TATJANA MACURA

Stranka moderne Srbije

Tatjana Macura je preduzetnica od 2007. godine i majka je dve devojčice.

Po obrazovanju je strukovni ekonomista. Uživa u svom poslu, a pored svoje, učestvuje i u radu druge male porodične firme. Stekla je značajno iskustvo u maloprodaji i veleprodaji robe i usluga u oblasti telekomunikacija, kako samostalno, tako i u saradnji sa malim i velikim domaćim i stranim kompanijama.

Preduzetništvo vidi kao pokretačku snagu koja će promeniti živote ljudi i napraviti od Srbije slobodno i odgovorno društvo. Preduzetništvo, u zdravom sistemu, omogućava ljudima da ostvare svoje snove i obezbede dostojanstven život za svoju porodicu i sebe.

Zato je i rešila da se politički angažuje – da se izbori za zdrav, podsticajni sistem za sve, a ne samo za velike, da se smanje nameti i birokratsko opterećenje – kako bi se razvio i unapredio porodični biznis u Srbiji i podstaklo žensko preduzetništvo. Uverena je da je to jedini način da se našoj deci omogući da odrastu i da ostanu u svojoj zemlji.

Hobiji su joj čitanje, pilotiranje, skijanje, a kao metod učenja najviše praktikuje kreiranje mapa uma.

Rođena je u Beogradu 1981. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 86
  • 7
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 18 dana i 21 sat

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 26 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 28 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset peta posebna sednica , 10.07.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Molim vas da me izvinite što neću ustati dok govorim, jer to obično činim, ali sam ukočena i nadam se da mi ne zamerate.

Današnja rasprava bi trebalo da se vodi o izveštaju Poverenika o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Međutim, nekoliko sati u toku rasprave mi smo imali prosto utisak sa ove strane plenuma da se radi o izveštaju službi bezbednosti. S tim u vezi ja apelujem na kolege koji sede prekoputa da u budućem radu Narodne skupštine prosto ne zloupotrebljavamo plenarna zasedanja za obračun sa političkim neistomišljenicima, bez obzira da li su oni delovi političkih organizacija ili nezavisnih institucija, kao što je slučaj sa gospodinom Rodoljubom Šabićem, o kojem je najviše bilo reči, iako se nije raspravljalo konkretno o radu i o liku i delu gospodina Rodoljuba Šabića, već je trebalo da se raspravlja o Godišnjem izveštaju o radu čitave jedne kancelarije u čijem radu učestvuje gotovo 80 ljudi. Prosto, imali smo takav jedan fin izveštaj ispred nas, mogli smo da se držimo više nego dovoljno teme koja je na dnevnom redu.

Pohvalila bih, u isto vreme, i namere Narodne skupštine da se u poslednjih, pa gotovo mesec dana, raspravlja o izveštajima nezavisnih institucija. Poslednjih mesec dana raspravljali smo o Izveštaju Državne revizorske institucije, Izveštaju Fiskalnog saveta, Komisiji za zaštitu konkurencije. U toku ovog zasedanja raspravljaćemo o godišnjem Izveštaju Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, o godišnjem Izveštaju Zaštitnika građana i o Izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije.

S tim u vezi, s obzirom da se jako dugo ovo nije nalazilo na plenarnom zasedanju, ja bih pohvalila nameru predsednice Skupštine da se ovo nađe na dnevnom redu Skupštine.

Kao što već rekoh, drago mi je što posle četiri godine imamo na dnevnom redu Skupštine Izveštaj Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja. Imali smo nekoliko puta u toku ovog mandata prilike da o ovim izveštajima raspravljamo na odborima, ali ja i dalje mislim da jeste važno da se o ovim izveštajima raspravlja i u plenumu, kako bi građani dobili u potpunosti informacije o tome šta jeste posao jedne nezavisne institucije kakva je ova i uopšte šta jeste posao svih drugih nezavisnih institucija, jer, prosto, suženost rada u okviru odbora i nedovoljna pažnja javnosti, čini mi se da, s tim u vezi, prosto onda javnost nema konkretne informacije čime se ove institucije bave.

Godinu 2018. obeležiće, nažalost, to što je bio otežan rad, na neki način, Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, s tim u vezi što se, evo, kao što smo mogli i da vidimo, u toku ovog plenarnog zasedanja mnogo više bavilo javno mnjenje likom i delom nekoga ko je prvi među jednakima u okviru ove institucije, nego što se bavilo konkretno poslom koji obavlja sama institucija i nadležnostima koje ona ima.

S tim u vezi, izostala je i nekako saradnja između Narodne skupštine i Kancelarije Poverenika, i to ne samo u onom delu koji se tiče rasprave o godišnjem Izveštaju Poverenika, već je prosto izostala saradnja i kada su u pitanju mišljenja na određene zakone koje treba Skupština da usvaja, a na čije smo se mišljenje, makar mi, poslanici sa ove strane sale, jako često pozivali.

Obeležilo je 2018. godinu i ćutanje uprave u nekom manjem procentu nego što je to bio slučaj u 2017. godini, ali ja bih opet sada zastupala stav Stranke moderne Srbije i stav moje poslaničke grupe, čini nam se da je to u neku ruku nedopustivo, ne u neku ruku, nego da prosto jeste skandalozno i negde bih pronašla da je uzrok svega toga upravo izostanak lične odgovornosti vršioca javnih funkcija, bez obzira da li se oni nalaze na funkcijama na nivou države, lokalne samouprave ili javnih preduzeća.

S tim u vezi, onda se prosto stiče jedan utisak da oni ne osećaju dozu odgovornosti koju bi trebalo da osećaju vršeći ove funkcije u interesu građana i onda olako pristupaju tome da javnost ne upoznaju dovoljno sa informacijama koje jesu u interesu njihovom, pre svega mislim na sam rad države, lokalnih samouprava ili javnih preduzeća, pa onda, na kraju krajeva, i ono što, čini nam se, najviše pogađa građane, a to je upotreba budžeta, način na koji se raspoređuju sredstva unutar budžeta.

Neću nabrajati, da kažem, pojedinosti iz vašeg izveštaja. Imali smo dovoljno prilike da se upoznamo tokom današnjeg dana. Ja bih samo izvukla neke, odnosno pokušala sam da izvučem tokom ove rasprave nešto na šta bih volela da skrenem pažnju i što mislim da jeste važno da javnost zna čime ste se vi bavili. To su karakteristični slučajevi koji se tiču izigravanja prava na pristup informacijama od javnog značaja. Pomenuću neke od slučajeva koji jesu i u vašem izveštaju pomenuti.

