MILENA TURK

Srpska napredna stranka

Rođena je 1986. godine. Živi u Trsteniku.

Završila je Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Nišu. Po zanimanju je diplomirani hemičar.

U periodu 2011-12. radila je kao nastavnica hemije u OŠ “Živadin Apostolović” u Trsteniku. Dve godine je bila tehnolog u Prvoj Petroletci u Trsteniku.

Potpredsednica Opštinskog odbora Srpske napredne stranke u Trsteniku.

Predsednica je Foruma omladine Opštinskog odbora Srpske napredne stranke u Trsteniku.

Potpredsednica Foruma žena.

Tokom srednje škole i studija bila je dobitnica stipendije za Mlade talente koju dodeljuje opština Trstenik.

Za narodnu poslanicu izabrana je 2015. godine, a na tom mestu ostaje i nakon izbora održanim aprila 2016. godine.

Udata, sin Vukašin.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:22

Osnovne informacije

Statistika

  • 87
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 4 meseca i 1 dan i 9 sati

Poštovana gospođo Turk, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije.

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 26 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 4 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Hvala, predsedavajući.

Tokom današnje rasprave u više navrata mogli smo čuti da Republika Srbija treba intenzivnije da ulaže u sopstvenu privredu i zaista kada podvučemo crtu i sumiramo rezultate, može se reći da je jasno da je strateška politika Vlade Republike Srbije, SNS, Aleksandra Vučića upravo intenzivno ulaganje u oživljavanje naše privrede i u njen razvoj, jer to je pokretač i to je prilika da naše ljude uposlimo i naše sve krajeve pokrenemo.

Zaista, moram da istaknem da kada je u pitanju "Namenska" u Trsteniku, do pre par godina ova fabrika, odnosno radnici ove fabrike su radili u zaista neadekvatnim uslovima, u halama koje su prokišnjavale, u halama koje nisu imale grejanje. Primali su samo po 20% od plate, nisu imali ni zdravstvene knjižice. Nisu imali mogućnost da odu u penziju jer staž nije bio uplaćivan, nije bio povezan. Mašine su bile zastarele. Ova fabrika je bila u blokadi i samo za struju je dugovala preko 50 miliona dinara.

Zaista, fabrika koja je bila na korak do bankrota je zaista na rubu propasti. Samo u proteklih nekoliko godina ova fabrika je doživela jedan preokret i već četiri godine posluje pozitivno i nema kreditnih zaduženja. Sa ponosom ističemo da su radnici fabrike u dogovoru sa direktorkom, Anđelkom Atanasković, doneli odluku da ulože u nabavku novih mašina, pa su tako od sopstvenih sredstava, ne iz kreditnih zaduženja, kupili devet novih fabrika u vrednosti od dva miliona dolara. Od države su takođe dobili novac za unapređenje mašinskog parka u iznosu od 3,5 miliona evra.

Naši inženjeri rade na razvoju novih programa, fabrika radi i na razvoju civilnog programa i zaista ide krupnim koracima napred. Hale su renovirane i preko trideset miliona uloženo je samo u unapređenje uslova u kojima radnici rade, dakle u njihovu zaštitu, u sistematske preventivne preglede, u gasifikaciju, u led rasvetu, kuhinju, u sve ono što je godinama bilo zanemareno, što je propadalo i što je bilo devastirano.

Zaista je jasna razlika kako su se nekadašnji predstavnici, nosioci odgovornosti ophodili prema resursima koji su im bili povereni i kakva je situacija danas.

Ja moram takođe da napomenem da se sada svakog meseca za ove radnike odvaja i dodatno penziono osiguranje, već dve godine unazad, tako da su oni u mnogo boljem položaju kada dođe trenutak da odu u penziju, kada će im penzije biti veće ili će moći da podignu taj novac.

Zaista, jedan odgovoran odnos i prema radnicima i prema samom Trsteniku, ali i prema odbrambenoj industriji, jer je čitava Vlada Republike Srbije donela takvu odluku da želi da podrži ove firme, da garantuje za njihove ugovore, da unapredi privredu.

Mi zaista danas sa ponosom možemo reći da je Namenska nosilac i pokretač i Trstenika i Rasinskog okruga i čitave Srbije. Međutim, nažalost, mi možemo od onih turističkih poslanika, koji povremeno dođu u Skupštinu i vode dijalog po hodnicima, da čujemo, naravno u holu, na konferencijama, fabrikovane, izmišljene priče, namenjene samo sticanju kakve medijske pažnje i sitnih političkih poena. Ne razmišljaju o tome koliku štetu nanose i radnicima ovih fabrika i čitavoj odbrambenoj industriji naše zemlje.

