mogli da damo nadležnost gradu Beogradu da upravlja ovom imovinom, mi moramo pre svega da znamo šta je to na raspolaganju.

Podsetiću vas na jedan slučaj, ja znam da je ministar ili bar iz biografije podatke koje imam, da je i on sa teritorije gradske opštine Zemun sa koje sam i ja, zato ću se prilikom analize ovog predloga zakona malo više baviti opštinom Zemun. Dakle, podsetiću vas, 2017. godine na zemunskom keju je prodat deo obaloutvrde, odnosno nekadašnja vojna hidrobaza. Put kako je prodat taj deo obaloutvrde je prilično diskutabilan. Dakle, 2006. godine je doneta uredba od strane Ministarstva odbrane tzv. master plan kojim je, to je bio dakle početak kako je uopšte jedno javno dobro, jedan deo naše javne svojine u stvari postao predmet kupovine koji je na kraju postao privatna svojina.

Zatim je 2014. godine tadašnji zamenik gradonačelnika, Andrija Mladenović, u maju, doneo odluku da može da se otuđi ova parcela, da bi ona u julu 2017. godine, to je čitavih 600 metara kvadratnih najlepšeg dela zemunskog keja, koji je i verovatno na jednom od najširih delova zemunske obale, prodat privatnom licu za iznos od 300 hiljada evra, ako se ne varam, odnosno prevedeno u evre, a to je otprilike negde 36 miliona dinara. Prodato je privatnom licu, koje je sticajem čudnih životnih okolnosti sin nekadašnjeg sekretara za sport i omladinu.

Dakle, pitanje je samo kako se baš potrefilo da je sin nekadašnjeg sekretara za sport i omladinu, koji je nekad i bio, slagaću vas, pomoćnik ministra za sport i omladinu, došao u priliku da uopšte otuđi ovo zemljište, da bi nakon nekoliko meseci od Fonda za razvoj potraživao novac u istoj toj vrednosti, navodno za opremanje budućeg sportskog objekta za koji je dobio dozvolu i uopšte način na koji je uspeo da dođe u posed tog zemljišta bio je baš zbog toga što je želeo da napravi, zvanično da napravi sportski objekat.

Ja vam sada odgovorno tvrdim, a sigurna sam da ste i vi u toku, niti taj sportski objekat postoji, niti je ikad započeta gradnja. Vlasnik, privatni vlasnik ovog objekta od Fonda za razvoj nije dobio 36 miliona dinara, dobio je 30 miliona dinara. Dakle, skandal je kako smo došli do toga da ono što je bilo javno dobro postane privatno dobro, da mi to platimo novcem iz budžeta praktično i da se izgubi svaki dalji trag. Mene plaši da će ova odredba upravo u budućnosti isto ovo da znači na nekim različitim lokacijama na teritoriji grada Beograda.

Tačka 11. takođe je, volela bi da me ohrabri kada kažete da to nije tako, pa ako može komentar i na to. Dakle, 11. tačka, što se tiče nadležnosti grada Beograda, kaže – vrši kontrolu realizacije namenskog korišćenja sredstava koje se iz budžeta grada Beograda prenose reprezentativnim udruženjima u kulturi kod kojih su stekli status samostalni umetnici, za koje grad Beograd obezbeđuje sredstva iz budžeta grada Beograda za učešće u plaćanju doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje i doprinosa za zdravstveno osiguranje u skladu sa zakonom kojim se uređuje kultura.

Prilično naivno deluje kada se pogleda ova tačka, da grad treba da vrši kontrolu da li je neko uplatio poreze i doprinose. Ono što nas zanima je kako znamo koje su to reprezentativna udruženja u kulturi s obzirom da imamo i jednu, da kažem, poslednju situaciju u vezi sa Festivalom „Igre“ i odbornicom Ajom Jung, gde je ona došla praktično u jednu nesuglasicu sa Ministarstvom kulture. Dakle, i ova odredba može biti vrlo zloupotrebljena.

Tačka 18. kaže – izdaje građevinske dozvole za izgradnju objekata i ostale akte u postupku objedinjene procedure, kao i druga akta u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.

