TATJANA MACURA

Stranka moderne Srbije

Po obrazovanju je strukovni ekonomista. U privatnom poslu je od 2007. godine. Stekla je značajno iskustvo u maloprodaji i veleprodaji robe i usluga u oblasti telekomunikacija, kako samostalno, tako i u saradnji sa malim i velikim domaćim i stranim kompanijama.

Liberlaka. Politički angažman vidi kao priliku da se izbori za zdrav, podsticajni sistem za sve, a ne samo za velike. Na mesto kopredsednice Stranke moderne Srbije izabrana je u decembru 2018. godine.

U 2018. godini pokrenula je Inicijativu #MameSuZakon. Inicijativa je tokom 2019. godine prerasla u udruženje gradjana koje se zalaže za bolji položaj žena, omladine i dece.

Jedna je od koordinatorki Ženske parlamentarne mreže i članica više skupštinskih odbora.

Rođena je u Beogradu 1981. godine, udata i majka dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 22.10.2019, 09:14

Osnovne informacije

Statistika

  • 114
  • 8
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 mesec i 21 dan i 14 sata

Poštovana gospođo Macura, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 16 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 24 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2019.

Hvala predsedavajuća.

Moje pitanje danas ide Ministarstvu pravde. U skupštinskoj proceduri od marta meseca prošle godine, nalazi se Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o nestalim bebama iz porodilišta u Srbiji. Ovaj zakon se po drugi put nalazi u skupštinskoj proceduri od 2016. godine do danas. U oba navrata imamo problem sa tim što nisu održane adekvatne i javne rasprave kada je ovaj Predlog zakona bio u formi Nacrta zakona. Danas imamo neka saznanja da postoji interesovanje predstavnika Ministarstva pravde da se napiše novi nacrt ovog zakona i s tim u vezi bismo voleli da saznamo da li je ova informacija tačna i ukoliko jeste, voleli bismo da Ministarstvo pravde uputi javni poziv kako bi se zainteresovana udruženja roditelja nestale dece mogla uključiti u ovaj proces pisanja novog predloga zakona. Isto tako da mogu da se uključe različita udruženja i predstavnici civilnog društva kao i jedna velika grupa narodnih poslanika koji su i tokom poslednjeg javnog slušanja, koje je održano u Skupštini Srbije iskazali veliko interesovanje povodom ove teme.

Dakle, moje pitanje konkretno ide ministarki Kuburović. Da li je u toku priprema nacrta zakona o nestalim bebama praktično i ukoliko jeste, molimo da se organizuje kvalitetna javna rasprava po treći put. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.12.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani gosti, dobrodošli u dom Narodne skupštine. Za nas je ispred Stranke moderne Srbije ovo jedna od možda najvažnijih sednica i sa pažnjom smo pratili ono sve što se dešavalo uoči ove sednice koja je zakazana.

Kao što znate i vi ministre Ružiću, a i ostale kolege, moj kolega Vladimir Đurić i ja vrlo aktivno smo učestvovali u dijalogu koji se odvijao ne samo na Fakultetu političkih nauka na početku uz posredstvo nevladinih organizacija, već i kasnije kada je taj dijalog nastavljen u Skupštini Srbije, nažalost uz posredstvo predstavnika Evropskog parlamenta.

Još je, čini mi se, jedna stvar važna i mislim da jeste važno za građane Srbije da znaju, dakle, u međuvremenu pored toga što se odvija dijalog, odvijale su se i javne rasprave o nekoliko važnih zakona koji treba da dođu ili su već dolazili na dnevni red Skupštine i na kojima osim učešća Stranke moderne Srbije nismo mogli da vidimo ostale kolege.

Dakle, nas iskreno brine nezainteresovanost poslanika Narodne skupštine, ali i nezainteresovanost mnogih drugih političkih organizacija koje, nažalost, u ovom trenutku nisu parlamentarne za mnoge važne zakone koje je neophodno da Skupština usvoji i da ih unapredi kako bismo unapredili sam izborni proces, a o tome u javnosti imamo najviše prilike da slušamo.

