MILENA TURK

Srpska napredna stranka

Rođena je 1986. godine. Živi u Trsteniku.

Završila je Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Nišu. Po zanimanju je diplomirani hemičar.

U periodu 2011-12. radila je kao nastavnica hemije u OŠ “Živadin Apostolović” u Trsteniku. Dve godine je bila tehnolog u Prvoj Petroletci u Trsteniku.

Potpredsednica Opštinskog odbora Srpske napredne stranke u Trsteniku.

Predsednica je Foruma omladine Opštinskog odbora Srpske napredne stranke u Trsteniku.

Potpredsednica Foruma žena.

Tokom srednje škole i studija bila je dobitnica stipendije za Mlade talente koju dodeljuje opština Trstenik.

Za narodnu poslanicu izabrana je 2015. godine, a na tom mestu ostaje i nakon izbora održanim aprila 2016. godine.

Udata, sin Vukašin.

Osnovne informacije

Statistika

  • 78
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 8 meseci i 20 dana i 1 sat

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 6 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 06.03.2019.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, na samom kraju rasprave želela bih još jednom da naglasim da će poslanička grupa SNS podržati predloge zakona koji su na današnjem dnevnom redu, kao i da dajemo punu podršku daljoj modernizaciji države, daljem razvoju privrede i daljem razvoju i unapređenju svih resursa kojim naša država raspolaže.

Zahvaljujući jednom ozbiljnom i odgovornom odnosu Aleksandra Vučića i SNS, naša zemlja je u proteklom periodu uspela da stabilizuje svoje finansije. Zahvaljujući reformama i uštedama koje su sprovedene, mi danas možemo da se pohvalimo da naš budžet već četvrtu godinu za redom beleži suficit i sada smo u poziciji da zauzmemo jedan sasvim drugačiji odnos prema svojim potencijalima kojima raspolažemo. Jedan zaista ozbiljan i odgovoran odnos, jedan dugoročni plan koji će se pozitivno odraziti na našu privredu i na kvalitet života svih naših građana.

Srbija više nema vremena za gubljenje, mi moramo da uhvatimo korak sa svetom i da nadoknadimo izgubljeno vreme, jer smo suviše izgubili zahvaljujući našim političkim prethodnicima koji su samo zatvarali radna mesta, samo devastirali i urušavali, svojom nebrigom doveli do toga da se zemlja nađe pred bankrotom. Mi se ponosimo našim odnosom prema našim potencijalima, mi se ponosimo našim odnosom prema našoj budućnosti i podrška građana politici SNS nedvosmisleno pokazuje da smo na dobrom putu. Perspektiva koja se otvara kroz investicije i otvaranje novih radnih mesta je strategija Vlade Republike Srbije i rezultat je jednog napornog i posvećenog rada i Aleksandra Vučića i SNS.

Ozbiljan odnos države se ogleda i kroz dugoročne planove, kroz podsticaje koji se ostvaruju i kroz Ministarstvo poljoprivrede i kroz sva druga ministarstva. Podsećam da su naši poljoprivredni proizvođači tokom 2018. godine mogli da konkurišu za sredstva, odnosno za povraćaj novca za nabavku traktora, mehanizacije i opreme u iznosu od 50 do 70% i da je za ovu godinu taj fond povećan na 70 miliona evra.

Takođe je dogovoren izvoz goveđeg mesa u Tursku bez carina i ona kvota koja je dogovorena od 5.000 tona nadmašena je i novi pregovori su u decembru takvi da se ovaj iznos povećava i mi očekujemo da samo u ovoj oblasti Srbija zabeleži rast od 25 miliona na 35 miliona evra. Izvoz pšenice u Egipat je takođe dogovoren, to je jedan ozbiljan odnos države prema širenju tržišta i prema obezbeđivanju plasmana za sve naše poljoprivredne proizvođače. U toku su pregovori da se ovakav izvoz dogovori i za kukuruz, za suncokret, za goveđe meso, dakle, želimo da razmišljamo odgovorno i da obezbedimo budućnost za našu poljoprivredu.