Dakle, ova tačka je vrlo podložan korupciji, svi smo toga svesni, posebno su na udaru neke određene opštine. Jedna od onih koje su na većem udaru jeste gradska opština Zemun, jedan od kolega je o tome i govorio da bi to pitanje trebalo da se uredi. Ja bih volela da znam kako će to u praksi da izgleda.

Tačka 21, mislim da je ovih dana prilično aktuelna, isto u vezi sa Zemunom, određuje delove obale i vodnog prostora na kojima se mogu graditi hidro-tehnički objekti, postavljati plutajući objekti i privezišta za čamce, odnosno mesta za raspremu brodova, uslove i način postavljanja plutajućih objekata i privezišta za čamce, uključujući izdavanje odobrenja za njihovo postavljanje, itd.

Dakle, sigurna sam u to da ste upoznati da ukinut nedavno parking Javno- komunalnog preduzeća u Zemunu, jedan deo parkinga, i da se tu prema planu deljane regulacije starog dela Zemun iz 2003. godine planira izgradnja pristaništa za brodove. To sada ne bi bilo sporno zato što u tom planu stoji da se predviđa da će to biti brodovi dužine 21 metar, za šta ima i tehničkih uslova da to tako bude. Međutim, građani sa kojima sam ja u kontaktu imaju bojazan da to neće biti baš tako. Postavljam pitanje u vezi sa tim – da li postoji mogućnost da tu pristaju i brodovi koji su duži od 21 metra, za šta onda nemamo tehničkih uslova da se u Zemunu izda dozvola i da se uopšte nastavi sa izradom pristaništa? Ako se radi o brodovima koji su reda veličine 120 metara dužine, onda oni nemaju mogućnost da tu uopšte pristanu, s obzirom na dubinu reke Dunav u tom momentu, a ko poznaje Zemun znaće da je i to stari deo Zemuna i da tu opšte nema nikakvih uslova da uopšte pristane bilo kakav čak i drumski saobraćaj koji bi omogućio dalji transport, s obzirom da su ulice jako uske i nepristupačne. Dakle, to mi objašnjenje isto sada treba.

Ovde imamo u članu 6. koji se odnosi na član 20, a takvih članova još imamo, jedan je, čini mi se, da ne nabrajam, uglavnom imamo još takvih članova koji se tiču konkursa za određene pozicije gde se sada usklađuje ovaj zakon sa Zakonom o visokom obrazovanju. Nama se tu postavlja pitanje da li ćemo ponovo doći u situaciju da se konkursi u stvari raspisuju za određene ljude, s obzirom da se sada otvara mogućnost da nije uslov da oni koji konkurišu na ta mesta imaju završen pravni fakultet, već da imaju obrazovanje iz naučne oblasti pravnih nauka itd. Dakle, prilično je široka ta definicija i meni se čini da to može da bude prilično zloupotrebljeno što se tiče primene ovog zakona.

Postoji i ovaj član 9. koji se odnosi na član 28, koji govori o podnošenju izveštaja gradskoj skupštini od strane gradonačelnika gradskog veća. Kaže da se podnošenje izveštaja može vršiti bilo kada, odnosno ono što je nekada bilo najmanje dva puta godišnje sada se više ne odnosi. Samo ću vas podsetiti na jedan zakon koji je prošao kroz skupštinsku proceduru, koji je isto imao jednu sličnu odredbu, a koji je posle značajno uticao loše na kvalitet života naših građana, to je bio Zakon o umanjenju penzija, kada je jedna od narodnih poslanica podnela amandman i omogućila da ne postoji rok do kada važi taj zakon, čime je on praktično trajao duže nego što je to u nacrtu zakona, odnosno onom zakonu koji je ušao u skupštinsku proceduru bilo omogućeno. Dakle, kada mi postavimo ovakvu odredbu i kažemo da može da podnosi izveštaj, ali da nema obavezu ili tačan broj koliko izveštaja u toku godine, to znači oni mogu i da ne podnose taj izveštaj nikada.