To je slučaj javnog preduzeća novinske agencije „Tanjug“, slučaj projektnog finansiranja medijskih sadržaja na nivou grada Beograda i slučaj Radiodifuznog preduzeća „RTV Pančeva“. Neću ulaziti u pojedinosti, kažem, već su kolege iz pojedinih poslaničkih grupa o ovome govorili.

Zatim, slučajevi koji se odnose na trošenje javnog novca koji nam se čine da su možda i najzanimljiviji. Čini mi se i da niko nije upoznat sa slučajem kupovine novogodišnje jelke u Beogradu. Zatim, rekonstrukcijom sedam malih hidroelektrana, slučaja izbornog jemstva.

Zatim, vi ste u vašem Izveštaju napomenuli slučajeve koji su karakteristični za privatizaciju, a od kojih se posebno izdvaja slučaj privatizacije PKB i slučaj 24 sporne privatizacije, koje nas već decenijama unazad prate.

Zatim, uskraćivanje i otežan pristup informacijama koje se odnose na zakonitosti rada organa javne vlasti. Među njima, najpoznatiji, čini nam se, slučaj iz izborne noći 2016. godine. To je slučaj „Savamale“. Zatim, slučaj izgradnje nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu. To je slučaj koji je i danas itekako aktuelan i slučaj nekadašnjeg gradonačelnika Beograda, danas ministra finansija, Siniše Malog.

Jedna stvar jeste zanimljiva u ovom izveštaju pored mora statističkih podataka koje ste vi izneli i koji u velikoj meri jesu zabrinjavajući u odnosu na to kojim kapacitetima vi raspolažete, a sa kolikim brojem slučajeva se u praksi susrećete, jeste nešto što se nalazi na samom kraju ovog izveštaja i nalazi se jako lepo raspoređeno u dokumentima na sajtu Poverenika, a to je broj neizvršenih rešenja po organima vlasti, kojih ukupno u ovom trenutku, odnosno zaključno sa Izveštajem za 2018. godinu, ima 382.

Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste što u tome prednjači gotovo polovina ovih neizvršenih rešenja na strani ministarstva. Odmah za njima su i organi i organizacije u lokalnoj samoupravi, zatim drugi republički organi i organizacije, lokalna javna preduzeća, organi u oblasti pravosuđa i republička javna preduzeća. Dakle, jako veliki broj neizvršenih rešenja je ovde u pitanju i čini nam se da prosto, kad pogledamo koja je struktura ne reagovanja, jeste alarm za koji treba da se zabrinemo mi, pre svega, kao narodni poslanici koji vrše kontrolu izvršne vlasti.

O ovome svemu bilo je i reči u Izveštaju o napretku Srbije od strane Evropske komisije. Nekoliko stvari jeste stavljeno, da kažem, na račun Kancelarije Poverenika, a to jeste kašnjenje sa izborom Poverenika i upravo ovi primeri koje jesam navela, a to je ne odazivanje na poziv javnosti da imaju uvid u informacije koje jesu za njih značajne, kao i ne transparentnost u radu državne, lokalne samouprave i javnih preduzeća.

Što se stranke Moderne Srbije i moje poslaničke grupe tiče, to jeste pitanje za koje treba da se, takođe, upali alarm.

Neko od kolega dobacuje, ali ne znam da li ima nekih pitanja sporednih.

Dakle, gospođo Mandić, vi ste imali kratko izlaganje povodom godišnjeg izveštaja i rekli ste da vam se ne dopada to što su zaključci Odbora u neku ruku manjeg obima nego što su zaključci koji se nalaze, odnosno preporuke koje imamo od strane Poverenika. Neke od ovih preporuka se iz godine u godinu ponavljaju i vi ste ih na kraju ovog izveštaja, s obzirom da ste i vi potpisnica ovog izveštaja, svrstali u dve grupe: preporuke koje idu na račun Narodne skupštine i preporuke koje idu na račun Vlade Republike Srbije.

Prva preporuka tiče se, ja ću ih ponoviti zarad javnosti, a možemo ih zajedno prokomentarisati ukoliko vi imate želju, Narodne skupštine i kaže da blagovremeno do stupanja na snagu ovog zakona, što je uskoro, Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, on bi trebalo, s obzirom da smo ga nedavno i usvojili, da stupi na snagu 21. avgusta 2019. godine, da se usvoje i predlozi koje ste vi uputili do samog stupanja na snagu. Dakle, predlozi izmena i dopuna ovog zakona da se usvoje do samog stupanja na snagu ovog zakona, kako bi on prosto bio primenljiv i u praksi.

Zatim, da se bez odlaganja usvoji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je pripremljen u saradnji i u skladu sa sugestijama Poverenika u tekstu koji bi doprineo unapređenju prava koje zakon uređuje.

O trećoj i četvrtoj stavki danas u stvari mi raspravljamo. To su da nadležni odbori razmatraju Izveštaj Poverenika za 2018. godinu i upravo imamo raspravu danas što se tiče plenarnog zasedanja. Zatim, da se obezbedi stalni nadzor nad sprovođenjem svojih zaključaka raspoloživim mehanizmima kontrole nad radom Vlade Republike Srbije, odnosno izvršne vlasti, insistirajući na odgovornosti za propuste u radu organa vlasti. To je upravo ona statistika koju sam napomenula od 382 neizvršena rešenja.

Dakle, meni se čini da smo mi tu malo kao narodni poslanici zakazali i da smo mogli mnogo bolje da vršimo kontrolu nad radom, kako državne, lokalne samouprave i javnih preduzeća.

Zatim, da nadležni odbori i stručne službe Narodne skupštine prilikom usvajanja zakona s dužnom pažnjom razmotre stavove Poverenika u pogledu usklađenosti, kao i mogućih efekata tih zakona na ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaj i prava na zaštitu podataka o ličnosti.

Moram da kažem da se bar poslanici, što se tiče opozicije, jako često rukovode vašim mišljenjima i jako često sugerišu na to na šta vi ukazujete. Žao mi je što se te odredbe ne usvajaju, pa ćemo onda biti prinuđeni da u neko dogledno vreme ponovo vršimo izmene zakona, iako smo to mogli da uradimo u prvom momentu.

Kao poslednju preporuku Narodnoj skupštini, vi ste rekli da blagovremeno i adekvatno pruži punu podršku Povereniku kao samostalnom državnom organu koji je nezavistan u vršenju svoje nadležnosti. Moj utisak kao poslanice je da ovo jeste tako.

Što se tiče predloga upućenih Vladi Republike Srbije, prve dve odredbe, čini mi se, da jesu, da ih ne ponavljam sada, u vezi sa preporukama koje ste uputili Narodnoj skupštini.

