| 10.05.2020. |
|
||
|
|||
|
| 25.05.2020. | Predlog zakona o dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju |
odbačen
|
| 20.11.2019. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika |
odbačen
|
| 25.09.2018. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom |
odbačen
|
čeka se odgovor 6 godina i 5 meseci i 16 dana
Госпођо Мацура ви као народно посланик и још у одбору за Косово немате право да кршите устав Србије. Молим да нам објасните какву то аутономију за Србе на Косову тр�...
čeka se odgovor 6 godina i 10 meseci i 28 dana
Poštovana gospođo Macura, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije
čeka se odgovor 8 godina i 1 mesec i 24 dana
Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.
Zahvaljujem se narodnim poslanicima koji su učestvovali u ovoj trodnevnoj raspravi o poverenju Vlade. Zahvaljujem se i kolegama, koji ovde sede i ponovo slušaju vaše pohvale i kritike, neke su opravdane, neke nisu, ali, nažalost, izostala je kvalitetna rasprava i, nažalost, izostala je rasprava koja je utemeljena u činjenicama.
Ja ću se samo na kratko osvrnuti na jednu temu koja je usko povezana sa temom kojom se bavi kabinet koji ja vodim. To je tema prevencije i suzbijanja nasilja. Želela bih da podsetim sve vas koji ste možda relativno skoro ušli u Narodnu skupštinu, kao i one koji sede ovde duže vremena, Narodna skupština Republike Srbije je jedna od prvih 10 država u svetu koja je ratifikovala Istambulsku konvenciju 2013. godine. Na osnovu te konvencije usvojili smo Zakon o sprečavanju nasilja u porodici kao preventivni vid zaštite žena od nasilja i na osnovu tog zakona uspeli smo da smanjimo broj ubijenih žena i muškaraca u situacijama porodičnog nasilja za više od 40%. Ovo je rezultat koji nije reprezentativan samo u okvirima granica Zapadnog Balkana. Ovo je rezultat koji je više nego reprezentativan i u svetskim okvirima i mogu da vam kažem da bilo gde se pojavim u svetu ljudi se u stvari pitaju na koji način smo uspeli da rešimo ili da donekle rešimo ovaj gorući problem.
Međutim, treba imati u vidu da niko ko sedi sa ove strane, ove skupštinske sale, nije zadovoljan postignutim rezultatima sve dok postoji ijedna žena ili bilo koja druga osoba koja je izložena nasilju i koja zbog toga može da izgubi svoj život i zato smo pristupili izmena i ovog zakona, dakle, Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, zbog čega očekujemo da se prepoznaju po prvi put u našem zakonodavstvu, deca kao sekundarne žrtve, odnosno indirektne žrtve porodičnog nasilja, i da se bolje povežemo horizontalno, kako bi apsolutno sve institucije sistema dale adekvatan odgovor na nasilje u porodici.
Takođe, očekujemo izmene Krivičnog zakonika, koje će po prvi put u našoj zemlji prepoznati ono što se kolokvijalno naziva – osvetnička pornografija i time ćemo se zaista staviti na mapu sveta kada je u pitanju tema prevencija i suzbijanje nasilja.
Ovde se često pominje u skupštinskoj sali tema - uvođenja femicida kao posebno krivičnog dela u Krivični zakon Republike Srbije. Ja lično, a verujem i većina predstavnika Vlade Republike Srbije, nemamo apsolutno ništa protiv uvođenja ovog posebnog krivičnog dela. Ono je uvedeno u nekim zemljama u našem okruženju, ali posebno je odgovornost narodnih poslanika kada govore o uvođenju jednog ovakvog instituta u Krivični zakonik jeste da se osvrnu na koji način se ovakav institut primenjuje u drugim državama gde je, i da li se uopšte primenjuje, tamo gde je uveden. Dakle, Republika Srbija ima snažnu volju da prepozna i femicid kao posebno krivično delo, ali se pre toga moraju stvoriti adekvatni uslovi, a to je osnaživanje, između ostalog, i tužilaštva, koje bi po prirodi stvari moralo da dokazuje ovakvo krivično delo. Dakle, to je zajednički zadatak svih nas, između ostalog i da se bavimo kako možemo da pomognemo ženama koje su žrtve nasilja, deci koja su žrtve nasilja, ili bilo kome drugom da prijavljuje nasilje nadležnim institucijama.