To bi bilo sve što imam za komentar na ovaj zakon za sada.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dakle, nije pitanje da li smo mi imali vremena da se pripremimo za raspravu. Dakle, mi smo imali dovoljno vremena da se mi kao narodni poslanici pripremimo za raspravu, s obzirom da je obim ovog zakona mali i da je i ovo malo vremena koje je bilo na raspolaganju dovoljno.

Ono što jeste problem, to je ovo nerazumevanje koje je narodni poslanik pokazao. Javna rasprava ne služi da bi se narodni poslanici pripremili za raspravu, već služi da bi se građani uputili u predloge zakona koje treba da usvoji Narodna skupština, i ne samo građani, već i stručna javnost. Dakle, ovde jeste izostala javna rasprava, to je činjenica, nisam ništa izmislila, stručna javnost nije bila upoznata, kao ni odbornici grada Beograda, kao ni bilo koji drugi odbornici, kao ni bilo koji drugi građanin Beograda ili države.

Što se tiče svih drugih komunikacija koje je prema meni ili prema organizaciji kojoj pripadam, a to je Stranka moderne Srbije, i mog kolege prekoputa, moram još jednom da se ogradim, mi nismo članovi Saveza za Srbiju, niti imamo bilo kakve veze sa kolegom opozicionim predstavnikom Draganom Đilasom i s tim u vezi je potpuno neumesno da šaljete takve primedbe. Danas na dnevnom redu jeste rasprava o glavnom gradu i svi drugi komentari koje ste uputili nakon što ste završili komentar na moje izlaganje su neumesni. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Prvo da se zahvalim ministru Đorđeviću i ministru Siniši Malom što su došli danas na zasedanje, ja se izvinjavam, malo sam prehlađena pa mi je teže da govorim.

Dakle, prvo da vam se zahvalim u ime majki koje tri dana već gledaju skupštinsko zasedanje o budžetu i traže praktično od ministra Đorđevića i od ministra Siniše Malog da dobiju odgovor, kako ćemo pronaći novac u budžetu za 2019. godinu i kako ćemo doći do izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Na žalost, prema onome što imamo u budžetu koji je prosleđen narodnim poslanicima, ovih sredstava nema, što znači da sva ona uveravanja koja smo u međuvremenu dobijali kako od ministra Đorđevića i ministarke Slavice Đukić Dejanović, jednostavno nisu istinita, hajde tako da kažem, jer smo od njih dobijali uveravanja da će se ovaj sporni zakon koji jednostavno degradira majke i materinstvo u Srbiji, promeniti do kraja ove godine makar u nekim odredbama. Nema čak ni tih odredbi, niti ima spornog zakona na dnevnom redu ovog skupštinskog zasedanja.

Dakle, moja najbolja namera i najbolja namera svih majki danas u Srbiji je da dobijemo jedno, da kažem, čestito obrazloženje zbog čega u 2019. godini majke nisu planirane u budžetu. Isto tako, želim da pitam ministra Đorđevića, dokle je stigla radna grupa koja je formirana upravo povodom ovog pitanja, i ukoliko je potrebna neka pomoć radnoj grupi, mi stojimo na raspolaganju?

Još jednom da podsetim ministra Đorđevića i ministra Sinišu Malog, da smo mi tražile da se sastanemo sa ministrima, iz prostog razloga što ne vidimo interes majki u tome da rušimo Vladu Republike Srbije ili da tražimo izričito smenu ministara, već da dođemo zajedno do adekvatnog rešenja koji će rešiti problem majki u Srbiji.

Dakle, na tom sastanku, jedino što mi želimo je da pronađemo adekvatno rešenje, odnosno da pronađemo rešenje koje bi rešilo problem onih majki koje su danas najugroženije, a to su one majke koje nemaju 18 meseci radnog staža u kontinuitetu na nekom radnom mestu.

Malopre sam čula, dakle, od ministra Đorđevića da on kaže da te majke koje imaju problem sa primenom ovog zakona po ovoj osnovi, da je drugačija situacija ne bi primale ni toliko, ni tih hiljadu, dve dinara itd. Ne mogu da se složim sa tim, s obzirom da imamo jednu kategoriju nezaposlenih majki, one koje su bile na tržištu Srbije neprepoznate, praktično su bile nevidljive radnice, one su za sistem bile nevidljive i samim tim nisu imale radnik odnos i kao nezaposlene majke mogle su da primaju iznose koji idu i do onoga o čemu mi govorimo, a to je republički minimalac, odnosno 25 hiljada dinara.