Zatim, treća preporuka mi se čini da je jako zanimljiva za javnost. Kaže da u skladu sa sopstvenim obavezama propisanim Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uspostavi adekvatan mehanizam obezbeđenja i izvršenja konačnih izvršnih i obavezujućih rešenja Poverenika, kao i efikasniji nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. Ova komplikovana rečenica u suštini sugeriše Vladi da poštuje zakon. Dakle, vrlo je jednostavna preporuka koju vi upućujete i meni se čini da bi to trebalo da bude nešto što je prihvatljivo.

Zatim ova četvrta preporuka je da u skladu sa sopstvenim obavezama, propisanim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, utvrdi strateški plan procesa usaglašavanja sektorskih zakona u odnosu na zaštitu podataka o ličnosti. Da ne nabrajam sve, da ne odlazim toliko u širinu sa ovim preporukama.

Čini mi se da je sedma preporuka jako važna, a to je da Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo obezbede adekvatne uslove i finansijska sredstva za nesmetan rad Poverenika kao nezavisnost i samostalnog organa, naročito u odnosu na proširenje nadležnosti ovog organa utvrđenim novim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i zbog rastućeg obima postojećeg posla, čije neblagovremeno izvršenje proizvodi troškove sudskog spora na teret budžeta.

Stranka moderne Srbije nedvosmisleno se zalaže za osnaživanje nezavisnih institucija među kojima prednjači institucija Poverenika. Dakle, mi mislimo da nije tek tako neprimereno izdvajanje veće količine sredstava u budžetu za narednu kalendarsku godinu, s obzirom na obim poslova koje ste vi opisali u godišnjem izveštaju, koje ste u vašem kratkom izlaganju naveli. Dakle, posla je sve više, ljudi je sve manje i prosto moramo, ukoliko želimo da imamo transparentan rad državne uprave, javne uprave, da ulažemo u isti.

Za kraj je nešto što sam u suštini htela da kažem na početku. Međutim, ova rasprava je otišla u nekom neprimernom toku, pa sam to ostavila za kraj. Dakle, Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja Skupština je usvoji u novembru 2004. godine. Na svoju dužnost je 22. decembra 2005. godine stupio gospodin Rodoljub Šabić. Reizbor je bio negde u 2011. godini i bio je na toj dužnosti do 2018. godine. Vi ste mu se, čini mi se, pridružili negde u aprilu 2005. godine, ako me sećanje ne vara. Ja bih rekla da je to jedan tim koji svih ovih 15-ak godina, uz neka adekvatna proširenja, kako su uslovi dozvoljavali, radi na osnaživanju i na jačanju praktično institucije Poverenika.

Šta mi je zanimljivo? Tragom ovog godišnjeg izveštaja malo sam zavirila i u neke prethodne izveštaje o kojima, nažalost, Skupština nije raspravljala. Kad kažem zavirila, mislim na one mnogo ranije izveštaje i našla sam jednu zanimljivost, a to je prvi izveštaj koji se nalazi na vašem sajtu, a okačen je 3. novembra 2005. godine. Zarad javnosti ću reći koji je problem ima institucija Poverenika i koja nema veze sa ovom vlašću, već ima veze sa svim vlastima pre toga, sa kojim se sve problemima susreće, nekad je to izraženije, nekad je manje izraženo, ali ova institucija svakako trpi jako velike pritisak.

Prva rečenica, znači obraća se gospodin Šabić tadašnjem predsedniku Odbora za kulturu i informisanje gospodinu Aleksandru Lazareviću, kaže ovako: „Po mojoj oceni u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja evidentne su pojave koje ukazuju na ozbiljne probleme i koje samim tim zaslužuju pažnju Narodne skupštine. Izveštaj koji vam predstavljam u prilogu posledica je navedene ocene“.

Zašto je ovo važno? Zato što je ovo bio izveštaj koji se tiče rada navedene institucije Poverenika tek nekoliko meseci, i to kaže da smo mi imali otpor prema ovoj instituciji 2005. godine kada je ona uspostavljena, a da je nažalost, i makar iz ove rasprave možemo da zaključimo ako nismo imali dovoljno primera u javnom prostoru u toku 2018. godine, dakle, da vidimo da zaista institucija Poverenika trpi izuzetno velike pritiske, političke, javne, svakakve i da jeste pravi izazov odoleti takvoj vrsti pritisaka.

Zaključiću da u našem društvu jeste neophodno prosto podigne na neki način podigne kultura poštovanja javnosti na pravo da ima pristup informacijama od javnog značaja i da na adekvatan način zagovaramo poštovanje podataka o ličnostima i da to jednostavno, mora da bude nekako naš zadatak, posebno nas u Narodnoj skupštini koji o ovome imamo priliku da razgovaramo i sa građanima, makar ovako u direktnom prenosu, s obzirom da jako mali broj građana prati rad odbora, ali je i vaš zadatak da odolevate pritiscima raznih vrsta i u budućnosti. Ja sam kao jedna od predlagača, odnosno moja poslanička grupa je imala tu sreću da ispred naše poslaničke grupe predložimo kandidatkinju Nevenu Ružić, koja dolazi iz Kancelarije Poverenika, i tada sam upoznajući se sa njenom radnom biografijom upoznala se ko u stvari čini kancelariju Poverenika, i zaista mi je velika čast i zadovoljstvo da li ću se nekoj budućnosti naći kao članica Narodne skupštine ili ne, da takav imate izbor stručnjaka na nivou jedne nezavisne institucije. Ono što će biti izazov u stvari ispred vas u budućnosti jeste da zadržite kontinuitet u radu. O tome smo jako mnogo razgovarali na Odboru na kom smo raspravljali o potencijalnim kandidatima za naslednika nekadašnjeg Poverenika. Da, biće izazov i za vas i sve dosadašnje zaposlene, i za onog kandidata kojeg će verovatno Narodna skupština izabrati.

Dakle, ja vam želim puno sreće u radu. Što se mene tiče unazad tri godine čitam vaše izveštaje, svi su vrlo precizni, vrlo detaljni i drago mi je što odolevate svim pritiscima.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 28.06.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ja sam svoje izlaganje ispred Stranke Moderne Srbije, sasvim slučajno ostavila za kraj današnjeg dana, te sam imala priliku da čujem uvodno izlaganje kolega i poslanika vladajuće većine.

Zaista mi se čini da Zakon o komunalnoj policiji koji treba da prestane da važi usvajanjem ovog zakona o komunalnoj miliciji, bio je sve ono što je, u stvari Srbiji donelo prosperitet i uspeh, a da nas blagostanje ček kada usvojimo ovaj zakon o komunalnoj miliciji.