Miroslavu Aleksiću, koji je upravo održao takvu konferenciju u holu Narodne skupštine, nije smetalo kada su stanovnici njegovog grada zarađivali po 20% plate, zarađivali su više, ali su primali samo 20% plate. Danas mu smeta kada je prosečna plata u Namenskoj u Trsteniku, 65 hiljada dinara.

Zaista se, postavlja pitanje - da li on i Marinika Tepić i svi oni koji tako olako govore i iznose neke paušalne izjave, da li razmišljaju koliku štetu nanose i odbrambenoj industriji i svim radnicima? Prosto se postavlja pitanje, da li ostvaruju interese nekih drugih, stranih zemalja, jer je činjenica da sopstvenoj odbrambenoj industriji i sopstvenoj zemlji nanose štetu?

Umesto da slave što je Vlada Republike Srbije krajem godine donela uredbu kojom i Namensku u Trsteniku i fabriku TMO svrstava kao članice grupacije odbrambene industrije, TMO kao nosioca bazičnih tehnologija i da ih stavlja pod svoju zaštitu, da namerava da ulaže i da razvija ove fabrike i da ostvari strateški cilj države, kada je u smislu odbrambena industrija, proizvodnja vojne opreme i naoružanja. Umesto da slave što se ovaj trenutak dogodio, oni iznose paušalne izjave, neproverene. I da su iole časni ljudi, oni bi pokazali da je DRI demantovala sve te njihove tvrdnje. To bi bilo objektivno, to bi bilo časno, ali beskrupulozni ljudi samo teže da pridobiju sitne političke poene i da pridobiju sitnu pažnju.

Narodna skupština i ova velika sala, plenum je mesto gde se razgovara o ovim temama. Ovde su ih delegirali građani da predstavljaju njihove interese, a ne da turistički dođu u Narodnu skupštinu kada im se to prohte.

Dužan je i Miroslav Aleksić da objasni i da svim onim ljudima, svih onih hiljadu i po ljudi koji su ga u Trsteniku podržali da ih predstavlja u Narodnoj skupštini, da objasni kog lidera tačno, kvazi lidera, podržava, da li Dragana Đilasa, koji tvrdi da su nam auto-putevi nepotrebni, da je Moravski koridor jedan preskup i nepotreban projekat, ili Vuka Jeremića, koji tvrdi da će ovaj važan koridor da poveže Kragujevac i Užice, da prosto se opredeli koga od ovih kvazi lidera podržava, jer oni ne mogu ni u okviru svoje sopstvene organizacije konsenzus da postignu. Prosto, i ukoliko bi kojim nesrećnim slučajem dobili podršku građana, pitanje šta bi se desilo sa svim ovim važnim projektima, sa svim ovim auto-putevima i da li bi smo se ponovo našli na rubu propasti, kakav smo zatekli 2012. godine. Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 28.01.2020.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, između ostalih predloga zakona pred nama je i Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu koji se odnosi na izgradnju Dečije univerzitetske klinike Tiršova 2 i ovo je zaista veliki dan za Srbiju, jer govorimo o podatku koji se odnosi na to da postojeći centar obavi godišnje oko 150.000 pregleda naših najmlađih pacijenata u Srbiji. Dakle, više je nego jasno koliko je opterećenje u ovom kliničkom centru i koliko je značajno da se izgradi novi objekat koji će rasteretiti ovaj veliki broj pacijenata, ali i stvoriti bolje uslove i za lečenje naše dece, ali i za rad naših zdravstvenih radnika.

U planu je izgradnja objekta koji će se prostirati na 30.000 kvadrata i ovaj objekat je predviđen da bude izgrađen po najsavremenijim standardima i da se u njemu odvija najsavremeniji koncept lečenja koji predviđa da se deca što kraće zadržavaju u bolničkim uslovima. Dakle, da za što kraće vreme prime terapiju koja odgovara njihovoj bolesti, ukoliko to odgovara njihovom toku bolesti, a za teže pacijente, naravno, biće obezbeđeni najsavremeniji uslovi i intenzivno lečenje. Rok za izgradnju ovog objekta je četiri godine, a sredstva koja će biti povučena su 54 miliona evra.

Cilj Ministarstva zdravlja i Vlade Republike Srbije je da obezbedimo što bolje uslove za lečenje svih naših pacijenata, da skratimo liste čekanja, da rekonstruišemo i obnovimo postojeće zdravstvene objekte, ali i da izgradimo nove i da ih modernizujemo.

Dakle, nakon 50 godina, Srbija dobija novu kliniku Tiršovu 2, ali Srbija nakon toliko vremena ima jasan plan i program kada je u pitanju zdravstveni sistem Republike Srbije. Srbija ima konsenzus kada je zdravlje naših građana u pitanju. Srbija ima spremne projekte, ali Srbija je obezbedila sredstva za ovu namenu.