To je bilo ne tako davno, dakle, to je bila situacija pre samo tri godine. Ono što majke iz inicijative „Mame su zakon“ i ja kao narodna poslanica koja predstavlja tu inicijativu želimo je da nekako Vlada Republike Srbije i nadležna ministarstva pronađu način kako da se svim majkama u Srbiji obezbedi nadoknada po osnovu porodiljskog odsustva ili odsustva radi neke deteta, najmanje u visini republičkog minimalca.

Dakle, ja sam sigurna u to, moj kolega Vlada Đurić i ostale kolege koje su ovde govorile su obrazložile nekoliko stavki od kojih bi mogli da uzmemo i da taj novac praktično usmerimo na majke i porodilje u Srbiji. Mi mislimo da ima prostora u budžetu. Kada nas pitate o kojoj je sumi reč, mi smo negde najgrubljom mogućom računicom, ministre finansija, nadam se da nećete zameriti, s obzirom da nema dovoljno adekvatnih podataka na osnovu kojih smo mogli da preciznije izračunamo. Dakle, ako se govori o porodiljama kojih u 2017. godini ima 65.000 i ako kažemo da bi svaka od njih trebalo da primi iznos u visini republičkog minimalca, mi govorimo o sumi koja je oko 20 milijardi dinara, s tim što dobar deo tog iznosa Republika Srbija već izdvaja i on jeste prikazan u ovom budžetu, s tim što mi nemamo detalje ovog budžeta na tom nivou, pa ne mogu da govorim o kojoj sumi je reč.

Dakle, mi zaista govorimo, sigurna sam u to, čak i ovom grubom računicom, o jednoj razlici koja će se pojaviti i koja, sigurna sam u to, Vlada Republike Srbije i budžet Republike Srbije može da podnese. Imam zaista lepo iskustvo u saradnji sa ministrom Đorđevićem i tu ne bih da kvarim tu dobru atmosferu koja se stvorila između nas, volela bih da dobijem odgovore i da probamo da zajedničkim snagama pronađemo rešenje kako majke u Srbiji da imaju jedno dostojanstveno materinstvo. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.11.2018.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Moje prvo pitanje je isto u vezi sa Smederevo, dakle, upućujem prvo pitanje ministru za zaštitu životne sredine, gospodinu Trivanu, radi se o fabrici „Železara Smederevo“ i o tome što su građani, smederevci ovih dana prekriveni praktično jednom vrstom, jednom crvenom prašinom koja je poreklom upravo iz ove fabrike.

Odbornička grupa koja funkcioniše u Skupštini grada, koja se naziva „Budimo Smederevo“ je u nekoliko navrata ukazivala na ovaj problem i odradila jednu ozbiljniju analizu za razliku od ministra za zaštitu životne sredine koji se očigledno ovim pitanjem nije ozbiljnije bavio i upozorio građane Smedereva na ono što se dešava. Tako su oni 8. oktobra na svojoj Fejsbuk stranici upitali građane da li danas uživaju u čistom vazduhu i tog dana je kvalitet vazduha u centru Smedereva po kategoriji kako je definisan, bio jako zagađen. Najveće zagađenje je poticalo od ogromne količine suspendovanih čestica grubih koji su veličine oko deset mikrometara i kojih je tog dana u dvanaest časova bilo oko 210 mikrograma po metru kubnom i finih čestica koja se u promera dva i po mikrometra a koji je tog dana u isto vreme bilo oko 180 mikrograma po metru kubnom. Ova faktografija ne služi nikoga da impresionira, već da prosto upozori na ovo i oni su isto to na svojoj stranici učinili i rekli su da i jedne i druge čestice spadaju među najopasnije zagađivače vazduha, jer se deponuju u najdubljim delovima respiratornih organa, izazivaju ili osnažuju astmu, bronhitise ili druga oboljenja pluća, a samim tim smanjuju ukupnu otpornost organizma. Čestice koje su fine, koje su promera dva mikrometra, mogu da izazovu negativne efekte i pri kratkim izlaganjima, na primer od samo jednog dana.