Ako postoji ijedna tema u ovoj skupštinskoj sali koja mora da okupi sve nas i da budemo solidarni, empatični i dobronamerni, to jeste tema prevencije i suzbijanje nasilja. Dakle, svi zajedno, narodni poslanici, predstavnici Vlade Republike Srbije, predstavnici organizacije civilnog društva, iznad svega mediji, moramo da pomognemo u tome da se ohrabre žrtve nasilja da nasilje prijavljuju nadležnim institucijama.
48/2 AL/IR
Da to daje rezultate, govore i u prilog i činjenica onoga o čemu sam govorila na početku, a to je 40% manje ubijenih žena i muškaraca u situacijama porodičnog nasilja. Svi treba da pomognete da se ovaj problem rešava. Svi treba da osećate veliku dozu odgovornosti prema onome što izgovarate, jer svaka izgovorena reč koja ide u prilog toga da odvraćate žrtve da prijavljuju nasilje u porodici, ide u prilog tome da ugrožavate neposredno i njihov život, i to se zaista odnosi na apsolutno sve narodne poslanike.
I, između ostalog, želim da kažem da je Vlada Republike Srbije pored pomenutih zakona na kojima je radila predano od 2013. godine do danas usvajala je i neke druge zakone koji indirektno pomaže i ohrabruju žrtve da izađu iz nasilja, kao što je recimo, relativno skoro usvojeni Alimentacioni fond, koji pomaže u ekonomskom osnaživanju žrtava nasilja, s obzirom da se i najveći broj jednoroditeljskih porodica, posebno kada je reč o majkama, u toj situaciji nalazi, jer su prethodno bile izložene nasilju.
Dakle, konkretno, pozivam vas sve da učestvujete u dobronamernom dijalogu koji će da stvori jednu atmosferu u kojoj će žene dobiti podršku sa svih strana da nasilje prijavljuju sveobuhvatnom sistemu, jedinom koji može da im pomogne na taj način, a to su institucije sistema. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Danas ću iskoristiti priliku, s obzirom da se radi o jednom veoma važnom zakonu, koji je i te kako blisko povezan sa zakonima o kojima smo dominantno raspravljali u načelnoj raspravi, a to su zakoni koji se odnose na izmene u predškolskom, osnovnom, srednjem i u visokom obrazovanju. Ovo je zakon koji je, u stvari, došao kao odgovor Vlade Republike Srbije na to koliko Vlada Republike Srbije neposredno brine o mladima, čak i onda kada se ti zahtevi neposredno ne ispostavljaju za naše stolove.
Međutim, ono što je moglo da zaseni kvalitetnu raspravu ili kvalitet ponuđenih zakona sa ove strane, slobodno mogu da kažem da se radi o zaista dobrim zakonima koji se odnose na život mladih u Srbiji, zasenilo je, nažalost, nasilje kojem smo imali prilike da svedočimo.
U susret verovatno najobeležavanijem prazniku koji slavi ženska ljudska prava, 8. mart, ne mogu a da se ne osvrnem na ono što smo imali prilike da vidimo i na fizičko nasilje kojem su bile izložene tri narodne poslanice, ali ne samo tri narodne poslanice čija imena su, ja bih rekla, u ovom trenutku poznata široj javnosti, ali ja ću ih, iz poštovanja prema njima i njihovoj želji da učestvuju u raspravi ponoviti. Dakle, Jasmina Obradović koja je neposredno doživela moždani udar ovde na samoj sednici, Jasmina Karanac koja je doživela to da joj kolega narodni poslanik prska suzavac direktno u lice i Sonja Ilić, koja je trudnica u osmom mesecu trudnoće, koja je pretrpela fizičke posledice, upravo zbog činjenice da su i ona i njeno nerođeno dete bili izloženi, da kažem tako, otrovnim materijama.
Međutim, pored žena o čijim se imenima najviše govori ovih dana u javnosti, ne mogu da ne zaboravim i da je Adrijana Mesarović, koleginica koja sedi sa moje leve strane danas u Narodnoj skupštini, takođe doživela fizičko nasilje, jer je neko iz redova narodnih poslanika koji dolaze iz opozicije pogodio konzervom, da Jelena Žarić Kovačević, koja sedi pored mene sa moje desne strane, nije bila zasuta belim prahom iz protivpožarnog aparata, da predsednica Narodne skupštine nije bila polivena vodom od strane narodnih poslanika i sve druge žene, Slavica, Irena i ja da se nismo nagutale suzavca i jedva došle do daha, upravo da bismo raspravljali i razgovarali o zakonima koje smo predložili narodnim poslanicima na usvajanje.
Tako da, ne mogu a da još jednom ne osudim ponašanje narodnog poslanika koji je ne samo univerzitetski profesor, on je i narodni poslanik, šef poslaničkog kluba, ali i lider jedne političke organizacije. Ukoliko želimo zaista iskreno da se kultura u našem društvu menja, onda ta kultura i ta promena mora da dolazi iz najvišeg zakonodavnog doma naše države, a to je parlament.
Dakle, pozivam granu vlasti koja je nezavisna od svih nas da se ohrabri i da učini one korake koji su, ja bih rekla, veoma važni, upravo u kontekstu toga da želimo da se bavimo zaštitom žena od nasilja. Krivična odgovornost svakako postoji za sve članove ovog doma i pozivam upravo, na osnovu onih činjenica koje su više nego javno dostupne, da organi koji su za to zaduženi učine korake i pošalju poruku koja bi bila najvažnija za život žena u Srbiji.
Mnogi su ovih dana od mene insistirali praktično da osudim neprimerene izjave potpredsednika Vlade, koje su izrečene u trenutku dok je gutao suzavac. Ne mogu da to učinim, a da istovremeno ne osudim takođe neprimerene izjave i objave na društvenim mrežama lidera političke organizacije gospodina Đilasa, koji se, najblaže rečeno neprimereno, obratio predsednici Narodne skupštine. Međutim, bez obzira što ovo jesu neprimerene izjave i bez obzira što one zaslužuju oštru reakciju javnosti, one svakako ne mogu da zasene fizičko nasilje kojem su žene u Narodnoj skupštini bile izložene pre dva dana.
Ove godine se obeležava 25 godina od usvajanja Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja se, između ostalog, bavi temom koja se kolokvijalno naziva „Žene, mir i bezbednost“. Sama rezolucija kaže da su žene u prirodnim nepogodama i u bilo kakvim ovakvim aktivnostima najviše pogođena grupa, žene i deca su najviše pogođena grupa ljudi koja je izložena u ovakvim situacijama. U tom smislu, i Narodna skupština je pokazala to nepisano ili pisano pravilo da žene jesu najviše izložene nasilju.
Dakle, Srbija je u prethodnoj godini, u odnosu na period od pre petnaestak godina, jasnom odlukom Vlade Republike Srbije, uspela u nameri da se broj ubistava žena i muškaraca u porodičnom nasilju smanji za drastičnih 42%. Četrdeset i dva posto je u prethodnoj godini manje ubijenih žena i muškaraca u slučajevima porodičnog nasilja. Pa nemojte, poštovani narodni poslanici, koji ste zloupotrebili prostor za raspravu, da šaljete poruku da je nasilje prihvatljivo.
Apelujem da ovaj dom služi onome čemu treba da služi, a to je da pošaljemo poruku da smo mi dovoljno zrelo društvo koje o problemima u našoj zajednici ili o dobrim stvarima u našoj zajednici ima kapacitet da razgovara za stolom, tamo gde je razgovoru i mesto.
Dakle, samo kabinet koji ja vodim u prethodnoj godini opredelio je čak 100 miliona dinara za podršku organizacijama civilnog društva, koji su zajedno sa nama, kao predstavnicima Vlade Republike Srbije, radili na lokalnom nivou, kako bismo podizali svest o tome da žene prijavljuju nasilje, kako bismo im pomogli u tome i pokazali im kojim sve institucijama sistema mogu da se obrate za pomoć i za podršku.
Ne mogu da zanemarim i napore, ne samo Ministarstva za rad i socijalna pitanja, u okviru kojeg funkcionišu centri za socijalni rad i Ministarstvo za brigu o porodici, u ovom trenutku, a da ne pomenem i Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je, pored obaveza koje ima redovnih, među koje spada i prevencija nasilja u našem društvu, danas okupirano aktivnostima i dešavanjima koja se dešavaju širom naše zemlje.
Apelujem na narodne poslanike, apelujem na bilo koga drugog ko ima potrebu da razgovara sa Vladom Republike Srbije i još jednom šaljem poruku da je naša ruka pružena, da su vrata otvorena i da dođete za sto da razgovaramo.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Dozvolite mi samo da se na kraju ove rasprave od srca zahvalim onim narodnim poslanicima koji su pokazali izuzetnu hrabrost i učestvovali u ovoj raspravi, ne samo tokom jučerašnjeg dana, nego i danas, a posebno da se zahvalim onim narodnim poslanicima koji dolaze iz redova opozicije, a koji su uprkos tome što će, sigurna sam u to, ako već nisu, biti do kraja ovog dana vrlo stigmatizovani, učestvovali ili makar pokušali da učestvuju u ovoj konstruktivnoj raspravi. Mislim da jeste vredno da se pomenu njihova imena, jer mislim da je vredno i to što su se spremili i došli sa argumentima da učestvuju u raspravi zajedno sa svima nama ovde koji smo pred njima, ne samo mi kao predstavnici Vlade, pre svih ministarka zadužena za prosvetu, nego i sa svima vama koji sedite prekoputa njihovih klupa.
U tom smislu, zahvaljujem se pre svega na hrabrosti dr Ani Jakovljević, Željku Veselinoviću i Branku Pavloviću, a neka mi ne zamere oni čija imena nisam uspela da stavim na papir, ali nadam se da će se u ovim mojim rečima prepoznati. Zašto je ovo važno da kažem? Zato što sam i sama imala prilike da se suočim sa takvom vrstom stigmatizacije ili nasilja onda kada razumete da su društvene okolnosti takve da stavljate državu i neke više interese ispred svog ličnog partikularnog interesa. U tom smislu je veoma važno, ali mi je isto tako u isto vreme i žao što oni nisu ostali do kraja da učestvuju u raspravi i možda dobiju odgovore na sva ona pitanja koja su ovde potpuno legitimna, u skladu sa svojim dužnostima i nadležnostima postavili i članovima Vlade, ali i kolegama koje sede prekoputa.
Za građane Srbije mislim da je više nego važno da kažemo da je ovo trenutak i da u stvari izrazimo zahvalnost i predsedniku Vlade Milošu Vučeviću i njegovom timu i naravno ministarki prosvete što su uspeli u ovakvim društvenim okolnostima da postignu jedan širok društveni konsenzus o temama koje nisu nimalo lake i u okolnostima koje isto tako nisu lake.
Veoma je važno da napomenemo i koji su to univerziteti, odnosno predstavnici univerziteta koji su učestvovali u postizanju ovog društvenog konsenzusa. Dakle, radi se o Rektorskom kolegijumu, odnosno predstavnicima Univerziteta u Beogradu, Univerziteta u Novom Sadu, Univerziteta u Nišu, u Kragujevcu, u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, kao što je narodni poslanik Edin Đerlek pomenuo malopre, tako je, Univerzitet u Novom Pazaru.
Ono što su postigli oni koji su bili voljni da sednu za sto i da za stolom razgovaraju o ozbiljnoj društvenoj i političkoj krizi u ovoj državi mislim da je u nekoliko navrata ovde više nego jasno istaknuto i ja neću ulaziti u pojedinosti, ali mogla bih da napravim jedan sažetak. To je da će studenti koji već u ovoj godini studiraju imati mogućnost da studiraju po povoljnijim uslovima nego što je to bilo ranije, mislim pre svega na budžete koje, ne sumnjam, u stvari formiraju njihovi roditelji. Dakle, 50% obaveza prema državi će biti preuzeto upravo na leđa države. Dobili su univerziteti jednu široku autonomiju, ja bih rekla slobodno, mnogo širu nego što su mogli to i da očekuju, jer verujem da kada sednemo za sto, svi polazimo od pretpostavke da je nemoguće ispuniti baš sve zahteve koji su ispunjeni, ali kao što rekoh, ispunjen je konsenzus i oko te široke autonomije.
Ono što je važno reći jeste da ovo nije došlo besplatno ili samo željom političara da se situacija u zemlji reši. Ovo je došlo tako što je ministar finansija praktično pronašao novac tamo gde ga nema i obezbedio, možete to i sami da se uverite, jer se ovi zakoni nalaze javno dostupni, odnosno predlozi zakona, na sajtu Narodne skupštine. Samo ova intervencija, nazovimo je tako, koštala je 11 milijardi dinara, neka me ispravi ministar finansija ako sam pogrešila, ali ukupno 18 milijardi
32/3 MZ/JG
dinara. Dakle, ne radi se o malom iznosu. Radi se zaista o gotovo pa nadljudskim naporima da se, u trenutku kada se uveliko realizuje budžet i aktivnosti Vlade Republike Srbije planirane u prošloj godini za ovu, pronalaze sredstva kako bi se zahtevi, odnosno četvrti zahtev studenata i mnogo više od njega realizovao. Kažem - mnogo više, jer se ovde ne radi samo o zakonima koji se odnose na visoko obrazovanje, ovde se radi o zakonima koji se odnose i na onu decu koja pohađaju predškolsko i na onu decu koja pohađaju osnovno obrazovanje, ali i na one koji idu u srednje škole.
U tom smislu mi dozvolite još nakratko da se osvrnem na nešto o čemu nije bilo reči u Domu Narodne skupštine, mislim da građani moraju da se upoznaju sa tim. Dakle, mimo ovih aktivnosti koje se odnose na aktivnosti Ministarstva prosvete, tu su i aktivnosti koje se i te kako nadovezuju na one koji su zaposleni u prosveti, a nemaju direktno veze sa Ministarstvom prosvete. Jedna takva aktivnost dešava se upravo i vrlo je dostupna građanima Srbije i mislim da do kraja ogoljava licemerstvo pojedinih profesora koji i te kako intervenišu i utiču na to da pojedini studenti učestvuju u blokadama univerziteta.
33/1 JJ/IR 16.30 – 16.40
Dakle, naime u ovom trenutku, a javno je takođe dostupna informacija, te molim sve one koji gledaju ovaj program, a i vas kao narodne poslanike, da se upoznate sa tim. U okviru Fonda za nauku odobreno je, odnosno u Fondu za nauku odobreno je 24 miliona evra na program koji se odnosi na podršku, projektima koji se odnosi inovaciju i na preduzetništvo, prijavilo se 718 u ovom trenutku ako me sećanje ne vara, dakle, projektnih aktivnosti. U tim projektnim aktivnostima, po slobodnoj proceni može da učestvuje koliko god hoćete broj profesora, odnosno istraživača koji će biti aktivni, ali ako pretpostavimo da na svakoj od ove projektne aktivnosti učestvuje između 10 i 12 profesora, da ćemo onda doći do broja koji je mnogo veći i obuhvata sigurno profesore koji su u ovom trenutku i u blokadi.
Dakle, sa jedne strane blokirate mogućnost studentima da u redovnom roku završavaju svoje fakultete, jer nije tačno da vas svi studenti apsolutno podržavaju nego učestvujete u tome da u stvari dobijate sredstva sa neke druge strane. Kao majka, a ne želim, na to poslednje želim da se pozivam, jer zaista moram da se pozovem, mislim da ove aktivnosti snažno utiču na to šta se dešava u prosveti na nižim nivoima obrazovanja.
Apelujem i na nastavnike, da kao što je ovo bio dobar primeru, ukoliko imaju poteškoća ili žele da podstaknu dijalog o važnim pitanjima u našem društvu, da sednu za sto, naša ruka je pružena, vrata su otvorena i dođite da razgovaramo, nemojte da radimo u korist štete naše dece koja zaslužuju i imaju pravo na obrazovanje i osnovna, ali kao što i ministarka prosvete rekla, dajte da i u 21. veku bez obzira što nije obavezno omogućimo im do kraja i u potpunosti pravo i na srednje obrazovanje. Hvala.
Nema govora na sednicama odbora.
(Zemun, 31.01.2017.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 96000.00 | RSD | 03.06.2016 - |