Podsetiću da je Klinički centar Niš izgrađen i da obezbeđuje adekvatne uslove lečenja za sve pacijente koji gravitiraju u tom području. Podsetiću da se izgradnja Kliničkog centra Srbije, koji je u Beogradu, privodi kraju, što je izuzetno značajno za sve naše pacijente, ali je u planu da se izgradi Klinički centar Vojvodine u Novom Sadu. Na red je došla, naravno, izgradnja Klinike za infektivne i tropske bolesti o kojoj je dugo bilo govora. Ovo su, dakle, konkretni rezultati kada govorimo o izgradnji kliničkih centara širom Srbije, ali isto tako se intenzivno radi na rekonstrukciji, obnavljanju postojećih bolnica, domova zdravlja, ulaže se u opremu i zaista ni jedan grad, opština ili kraj nije zapostavljen i zanemaren.

Svi ovi projekti su krucijalni, kapitalni i vrede po desetine miliona evra. Činjenica je da je potreba za izgradnjom i adaptacijom ovih objekata postojala i za vreme prethodnih vlasti. Međutim, oni nisu našli za shodno, imali su verovatno neke preče stvari, preče projekte, ali nisu imali ni para da o ovim projektima razmišljaju, pa su se ovi objekti samo urušavali tokom godina.

Činjenica je da se danas intenzivnije nego ikada ulaže u ove zdravstvene centre, jer je cilj Vlade Republike Srbije da se skrate liste čekanja, da se unaprede uslovi u našim zdravstvenim centrima, da se radi na jačanju preventive kako bi se na vreme otkrile bolesti, ali i da unapredimo i modernizujemo našu opremu u svim zdravstvenim centrima.

Naš zdravstveni sistem do 2012. godine nije ispunjavao uslove ni kriterijume da učestvuje u ocenjivanju, a kada je u pitanju Evropski zdravstveni potrošački indeks, a mi danas sa ponosom možemo reći da Srbija zauzima 18. mesto od 35. država. Ovom rezultatu doprineli su, naravno, i digitalizacija zdravstvenog sistema, ali i kadrovski plan, odnosno zapošljavanje naših najboljih studenata medicine koji su dobili priliku da se usavršavaju i da idu na specijalizacije kako bismo obezbedili što bolje stručne kadrove.

Kroz povećanja plata, podsećam, da smo tokom 2019. godine doneli odluku da upravo zdravstvenim radnicima u najvećem procentu povećamo plate od osam do 15%, želimo da motivišemo i medicinske sestre i lekare da ostanu u Srbiji, da ovde žive i rade.

Podsećam da je Srbija bila u problemu, jer prethodni režim nije imao nikakav plan i program, nisu razmišljali unapred koje će se to specijalizacije tražiti, pa smo bili u situaciji da budemo u problemu i da nedostaju lekari određenih specijalizacija. Međutim, mi smo taj trend zaustavili odobrivši specijalizacije i danas sa ponosom možemo reći da nam prvi specijalizanti stižu, jer je to proces koji traje, i da ćemo biti u mogućnosti da širom Srbije obezbedimo i nova zapošljavanja i da ćemo obezbediti sve struke koje nedostaju.

Kada je u pitanju uspeh prethodnog režima, jedino što su uspeli je da pošalju svog sopstvenog ministra zdravlja ne lečenje u inostranstvo, i to ne zato što je bolovao od neke retke bolesti ili stanja koje nije moglo biti tretirano u Republici Srbiji, već zato što nije imao poverenja u sopstveni zdravstveni sistem, pa je zbog rutinske operacije otišao da se leči u inostranstvo.

Kada govorimo o lečenju u inostranstvu Republika Srbija je donela jedno sistemsko rešenje, dakle jedan fond za lečenje bolesnih stanja koji se ne mogu sa uspehom tretirati u Republici Srbiji i mi sa ponosom možemo reći da se ovaj fond iz godine u godinu povećava, pa je tako 2012. godine svega osam pacijenata bilo poslato na lečenje i opredeljeno 130 miliona za ovu namenu, godine 2013. takođe 130 miliona, 2014. je bilo opredeljeno 260 miliona, 2015. godine 335 miliona, 2016. godine 600 miliona, 2017. godine milijardu i 100 miliona, 2018. godine i 2019. godine dve milijarde dinara za ovu namenu.

Dakle, velika šansa za najteže pacijente obezbeđena su dva aviona Vlade i konsultacije sa najstručnijim lekarima, kako bi se pacijentima koji su oboleli od retkih bolesti bili obezbeđeni najbolji uslovi za lečenje. Šteta je što deo opozicije koji je doneo odluku da bojkotuje skupštinska zasedanja ni danas nije našao za shodno da dođe i da svoj doprinos raspravi i da učestvuje u ovom veoma važnom danu za Srbiju kada donosimo odluku o povlačenju sredstava za izgradnju klinike „Tiršova 2“. Zaista je očigledno da nisu mogli čak ni zbog ovog ovako važnog razloga da prevaziđu svoje sukobe i sujete, već radije turistički dolaze u Skupštinu, drže konferencije u holu i za taj svoj turizam primaju platu i putne troškove od te iste Skupštine koju bojkotuju.