Ovo su uputstvo za građane Smedereva oni okačili 8. oktobra na svojoj Fejsbuk stranici. Ništa se nije promenilo u međuvremenu, Ministarstvo za zaštitu životne sredine nije upozorilo fabriku, „Železaru Smederevo“ da postavi odgovarajuće filtere, kako ne bi se ovo događalo više i opet su 18. oktobra došli u situaciju da upozoravaju građane u Smederevu, upravo zbog prisustva ove crvene prašine, koja izuzetno šteti građanima i između ostalog su napomenuli, ljudi sa srčanim ili plućnim bolestima, stari i deca treba da izbegavaju teži fizički napor na otvorenom, svi ostali treba da skrate vreme izlaganja i težinu fizičkih aktivnosti na otvorenom, ne preporučuje se učestvovalo provetravanje zatvorenih prostorija.

Da li je normalno da u 21. veku vi dobijete ovakvo upozorenje za građane jednoga grada, praktično je prosto neverovatno? Pitamo ministra za zaštitu životne sredine kada i šta planira da preduzme povodom ovog problema u Smederevu?

Što se tiče Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, ja i dalje imam veliki problem sa njegovom primenom i ovog puta pitam ministra za rad, kako smo došli do toga da jedna nadoknada isključuje drugu i koja su to u stvari sredstva namenjena, kao podrška porodicama koje žele da imaju treće dete, s obzirom da kada one, jel ostvare to, odnosno prošire svoju porodicu, dobiju treće dete automatski gube pravo na dečiji dodatak? Jedna nadoknada je praktično isključila drugu, što znači da u budžetu nisu obezbeđena određena i dovoljna sredstva za primenu ovog zakona.

Što se tiče mog poslednjeg pitanja, njega upućujem ministru finansija. Bliži nam se rasprava o budžetu, mi na žalost nemamo završni račun, odnosno nemamo izvršenje budžeta za prethodnu, kao ni za niz prethodnih godina, s obzirom da imamo novog ministra finansija, pitam ga kada ćemo dobiti izvršenje budžeta za sve prethodne godine koje nedostaju? Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 30.10.2018.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Moje prvo pitanje upućujem ministarki za saobraćaj gospođi Zorani Mihajlović. U pitanju je pitanje koje sam već postavljala u dva navrata u Skupštini Srbije. Dobila sam jedan od odgovora koji je ostavio, praktično, nedorečeno ovo pitanje i pitanje do danas nije rešeno.

Naime, radi se o dva kilometra puta u zaseoku Lipik u selu Tulari u opštini Ub. Deca koja idu do osnovne škole svakog dana pešače do svoje škole preko puta koji, nažalost, nije asfaltiran. Školska godina je krenula u septembru. Evo, već sutra kucamo na vrata novembra, dakle, ova deca polako ulaze u jesenji, odnosno zimski period, tako što će preko blata dolaziti do škole.

Htela bih da pitam ministarku Mihajlović, s obzirom da me je u odgovoru na ovo postavljeno pitanje, kada će biti asfaltiran ovaj put za đake osnovne škole koji idu iz zaseoka Lipik ka svom odredištu, uputila tada na JP „Putevi Srbije“, „Koridori Srbije“ i na predsednika opštine i sama je nagovestila u svom odgovoru da će se založiti da se ovaj put uredi, da pitam dokle se stiglo sa ovim pitanjem. Ako je moguće da se malo požuri, s obzirom da sada imamo sreće što je lepo vreme zakucalo na vrata, ali ono će uskoro da prestane i ne bi bilo loše da se za ovu decu nađe adekvatno rešenje kako bi dostojanstveno dolazila do škole.