Podsećam da je 2018. godina bila godina u kojoj referentna nacionalna laboratorija za ispitivanje mleka ustanovljena kako bi se kontrolisao kvalitet, higijenska ispravnost mleka, ustanovile cene, ali isto tako pomoglo u selekciji stoke. Treba napomenuti da je Ministarstvo poljoprivrede obezbedilo i subvencije za gorivo za naše poljoprivredne proizvođače koje se na veoma jednostavan način ostvaruju i veoma brzo isplaćuju našim proizvođačima.

Država ima ozbiljan odnos prema ulaganju u poljoprivredu kroz ulaganje u sisteme za navodnjavanje, kroz ulaganje u elektrifikaciju polja, kako bi naša poljoprivreda bila otpornija na klimatske promene i isto tako u narednim danima prvih 28 protivgradnih automatskih stanica biće aktivirano, od planiranih 99, sistema. Ono što nam je neophodno i na šta će u narednom periodu biti stavljen akcenat je prerada poljoprivrednih proizvoda, kako bi dostigli što višu cenu. Dakle, jedan odgovoran, ozbiljan pristup, jedan dugoročni plan koji se ogleda u svim oblastima.

Takođe smo uspeli, zahvaljujući ovakvoj politici, da ostvarimo značajne rezultate i pomake u turizmu, najpre ulažući u naše potencijale koji su godinama bili urušavani i devastirani. Mi sada ulažemo u sve one atraktivne destinacije koje turiste privlače, ulažemo u izgradnju motela, u naše banje, u planinske centre, ulažemo u sportske sadržaje kako bi privukli što veći broj turista, a ispostavilo se da je i strategija Vlade Republike Srbije koja se odnosi na dodeljivanje vaučera takođe dala značajne rezultate i naš turistički potencijal se ostvaruje i iz godine u godinu beleži porast i od toga se i u naš budžet slivaju značajna sredstva. Podvlačim još jednom, to je jednog odgovornog i posvećenog rada, postavljanja prioriteta, ušteda koje su ostvarene i dobrog raspoređivanja planova.

Na kraju ove rasprave, u danu za glasanje poslanička grupa SNS daće apsolutnu podršku zakonima koji su na današnjem dnevnom redu. Zahvaljujem se.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.03.2019.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku bih želela da istaknem da će poslanička grupa Srpske napredne stranke dati podršku predlozima zakona koji su na današnjem dnevnom redu, kao i da dajemo podršku politici Vlade Republike Srbije koja se odnosi na modernizaciju i unapređenje rada i kvaliteta života u našoj državi.

Kada je reč o Zakonu o uspostavljanju Centralnog registra stanovništva, on je samo logičan sled digitalizacije koja se sprovodi u našoj zemlji i to je samo nastojanje da državna uprava bude servis građana i bude na usluzi građanima.

Kako je Vlada Republike Srbije upravo digitalizaciju stavila u sam vrh svoje političke agende, ona aktivno radi na ovom poslu, počev od donošenja zakonske regulative do nabavke opreme i obuke kadrova. Sigurno je da će ovakav Centralni registar stanovništva doprineti bržoj i boljoj komunikaciji između zaposlenih u javnoj upravi, koji će sada moći samo jednim klikom da dođu do svih potrebnih informacija, da će smanjiti troškove i upotrebu papira i isto tako građanima omogućiti da ostvare svoja prava bez donošenja dokumenata na uvid, jer će to sada država raditi za njih.

Naš sistem želimo da uredimo po ugledu na moderne i razvijene zemlje Evropske unije. Ukoliko pogledamo statistiku, ona pokazuje da su se ove zemlje upravo opredelile za ovakav sistem, za ovakvu bazu podataka, koja se vodi na centralizovan način.

Podsećam da je 2016. godina bila krajnji rok da naše lokalne samouprave prenesu svoje matične knjige u elektronski oblik i da na ovaj način izjednače elektronsko i klasično poslovanje i to je nastojanje naše države da uhvatimo korak sa svetom i da nadoknadimo ono što je propušteno.