Takođe ću na kraju svog izlaganja napomenuti značaj nacionalnog investicionog plana i da je kroz ovaj plan koji je predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predviđeno da u narednih pet godina u zdravstvo bude uloženo dodatnih 600 miliona evra i da je za narednih pet godina planirano da se izgradi 16 novih bolnica, šest klinika i dva nova klinička centra.

Dakle, sve ovo ne bi bilo moguće da nismo prošli kroz reforme i teške odluke koje smo donosili u prethodnim godinama uz naravno poverenje i podršku građana i sada je Srbija zemlja koja ima planove, programe, ali ima i sredstva da sve ovo što je planirala i realizuje i to je ono što ćemo raditi u narednih pet godina i naravno imajući u vidu sve ovo što sam navela u danu za glasanje ja ću sa zadovoljstvom podržati ovaj sporazum. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2019.

Hvala, gospođo predsednice.

Uvaženi ministre, danas, kada raspravljamo o Zakonu o Vojsci Srbije, u pojedinostima, ja bih zaista želela da istaknem situaciju u kojoj se danas namenska industrija nalazi i da podvučem uspehe sa kojima danas posluju fabrike namenske industrije.

Konkretno, u Trsteniku je fabrika namenske industrije 2008. godine poslovala negativno, bila je gotovo pred bankrotom i ja zaista moram da istaknem brojeve koji će pokazati sa kakvim su se nemarom ophodili oni kojima je bilo u to vreme ukazano poverenje građana.

Tada je ova fabrika bila na kolenima, radnici su primali 20% plate koju su teškom mukom zarađivali. Računi namenske industrije su bili u blokadi za 20 miliona dinara. Samo za struju su dugovali preko 50 miliona dinara. Da ne pominjem da su radnici radili u halama, koje prokišnjavaju, u kojima nije bilo ni grejanja. Pa, ni posmrtnine nisu bile isplaćivane od 2008. godine.

U takvoj situaciji smo zatekli fabrike namenske industrije, ali dovođenjem SNS na vlast, potpuno se promenila situacija, promenila se odgovornost i posvećenost sa kojom smo pristupili našoj industriji, koju smo želeli da oporavimo.

Danas sa ponosom možemo reći da Namenska u Trsteniku zapošljava 710 radnika, da je potpuno oporavljena fabrika koja je, dakle, u dogovoru sa radnicima, donela odluku da od para koji su zaradili ne povećaju plate, već ulažu u nabavku novih mašina, pa su sami od sopstvenih sredstava, dakle nemaju nikakvih kredinih zaduženja, kupili čak devet novih mašina.

Uz podršku države nabavili su u vrednosti od tri i po miliona evra, dodatno opremili Mašinski park, tako da mašine više ne datiraju iz 1985. godine, već sa ponosom možemo reći da su opremljene i nove hale i nabavljena nova mašinska oprema.

Više od 30 miliona dinara uloženo je samo u uslove rada za naše radnike, kao i u bezbednost i mi zaista sa ponosom možemo reći da smo za kratko vreme značajno unapredili uslove u kojima radnici rade, ali isto tako obezbedili stabilne ugovore koji će ovim radnicima obezbediti sigurnost.

Namenska u Trsteniku je jedan zaista impuls razvoju privredi i zaista naš ponos i ne samo Trsteniku, već i čitavom okrugu i čitavoj Srbiji i uzdamo se u to da će i dolaskom novog auto-puta Moravskog koridora, dodatno proširiti svoj rad i svoje kapacitete, jer nam je cilj da uposlimo mlade ljude, da ih kroz dualno obrazovanje osposobimo da što bolje obavljaju ove poslove i da ostanu u svojim krajevima.

Ono što želim da posebno podvučem je ta razlika u odnosu prema našim fabrikama, prema našim radnicima, prema našoj privredi, 2008, 2010. godine i danas. Nije ni čudo što su svi ovi ljudi izgubili poverenje građana kada uporedite ove cifre koje zaista ne lažu i pokazuju koliko smo mnogo uspeli za veoma kratko vreme, ali uz jednu promišljenu, odgovornu politiku, strategiju i uz političku volju da se privreda pokrene, a ne da se gasi i da se fabrike urušavaju. Hvala vam.

Imovinska karta

(Trstenik, 08.08.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 96166.00 RSD 03.06.2016 -