Drugo pitanje upućujem vama, predsednice Skupštine. Dakle, zanima me kada će na dnevni red Skupštine doći predlog izmene i dopune Krivičnog zakonika, za koji je potpis dalo 160.000 građana Srbije. Dakle, prosto je neverovatna ova procedura primopredaje predloga izmene i dopune zakonika, traje od maja meseca, praktično je sada u oktobru tek došla na dnevni red, odnosno stiče se uslov da sada u oktobru dođe na dnevni red. Ja vas sada pitam, s obzirom da jeste u toku jesenje zasedanje, kada ćemo imati prilike da o ovom zakonu, o predlogu izmene i dopune ovog zakona raspravljamo, poštujući volju 160.000 građana, a za koje je čak i Ministarstvo lokalne samouprave u svojoj redovnoj proceduri ocenilo da su ovi potpisi validni? Hvala.

Treće pitanje upućujem ministru zdravlja. Ono se, nekako, sasvim slučajno, nadovezuje na Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, i to samo zbog toga što sam u konstantnim razgovorima sa majkama koje imaju problem sa primenom ovog zakona i načinom na koji su izvršene izmene u isplatama koje imaju stalni karakter i one koji imaju privremeni karakter došla do sledećeg zaključka. Dakle, postoje nadoknade koje su jednokratne i koje se isplaćuju trudnicama i porodiljama, koje jesu povećane, dakle, u pitanju su nadoknade u redu veličina od 100.000 dinara. Onda sam u razgovoru sa tim ženama pitala ih zašto su nezadovoljne tim novcem koji će dobijati, s obzirom da se ipak radi o jednoj velikoj količini novca, i gotovo identičan odgovor dobijam na svim stranama, a to je da su izuzetno povećani troškovi tokom održavanja trudnoće.

Postoji jedna pravilnost koja se pojavljuje u svim ovim slučajevima, a to je da su žene gotovo sve usmerene na privatne ordinacije ili su, sa druge strane, usmerene na državne prakse, a onda iz njih bivaju upućene na neke privatne preglede, analize dodatne koje treba da urade. Između ostalog, to je i jedna od analiza koja se bavi, jedan prenatalni test za koji sam čula do sada, gotovo se svaka trudnica šalje da izvrši pregled u tom smislu i taj jedan prenatalni test košta 600 evra. Nažalost, taj test ne može da se radi u državnoj praksi, već može da se radi samo u privatnoj praksi, i to tako što se uzorak šalje negde u inostranstvo. Znači, čak ni u našoj zemlji ne može da se uradi ta vrsta analize, nego mora da se pošalje negde preko.

Sada, ako smo mi došli do toga da postoji toliki broj trudnica koje imaju potrebe da se izvrše ove genetske analize, pošto je u pitanju jedna genetska provera, dakle, ako smo došli do toga, molim Republički zavod za statistiku da nam pošalje odgovor koliko to žena danas u odnosu, na primer, na period od pre deset godina, kada sam i sama rađala dete pa ne sećam se da je bio toliki broj upućivanih trudnica na ovu vrstu analize, dakle, šta se to dogodilo u Srbiji da za ovih desetak godina poslednjih imamo toliki broj analiza koje je neophodno uraditi, a koje se tiču genetike. Ako postoji potreba za tim, molim ministra zdravlja da u narednom budžetu bude isplanirano da se vrši nadoknada trudnicama, kako bi imale pravo da ovaj test rade o trošku Ministarstva zdravlja, odnosno RFZO-a. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moje prvo pitanje upućujem ministru zdravlja, gospodinu Zlatiboru Lončaru. U pitanju je jedna situacija na koju sam sasvim slučajno ovih dana naišla na društvenim mrežama. U pitanju je prikupljanje novca za jednog dečaka, četvorogodišnjeg dečaka iz Zaječara, koji se zove Nemanja Jovanović i koji boluje od jedne od ekstremnih bolesti koja ne spada nažalost u retke bolesti, pa samim tim ovaj dečak ima problem. Inače, u pitanju je bolest kiposkolioza. Za njega se trenutno prikuplja novac kako bi bio operisan u zemlji, a ne u inostranstvu. Ovo je jedan od razloga zašto ga je Republički fond za zdravstveno osiguranje odbio da ovu operaciju plati.

U pitanju je iznos od 32 hiljade evra koji se trenutno prikuplja. Negde je prikupljeno oko 700 hiljada dinara do sada. Nažalost, jako sporo ide prikupljanje ovog novca, ali sada i to da stavimo sve po strani, ostaje nedoumica – zašto ukoliko imamo uslova da ovo dete operišemo ovde u Srbiji to ne možemo da uradimo, s obzirom da se ne radi o velikoj količini novca?