Ovim predlogom zakona se postavlja osnova koja će obezbediti vođenje jedinstvene, centralizovane i pouzdane baze podataka, koja će sadržati tačne i ažurirane podatke i koja će biti državna, u čiji će uvid imati mogućnosti državni organi, javna preduzeća i ustanove.

Upravni i svi drugi postupci koji se vode na različitim nivoima vlasti će biti efikasniji, a ovakav Centralni registar će omogućiti da imamo uvid u analizu socijalno-ekonomskih kretanja i da na ovaj način analiziramo postojaću situaciju, i da kreiramo javne politike u oblasti zdravstva, u oblasti obrazovanja, u oblasti infrastrukture i da na ovaj način, ovom argumentacijom, opredeljujemo sredstva u budžetu i određujemo koji su to projekti prioritetni.

Sam proces prikupljanja i unošenje podataka je decentralizovan, dakle biće objedinjeno jedanaest različitih službenih evidencija i građani će moći uvidom u podatke koji se na njih odnose da ukažu, ukoliko su netačni, ili ukoliko ih je potrebno ispraviti.

Dakle, digitalizacija društva i privrede je naš prioritet, naša velika šansa da budemo ekonomični, efikasni, konkurentni, da imamo brži održivi razvoj, što će, naravno, uticati na visinu plata i penzija, ali i na sam kvalitet života.

Ako govorimo o pozitivnim efektima digitalizacije i na sam rad kompanija, sigurno je da će kompanije koje na vreme digitalizuju svoje poslovanje lakše moći da se povežu sa kupcima i da uđu u globalne lance snabdevanja.

Harmonizacija nacionalnih propisa standarda je veoma važna i snažan je instrument za globalno povezivanje i izgradnju jedinstvenog ekonomskog prostora i podsticajnog okruženja za privlačenje investicija.

Ukoliko govorimo o privlačenju investicija, sigurno je da naša zemlja u proteklih nekoliko godina učinila mnogo na ovom polju od kada se o politici u našoj zemlji stara Aleksandar Vučić.

Srbija je sada zemlja koja je lider u regionu, koja se pozicionirala kao faktor stabilnosti u regionu, koja šalje jednu drugačiju poruku investitorima i šalje poruku da je spremna da oporavlja svoju privredu i da je razvija.

Mi smo sada destinacija koja je pogodna za ulaganje i upravo je to doprinelo da u našoj zemlji u proteklih nekoliko godina se gotovo u svakom okrugu otvore nove fabrike, otvore nova mesta, jer je to jedini način da našu privredu pokrenemo i to je ono što naši građani podržavaju.

Međutim, oni koji danas protestvuju na ulicama Beograda i još nekih gradova pokušavaju da ostvare ove rezultate i pokušavaju, zapravo, samo da se vrate na svoje pozicije koje su nekada imali, bilo na lokalnom, bilo na republičkom nivou i na kojima su pokazali kako se odnose prema državi, kako se odnose prema budžetu i kako tim sredstvima građana raspolažu.

Ono što je svima njima zajedničko je da su devastirali sve čega su se dotakli, da su napravili velike dugove, da su devastirali infrastrukturu, da nisu ulagali ni u šta, osim u svoje bogatstvo koje su uvećavali i da su zemlju doveli pred bankrot. Dakle, nema tu novih lica. To su sve ljudi koji su od ranije poznati u politici, koji su se dokazali i za čije se mandate vezuju različite afere i malverzacije.

Pojedini opozicioni poslanici danas na različitim konferencijama u holu Skupštine, u koju se može reći da su došli turistički, kada već govorimo u duhu Zakona o turizmu, da drže konferencije u holu, pokušavajući da opravdaju platu koju primaju, jer u ovu salu ne ulaze, oni žele da pošalju poruku da vode nekakav paralelni parlament. Međutim, rasprava se odvija ovde. Ovde su ih delegirali građani Srbije koji su za njih glasali. Oni su dužni da te građane predstavljaju i da se za njih zalažu. Međutim, ono što mi imamo danas, to je sasvim drugačija situacija. Oni pokušavaju da na ulicama na silu preuzmu vlast. Dakle, vlast se dobija na izborima, regularno, uz podršku građana, nikako nasilno i nikako na ulicama.

Građani su, naravno, prozreli ovakvu politiku, odnosno odsustvo politike i svaki put pokazali da podržavaju jedino politiku SNS i da politika koju vodi Aleksandar Vučić nema alternativu.

Kada je reč o predlozima zakona u oblasti poljoprivrede, jedan se zakon odnosi na bezbednost hrane, a ostali se odnose na zaštitu bilja. Dakle, najpre je reč o jasnoj podeli nadležnosti između Ministarstva zdravlja i Ministarstva poljoprivrede i ono što bih posebno naglasila je uspostavljanje Direkcije za nacionalne referentne laboratorije.

Ono što je veoma važno je sistem službenih laboratorija koje će vršiti analizu uzoraka, jedna nacionalna referentna laboratorija koja će kontrolisati njihov rad i ono što je važno da te naše laboratorije budu akreditovane, da budu međunarodno priznate kao kompetentne, da budu dobro opremljene, da budu osposobljene kadrovski i da budu u stanju da prate naučna dostignuća i da daju odgovarajuće stručne ekspertize. Ove laboratorije će svakako biti nezavisne i nepristrasne u svom radu, što je veoma važno i pokrivaće 95% proizvoda na tržištu.

Ono što bih želela da istaknem kada je u pitanju rezultat rada Ministarstva poljoprivrede, to je uspostavljanje laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka u 2018. godini, koja je najpre imala za svoj zadatak da proveri higijensku ispravnost mleka, da pomogne u određivanju cene sirovog mleka i isto tako da pomogne prilikom selekcije proizvodnih osobina stoke.

Kada je reč o Zakonu o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta, prioritet je očuvanje zdravlja ljudi, zemljišta i voda i veoma važno stalno kontrolisati ove proizvode kako bi se ustanovilo da li ispunjavaju propisane uslove. I u ovoj oblasti će se uspostaviti baza podataka za šta su opredeljena sredstva kroz IPA fond 2012. godine, koji će ustanoviti održiv sistem koji će u sebi sadržati sve ove podatke.

Kada je reč o Zakonu o zaštiti bilja, predložene izmene se donose u cilju sprečavanja unošenja i širenja mikroorganizama koji mogu ugroziti ili dovesti u pitanje opstanak pojedinih biljnih vrsta, što bi se naravno negativno odrazilo i na poljoprivredu i na ekonomiju naše zemlje i kako bi Srbija trgovala i bila deo svetske trgovinske organizacije, ona mora garantovati svojom zakonskom regulativom i implementacijom odgovarajućih zakona da ispunjava međunarodne standarde o fitosanitarnim merama.

Kada je reč o Ministarstvu poljoprivrede, cilj je, naravno, da se zaštite domaći proizvođači i da im se na svaki način izađe u susret, što se čini i kroz IPARD sredstva koja su pokrenuta i za koja su raspisani konkursi tokom 2018. godine.

Kao što je ministar Nedimović juče istakao na Odboru za poljoprivredu, do kraja marta biće isplaćeni svi podsticaji za 2018. godinu, odnosno povraćaj sredstava od 50% do 70% za nabavku traktora, mehanizaciju i opreme.

Takođe, odobrene su i subvencije za gorivo i naši poljoprivredni proizvođači pre svega nekoliko dana od podnošenja zahteva mogu očekivati da im se odobri isplata ovih subvencija.

Takođe, dogovoren je izvoz goveđeg mesa u Tursku i izvoz pšenice u Egipat i to su sve podsticaji Ministarstva poljoprivrede. Takođe, i ulaganja u sisteme za navodnjavanje.

Naša premijerka Ana Brnabić je juče na biznis formu istakla da je u proceduri nabavka prvih 28 protivgradnih stanica koje idu u paketu od 100 kako bismo našu zemlju pripremili da bude otporna na klimatske promene i da pomognemo našim poljoprivrednim proizvođačima da unaprede svoju proizvodnju.

Kada je reč o Zakonu o turizmu i ugostiteljstvu, rezultati su analize stanja na turističkom tržištu i sagledavanja problema aktera turističke privrede. Najvažniji zadatak koji imamo pred sobom je zapravo suzbijanje sive ekonomije.

Ovaj zakon u prvi plan stavlja zaštitu prava korisnika aovih turističkih putovanja, uređuje oblast elektronske prodaje turističkih putovanja, iznajmljivanje vozila, zaštite podataka, a takođe su uvedena i šira ovlašćenja turističkih inspekcija.

Ono što Srbija želi to je da promoviše svoje turističke destinacije. Želi da ih učini konkurentnim na međunarodnom tržištu i da postigne jedan održiv, dinamičan, usklađen i konkurentan rast na principima održivosti i ekonomičnosti i da se zasniva na potvrđenom kvalitetu usluga na našem prepoznatljivom identitetu i autentičnosti u međunarodnim okvirima.

U 2015. godini, prvi put nakon sedam godina negativnog trenda, turistički promet u Srbiji po prvi put beleži porast i do dana današnjeg on održava ovaj trend i sigurno je da su ovakvom rezultatu doprinela najpre ulaganja Vlade Republike Srbije u turističke potencijale naše zemlje, u banje, u opremanje svih onih sadržaja koje turisti traže, ali i donošenje vaučera za subvencionisano korišćenje godišnjih odmora, kojih je samo u 2018. godini iskorišćeno 100 hiljada. Dakle, svi koji su planirani i ispunjen je budžet na ovaj način.

Turisti se najčešće opredeljuju za naše banje – Vrnjačku, Soko banju, Ribarsku, Prolom, ali i za Kopaonik i Zlatibor. Opet kažem, sve ovo je rezultat jednog ozbiljnog i odgovornog odnosa države prema našim potencijalima koji su godinama devastirani. Bilo je nezamislivo da tokom vođenja ranijih politika se u ove oblasti ulaže. Dakle, mi sada ozbiljno ulažemo i u motele i u turističke sadržaje i u sportske terene i u bazene otvorene i zatvorene i u slobodne površine, u kulturne centre, ali i u obnovu tvrđava. Dakle, imamo jedan ozbiljan pristup kako bismo stvorili sve one sadržaje koje turiste privlače i koji omogućavaju našoj zemlji da se na ovaj način promovišu.

Imajući u vidu prioritet digitalizacije Vlade Republike Srbije i razvoje elektronske uprave, uvodi se centralni informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva, dakle, e-turista, koji će omogućiti našim korisnicima da imaju uvid u sve smeštajne kapacitete, u pružaoce usluga objekta za smeštaj kako bi se smanjile procedure i povećala efikasnost naplate, ali i sama bezbednost.

Ja bih samo pročitala nekoliko rezultata vezanih za turizam i ugostiteljstvo. Dakle, u 2018. godini zabeležen je povećan broj turista u našoj zemlji od 11,2% i to broj dolazaka stranih turista beleži porast od 14,2%. Kada je u pitanju Grad Beograd, zabeležen je porast od 11,8% kada je u pitanju broj dolazaka turista. Takav isti trend zadržavaju i banjska mesta, planinski centri.

Kada su u pitanju noćenja, takođe su ovi brojevi u porastu. Prema podacima NBS u 2018. godini ostvaren je devizni priliv od turizma u iznosu od 1,3 milijarde više u odnosu na isti period 2017. godine.

Dakle, znatna ulaganja, ubrzana modernizacija su cilj naše zemlje kako bismo nadoknadili izgubljeno vreme. Ponavljam, od kada se o politici stara Aleksandar Vučić i SNS, zaista se intenzivno ulaže, ali to je najpre rezultat jedne odgovorne i posvećene politike koja je obezbedila već četiri godine unazad suficit u budžetu, odnosno obezbedila sredstva za ulaganje u sve ove oblasti, ali isto tako jedan ozbiljan i odgovoran pristup prema našim potencijalima koje treba razvijati i one koje tek treba otkrivati, jer sigurno je da ima još puno banja koje obiluju termalnim i mineralnim vodama, njihovi kapaciteti još uvek nisu iskorišćeni.

Naš odnos prema ovim potencijalima je vidljiv i predsednik Srbije u okviru kampanje „Budućnost Srbije“, obilazi svaki okrug, predstavlja rezultate i predstavlja planove za budući period, razgovara sa građanima koji se okupljaju u velikom broju i iznosi planove koji se odnose na dalji razvoj naše zemlje, ulaganja i u Vrnjačku, i u Sijarinsku i u Kuršumlijsku banju i sva druga mesta, kako bismo pokrenuli ove krajeve i pomogli našim ljudima da pokrenu svoju ekonomiju, da se zaposle, da se otvore radna meta i da ovi naši turistički potencijali, ova naša turistička blaga zažive.

Uzrok tome su stabilne finansije. Mi odatle nalazimo izvor prihoda i rezultat jedne posvećene i odgovorne politike koju vodi Vlada Republike Srbije.

Imajući u vidu sve navedeno, u danu za glasanje poslanička grupa SNS podržaće predloge koji se nalaze na današnjem dnevnom redu. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Hvala predsednice.

Uvaženi ministre, dame i gospodo kada govorimo o registru obaveznog centralnog osiguranja i servisu koji omogućava vođenje podataka i jedinstvenu bazu podataka u oblasti socijalnog osiguranja, moralo govoriti o putu koji Republika Srbija prolazi ka dostizanju efikasnijem, modernijem i uređenijoj državi, odnosno reformama koje smo sproveli, koje sprovodimo u oblasti stabilizacije finansija i uvođenje efikasne elektronske uprave.

Srbija je danas zemlja koja nakon svih tih reformi uživa ugled u svetu, koja intenzivno radi i ulaže u obnovu postojeće i izgradnju nove infrastrukture, bolje se povezuje u regionu, stabilna je i šalje poruku da je pogodna destinacija za ulaganje i razvoj privrede koji nam je zaista neophodan.

Mi danas podjednako ulažemo u sve okruge u Srbiji, nema više povlašćenih i politički podobnih, jednako se ulaže i u Raški, Rasinski, Nišavski i Toplički okrug.

Kada govorimo o razvoju privrede i dovođenju fabrika, moram da pročitam jednu vest koja datira iz 5. aprila 2016. godine, kaže – nakon kompanije „Delfi“ opštinu Trstenik sutra će posetiti tri kompanije, od kojih je jedna nemačka kompanija „Leoni“, koja je zainteresovana za izgradnju novog pogona i gde bi bilo uposleno 1.800 radnika.

Dakle, ovo je bilo samo 20 dana pre izbora 2016. godine. Naravno, bivši predsednik opštine Aleksić, nije imao kapaciteta ni umešnosti da dovede i otvori bilo kakvu fabriku u opštinu Trstenik i jasno je da je ovo bilo samo jedno predizborno obećanje i pokušaj da se prosto prikupe politički poeni, pridobije još po neki glas, ali ono što je krajnje licemerno jeste to da je tada uoči izbora, ova i sve druge kompanije su bile poželjne i vođeni su razgovori da se one dovedu i otvore svoje pogone u našim gradovima i opštinama, a danas ih on licemerno naziva „pletačima kablova“.

Dakle, krajnje pogrdno i pežorativno govori o investitorima koji otvaraju fabrike širom naše zemlje i zaboravlja da u ovim fabrikama radi hiljade naših ljudi, građana i ima mogućnost da rade i da od svog poštenog rada izdržavaju svoje porodice, odnosno sve ono što su članovi Saveza za Srbiju oduzeli od 2000. do 2010. godine, otpuštajući radnike iz „Prve petoletke“ i svih drugih fabrika u Srbiji.

Mi se danas radujemo svakoj novoj fabrici i svakom novom radnom mestu.

Imovinska karta

(Trstenik, 08.08.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 96166.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.12.2017, 13:48