Što se tiče dijaloga koji se odvija na fakultetu, odnosno u Skupštini Srbije, dakle, završene su dve rudne pregovora. S obzirom da se između te druge i treće runde pregovora, odnosno onoga što je najavljeno da bi trebalo da bude na dnevnom redu sada u petak kada se budemo videli sa predstavnicima Evropskog parlamenta, upravo nalaze zakoni koji jesu predmet zaključaka sa prve runde pregovora i pet novih zaključaka koje smo dobili iz druge runde pregovora. Dakle, mi sad već možemo da kažemo da je ono što se nalazi u tim zaključcima delimično ili u potpunosti ispunjeno i da će biti do kraja treće runde pregovora ili neposredno posle završetka te runde, u zavisnosti od toga kada će se ova sednica završiti i mnoge druge koje očekujemo, da će biti ispunjeno.

Međutim, sa žaljenjem konstatujemo da ovo nije dovoljno i u tom smislu apelujemo na, bez obzira na to kakav će biti sastav Narodne skupštine u sledećem sazivu, da se na ovim temama ne zaustavimo ovim usvajanjima zakona.

Dakle, podelu možemo da izvršimo na, iz ovih zaključaka, na zakone koji se tiču izbornog procesa, a to su ovi zakoni koji su danas na dnevnom redu i to je u stvari bio kapacitet koji su mogli da ponude ljudi koji sede za stolom u Skupštini, dakle, bez obzira da li su oni deo parlamentarne opozicije, vanparlamentarne opozicije, predstavnika vladajuće većine ili nevladinih organizacija.

Ja vas najlepše molim predsedavajući da umirite kolege, jer ja ne čujem svoje misli. Izvinite, molim vas.

(Milorad Mirčić: Šta je, obavezno je da se sluša?)

Ne morate da slušate, ali ne morate da govorite paralelno sa mnom jednakim tonom.

Dakle, ja vas najlepše molim, zaista ne čujem svoje misli. Nemam ništa protiv da razgovarate, izađite u hodnik ili pričajte tiše. Bez obzira šta mislite o tome, to vas ne opravdava da govorite paralelno sa mnom.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.12.2019.