S tim u vezi, dakle, zaista ne mogu da verujem da kolege preko puta imaju apsolutno svako odsustvo kritike čak i na zakone koje predlaže Vlada Republike Srbije i smatram da to nije dopustivo, posebno iz ugla da su oni narodni poslanici koji štite interese građana Srbije, bez obzira da li se u ovom trenutku nalaze na strani pozicije ili opozicije. Ovolika količina hvalospeva je, prosto, nesvariva.

Ovaj Predlog zakona u skupštinsku proceduru upućen je početkom juna. Pre toga je, čini mi se, jedan dan ranije usvojen na sednici Vlade Republike Srbije. Ovaj podatak možda i ne bio toliko značajan da o ovom zakonu toga dana u javnosti jedini komentar nije došao od gospodina zamenika gradonačelnika Grada Beograda Gorana Vesića, a ne od predstavnika Ministarstva ili od samog ministra Ružića.

Dakle, to mi je nekako upalo u oči, jer ako je zakon usvojen na sednici Vlade tako što ga je pre toga uputio nadležni ministar, ne znam po kojoj osnovi je u javnosti pozvan da o ovom zakonu najveći broj komentara daje neko ko nije zakonopisac ovog zakona?

Komunalna policija formirana je krajem 2010. godine sa ciljem da na gradskim ulicama zavede komunalni red zbog rešavanja svakodnevnih problema građana, poput vandalizma, buke, oštećenja javne i privatne imovine. Tada su najavljeni policajci bili predstavljeni kao zeleni redari koji će menjati Srbiju na bolje, što znači da se Zakon o komunalnoj policiji primenjuje u Srbiji otprilike deceniju za nama. Međutim, u obrazloženju zakona koji je upućen narodnim poslanicima, nažalost, Izveštaj o radu komunalne policije obuhvata samo period od 2013. do 2015. godine. Nažalost, nemamo podatke o čitavom desetogodišnjem radu ove službe. Možda ovi podaci postoje, ali, jednostavno, nisu dostupni na uvid narodnim poslanicima, niti građanima Srbije.

Ono što sa sigurnošću mogu reći jeste da zbog brojnih incidenata komunalni policajci su za ovih 10 godina tekli imidž bahatih komunalaca. U najvećem broju slučajeva dokazana su i prekoračenja ovlašćenja i, kao što već rekoh, evo već gotovo deceniju od formiranja ove službe mi ne znamo kakvi su efekti njihovog rada i delovanja, odnosno kakvi su efekti primene Zakona o komunalnoj policiji.

U 2017. godini pokušano je nešto da se uradi sa ovim narušenim imidžom. Tada je načelu ovog ministarstva bila sadašnja predsednica Vlade, gospođa Ana Brnabić. Iz budžeta je planirano da se izdvoji oko 2,5 miliona dinara na ime analize koja bi uticala na to da se popravi ugled ove službe. Dolaskom vašim na čelo ovog ministarstva ovaj tender je stopiran, što mogu da pozdravim, ali ako uzmemo u obzir da se radi tek od 20.000 hiljada evra, ja i ne mislim da je to neka investicija koja nema smisao, nego, jednostavno, to nije suština.

Dakle, poboljšanje imidža ove službe ne može da se reši tako što ćemo mi razmišljati o tome kako ona kozmetički treba da se promeni u odnosu na ono kako treba suštinski da izmeni.

Svoj ugled komunalna policija u međuvremenu za ovih 10 godina sama je urušila prekoračenjem ovlašćenja i nepoštovanjem zakona, od fizičkih obračuna sa građanima prilikom kontrole nelegalne ulične preprodaje, posedovanje bus-plus, kartica kod građana, pa i do privođenja aktivista nevladinih organizacija i udruženja i sprečavanje novinarskih ekipa da obavljaju svoje posao. O ovim incidentima postoje čak i video snimci. Dostupni su na internetu.

Podsetiću vas samo na jedan slučaj koji mi se čini da je zanimljiv za građane Srbije i da je svima poznat. Radi se o jednom, slobodno mogu reći, sadističkom iživljavanju predstavnika komunalne policije, koji su u nekoliko navrata vršili, praktično, teror nad uličnim prodavcem lubenica, koji je u jednom od tih incidenata na kraju doživeo i fatalni srčani udar.

Da se ne vraćam detaljno ni na ovaj, ni na neke druge slučajeve, još jednom zaključujem da za loš imidž komunalne policije u Srbiji isključivo i samo je zaslužna komunalna policija.

Bilo je pokušaja da se 2016. godine ovaj zakon stavi u skupštinsku proceduru, međutim, niz ovakvih incidenata verovatno su odložili to da se ovaj zakon nađe u skupštinskoj proceduri.

U međuvremenu smo usvojili izmene Zakona o policiji, čini mi se u martu 2018. godine, i u tom zakonu smo nekako ograničili upotrebu termina policije, pa smo sada došli u situaciju da koristimo izraz milicija, odnosno da komunalne policajce zamenimo sa komunalnim milicionarima.

Jedan od uvodničara iz vladajuće većine, čini mi se da sada nije u sali, mislim da je kolega iz poslaničkog kluba PUPS, da li je slučajno ili namerno, rekao je da se radi o komunalnom uređenju i da se radi o sistemu unutrašnje bezbednosti i dok sam se pripremala za ovu raspravu i dok sam čitala predlog izmene zakona u odnosu na one nadležnosti koje su uvećane i ovlašćenja koja su uvećana komunalnoj policiji, odnosno budućoj miliciji, meni se čini da ovaj kolega nije ni napravio neku veliku i značajnu omašku koju je imao u toku svog uvodnog izlaganja.

U svom uvodnom izlaganju ministar kada je govorio o ovom zakonu, govorio je o terminu "komunalni redari" i meni se čini da je u ovoj atmosferi, u kojoj jeste poljuljan imidž komunalne policije, taj izraz "komunalni redari" u ovom trenutku mogao nekako da bude pitkiji, nekako prijamčiviji za građane, da, prosto, izbegnemo upotrebu i ovog izraza "milicija", koji opet nosi neku ružnu konotaciju u vezi sa prošlošću, koja nam je, nažalost, bliska i unazad 20 godina.

Zakon unosi jednu značajnu novinu i predviđa da će komunalnu miliciju obrazovati jedinice lokalne samouprave, odnosno opštine, gradovi i sam grad Beograd, dok se ranije zakonsko rešenje odnosilo samo na gradove i otvorena je mogućnost obrazovanja zajedničke komunalne milicije koju, na osnovu sporazuma o saradnji, obrazuju jedinice lokalne samouprave u skladu sa ovim i zakonom koji uređuje lokalnu samoupravu.

Ono što mene brine jeste ko će vršiti kontrolu nad radom komunalne policije, s obzirom da ovaj zakon kaže da će kontrola rada biti u rukama načelnika službe i koristim još jednom priliku da ukažem i ministru Ružiću i svim drugim ministrima u Vladi Republike Srbije, neverovatno je da imamo potrebu da svaki zakon koji dolazi u skupštinsku proceduru ima za cilj neverovatnu centralizaciju moći. To je i sa ovim zakonom slučaj i sa zakonom koji je bio, čini mi se, prva ili druga tačka na dnevnom redu, kada je bio ministar obrazovanja ovde u sali. Dakle, nema zakona koji ulazi u skupštinsku proceduru koji ne govori o tome da ćemo u nekom trenutku imati centralizaciju moći pod izgovorom da ćemo neka rešenja brže i lakše sprovoditi. Međutim, meni se čini i Stranka moderne Srbije, koju ja predstavljam, misli da to jeste pogrešno i da, jednostavno, moramo da izađemo iz tog modusa centralizacije moći, koja je pri tome i nepotrebna.

Za građane će biti zanimljiva izmena koja ne predviđa ograničenje u broju pripadnika komunalne policije. Dosadašnje rešenje je predviđalo da na svakih pet hiljada stanovnika ne može biti više od jednog komunalnog policajca. Usvajanjem ovog zakona, unutrašnja organizaciona jedinica ne može imati manje od tri milicionara, ali se ne govori o maksimalnom broju uposlenika. To je nešto što je, čini mi se, zanimljivo.

Kao što sam na početku navela, dakle, negde pred kraj obrazloženja ovog zakona koji je upućen narodnim poslanicima, postoji Izveštaj o radu Komunalne policije za period od 2013. do 2015. godine. Kada pogledate tu tabelu, dakle, s obzirom da se radi samo o gradovima, čini mi se da tri grada nisu navela koliki je broj uposlenih komunalnih policajaca, dakle, radi se o Smederevu, Loznici i Kruševcu, u njoj ukupno ima 649 zaposlenih komunalnih policajaca, od čega je u Beogradu 333 zaposlenih. Ako računamo da, recimo, ova tri grada koja nisu poslala izveštaje, da je to još nekih 50-ak policajaca, znači, mi govorimo o ukupnoj cifri od nekih 700 komunalnih policajaca za čitavu teritoriju Srbije, a u izjavi Gorana Vesića, koji je najavljivao ovaj zakon, ja opet apelujem da on nije bio pozvan uopšte da govori o ovom zakonu u javnosti, da je to trebao da uradi ministar Ružić ili neko od njegovih saradnika, dakle, on je najavio da će u Beogradu biti zaposleno 1.000 komunalnih milicionara. Dakle, to je, jednostavno, iz stanovišta SMS nedopustivo.

Mi i dalje mislimo da treba nam jedan jednostavniji državni aparat, jednostavnije državne službe sa manjim brojem uposlenika, ali da budu sve te službe u interesu građana i da budu efikasnije. Samo povećanje broja uposlenih komunalnih milicionara ne rešava problem komunalnog reda u Srbiji, već meni se čini da će ovaj zakon poslužiti kao odličan izgovor za upošljavanje stranačkih aktivista za koje u međuvremenu nije bilo dovoljno prostora da se na nekom drugom mestu uposle.

Novina u zakonu predstavlja i odredba da komunalni milicajci po pravilu obavljaju posao uniformisani, ali po pisanom nalogu načelnika to mogu činiti i bez službene uniforme, tj. mogu postupati i u civilu. Zašto? Zašto bi bilo koji komunalni milicionar bio u prilici da postupa bez uniforme, ako to ne može da uradi policajac u ovom trenutku?

Dakle, njihove nadležnosti se gotovo preklapaju sa nadležnostima policije a onda oni imaju mogućnost pod izgovorom, ne mogu ni da domislim kakve sve malverzacije to mogu da budu, da li će biti ti nalozi antidatirani i slično, a nije da ne možemo dovesti u pitanje ovakvu jednu vrstu zloupotrebe.

Dakle, mene samo zanima zašto milicionar komunalni može da postupa bez uniforme? Mislim da za tim uopšte nema nikakve potrebe.

Poslovi komunalne milicije su u ranijem zakonu bili na papiru ograničeni, ali su u praksi ipak bili ozbiljniji, bilo je ozbiljnijih prekoračenja pa i upotrebe sile preko svake mere. Pretpostavljam da je zbog primene u praksi predloženo ovo rešenje koje proširuje nadležnosti i na druge poslove u skladu sa zakonom. Možete da zamislite taj strah građana koji kažu da oni mogu da obavljaju druge poslove u skladu sa zakonom i to u civilu.

Jedna od zanimljivijih odredbi je, čuli smo ovde u nekoliko navrata, opravdanje od strane vladajuće većine jeste i to da komunalni milicajci će moći da zaustavljaju vozila, što inače radi saobraćajna policija i u tom smislu naslov člana 23. u ovom zakonu jeste u suprotnosti sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja, jer navodi da je još jedno od ovlašćenja komunalne policije zaustavljanje, pregledanje lica, predmeta i vozila.

Zakon uvodi mogućnost da komunalni milicajac zaustavi vozilo zatečeno u kršenju propisa koji spada u njegov delokrug, dok je ranije bio ovlašten samo za pregled vozila koja su u neposrednoj blizini i pod nadzorom lica koje pregleda.

Zakon o komunalnoj miliciji značajno proširuje ovlašćenje u pogledu nadzora, dajući mogućnost komunalnoj miliciji da vrši audio i video snimanje javnog mesta radi obavljanja poslova, korišćenjem odgovarajuće opreme i to kako javnih mesta, tako i svoje postupanje. Predviđeno je da se na ovaj način prikupljeni podaci koji se ne mogu koristiti u postupku što jeste, čini mi se, značajno uništavaju u roku od godinu dana od zastarelosti odnosno pokretanja ili vođenja prekršajnog postupka.

Šta će im onda podaci koje će da prikupljaju i da čuvaju godinu dana? Za koje potrebe će oni uopšte da čuvaju ove podatke i zašto im onda omogućiti da uopšte vrše snimanje ako nigde dalje ne mogu da koriste ove materijale koje budu prikupili?

Jedna od mogućnosti koju ovaj zakon otvara jeste da će komunalni milicioneri moći da koriste raspršivač sa nadražujućim dejstvom i ovo kad sam pročitala nekako u skladu sa ovim iskustvima od ranije, ja se zaista pitam kako će da izgleda rad komunalnog milicionara na ulici i kakav će uopšte utisak građani da stvore o radu komunalne milicije, a već se stvorila jedna bojazan, jedna strepnja s obzirom da je nedavno usvojen pravilnik o radu policije u kojem se isto ovo navodi i omogućava primena čak i na nekim licima nad kojima ne bi trebalo da se primenjuje, kao što su trudnice, osobe sa invaliditetom itd.

Reći ću da za ovim nema potrebe ako komunalni milicionar ne nastupa kao lokalni šerif, što smo imali prilike da vidimo u nekoliko navrata i da uz neke primere bolje prakse i neke saradnje između građana i komunalne milicije, mi možemo da izbegnemo sve neprijatne situacije i čini mi se da je potpuno nepotrebno davati im dodatna ovlašćenja i sredstva kojima mogu da vrše svoj posao.

Komunalni milicajac moći će da prikuplja obaveštenja, podatke, informacije od lica za koja se pretpostavlja da njima raspolaže u svrhu obavljanja poslova komunalne milicije. Ova obaveštenja mogu biti usmena ili pismena. Dostava ovakvih obaveštenja na zahtev je obavezna. Mi govorimo o komunalnoj miliciji, ne o policiji, čuvarima osnovnog komunalnog reda u ovoj državi. Zašto bi se ovim službenicima dostavljale ovakve informacije na zahtev?

Zaista imamo veliki broj, nedopustivo veliki broj preklapanja nadležnosti između komunalne milicije buduće i policije koja ima svoje nadležnosti. U tom smislu zaista se svodi, radi na tome da se formira jedna ili se bar stiče utisak da se radi na tome da se stvori jedna parapolicijska formacija.

Što se tiče finansija, navedeno je da u obuci stručnih lica neće biti potrebno izdvajanje dodatnih sredstava, da im neće biti plaćena ta obuka pre nego što je polože. To će biti uslov za zasnivanje radnog odnosa i to je sasvim u redu.

Ono što me, čini mi se brine, to je da troškove formiranja i finansiranja rada komunalne milicije snosiće isključivo jedinice lokalne samouprave. Podsetiću ovaj saziv je, čini mi se, među prvim zakonima usvojio upravo Zakon o lokalnoj samoupravi, gde su dodatno smanjena sredstva koja idu u pravcu lokalne samouprave, pa me sad zanima o onih 1000 novih zaposlenih lica i ostalim najavama koje smo mogli da čujemo, kako ćemo to uopšte izvesti? Kako će to biti moguće izvesti, osim ako ne planiramo neke nove izmene ili ovog zakona ili izdvajanja nekih novih sredstava u budžetu?

I dodatno se naravno brinem za one opštine koje su u nemilosti aktuelne vladajuće većine, a koje su kolokvijalno nazvane opozicione opštine. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moje pitanje danas upućujem Ministarstvu zdravlja, odnosno ministru Zlatiboru Lončaru. Ovo pitanje mi je stiglo od građana putem društvenih mreža i tiče se pacijenata koji su oboleli multiple skleroze.

Radi uvoda, za drage kolege ovde i za građane, morala sam da pripremim i jednu kratku informaciju o ovoj bolesti.

Dakle, multiple skleroza je autoimuna bolest kod koje naš imuni sistem prepoznaje delove centralnog nervnog sistema koji ima omotač oko nerava kao strane organizme.

S toga se stvaraju antitela protiv sopstvenog centralnog nervnog sistema čime se oštećuje mijelinski omotač i dolazi do trajnog oštećenja, odnosno do neuroloških ispada.

Multiple skleroza najčešće nastaje kod mlađih osoba i to u periodu između 20 i 40 godine, odnosno u najreproduktivnijem periodu naših života i to mnogo češće kod žena nego kod muškaraca. Čini mi se da sam negde pronašla podatak da čak dve trećine obolelih u stvari čine žene i veoma retko se može otkriti i kod dece. U suštini pogađa sve građane bez izuzetka, s tim što kažem, najčešće pogađa one koji su u periodu između 20 i 40 godine života.

Postoje četiri tipa multiple skleroze, od kojih se neki karakterišu fazama pogoršanja i stabilizacije, a drugi mogu biti agresivni i brzo dovesti do pojave invalidnosti.

Tretman multiple skleroze čine terapija relapsa, odnosno primena lekova koji modifikuju njen prirodni tok i simptomatska terapija. Prva ova terapija je primenjena u lečenju multiple skleroze, prva terapija koja je primenjivana bio je interferon beta 1B, a danas postoji 14 ovakvih lekova koji se primenjuju u svetu i njihov broj se stalno uvećava.

Važno je reći da terapija multiple skleroze individualizovana lekovi nisu jednako efektivni i bezbedni kod različitih osoba sa ovom bolešću, pa otuda i potreba za novim lekovima.

Lekovi koji se danas primenjuju u svetu mogu se najgrublje podeliti na umereno efektivne i visoko efektivne.

Lečenje se promenilo u poslednjih 20 godina od bolesti za koju nije ni postojao ni jedan jedini lek danas postoji, kao što sam već rekla, 14 registrovanih originalnih lekova.

Pacijenti koji primenjuju terapiju od samog početka bolesti imaju sasvim drugačiji tok i dostižu značajno manji neurološki deficit koji se ne odražava na njihovu funkcionalnost, završavaju škole, ostaju zaposleni, osnivaju porodice, ostaju aktivni članovi društva uz ličnu, porodičnu i profesionalnu afirmaciju.

Čini mi se da je važno reći da danas u Srbiji od multipleks skleroze boluje negde oko 8.000 naših sugrađana.

Ako je prvi postulat lečenja što ranije započinjanje terapije, a drugi postulat je individualni pristup lečenju i to znači da se terapija bira prema pacijentu, karakteristikama njegove boleti i aktivnostima multiple skleroze.

Odluku o izboru terapije treba da donese neurolog, poštujući ove principe i konsultujući se sa pacijentom. Vrlo je bitno da pacijent razume šta se kojom terapijom može postići, tj. kolika je njena efikasnost, kao i da li postoji i koji su rizici lečenja.

U Srbiji je terapija dostupna tek negde za 10% obolelih i to samo četiri leka koja su namenjena blažim i početnim formama bolesti.

Na sajtu RFZO nisu istaknuti kriterijumi za uvođenje terapije, a ne postoji ni lista čekanja.

Ovih dana je, ne znam čime izazvan predsednik države je jako često govorio o proneverenim novcima u oblasti zdravstva i čini mi se da ovo jeste pravi trenutak da se zapitamo, pitamo ministra Lončara da li postoje izgledi da svih 14 lekova koji jesu registrovani, koji jesu originalni, koji mogu da spreče dalju progresiju ove bolesti, budu dostupni svim pacijentima u Srbiji? Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moje pitanje danas upućujem Ministarstvu zdravlja, odnosno ministru Zlatiboru Lončaru. Ovo pitanje mi je stiglo od građana putem društvenih mreža i tiče se pacijenata koji su oboleli multiple skleroze.

Radi uvoda, za drage kolege ovde i za građane, morala sam da pripremim i jednu kratku informaciju o ovoj bolesti.

Dakle, multiple skleroza je autoimuna bolest kod koje naš imuni sistem prepoznaje delove centralnog nervnog sistema koji ima omotač oko nerava kao strane organizme.

S toga se stvaraju antitela protiv sopstvenog centralnog nervnog sistema čime se oštećuje mijelinski omotač i dolazi do trajnog oštećenja, odnosno do neuroloških ispada.

Multiple skleroza najčešće nastaje kod mlađih osoba i to u periodu između 20 i 40 godine, odnosno u najreproduktivnijem periodu naših života i to mnogo češće kod žena nego kod muškaraca. Čini mi se da sam negde pronašla podatak da čak dve trećine obolelih u stvari čine žene i veoma retko se može otkriti i kod dece. U suštini pogađa sve građane bez izuzetka, s tim što kažem, najčešće pogađa one koji su u periodu između 20 i 40 godine života.

Postoje četiri tipa multiple skleroze, od kojih se neki karakterišu fazama pogoršanja i stabilizacije, a drugi mogu biti agresivni i brzo dovesti do pojave invalidnosti.

Tretman multiple skleroze čine terapija relapsa, odnosno primena lekova koji modifikuju njen prirodni tok i simptomatska terapija. Prva ova terapija je primenjena u lečenju multiple skleroze, prva terapija koja je primenjivana bio je interferon beta 1B, a danas postoji 14 ovakvih lekova koji se primenjuju u svetu i njihov broj se stalno uvećava.

Važno je reći da terapija multiple skleroze individualizovana lekovi nisu jednako efektivni i bezbedni kod različitih osoba sa ovom bolešću, pa otuda i potreba za novim lekovima.

Lekovi koji se danas primenjuju u svetu mogu se najgrublje podeliti na umereno efektivne i visoko efektivne.

Lečenje se promenilo u poslednjih 20 godina od bolesti za koju nije ni postojao ni jedan jedini lek danas postoji, kao što sam već rekla, 14 registrovanih originalnih lekova.

Pacijenti koji primenjuju terapiju od samog početka bolesti imaju sasvim drugačiji tok i dostižu značajno manji neurološki deficit koji se ne odražava na njihovu funkcionalnost, završavaju škole, ostaju zaposleni, osnivaju porodice, ostaju aktivni članovi društva uz ličnu, porodičnu i profesionalnu afirmaciju.

Čini mi se da je važno reći da danas u Srbiji od multipleks skleroze boluje negde oko 8.000 naših sugrađana.

Ako je prvi postulat lečenja što ranije započinjanje terapije, a drugi postulat je individualni pristup lečenju i to znači da se terapija bira prema pacijentu, karakteristikama njegove boleti i aktivnostima multiple skleroze.

Odluku o izboru terapije treba da donese neurolog, poštujući ove principe i konsultujući se sa pacijentom. Vrlo je bitno da pacijent razume šta se kojom terapijom može postići, tj. kolika je njena efikasnost, kao i da li postoji i koji su rizici lečenja.

U Srbiji je terapija dostupna tek negde za 10% obolelih i to samo četiri leka koja su namenjena blažim i početnim formama bolesti.

Na sajtu RFZO nisu istaknuti kriterijumi za uvođenje terapije, a ne postoji ni lista čekanja.

Ovih dana je, ne znam čime izazvan predsednik države je jako često govorio o proneverenim novcima u oblasti zdravstva i čini mi se da ovo jeste pravi trenutak da se zapitamo, pitamo ministra Lončara da li postoje izgledi da svih 14 lekova koji jesu registrovani, koji jesu originalni, koji mogu da spreče dalju progresiju ove bolesti, budu dostupni svim pacijentima u Srbiji? Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 25.06.2019.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Prvo pitanje upućujem Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, odnosno ministarki Zorani Mihajlović.

Pitanje se odnosi na plan izgradnje kišnih kanalizacija i kontrole postojećih radova na izgradnji kanalizacione mreže u Srbiji.

Uzimajući u obzir veliki broj problema koji su iz godine u godinu rastući ne bi bilo loše da i ministarstvo koje u nadležnosti ima i pitanja infrastrukture zaista obrati pažnju na to gde je rešavanje problema urgentno i pomogne onoj lokalnoj samoupravi kojoj je pomoć neophodna u ovom trenutku, ali da proveri kvalitet radova na tekućim ili tek završenim radovima.

Uzeću primer dve gradske opštine u Beogradu. U pitanju je gradska opština Zemun i gradska opština Palilula. U Zemunu se trenutno izvode radovi na izgradnji kanalizacione mreže i to u naselju Batajnica. Ja sam juče obišla ove radovi i na tablama

nema informacija da se radi o kišnoj kanalizaciji, a prema promeru cevi koje se nalaze na gradilištima rekla bih da se radi samo o fekalnoj kanalizaciji, što će reći da ovi radovi neće rešiti problem poplava nastalih usred obilnih padavina, jer nisu ni predviđeni da reše ovaj problem.

Juče je takođe predsednik gradske opštine Palilula gospodin Jovičić u izjavi datoj RTS objasnio da će se rešiti problem kada se domaćinstva u poplavljenim područjima u naselju Borča sa septičkih jama priključe na kanalizaciju, što opet govori o tome da on i dalje ne razume da fekalna kanalizacija i kišna kanalizacija nemaju istu svrhu i da ako se dogodi ono što je predsednik države, kojem takođe ovo nije u nadležnosti, što je najavio, obilazeći poplavljena naselja u ovoj opštini, da na proleće kreću radovi na izgradnji kanalizacione mreže u Borči, ovaj se problem takođe neće rešiti.

Apelujem na ministarstvo da izvrši neophodnu kontrolu jer ne mogu apsolutni laici da donose odluke o ovakvim pitanjima da se na kraju ulažu sredstva iz budžeta u nešto što u startu znamo da neće raditi i da ponavljamo te iste radove za nekoliko godina.

Pretpostavljam da mi jedan od odgovora može biti da je ovo pitanje u nadležnosti lokalne samouprave, što defakto i jeste. Međutim, problem nije naivan, višedecenijski je i čini mi se da je ovo pravi trenutak da se Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture konačno uključi, da se konačno preispitaju nadležnosti lokalne samouprave i ovo pitanje jednom zauvek reši.

Takođe apelujem da u decembru, odnosno u novembru kada budemo raspravljali o budžetu za narednu godinu izdvojimo daleko ozbiljnija sredstva nego što smo izdvajali do sada u zaštitu od poplava, bilo da su one uzrokovane bujičnim vodama, bilo da su one uzrokovane obilnim padavinama.

Drugo pitanje upućujem Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, dr Rasimu Ljajiću, a moram da kažem da sam bila inspirisana jutrošnjim tekstom koji se pojavio na N1, koji kaže da prema ispitivanju čak 92,7% srednjoškolaca u Srbiji do svoje 18 godine je imalo iskustva sa alkoholom, a njih 69,5% je pilo ili malo iskustvo pijanstva.

Ovo istraživanje izvršila je Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti iz Novog Sada, „Vita“. Ono što je alarmantno je sledeće – alkohol manje više redovno konzumira 58,5% srednjoškolaca, mahom u vreme izlazaka u grad vikendom, a prvi kontakt sa alkoholom u oko 60% slučajeva mladi su imali u društvu vršnjaka, dok je njih 40% alkohol prvi put probalo u okviru porodice.

Ispitivanje je sprovedeno na uzorku od 480 učenika i ono što je najstrašnije, ovi učenici su učenici drugog i trećeg razreda srednje škole.

Pitanje za dr Ljajića glasi – da li se vrši kontrola prodaje alkohola maloletnim licima i ja ga zaista molim, ovo ministarstvo, i to ne mora da bude u roku od 15 dana, da podnese izveštaj o kontroli prodaje alkohola maloletnim licima i na koji način su vršene kazne onima i da li su izricane kazne onima koji prodaju?

Isto u okviru ovog pitanja je i pitanje za ministra zdravlja – kakav je plan prevencije maloletničkog alkoholizma u našoj državi s obzirom na kulturu pijenja u našem društvu u i na ove alarmantne podatke koje sam prethodno pročitala? Hvala.

Dvadeset četvrta posebna sednica , 18.06.2019.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Moje prvo pitanje upućujem Ministarstvu prosvete i tehnološkog razvoja, odnosno ministru Mladenu Šarčeviću.

Po ko zna koji put su u javnosti procurila pitanja sa prijemnog ispita za upis đaka u srednju školu. Svaki put nakon ovakvih incidenata dobijamo uveravanja resornih ministara da će ukoliko se utvrdi njihova odgovornost podneti ostavku, što je bio redak slučaj 2013. godine sa našim kolegom današnjim, gospodinom Žarkom Obradovićem, koji je ostavku podneo u avgustu 2013. godine, ali to ne menja činjenicu da je pokazao odgovornost mnogo veću nego njegove kolege danas.

Imajući u vidu da su mesecima unazad najavljivane najstrožije mere bezbednosti i da je navodno samo nekoliko osoba znalo koji će zadaci biti na prijemnom ispitu, postavlja se pitanje - kako je uopšte moguće da po internetu još od sinoć kruže zadaci za prijemni ispit ove godine, navodno rešeni zadaci iz matematike? To se naravno dešavalo još u toku noći i jutros je otkazan prijemni ispit za đake osnovnih škola koji treba da polažu prijemni ispit za upis u srednje škole pod izgovorom da su navodno iz nekih rezervnih kesa nestali zadaci.

Mnogo je kontradiktornosti u vezi sa ovom situacijom i moje pitanje za ministra Šarčevića glasi - da li će zbog ovog skandala podneti ostavku?

Drugo pitanje upućujem Ministarstvu za rad, odnosno ministru Zoranu Đorđeviću. Pitanje ne postavljam u vezi sa problemima dece, kao što to obično činim. Ovaj put želim da postavim pitanje u vezi sa starijom populacijom koja živi na teritoriji Kolubarskog okruga, a tiče se izgradnje regionalnom gerantološkog centra u Valjevu.

Naime, sam ideja o izgradnji gerantološkog centra rođena je 2005. godine kada je utvrđeno da je više od 160 korisnika iz Kolubarskog regiona u stvari smešteno u staračkim domovima drugih regiona.

Centar za socijalni rad je tada podneo projekat Ambasadi Japana i dobio je donaciju njihove vlade za izgradnju zgrade, dvorišta i parka, ambulante, prostora za negu i ishranu u vrednosti od 2,5 miliona evra. Memorandum je potpisan 2008. godine, ali je izgradnja počela skoro godinu dana kasnije. Preostala sredstva su trebali da obezbede grad i Republika, a vrednost je bila procenjena na ukupno 373 miliona dinara. Nažalost, u junu 2011. godine povučen je i kran i teška mehanizacija, čime su stopirani zvanično radovi na izgradnji gerantološkog centra.

Godine 2013. na sajtu grada Valjeva se najavljuje nastavak izgradnje Gerontološkog centra uz uveravanje tadašnje sekretarke, gospođe Stane Božović, da će Ministarstvo dati dodatnih 30 miliona, shvatajući kako je socijalna zaštita jedna od prioritetnih oblasti kojom se ovo ministarstvo bavi.

Godine 2014. je ministar za rad Aleksandar Vulin izjavio da će dati sve od sebe da Gerontološki centar bude završen i da će postaviti pitanje zašto to do sada nije učinjeno, da je novac dobijen od Vlade Japana bio dovoljan da se ovaj centar završi. Taj isti čovek je u 2017. godini dao izjavu kako je Gerontološki centar u stvari predimenzioniran, odnosno da ne zna kada će objekat biti završen i da nije stvar završetka, već stvar svrhe šta mi hoćemo sa tim objektom.

Podsećam vas još jednom na motiv zašto je uopšte došlo do početka izgradnje ovog centra 2005. godine, to je zbog toga što su starija lica bila smeštena u drugim okruzima, a ne u Kolubarskom okrugu.

Ministar Zoran Đorđević 2017. godine, navodno u razgovoru sa gradonačelnikom grada Valjeva, postavlja uveravanje da će ovaj Gerontološki centar biti izgrađen, međutim do danas nema izvesnosti da će se ovo dogoditi. U međuvremenu ja sam se informisala kako je izgledala izgradnja. Ovo je fotografija iz 2015. godine kako je izgledao objekat. Nažalost, ovo je fotografija od tek pre nekoliko meseci, ovako danas izgleda taj isti objekat. Ne znam koliko se vidi na fotografiji. Dakle, prozori su polupani, većinom i izvađeni i ovaj objekat je prepušten sam sebi na održavanje.

Dakle, moje pitanje za Ministarstvo za rad, odnosno za ministra Zorana Đorđevića glasi – kada će biti završen regionalni Gerontološki centar, za koji je u poslednjih nekoliko nedelja prikupljeno oko 3.000 potpisa građana Valjeva da se ovaj objekat privede nameni? Hvala.

Imovinska karta

(Zemun, 31.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:35