Roditelji ovog deteta su se obraćali Ortopedskom institutu Banjica, i tada su razgovarali sa lekom koji je prihvatio da ovo dete operiše. U međuvremenu su ušli u proceduru prikupljanja podataka, vršenja različitih analiza i nažalost lekar koji je prihvatio da radi tu operaciju u međuvremenu više ne radi na Institutu Banjica i prešao je da radi u jednu privatnu ortopedsku kliniku i i dalje se odriče svog honorara. Međutim, ta operacija sama po sebi ima cenu i ona iznosi 32 hiljade evra.

Pitanje za ministra zdravlja i za Republički fond za zdravstveno osiguranje – da li ima prostora u budžetu da se napravi ustupak s obzirom da se ne radi o velikoj količini novca da se ovo dete operiše s obzirom da čak ne mora ni da putuje van granica naše zemlje i da ima uslova da ovo dete bude operisano u zemlji?

Ova porodica živi jako teško, živi od invalidske penzije oca ovog deteta. Imaju i drugo dete koje je nažalost bolesno. Ima prostora ukoliko ima volje da se pomogne ne samo ovom detetu, nego i čitavoj porodici.

Drugo pitanje, dakle, mi smo od Ministarstva unutrašnjih poslova danas dobili odgovor u vezi sa postavljenim pitanjem na prethodnoj ili onoj tamo sednici i želimo da pohvalimo to što je odgovor stigao u veoma kratkom roku, međutim, odgovor nije zadovoljavajući, zaista u eri digitalizacije kojom se svi dičimo prosto iznenađuje.

Dakle upitanju je naš zahtev kada smo tražili da nam MUP pošalje podatak koliko ima registrovanih automobila koje koriste osobe sa invaliditetom. Danas smo dobili zaprepašćujuću informaciju da nema tog podatka i da oni nama ne mogu da pošalju tu informaciju i to nas sada čudi, obzirom da ne postoji mogućnost da se registruje takvo vozilo, a da se pri tome ne evidentira da je specijalna vrsta ručnih komandi koje se ugrađuju, da su za te komande potrebni atesti.

Dakle, kako je moguće da mi nemamo ove podatke dostupne u svakom momentu, obzirom da je morala da se ispoštuje neka procedura kako bi se uopšte ostvarilo pravo na registraciju po povoljnijim uslovima automobila koje će koristiti osobe sa invaliditetom? Molim MUP da uloži dodatne napore kako bi nam omogućilo ove podatke.

Treće pitanje upućujem ministarki Slavici Đukić Dejanović u vezi sa Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Ona, nažalost, u javnosti je nedavno imala izjavu i kazala je kako će pojedine majke biti oštećene za 1.000 dinara, i time praktično iskrivila sliku u javnosti o stvarnom stanju i problemima koji su u vezi sa primenom ovog zakona, a problem je sledeći – dakle, majke neće biti oštećene za 1.000 dinara u proseku, nego će primati oko 1.000 dinara, imaju čak rešenja koja su i na značajno manje iznose od ovoga i to na mesečnom nivou.

Dakle, u razgovoru u jednom od sastanaka koji smo imali sa predstavnicima ovog ministarstva, čuli smo da se značajna sredstva iz ovog ministarstva upućuju u lokalne samouprave i da će oni na taj način takođe da nadomeste te razlike koje postoje primenom ovog zakona.

Međutim, nedavno smo imali prilike da se upoznamo kako se u gradu Somboru raspolaže sa ovim sredstvima i videli smo da su sredstva koja su namenjena za pomoć i podršku porodicama usmerena na jednu pozorišnu predstavu.

Dakle, zaista bih volela da dobijemo od ovog ministarstva detaljni izveštaj kako se troše sredstva koja se upućuju lokalnim samoupravama i da li zaista oni završe na kraju kod porodica koje bi trebalo da koriste ovaj novac? Hvala.

Imovinska karta

(Zemun, 31.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:35