Dakle, danas na dnevnom redu Skupštine imamo set izbornih zakona koji bi trebali da unaprede u određenoj meri izborni ciklus. Oni neće dovoljno unaprediti ovaj proces samim tim što kada čitamo predloge izmena i dopuna ovih zakona možemo da konstatujemo da se neke zdravorazumske stvari nalaze u predlogu ovih zakona.
Ja ću vam dati samo jedan od zakona koji je na dnevnom redu kao primer, to je Zakon o javnim preduzećima, gde se naročito naglašava da direktor javnog preduzeća neće moći da koristi resurse javnih preduzeća za promociju itd. Dakle, nešto što se podrazumeva mi smo morali da stavimo na kraju u zakon da bi na kraju obavezali ljude koji se nalaze na tako odgovornim pozicijama da to ne rade.
Ja sam sticajem čudnih okolnosti sasvim slučajno bila neposredni svedok kako se zloupotrebljavaju resursi u opštini Zemun, došla sam i videla da se usred radnog vremena koriste resursi jedne gradske opštine beogradske u smislu da se prostorije i ljudi koji tamo rade koriste za održavanje nekakvog kol-centra. To je bilo 2016. godine.
Dakle, ne može nas niko ubediti u to da se ovo ne dešava. Ovo se dešava i sa ovom praksom bi moralo da se prestane.
Dakle, nama je trebao da dođe, posle 20 godina uspostavljanja demokratskih promena, neko iz Evropskog parlamenta da nas natera da stavimo na papir nešto što se podrazumeva. Ovo jeste prvi korak i mi ga pozdravljamo, ali na ovom prvom koraku nikako ne može da se stane.
Bilo je jako teško napisati amandmane za predloge zakona zato što je bilo jako teško definisati šta je to uopšte funkcionerska kampanja i kako on široko može da se tumači i na koji način može da se to tumačenje zloupotrebi. Mi razumemo i poziciju ministarstva u kojoj se našlo i u kojoj je trebalo da stavi na papir i da obrazloži šta je to funkcionerska kampanja, s obzirom da imamo prilike da se uverimo i da predstavnici koji nam dolaze iz EU i koji sa nama razgovaraju o tome, takođe imaju problem i u svojim matičnim zemljama da ovo pitanje preciznije definišu.
Dakle, pozdravljamo ovo kao prvi korak, ali ovo svakako nije dovoljno i ne sme na ovome da se stane, kao što su mnoge kolege pre mene o tome govorile, posebno oni koji su predstavnici opozicije. Dakle, posebno mora da se nastavi sa ovim definisanjem da ne bi smo dolazili u situaciju da čitav javni sektor u periodu izborne kampanje bude podređen onima koji su prethodno bili na vlasti.
Što se tiče izbora članova REM, oni se danas ne nalaze kao predlozi. Dakle, oni će biti, ja se iskreno nadam, u toku sledeće nedelje, s obzirom da je u toku proces biranja i kandidovanja članova za Nadzorni odbor Skupštine i za tri nedostajuća člana REM.
U tom smislu se nadam da će predstavnici vladajuće većine pokazati da imaju kapacitet, demokratski kapacitet i da naprave ustupke prema onim poslaničkim grupama koje su danas opozicija. Dakle, to jeste način kako bi trebalo, da se pokaže kako bi trebalo da izgleda jedna Narodna skupština, da se uvaži da se uvažavaju predlozi koji dolaze od strane opozicije i to ne samo kada se vrši pritisak, kao što je slučaj sa ovim zakonima, već da prosto naglasimo da je to moguće učiniti i kada se takve vrste pritisaka ne čine.
Dakle, još jednom, napominjemo da smo mi zadovoljni što je započeo proces unapređivanja izbornih okolnosti u Srbiji, ali da je ovo pitanje nešto na čemu treba još dugo da se radi i da nas sigurno ove male promene neće u celosti zadovoljiti. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.04.2018.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade, kolege narodni poslanici i građani Srbije, pre svega da se izvinim ministru Dačiću što ja sada govorim, a ne narodni poslanik gospodin Palma.

Vratila bih se na svoje pitanje. Čini mi se da je ovih dana goruća tema serijal koji su novinari „Insajdera“ pripremili, a radi se o analizi strateškog partnerstva između nacionalne avio kompanije „Er Srbija“, tj. nekadašnjeg JAT-a, i „Etihada“, kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Saradnja datira još od vremena kada je resor privrede vodio gospodin Mlađan Dinkić, tj. dok još nije JAT rebrendiran u „Er Srbiju“. Podsetiću građane Srbije da je gospodin Dinkić započeo pregovore između JAT-a i „Etihada“. NJega je u pregovorima nasledio tada široj javnosti manje poznat gospodin Siniša Mali, koji je te 2013. godine bio savetnik prvog potpredsednika Vlade, danas predsednika Srbije Aleksandra Vučića upravo u Vladi malopre pomenutog gospodina Ivice Dačića.

Nezvanično ugovor o saradnji je potpisan 31. jula 2013. godine, dok se svečano potpisivanje obeležilo 1. avgusta. Novi „Etihadovi“ rukovodioci su odmah zatim preuzeli rukovođenje našom nacionalnom kompanijom, sve do marta 2014. godine, kada je ugovor o strateškoj saradnji stupio na snagu, iako su, makar na papiru, bili manjinski strateški partneri. Čak i u prednacrtu se videlo da će Srbija biti u nezavisnom položaju. Obavezali smo se da ćemo tada uložiti sto miliona evra, a da će „Etihad“ samo 40 miliona uložiti, i to u vidu zajma.

Do danas javnosti nije predstavljeno šta su tačno ovlašćeni predstavnici ispred građana Srbije potpisali i na šta su nas precizno obavezali, s tim što je danas više nego očigledno da se svesno išlo samo na štetu građana Srbije.

Srbija je za ovih pet godina uložila u bespovratnu zajedničku kompaniju nekoliko puta više na različite načine, od otplate dugova do investiranja, dok je „Etihad“ zajedničkoj firmi dao kredit od oko sto miliona dolara. Za razliku od bespovratnog davanja Srbije, „Etihadu“ kredit sa kamatom mora da se vrati.

Verujem da ste svi odgledali sjajnu analizu „Insajdera“. Imajući u vidu da su najodgovorniji za ovakav kriminalni sporazum odbili da govore ili da daju neophodne informacije i dokumentacije, grubo kršeći Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, pitam vas, poštovana predsednice Vlade, kako će se država odnositi prema ovom ne tako malom problemu?

U međuvremenu je došla na red i koncesija Aerodroma „Nikola Tesla“. Tek o ovom ugovoru se ne zna ništa. Ono što naslućujemo je da je zbog tog ugovora država odlučila da prisvoji lokalni niški aerodrom, koji bez nepotrebnog uplitanja države posluje odlično i ostvaruje profit. Nije li poruka jasna? Čak i u ovakvim okolnostima u Srbiji, koja je samo lepo našminkana, a ekonomski je apsolutno devastirana, je vidljivo da iz nekih biznisa država jednostavno mora da se povuče.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.04.2018.

Zaista bih želela, predsednice Vlade, da mi objasnite kako biste vi, pošto dolazite iz jednog privatnog sektora, objasnili da je jedna nacionalna kompanija pristala na to da iznajmljuje „erbas“ avione. U tom trenutku, potpisala je ugovorom sa „Etihadom“ i iznajmljivala njihove avione, plaćala po višestruko većima cenama rentiranje aviona, ali i doobuku posade, održavanje samih letilica. To je nešto što, i ja dolazim iz privatnog sektora, dakle, zdrav razum nam kaže da na takve stvari ne pristajete.

Zanima me kojom odlukom, ko je bio donosilac te odluke da je ovo bilo u redu, a samo poslovanje je dodatno, da kažem, finansijskim inekcijama poboljšano tako što je država Srbija, u nekoliko navrata, velike količine novca odvajala za „Er Srbiju“, pa imamo samo neke od suma koje su zaista visoke, a to je 17,5 miliona, 22 miliona dolara. Dakle, to nisu mala ulaganja države Srbije u nacionalnu kompaniju kojom rukovodi, ispostavilo se na kraju, stranac.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2019.

Hvala predsedavajuća.

Moje pitanje danas ide Ministarstvu pravde. U skupštinskoj proceduri od marta meseca prošle godine, nalazi se Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o nestalim bebama iz porodilišta u Srbiji. Ovaj zakon se po drugi put nalazi u skupštinskoj proceduri od 2016. godine do danas. U oba navrata imamo problem sa tim što nisu održane adekvatne i javne rasprave kada je ovaj Predlog zakona bio u formi Nacrta zakona. Danas imamo neka saznanja da postoji interesovanje predstavnika Ministarstva pravde da se napiše novi nacrt ovog zakona i s tim u vezi bismo voleli da saznamo da li je ova informacija tačna i ukoliko jeste, voleli bismo da Ministarstvo pravde uputi javni poziv kako bi se zainteresovana udruženja roditelja nestale dece mogla uključiti u ovaj proces pisanja novog predloga zakona. Isto tako da mogu da se uključe različita udruženja i predstavnici civilnog društva kao i jedna velika grupa narodnih poslanika koji su i tokom poslednjeg javnog slušanja, koje je održano u Skupštini Srbije iskazali veliko interesovanje povodom ove teme.

Dakle, moje pitanje konkretno ide ministarki Kuburović. Da li je u toku priprema nacrta zakona o nestalim bebama praktično i ukoliko jeste, molimo da se organizuje kvalitetna javna rasprava po treći put. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 12.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje današnje pitanje upućujem ministru za rad Zoranu Đorđeviću, i ministru finansija Siniši Malom.

Pitanje može da se sumira u jednu rečenicu - kada će se ova dva ministra umilostiviti da odgovore na zahteve majki i budućih majki koje apeluju na izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom?

Podsećanja radi, ovaj zakon je stupio na snagu 1. jula prošle godine. Od tada je prošlo skoro 15 meseci i mi u skupštinsku proceduru nismo dobili ni jedan predlog izmene i dopune Zakona, iako su one bile u nekoliko navrata od strane resornog ministra, dakle ministra Đorđevića, i od strane Vlade i drugih nekih ministara, najavljivane.

Prva najava bila je u septembru prošle godine, kada je održan veliki skup sa oko hiljadu žena koje su izašle na ulicu nezadovoljne zbog loše primene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Tada smo dobili prvu najavu ministra da će doći do određenih izmena u ovom zakonu. Naravno, te izmene se nisu našle u skupštinskoj proceduri, pa smo mi, kada je bila rasprava o budžetu, bili prinuđeni da amandmanima pokušamo da rešimo ovaj problem. To se, nažalost, nije dogodilo. Dakle, Vlada Republike Srbije nije usvojila amandmane koje je poslanička grupa Stranke moderne Srbije tada predlagala, a tiču se izdvajanja određene količine novca iz budžeta Republike Srbije, kako bi se opravdali apeli majke iz Srbije koje žele da se izvrše izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Dakle, to je bila druga najava iz Vlade koja nije, nažalost, ispunjena.

U sledećem trenutku to se dogodilo u februaru mesecu, kada smo ja i mojih 30-ak kolega predložili Ustavnom sudu da razmotri naš predlog za ocenu ustavnosti. Vlada je tada takođe nas, posebno ministar Đorđević, u nekoliko navrata i gotovo u svim javnim pojavljivanjima uveravao da će doći do izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Nažalost, niti smo dobili odgovor Ustavnog suda, niti smo dobili predlog izmene i dopune Zakona u skupštinskoj proceduri.

Zatim su drugi neki ministri, među njima najčešće Slavica Đukić Dejanović, kao ministarka koja je zadužena za populacionu politiku i demografiju, govorila o tome da će se do kraja prolećnog zasedanja ovaj predlog izmene i dopune zakona naći u skupštinskoj proceduri. Završeno je prolećno zasedanje, zakon se nije našao u skupštinskoj proceduri.

Tokom čitavog leta dobili smo uveravanja. Između ostalog, održan je jedan sastanak sa različitim udruženjima koja se bave pitanjima roditeljstva, pravima majke i dece, u junu mesecu, sa resornim ministrima, ministrom Zoranom Đorđevićem i ministrom Slavicom Đukić Dejanović, kao i sa predsednicom Vlade. Bio je obećan i naredni sastanak do kraja jula ovog leta, međutim, taj sastanak do danas nije održan. Kako se bliži vreme i početak jesenjeg zasedanja, mi iz Vlade svakodnevno dobijamo uveravanja da će se ovaj predlog izmene i dopune Zakona naći u skupštinskoj proceduri.

Danas je 12. septembar, predloga izmene i dopune Zakona u skupštinskoj proceduri nema. Ministar Đorđević se ne oglašava, još manje se, gotovo mogu da tvrdim da se ministar finansija Siniša Mali uopšte ne izjašnjava po ovom pitanju, osim što smo pre neki dan imali prilike da čujemo od njega kako će se dogoditi najveće povećanje zarada u istoriji. Dakle, meni se čini da će se ovo najveće povećanje zarada, istorijsko, dogoditi tako što ćemo uskratiti sva socijalna davanja na nivou države.

Ponoviću pitanje. Dakle, pitanje upućujem ministru Zoranu Đorđeviću i ministri Siniši Malom i od njih očekujemo odgovore u najskorijem mogućem periodu - kada će se umilostiviti zahtevima majki i budućih majki i poslati predlog izmene i dopune Zakona u skupštinsku proceduru? Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moje pitanje danas upućujem Ministarstvu zdravlja, odnosno ministru Zlatiboru Lončaru. Ovo pitanje mi je stiglo od građana putem društvenih mreža i tiče se pacijenata koji su oboleli multiple skleroze.

Radi uvoda, za drage kolege ovde i za građane, morala sam da pripremim i jednu kratku informaciju o ovoj bolesti.

Dakle, multiple skleroza je autoimuna bolest kod koje naš imuni sistem prepoznaje delove centralnog nervnog sistema koji ima omotač oko nerava kao strane organizme.

S toga se stvaraju antitela protiv sopstvenog centralnog nervnog sistema čime se oštećuje mijelinski omotač i dolazi do trajnog oštećenja, odnosno do neuroloških ispada.

Multiple skleroza najčešće nastaje kod mlađih osoba i to u periodu između 20 i 40 godine, odnosno u najreproduktivnijem periodu naših života i to mnogo češće kod žena nego kod muškaraca. Čini mi se da sam negde pronašla podatak da čak dve trećine obolelih u stvari čine žene i veoma retko se može otkriti i kod dece. U suštini pogađa sve građane bez izuzetka, s tim što kažem, najčešće pogađa one koji su u periodu između 20 i 40 godine života.

Postoje četiri tipa multiple skleroze, od kojih se neki karakterišu fazama pogoršanja i stabilizacije, a drugi mogu biti agresivni i brzo dovesti do pojave invalidnosti.

Tretman multiple skleroze čine terapija relapsa, odnosno primena lekova koji modifikuju njen prirodni tok i simptomatska terapija. Prva ova terapija je primenjena u lečenju multiple skleroze, prva terapija koja je primenjivana bio je interferon beta 1B, a danas postoji 14 ovakvih lekova koji se primenjuju u svetu i njihov broj se stalno uvećava.

Važno je reći da terapija multiple skleroze individualizovana lekovi nisu jednako efektivni i bezbedni kod različitih osoba sa ovom bolešću, pa otuda i potreba za novim lekovima.

Lekovi koji se danas primenjuju u svetu mogu se najgrublje podeliti na umereno efektivne i visoko efektivne.

Lečenje se promenilo u poslednjih 20 godina od bolesti za koju nije ni postojao ni jedan jedini lek danas postoji, kao što sam već rekla, 14 registrovanih originalnih lekova.

Pacijenti koji primenjuju terapiju od samog početka bolesti imaju sasvim drugačiji tok i dostižu značajno manji neurološki deficit koji se ne odražava na njihovu funkcionalnost, završavaju škole, ostaju zaposleni, osnivaju porodice, ostaju aktivni članovi društva uz ličnu, porodičnu i profesionalnu afirmaciju.

Čini mi se da je važno reći da danas u Srbiji od multipleks skleroze boluje negde oko 8.000 naših sugrađana.

Ako je prvi postulat lečenja što ranije započinjanje terapije, a drugi postulat je individualni pristup lečenju i to znači da se terapija bira prema pacijentu, karakteristikama njegove boleti i aktivnostima multiple skleroze.

Odluku o izboru terapije treba da donese neurolog, poštujući ove principe i konsultujući se sa pacijentom. Vrlo je bitno da pacijent razume šta se kojom terapijom može postići, tj. kolika je njena efikasnost, kao i da li postoji i koji su rizici lečenja.

U Srbiji je terapija dostupna tek negde za 10% obolelih i to samo četiri leka koja su namenjena blažim i početnim formama bolesti.

Na sajtu RFZO nisu istaknuti kriterijumi za uvođenje terapije, a ne postoji ni lista čekanja.

Ovih dana je, ne znam čime izazvan predsednik države je jako često govorio o proneverenim novcima u oblasti zdravstva i čini mi se da ovo jeste pravi trenutak da se zapitamo, pitamo ministra Lončara da li postoje izgledi da svih 14 lekova koji jesu registrovani, koji jesu originalni, koji mogu da spreče dalju progresiju ove bolesti, budu dostupni svim pacijentima u Srbiji? Hvala.

Imovinska karta

(Zemun, 31.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -