Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Milena Turk

Milena Turk

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Sikimiću, dame i gospodo narodni poslanici, kada raspravljamo o Izveštaju o radu Agencije za borbu protiv korupcije i Izveštaju o sprovođenju Nacionalne strategije o borbi protiv korupcije, ono što na početku želim da istaknem je da u Srbiji postoji politička volja da se korupcija iskoreni i da je veoma razvijena svest o važnosti ove teme.

Jedan od zadataka koje je država dala svojim organima, Tužilaštvu, Policiji, službama bezbednosti je da se obračunaju sa korupcijom, da se korupcija iskoreni i veoma važna poruka da nema nedodirljivih i da će svi biti procesuirani ukoliko postupaju suprotno zakonu.

Dakle, bez obzira da li je neko zaposlen u državnim organima, da li je na pravosudnoj funkciji ili je možda politički funkcioner, neće biti zaštićenih i neće biti onih koji neće odgovarati pred zakonom ukoliko zakon prekrše.

Srbija je odlučna da nastavi sa izgradnjom i jačanjem institucija koja se bave prevencijom i borbom protiv korupcije i u tom smislu možemo govoriti i o novom zakonu koji je donesen, odnosno Zakon o sprečavanju korupcije, ali i o drugim propisima koji su usvojeni.

U tom smislu su i nalazi novog izveštaja grupe zemalja za sprečavanje korupcije Saveta Evrope, u tom smislu je izveštaj pozitivan i rezultat je kontinuiranih napora državnih organa na polju sprečavanja korupcije u odnosu na poslanike, sudije i tužioce. Ovaj Izveštaj je, takođe potvrda uspeha dosadašnjih aktivnosti, ali i jedan podsticaj i prostreh da se sa usvajanjem preporuka i dalje nastavi.

Podsećam da je u 13 preporuka koje je Srbija imala kao zadatak da ispuni, 10 preporuka delimično usvojeno. Kako se ove preporuke uglavnom odnose na ustavne amandmane, izvesno je da Savet Evrope nije mogao u potpunosti da učinjeni napredak na adekvatan način tretira i to iznese u svom izveštaju, ali sigurno je da je Srbija učinila napore da je napredak postignut i da je sve ovo zabeleženo kroz izveštaj GREKO.

Takođe, preostale preporuke koje su zabeležene u ovom izveštaju su takođe ispunjene zato što smo radili na usvajanju Zakona o lobiranju i stupanjem na snagu i ovog zakona i Zakona o sprečavanju korupcije. Mi smo učinili krupan korak na usvajanju ovih preporuka.

Usvajanjem Zakona o sprečavanju korupcije propisana je šira nadležnost i jača uloga Agencije, kao i njena veća samostalnost, veće su obaveze u smislu javnih funkcionera koji stupaju na svoje funkcije u smislu prijavljivanja imovine, ali isto tako i nadležnost Agencije koja će sada moći da ima uvid u bankovne račune i na taj način proveravati imovinu funkcionera bez saglasnosti.

Takođe, ono što se uvodi i što je veoma značajno i što do sada nije postojalo je postupanje na osnovu predstavki građana, dakle ukoliko dostavljeni dokazi ukazuju da nečije delovanje ima osnova za sumnju i izazivaju sumnju u postojanju korupcije, možete postupati po ovim predstavkama, kao i po službenoj dužnosti.

Kao što stoji u samom Izveštaju, očekuje se da će ovakve mere dovesti do toga da se promeni trend tog neradog prijavljivanja korupcije i da će se ojačati i poverenje građana u raznim institucijama i da ćemo na ovaj način, budući da smo siv na istom zadatku, znatno pospešiti rezultate i same Agencije.

Ono što je veoma značajno i što je pomenula i gospođa Aleksandra Tomić u svom izlaganju kao predsednica Odbora je to da Agencija, osim širih nadležnosti, da su njene nadležnosti praćene dodatnim finansijskim sredstvima koje su odobrena, dakle, veći budžet blizu 19.000.000 dinara, ali isto tako i odobrenim novim kadrovskim kapacitetima, ako se ne varam 49 novih radnih mesta je odobreno Agenciji za borbu protiv korupcije, što će u značajnoj meri povećati efikasnost Agencije.

Podsećam da je ovo i direktna potvrda rešenosti države u borbi protiv korupcije, jer se i na ovaj način ispunjavaju i preporuke koje zajedno sa Agencijom za borbu protiv korupcije razmatramo i nastojimo da ih ispunimo kako bismo bili efikasniji u ovoj borbi. Uloga Agencije je preventivna u društvu i cilj ovakvog postupanja je razotkrivanje slučajeva korupcije u skladu sa zakonom i ukazivanje na pojavu korupcije nadležnim organima.

Ono što još jednom ističem jeste da je važna saradnja i koordinacija svih relevantnih aktera i ono što je veoma važno i čime se bavio i Odbor na kome je razmatran Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije jeste da se sam rad Agencije usmeri na one koji novcem raspolažu, odnosno da se utvrdi da li je to postupanje u skladu sa zakonom, da li je raspolaganje novcem građana koji je poveren državnim organima, odnosno funkcionerima, da li se ova raspodela vrši na adekvatan način, u skladu sa zakonom i da se to prati, naravno, kroz razvijene mehanizme, praćenje imovine povezanih lica. Ono što je jako važno jeste da je ova borba sistemska i u ovim postupcima je svaki organ veoma važan, ali veoma važna karika je i tužilaštvo koje treba da obavi svoj deo posla. Dakle, svi smo na istom zadatku i važno je da obezbedimo sve uslove i dobru komunikaciju kako bismo bili efikasni.

Kada govorimo o ispunjavanju preporuka, ja bih navela jednu veoma važnu činjenicu, a to je da se Srbija ne nalazi na sivoj listi FATF-a, jer je Skupština ove Radne grupe ocenila da je Srbija ispunila sve uslove, i to znači da Srbija ispunjava i uslove vezano za otvaranje novih poglavlja u pregovaračkom procesu sa EU.

Srbija je, dakle, pokazala jasnu opredeljenost, jasnu političku volju na najvišem nivou kad je ispunjavanje akcionog plana u sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma u pitanju, i to je veoma značajno, jer Srbija jača mehanizme i u ovom domenu.

Činjenica je da su uloženi značajni napori, i to je i Radna grupa za finansijske mere u borbi protiv pranja novca jasno istakla i da su ovi napori u cilju ispunjavanja nedostataka u tehničkom i strateškom smislu i napredak Srbije naišli na izuzetne reakcije i na izuzetnu podršku. Ocena je, dakle, da postoji politička posvećenost i kapaciteti za nastavak sprovođenja reformi i za nas je ključno, kao zemlju, da nastavimo sa unapređivanjem ovih mehanizama.

Podsećam da je 12 zakona tokom ovog perioda stupilo na snagu, da su izrađeni novi propisi i drugi dokumenti i posebno smo ponosni na unapređenje zakonodavstva i povećan intenzitet nacionalne saradnje u ovoj oblasti.

Ova odluka FATF-a je izuzetno važna i za poslovanje i buduće investicije u Republici Srbije, budući da se na ovaj način jača poverenje investitora, ali i poverenje i bolja saradnja sa drugim zemljama, što je nama veoma važno.

Ono što je istaklo Ministarstvo unutrašnjih poslova, rezultati u ovoj oblasti se ogledaju u tome što je povećan broj lica koja su procesuirana, kada je u pitanju pranje novca i zaplena imovine u ovoj oblasti, što su takođe veoma značajni rezultati.

Ukoliko govorimo o borbi protiv korupcije, tokom prethodnog perioda usvojeni su i Zakon o sprečavanju korupcije i Zakon o lobiranju, ali isto tako u prethodnom periodu i Zakon o zaštiti uzbunjivača i Zakon o javnim nabavkama, što su takođe veoma važni koraci u ovom domenu.

Kada govorimo o rezultatima, zaista moram da istaknem ono što je strateški cilj i opredeljenje Vlade Republike Srbije, a kada je u pitanju digitalizacija, odnosno izgradnja sistema otvorenih podataka, što je jedan važan korak ka sprečavanju korupcije, jer se na ovaj način poveća konkurentnost i jača poverenje između građana, države i privrede. Zaista moram da napomenem da u ovih prethodnih nekoliko godina uvećan broj usluga koje građani mogu koristiti, građani i privreda mogu dobiti od državnih institucija, što je veoma značajno i veoma je važan korak, napominjem, za smanjenje korupcije.

Sigurno je da je za ekonomsku i političku stabilnost i ovaj segment odigrao ključnu ulogu, jer nam je veoma važno da pokrenemo, oživimo našu privredu i da pošaljemo poruku da je Srbija jedna bezbedna i povoljna destinacija za ulaganje.

Ukoliko se osvrnemo na deo Izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije koji se odnosi na sukob interesa, a nalazi govore da je povećan broj zahteva koji se odnose na davanje mišljenja funkcionera u odnosu na sukob interesa, dakle, povećan je broj zahteva, činjenica je da bi Agencija trebala da se pozabavi temom koja je pokrenuta pre nekoliko dana, odnosno svedoci smo da su tužilaštvo i policija pokrenuli zajedničku istragu povodom delovanja Dragana Đilasa i njegovih kompanija, zaposlenih u njegovim firmama, a tiče se trgovine sekundama RTS. Dakle, postoje osnovana sumnja da su Dragan Đilas i zaposleni u njegovim firmama suprotno zakonu trgovali sekundama na javnom medijskom servisu u određenim emisijama.

Dakle, biti državni službenik, biti gradonačelnik glavnog grada istovremeno, trgovati sekundama javnog medijskog servisa je jedan sukob interesa koji je neverovatno velikih razmera i mislim da bi svi relevantni organi trebali da se pozabave ovom temom.

Činjenica je da, kada je pokrenuta ova istraga, su usledili napadi, odnosno protivnapadi kao pokušaji da se promeni tema, da se skrene pažnja javnosti sa ove istrage. To je zapravo pokušaj da se izbegne i odgovor na pitanje kako je to Dragan Đilas, baveći se politikom, tako drastično uvećao svoju imovinu, budući da je izneo da je bogatstvo stekao u Češkoj, a svi izvodi iz poslovanja njegovih firmi govore da je prilikom ovog delovanja zaradio 74 hiljade evra, da bi svoje političke mandate završio sa sumom od 25 miliona evra. Dakle, kroz ove firme su prošle izuzetno velike sume novca i veoma je važno da se utvrdi, da građani dobiju prave informacije o tome kako se neko obogatio baveći se politikom.

Podsećam da je Dragan Đilas bio i direktor Narodne kancelarije predsednika Republike tadašnjeg, da je bio ministar za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana, da je bio i gradonačelnik i da je završivši ovaj mandat, bar ono što je priznao u onom delu koji je izneo, završio kao bogat čovek, i to je samo jedan pokazatelj kako se odnosio prema srpskoj ekonomiji, prema interesima građana, budući da je u toj borbi za bolji život počeo od sebe i nekako se tu zadržao.

Dakle, sprovodi se jedna velika istraga policije i tužilaštva koja se odnosi na trgovinu sekundama na javnom medijskom servisu i o tim mahinacijama u ovoj oblasti je pisala u svojim izveštajima i Verica Barać. Istraga će pokazati da li su sumnje opravdane. Ukoliko se ispostavi da jesu, to će biti veoma velika korupcionaška afera koja će pokazati kako je ispumpavan novac građana Srbije.

Ono što je veoma važno, i to podvlačim, jeste da sve ove afere dobiju epilog, da se utvrdi da li je reč o sukobu interesa i da se utvrdi odakle Draganu Đilasu ovako velike sume novca, budući da je ta priča o stečenom bogatstvu i poslovanju u Češkoj izmišljena. Potrebno je da građani dobiju objašnjenje da li su ovi milioni stečeni možda otimanjem Pionirskog grada od dece ili rijaliti programima koje Dragan Đilas uveo u Srbiju ili možda od trgovine ovim sekundama. U svakom slučaju, važno je da saznamo istinu.

Sigurno je da će u istoriji biti upamćen kao čovek koji je najviše uvećao svoje bogatstvo i razumljivo je zašto građani više ne mogu imati poverenje u one koji su aktivno radili na urušavanju srpske ekonomije i cilj im je bio jedino da se postaraju o svojim interesima, svojim stanovima, svojim apartmanima, poput Vuka Jeremića koji se nakon afere u medijima više i ne pojavljuje, jer je u trenutku, kada se na referendumu Crna Gora odvajala, on jedino brinuo o apartmanima na Svetom Stefanu, a pri tom se grohotom smejući vulgarno i ismejavajući ljude koji su bili zabrinuti i nisu mogli da se pomire sa raspadom zajedničke države Srbije i Crne Gore.

Osim što se nisu bavili interesima ljudi, takođe su se paralelno bahatili. Ti ljudi danas pokušavaju da se vrate na vlast, dele građane na elitu, na obrazovane, na podobne i na onu drugu Srbiju, dakle, na neobrazovane, na inferiorne. Pokušavaju sebe da predstave kao vizionare, moraliste, poštene ljude, kao da svi mi ovde imamo amneziju i zaboravili smo da se za svakog od njih, za mandat svakog od ovih aktera vezuju afere, malverzacije i lično bogaćenje. Svedoci smo da ponižavaju građane, nazivajući ih pogrdnim imenima, neobrazovanim i krezubim, gradeći sebi alibi za već očekivan loš rezultat na izborima, jer su podršku građana davno izgubili i činjenica je da je neće moći ponovo zadobiti, a čega su i oni sami svesni.

Zato što su građani još 2012. godine rekli da žele stabilnu, sigurnu budućnost, da žele investicije, da žele nove puteve, nova ulaganja, nove fabrike i nova radna mesta i da nedvosmislenu podršku daju politici Aleksandra Vučića i politici SNS.

Dakle, svedoci smo da svakodnevno sa nipodaštavanjem i Dragan Đilas i njegova svita govore o onima koji odbijaju da glasaju za sopstvenu propast i da legitimitet daju onima koji su Srbiju opljačkali, ojadili i zatvorili radna mesta. Ono što oni najavljuju i jedino što nude je da će, ako se vrate na vlast, dakle, pozatvarati nepodobne medije, obračunati se sa svima, kontrolisati ih, to su im planovi da nastave sa ugrađivanjem u poslove, u upravne odbore i da nastave sa ličnim bogaćenjem.

Kada govorimo o delu Izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije koji se odnosi na finansiranje političkih stranaka, Agencija na ovaj način upoznaje javnost sa prikupljenim sredstvima i trošenjem sredstava političkih subjekata. Zaista moram da napomenem da je važno da se Agencija pozabavi i finansijskom stranom, dakle, funkcionisanja Demokratske stranke, obzirom da je Dragan Đilas otkupio dug DS prema Razvojnoj banci.

Dug je iznosio 49 miliona a on ga je otkupio za 38 miliona, u startu zaradivši i sada obzirom da je stečajni upravnik DS, on diriguje poslanicima i prosto im deli ukore, instrukcije kako da se ponašaju, pa je i onima koji smatraju i svesni su da im je dužnost da sede u sali i da zastupaju interese građana koji su ih ovde delegirali, njima je zabranjeno da učestvuju u radu Skupštine, zabranjeno je, kritikovani su ukoliko učestvuju u radu odbora, čak i u radu Ženske parlamentarne mreže, ali im je zato dozvoljeno da putuju u strane delegacije i mogu da gostuju po ambasadama.

Ono što je izuzetno važno i što još jednom ističem je da je u Srbiji razvijena svest o važnosti ove teme, ali i da postoji snažna politička volja i rešenost da se korupcija iskoreni, uz poštovanje demokratskih vrednosti, ljudskih prava i sloboda i vladavine prava. Borba protiv korupcije je borba za našu zdravu ekonomiju i veoma je važno insistirati na koordinaciji svih relevantnih institucija i aktera, insistirati na transparentnosti i odgovornosti.

Kako smo svi na zajedničkom zadatku, mi smo spremni kao Narodna skupština da pojačamo tu saradnju sa Agencijom za borbu protiv korupcije, u cilju uspešne borbe, jer smo rešeni da gradimo institucije, da ih učinimo jačim i spremnijim da odgovore na sve izazove i da insistiramo na tome da se posao obavlja propisno i kvalitetno. Građani, sa pravom, u tom smislu mogu očekivati bolje rezultate i mi ćemo kao Narodna skupština podržati zaključke odbora koji se odnose na Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije.
Hvala predsedavajući.

Uvažena gospođo Mihajlović, dame i gospodo narodni poslanici, Moravski koridor je projekat broj jedna za Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture, ali je isto tako i projekat od vitalnog značaj za oko pola miliona ljudi koji žive na ovom potezu. Za sve stanovnike počev od Pojata, Ćićevca, Stalaća, Kruševca, Trstenika, Vrnjačke Banje, Kraljeva i Čačka ovo je izuzetno važan koridor jer će povezati koridore 10 i 11 i učiniti nas dostupnijim investitorima što je veoma važno u ovom trenutku. Za sve stanovnike koji žive na ovom potezu ovo je presudan trenutak jer je ovo naša prilika da se povežemo i razvijamo budući da se ovako važne saobraćajnice na ovaj način povezuju.

Ovaj koridor će biti dužine od 110 kilometara i ono što je veoma važno predviđa opremanje i uređenje dve industrijske zone što je za nas koji živimo na ovom potezu veoma značajno jer će nas učiniti konkurentnim i atraktivnijim za potencijalne domaće i strane investitore. Jedna industrijska zona je planirana između Varvarina i Ćićevca, druga je planirana između Trstenika i Vrnjačke Banje i to je ono što investitori očekuju kada se opredeljuju koju će opštinu izabrati za svoje ulaganje očekuju infrastrukturu, očekuju uređene industrijske zone.

Pored onoga što je Republika Srbija uradila u sprovođenju reformi na postizanju političke stabilnosti i finansijske konsolidacije ovo su veoma važni projekti koje moramo realizovati ukoliko želimo da modernizujemo da oživljavamo i pokrećemo našu privredu.

To nam je veoma važan cilj koji želimo da postignemo i za to ćemo se boriti da pokrenemo i oživimo potencijale koje već imamo, naše skladišne kapacitete, naše industrijske kapacitete. Isuviše vremena smo izgubili jer naši prethodnici nisu imali ni znanja, ni smelosti da ove uslove obezbede za svoje građane. Konkretno u Trsteniku, mi smo gotovo jednu deceniju imali ovaj problem, problem sa industrijskom zonom i tek je dolaskom SNS ova industrijska zona uređena.

Dakle, prepreka je bila jedan loš ugovor koji je bio pun manjkavosti, neprimenljiv i dolaskom SNS 2016. godine, kada smo preuzeli odgovornost na rukovođenju opštine mi smo zajedno sa Vladom Republike Srbije rešili ovaj problem. Ministarstvo privrede je opredelilo 40 miliona dinara za uređenje ove industrijske zone i mi se danas možemo pohvaliti da imamo uslove za grinfild investiciju sa priključcima.

Ono što je takođe veoma važno za građane opštine Trstenik, predsednik Aleksandar Vučić je u decembru prošle godine otvorio fabriku koja se bavi auto delovima. Ona danas upošljava 300 radnika, od planiranih hiljadu. Ovo je samo dakle, prvi korak i pokretanje naše privrede za koju želimo da oživi i da se razvija i očekujemo da kada ove industrijske zone budu uređene i pripremljene da imamo još mnogo više šanse da budemo atraktivniji i primamljiviji za investitore i da možemo da budemo konkurentni da učestvujemo u trci sa ostalim opštinama.

U ovom trenutku postoji politička volja, postoje rešenost, postoje sredstva i spremnost da se ovaj projekat realizuje do kraja. Nažalost, mnogi jesu gradili svoje političke kampanje na ovoj temi, svojatali ovaj projekat, otimali se o njega, ali činjenica da ništa konkretno nisu učinili, jer da jesu mi bismo danas imali mnogo bolje rezultate i u Trsteniku i u svim drugim opštinama. Činjenica je da nisu radili eksproprijaciju nijednog metra puta na ovom potezu i toliko samo ovo svedoči o njihovoj ozbiljnosti i spremnosti, ali i stručnosti da na ovom projektu rade.

To nije jedini projekta na kome su zatajili, gospođa ministarka je upoznata sa projektom izgradnje visećeg mosta u Trsteniku nakon poplava koje su nas zadesile. Mi smo, ponavljam, 2016. godine kada smo preuzeli odgovornost u Trsteniku bukvalno morali da krenemo od nule jer nijedan jedini dokument nije postojao, nijedan papir od koga bismo krenuli. Dakle, od obezbeđivanja lokacijske dozvole, izgradnje projekta, sve smo to uradili zajedno sa Ministarstvo građevine uz ogromnu podršku i izuzetnu saradnju. Tako da smo počevši od nule, sav teret bukvalno preuzeli i uspeli da realizujem ovaj veoma važan projekta za sve stanovnike naše opštine.

Tako se radi kada se ozbiljno pristupa projektima, posvećeno i predano i upravo je i ovaj zakon o kome danas raspravljamo, koji se tiče utvrđivanja javnog interesa kada je u pitanju izgradnja Moravskog koridora još jedna dokaz da posvećeno i predano se bavimo ovom temom, jer želimo da budem brzi i efikasni i želimo da ne gubimo vreme već da što pre realizujemo ovaj projekta. Želimo da spremni uđemo u njegovu realizaciju, da pripremimo sve preduslove, projektne dokumentacije, eksproprijacije, da se ovaj projekat realizuje u najkraćem mogućem roku.

Izgradnja Moravskog koridora nam otvara mogućnost da se poljoprivreda poveže sa drugim delatnostima, da se otvore nova tržišta u susednim zemljama i poveća spoljno trgovinska razmena, imajući u vidu već postojeću potražnju za poljoprivredno prehrambenim proizvodima, za proizvodima namenske industrije. Ono što je važno jeste da obezbedimo uslove za bolji plasman ovih proizvoda.

Cilj je svakako i uspostavljanje dugoročne strategije kada je u pitanju razvoj u skladu sa lokalnim i regionalnim kapacitetima i potencijalima i podsticanje daljeg razvoja naselja koji se nalaze na ovoj trasi. Unapređenje sistema transporta će svakako smanjiti troškove, dovešće do uštede u vremenu i očekujemo da dovede i do velikog razvoja privrede.

Još jedan aspekt prilikom izgradnje ovog koridora je činjenica da nakon poplava 2014. godine su se u značajnoj meri promenili propisi koji uređuju izgradnju infrastrukture. Dakle, sada su propisi strožiji i ovo je veoma značajno jer će se uporedo sa izgradnjom Moravskog koridora raditi na utvrđivanju obala, radiće se na regulaciji vodotokova, na regulaciji rečnog korita, ne samo Zapadne Morave već i svih pritoka koje su nam zapravo 2014. napravile najveću štetu i dovele do katastrofalnih posledica.

Dakle, novi Zakon o vodama propisuje rigoroznije uslove od onih koji su važili kada je urađena prva procena i jasno je zbog čega je cena iz tog razloga veća, radi se o bezbednosti i stanovništva i infrastrukture koja će pratiti izgradnju ovog projekta. Uz to je planirana i izgradnja moderne telekomunikacione mreže. Dakle, jedan sveobuhvatan i celovit pristup gde se zapravo u ovom projektu realizuju tri krupna projekta.

Naravno, pojedini poslanici opozicije koji danas nisu našli za shodno ni da se pojave u ovoj sali i da diskutuju na ovu temu, kritikuju one koji su zapravo zasukali rukave i krenuli u realizaciju projekata koji oni nisu bili kadri da završe. Oni dakle poručuju sa distance, šalju neke svoje kritike, međutim, ono što imam da im kažem da je ovo mesto gde se razgovara, ovo je mesto na koje su ih građani uputili da zastupaju njihove interes. Ono što bi građani trebali da znaju, da oni na posao ne dolaze ali nemaju problem sa tim da od Narodne skupštine prime platu, dakle krajnje licemerno i nedopustivo.

Nisu bili kadri ni te konferencije, koje su tako pompezno najavljivali da održavaju u nekom kontinuitetu, nikakav paralelni parlament ne postoji, vreme je verovatno letovanja, vuku atraktivne destinacije, ali ono što je važno je da oni i dalje slede Dragana Đilasa, koji je za jedna most utrošio 400 miliona evra, dakle, za samo jedan most, a Moravski koridor, koji nosi sa sobom 10 kilometara autoputa, uređenje Zapadne Morave, svih pritoka, uređenje industrijskih zona i telekomunikacione mreže, valjda previše skupo kada se to uporedi.

Naglašavam još jednom da je ovo strateški važno povezivanje jer je magistralni put koji prolazi kroz ove opštine opterećen, prolazi kroz naseljena mesta, prolazi pored škola, prolazi preko pružnih prelaza i izgradnjom ovog autoputa uštedeće se dakle i u vremenu i troškovima transporta, ali isto tako će se povećati bezbednost saobraćaja.

Ono što bih takođe još želela da istaknem je dobra saradnja naših lokalnih samouprava sa Ministarstvom građevine i to kažem u svetlu sastanka koji je nedavno održan u opštini Trstenik i koji je okupio sve predstavnike lokalnih samouprava na ovom sastanku.

Dakle, centralna tema jeste bila izgradnja Moravskog koridora, ali isto tako se razgovaralo o ključnim projektima u našim gradovima i opštinama, dakle, projekti koje realizujemo zajedno za Ministarstvom su više milionski, koji su veoma važni i tiču se i regionalnih puteva, ali rekonstrukcija dogradnje kanalizacione mreže, jedan izuzetno važan program koji je namenjen našim građanima kako bismo unapredili kvalitet života.

Ovom prilikom bih pomenula i nadovezala se na ono što je kolega Bojanić rekao u svom izlaganju, dakle, 28. juna je najavljeno otvaranje i aerodroma „Morava“ u Kraljevu, što je takođe veoma važno, obzirom na blizinu Moravskog koridora i na dostupnost te saobraćajnice.

Ovo je jedan vojno- civilni aerodrom koji ima potencijal i da se širi i da bude vodeći u ovom delu Evrope, kada je u pitanju kargo saobraćaj i za naše opštine na trasi Moravskog koridora veoma je značajno i to što će na ovom poslu biti angažovane domaće firme, što će imati priliku da se uposle i mi očekujemo da i nadamo se da će građevinske firme biti prosto sposobne da odgovore na sve zahteve i na sve izazove koje ovi veliki projekat nosi, ali je veoma važno što će domaće firme biti angažovane korišćeni domaći materijali.

Dakle, veoma zahtevan projekat, koji se sastoji zapravo od tri celine, koji će sa sobom nositi 76 mostova, koji znači izgradnju 110 kilometara autoputa, koji znači izgradnju moderne telekomunikacione mreže, ali ono što je veoma, veoma značajno uređenje korita Zapadne Morave i svih pritoka kako bi se obezbedilo bezbednost za sve stanovnike, ali i za infrastrukturu.

Ovaj zakon je garant brzine i efikasnosti i priprema svih preduslova i korak ka boljem povezivanju i razvoju.

Iz tog razloga, ja ću u danu za glasanje, sa zadovoljstvom podržati ovaj Predlog zakona. Hvala vam.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, na samom kraju rasprave želela bih još jednom da naglasim da će poslanička grupa SNS podržati predloge zakona koji su na današnjem dnevnom redu, kao i da dajemo punu podršku daljoj modernizaciji države, daljem razvoju privrede i daljem razvoju i unapređenju svih resursa kojim naša država raspolaže.

Zahvaljujući jednom ozbiljnom i odgovornom odnosu Aleksandra Vučića i SNS, naša zemlja je u proteklom periodu uspela da stabilizuje svoje finansije. Zahvaljujući reformama i uštedama koje su sprovedene, mi danas možemo da se pohvalimo da naš budžet već četvrtu godinu za redom beleži suficit i sada smo u poziciji da zauzmemo jedan sasvim drugačiji odnos prema svojim potencijalima kojima raspolažemo. Jedan zaista ozbiljan i odgovoran odnos, jedan dugoročni plan koji će se pozitivno odraziti na našu privredu i na kvalitet života svih naših građana.

Srbija više nema vremena za gubljenje, mi moramo da uhvatimo korak sa svetom i da nadoknadimo izgubljeno vreme, jer smo suviše izgubili zahvaljujući našim političkim prethodnicima koji su samo zatvarali radna mesta, samo devastirali i urušavali, svojom nebrigom doveli do toga da se zemlja nađe pred bankrotom. Mi se ponosimo našim odnosom prema našim potencijalima, mi se ponosimo našim odnosom prema našoj budućnosti i podrška građana politici SNS nedvosmisleno pokazuje da smo na dobrom putu. Perspektiva koja se otvara kroz investicije i otvaranje novih radnih mesta je strategija Vlade Republike Srbije i rezultat je jednog napornog i posvećenog rada i Aleksandra Vučića i SNS.

Ozbiljan odnos države se ogleda i kroz dugoročne planove, kroz podsticaje koji se ostvaruju i kroz Ministarstvo poljoprivrede i kroz sva druga ministarstva. Podsećam da su naši poljoprivredni proizvođači tokom 2018. godine mogli da konkurišu za sredstva, odnosno za povraćaj novca za nabavku traktora, mehanizacije i opreme u iznosu od 50 do 70% i da je za ovu godinu taj fond povećan na 70 miliona evra.

Takođe je dogovoren izvoz goveđeg mesa u Tursku bez carina i ona kvota koja je dogovorena od 5.000 tona nadmašena je i novi pregovori su u decembru takvi da se ovaj iznos povećava i mi očekujemo da samo u ovoj oblasti Srbija zabeleži rast od 25 miliona na 35 miliona evra. Izvoz pšenice u Egipat je takođe dogovoren, to je jedan ozbiljan odnos države prema širenju tržišta i prema obezbeđivanju plasmana za sve naše poljoprivredne proizvođače. U toku su pregovori da se ovakav izvoz dogovori i za kukuruz, za suncokret, za goveđe meso, dakle, želimo da razmišljamo odgovorno i da obezbedimo budućnost za našu poljoprivredu.

Podsećam da je 2018. godina bila godina u kojoj referentna nacionalna laboratorija za ispitivanje mleka ustanovljena kako bi se kontrolisao kvalitet, higijenska ispravnost mleka, ustanovile cene, ali isto tako pomoglo u selekciji stoke. Treba napomenuti da je Ministarstvo poljoprivrede obezbedilo i subvencije za gorivo za naše poljoprivredne proizvođače koje se na veoma jednostavan način ostvaruju i veoma brzo isplaćuju našim proizvođačima.

Država ima ozbiljan odnos prema ulaganju u poljoprivredu kroz ulaganje u sisteme za navodnjavanje, kroz ulaganje u elektrifikaciju polja, kako bi naša poljoprivreda bila otpornija na klimatske promene i isto tako u narednim danima prvih 28 protivgradnih automatskih stanica biće aktivirano, od planiranih 99, sistema. Ono što nam je neophodno i na šta će u narednom periodu biti stavljen akcenat je prerada poljoprivrednih proizvoda, kako bi dostigli što višu cenu. Dakle, jedan odgovoran, ozbiljan pristup, jedan dugoročni plan koji se ogleda u svim oblastima.

Takođe smo uspeli, zahvaljujući ovakvoj politici, da ostvarimo značajne rezultate i pomake u turizmu, najpre ulažući u naše potencijale koji su godinama bili urušavani i devastirani. Mi sada ulažemo u sve one atraktivne destinacije koje turiste privlače, ulažemo u izgradnju motela, u naše banje, u planinske centre, ulažemo u sportske sadržaje kako bi privukli što veći broj turista, a ispostavilo se da je i strategija Vlade Republike Srbije koja se odnosi na dodeljivanje vaučera takođe dala značajne rezultate i naš turistički potencijal se ostvaruje i iz godine u godinu beleži porast i od toga se i u naš budžet slivaju značajna sredstva. Podvlačim još jednom, to je jednog odgovornog i posvećenog rada, postavljanja prioriteta, ušteda koje su ostvarene i dobrog raspoređivanja planova.

Na kraju ove rasprave, u danu za glasanje poslanička grupa SNS daće apsolutnu podršku zakonima koji su na današnjem dnevnom redu. Zahvaljujem se.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku bih želela da istaknem da će poslanička grupa Srpske napredne stranke dati podršku predlozima zakona koji su na današnjem dnevnom redu, kao i da dajemo podršku politici Vlade Republike Srbije koja se odnosi na modernizaciju i unapređenje rada i kvaliteta života u našoj državi.

Kada je reč o Zakonu o uspostavljanju Centralnog registra stanovništva, on je samo logičan sled digitalizacije koja se sprovodi u našoj zemlji i to je samo nastojanje da državna uprava bude servis građana i bude na usluzi građanima.

Kako je Vlada Republike Srbije upravo digitalizaciju stavila u sam vrh svoje političke agende, ona aktivno radi na ovom poslu, počev od donošenja zakonske regulative do nabavke opreme i obuke kadrova. Sigurno je da će ovakav Centralni registar stanovništva doprineti bržoj i boljoj komunikaciji između zaposlenih u javnoj upravi, koji će sada moći samo jednim klikom da dođu do svih potrebnih informacija, da će smanjiti troškove i upotrebu papira i isto tako građanima omogućiti da ostvare svoja prava bez donošenja dokumenata na uvid, jer će to sada država raditi za njih.

Naš sistem želimo da uredimo po ugledu na moderne i razvijene zemlje Evropske unije. Ukoliko pogledamo statistiku, ona pokazuje da su se ove zemlje upravo opredelile za ovakav sistem, za ovakvu bazu podataka, koja se vodi na centralizovan način.

Podsećam da je 2016. godina bila krajnji rok da naše lokalne samouprave prenesu svoje matične knjige u elektronski oblik i da na ovaj način izjednače elektronsko i klasično poslovanje i to je nastojanje naše države da uhvatimo korak sa svetom i da nadoknadimo ono što je propušteno.

Ovim predlogom zakona se postavlja osnova koja će obezbediti vođenje jedinstvene, centralizovane i pouzdane baze podataka, koja će sadržati tačne i ažurirane podatke i koja će biti državna, u čiji će uvid imati mogućnosti državni organi, javna preduzeća i ustanove.

Upravni i svi drugi postupci koji se vode na različitim nivoima vlasti će biti efikasniji, a ovakav Centralni registar će omogućiti da imamo uvid u analizu socijalno-ekonomskih kretanja i da na ovaj način analiziramo postojaću situaciju, i da kreiramo javne politike u oblasti zdravstva, u oblasti obrazovanja, u oblasti infrastrukture i da na ovaj način, ovom argumentacijom, opredeljujemo sredstva u budžetu i određujemo koji su to projekti prioritetni.

Sam proces prikupljanja i unošenje podataka je decentralizovan, dakle biće objedinjeno jedanaest različitih službenih evidencija i građani će moći uvidom u podatke koji se na njih odnose da ukažu, ukoliko su netačni, ili ukoliko ih je potrebno ispraviti.

Dakle, digitalizacija društva i privrede je naš prioritet, naša velika šansa da budemo ekonomični, efikasni, konkurentni, da imamo brži održivi razvoj, što će, naravno, uticati na visinu plata i penzija, ali i na sam kvalitet života.

Ako govorimo o pozitivnim efektima digitalizacije i na sam rad kompanija, sigurno je da će kompanije koje na vreme digitalizuju svoje poslovanje lakše moći da se povežu sa kupcima i da uđu u globalne lance snabdevanja.

Harmonizacija nacionalnih propisa standarda je veoma važna i snažan je instrument za globalno povezivanje i izgradnju jedinstvenog ekonomskog prostora i podsticajnog okruženja za privlačenje investicija.

Ukoliko govorimo o privlačenju investicija, sigurno je da naša zemlja u proteklih nekoliko godina učinila mnogo na ovom polju od kada se o politici u našoj zemlji stara Aleksandar Vučić.

Srbija je sada zemlja koja je lider u regionu, koja se pozicionirala kao faktor stabilnosti u regionu, koja šalje jednu drugačiju poruku investitorima i šalje poruku da je spremna da oporavlja svoju privredu i da je razvija.

Mi smo sada destinacija koja je pogodna za ulaganje i upravo je to doprinelo da u našoj zemlji u proteklih nekoliko godina se gotovo u svakom okrugu otvore nove fabrike, otvore nova mesta, jer je to jedini način da našu privredu pokrenemo i to je ono što naši građani podržavaju.

Međutim, oni koji danas protestvuju na ulicama Beograda i još nekih gradova pokušavaju da ostvare ove rezultate i pokušavaju, zapravo, samo da se vrate na svoje pozicije koje su nekada imali, bilo na lokalnom, bilo na republičkom nivou i na kojima su pokazali kako se odnose prema državi, kako se odnose prema budžetu i kako tim sredstvima građana raspolažu.

Ono što je svima njima zajedničko je da su devastirali sve čega su se dotakli, da su napravili velike dugove, da su devastirali infrastrukturu, da nisu ulagali ni u šta, osim u svoje bogatstvo koje su uvećavali i da su zemlju doveli pred bankrot. Dakle, nema tu novih lica. To su sve ljudi koji su od ranije poznati u politici, koji su se dokazali i za čije se mandate vezuju različite afere i malverzacije.

Pojedini opozicioni poslanici danas na različitim konferencijama u holu Skupštine, u koju se može reći da su došli turistički, kada već govorimo u duhu Zakona o turizmu, da drže konferencije u holu, pokušavajući da opravdaju platu koju primaju, jer u ovu salu ne ulaze, oni žele da pošalju poruku da vode nekakav paralelni parlament. Međutim, rasprava se odvija ovde. Ovde su ih delegirali građani Srbije koji su za njih glasali. Oni su dužni da te građane predstavljaju i da se za njih zalažu. Međutim, ono što mi imamo danas, to je sasvim drugačija situacija. Oni pokušavaju da na ulicama na silu preuzmu vlast. Dakle, vlast se dobija na izborima, regularno, uz podršku građana, nikako nasilno i nikako na ulicama.

Građani su, naravno, prozreli ovakvu politiku, odnosno odsustvo politike i svaki put pokazali da podržavaju jedino politiku SNS i da politika koju vodi Aleksandar Vučić nema alternativu.

Kada je reč o predlozima zakona u oblasti poljoprivrede, jedan se zakon odnosi na bezbednost hrane, a ostali se odnose na zaštitu bilja. Dakle, najpre je reč o jasnoj podeli nadležnosti između Ministarstva zdravlja i Ministarstva poljoprivrede i ono što bih posebno naglasila je uspostavljanje Direkcije za nacionalne referentne laboratorije.

Ono što je veoma važno je sistem službenih laboratorija koje će vršiti analizu uzoraka, jedna nacionalna referentna laboratorija koja će kontrolisati njihov rad i ono što je važno da te naše laboratorije budu akreditovane, da budu međunarodno priznate kao kompetentne, da budu dobro opremljene, da budu osposobljene kadrovski i da budu u stanju da prate naučna dostignuća i da daju odgovarajuće stručne ekspertize. Ove laboratorije će svakako biti nezavisne i nepristrasne u svom radu, što je veoma važno i pokrivaće 95% proizvoda na tržištu.

Ono što bih želela da istaknem kada je u pitanju rezultat rada Ministarstva poljoprivrede, to je uspostavljanje laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka u 2018. godini, koja je najpre imala za svoj zadatak da proveri higijensku ispravnost mleka, da pomogne u određivanju cene sirovog mleka i isto tako da pomogne prilikom selekcije proizvodnih osobina stoke.

Kada je reč o Zakonu o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta, prioritet je očuvanje zdravlja ljudi, zemljišta i voda i veoma važno stalno kontrolisati ove proizvode kako bi se ustanovilo da li ispunjavaju propisane uslove. I u ovoj oblasti će se uspostaviti baza podataka za šta su opredeljena sredstva kroz IPA fond 2012. godine, koji će ustanoviti održiv sistem koji će u sebi sadržati sve ove podatke.

Kada je reč o Zakonu o zaštiti bilja, predložene izmene se donose u cilju sprečavanja unošenja i širenja mikroorganizama koji mogu ugroziti ili dovesti u pitanje opstanak pojedinih biljnih vrsta, što bi se naravno negativno odrazilo i na poljoprivredu i na ekonomiju naše zemlje i kako bi Srbija trgovala i bila deo svetske trgovinske organizacije, ona mora garantovati svojom zakonskom regulativom i implementacijom odgovarajućih zakona da ispunjava međunarodne standarde o fitosanitarnim merama.

Kada je reč o Ministarstvu poljoprivrede, cilj je, naravno, da se zaštite domaći proizvođači i da im se na svaki način izađe u susret, što se čini i kroz IPARD sredstva koja su pokrenuta i za koja su raspisani konkursi tokom 2018. godine.

Kao što je ministar Nedimović juče istakao na Odboru za poljoprivredu, do kraja marta biće isplaćeni svi podsticaji za 2018. godinu, odnosno povraćaj sredstava od 50% do 70% za nabavku traktora, mehanizaciju i opreme.

Takođe, odobrene su i subvencije za gorivo i naši poljoprivredni proizvođači pre svega nekoliko dana od podnošenja zahteva mogu očekivati da im se odobri isplata ovih subvencija.

Takođe, dogovoren je izvoz goveđeg mesa u Tursku i izvoz pšenice u Egipat i to su sve podsticaji Ministarstva poljoprivrede. Takođe, i ulaganja u sisteme za navodnjavanje.

Naša premijerka Ana Brnabić je juče na biznis formu istakla da je u proceduri nabavka prvih 28 protivgradnih stanica koje idu u paketu od 100 kako bismo našu zemlju pripremili da bude otporna na klimatske promene i da pomognemo našim poljoprivrednim proizvođačima da unaprede svoju proizvodnju.

Kada je reč o Zakonu o turizmu i ugostiteljstvu, rezultati su analize stanja na turističkom tržištu i sagledavanja problema aktera turističke privrede. Najvažniji zadatak koji imamo pred sobom je zapravo suzbijanje sive ekonomije.

Ovaj zakon u prvi plan stavlja zaštitu prava korisnika aovih turističkih putovanja, uređuje oblast elektronske prodaje turističkih putovanja, iznajmljivanje vozila, zaštite podataka, a takođe su uvedena i šira ovlašćenja turističkih inspekcija.

Ono što Srbija želi to je da promoviše svoje turističke destinacije. Želi da ih učini konkurentnim na međunarodnom tržištu i da postigne jedan održiv, dinamičan, usklađen i konkurentan rast na principima održivosti i ekonomičnosti i da se zasniva na potvrđenom kvalitetu usluga na našem prepoznatljivom identitetu i autentičnosti u međunarodnim okvirima.

U 2015. godini, prvi put nakon sedam godina negativnog trenda, turistički promet u Srbiji po prvi put beleži porast i do dana današnjeg on održava ovaj trend i sigurno je da su ovakvom rezultatu doprinela najpre ulaganja Vlade Republike Srbije u turističke potencijale naše zemlje, u banje, u opremanje svih onih sadržaja koje turisti traže, ali i donošenje vaučera za subvencionisano korišćenje godišnjih odmora, kojih je samo u 2018. godini iskorišćeno 100 hiljada. Dakle, svi koji su planirani i ispunjen je budžet na ovaj način.

Turisti se najčešće opredeljuju za naše banje – Vrnjačku, Soko banju, Ribarsku, Prolom, ali i za Kopaonik i Zlatibor. Opet kažem, sve ovo je rezultat jednog ozbiljnog i odgovornog odnosa države prema našim potencijalima koji su godinama devastirani. Bilo je nezamislivo da tokom vođenja ranijih politika se u ove oblasti ulaže. Dakle, mi sada ozbiljno ulažemo i u motele i u turističke sadržaje i u sportske terene i u bazene otvorene i zatvorene i u slobodne površine, u kulturne centre, ali i u obnovu tvrđava. Dakle, imamo jedan ozbiljan pristup kako bismo stvorili sve one sadržaje koje turiste privlače i koji omogućavaju našoj zemlji da se na ovaj način promovišu.

Imajući u vidu prioritet digitalizacije Vlade Republike Srbije i razvoje elektronske uprave, uvodi se centralni informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva, dakle, e-turista, koji će omogućiti našim korisnicima da imaju uvid u sve smeštajne kapacitete, u pružaoce usluga objekta za smeštaj kako bi se smanjile procedure i povećala efikasnost naplate, ali i sama bezbednost.

Ja bih samo pročitala nekoliko rezultata vezanih za turizam i ugostiteljstvo. Dakle, u 2018. godini zabeležen je povećan broj turista u našoj zemlji od 11,2% i to broj dolazaka stranih turista beleži porast od 14,2%. Kada je u pitanju Grad Beograd, zabeležen je porast od 11,8% kada je u pitanju broj dolazaka turista. Takav isti trend zadržavaju i banjska mesta, planinski centri.

Kada su u pitanju noćenja, takođe su ovi brojevi u porastu. Prema podacima NBS u 2018. godini ostvaren je devizni priliv od turizma u iznosu od 1,3 milijarde više u odnosu na isti period 2017. godine.

Dakle, znatna ulaganja, ubrzana modernizacija su cilj naše zemlje kako bismo nadoknadili izgubljeno vreme. Ponavljam, od kada se o politici stara Aleksandar Vučić i SNS, zaista se intenzivno ulaže, ali to je najpre rezultat jedne odgovorne i posvećene politike koja je obezbedila već četiri godine unazad suficit u budžetu, odnosno obezbedila sredstva za ulaganje u sve ove oblasti, ali isto tako jedan ozbiljan i odgovoran pristup prema našim potencijalima koje treba razvijati i one koje tek treba otkrivati, jer sigurno je da ima još puno banja koje obiluju termalnim i mineralnim vodama, njihovi kapaciteti još uvek nisu iskorišćeni.

Naš odnos prema ovim potencijalima je vidljiv i predsednik Srbije u okviru kampanje „Budućnost Srbije“, obilazi svaki okrug, predstavlja rezultate i predstavlja planove za budući period, razgovara sa građanima koji se okupljaju u velikom broju i iznosi planove koji se odnose na dalji razvoj naše zemlje, ulaganja i u Vrnjačku, i u Sijarinsku i u Kuršumlijsku banju i sva druga mesta, kako bismo pokrenuli ove krajeve i pomogli našim ljudima da pokrenu svoju ekonomiju, da se zaposle, da se otvore radna meta i da ovi naši turistički potencijali, ova naša turistička blaga zažive.

Uzrok tome su stabilne finansije. Mi odatle nalazimo izvor prihoda i rezultat jedne posvećene i odgovorne politike koju vodi Vlada Republike Srbije.

Imajući u vidu sve navedeno, u danu za glasanje poslanička grupa SNS podržaće predloge koji se nalaze na današnjem dnevnom redu. Hvala.
Hvala predsednice.

Uvaženi ministre, dame i gospodo kada govorimo o registru obaveznog centralnog osiguranja i servisu koji omogućava vođenje podataka i jedinstvenu bazu podataka u oblasti socijalnog osiguranja, moralo govoriti o putu koji Republika Srbija prolazi ka dostizanju efikasnijem, modernijem i uređenijoj državi, odnosno reformama koje smo sproveli, koje sprovodimo u oblasti stabilizacije finansija i uvođenje efikasne elektronske uprave.

Srbija je danas zemlja koja nakon svih tih reformi uživa ugled u svetu, koja intenzivno radi i ulaže u obnovu postojeće i izgradnju nove infrastrukture, bolje se povezuje u regionu, stabilna je i šalje poruku da je pogodna destinacija za ulaganje i razvoj privrede koji nam je zaista neophodan.

Mi danas podjednako ulažemo u sve okruge u Srbiji, nema više povlašćenih i politički podobnih, jednako se ulaže i u Raški, Rasinski, Nišavski i Toplički okrug.

Kada govorimo o razvoju privrede i dovođenju fabrika, moram da pročitam jednu vest koja datira iz 5. aprila 2016. godine, kaže – nakon kompanije „Delfi“ opštinu Trstenik sutra će posetiti tri kompanije, od kojih je jedna nemačka kompanija „Leoni“, koja je zainteresovana za izgradnju novog pogona i gde bi bilo uposleno 1.800 radnika.

Dakle, ovo je bilo samo 20 dana pre izbora 2016. godine. Naravno, bivši predsednik opštine Aleksić, nije imao kapaciteta ni umešnosti da dovede i otvori bilo kakvu fabriku u opštinu Trstenik i jasno je da je ovo bilo samo jedno predizborno obećanje i pokušaj da se prosto prikupe politički poeni, pridobije još po neki glas, ali ono što je krajnje licemerno jeste to da je tada uoči izbora, ova i sve druge kompanije su bile poželjne i vođeni su razgovori da se one dovedu i otvore svoje pogone u našim gradovima i opštinama, a danas ih on licemerno naziva „pletačima kablova“.

Dakle, krajnje pogrdno i pežorativno govori o investitorima koji otvaraju fabrike širom naše zemlje i zaboravlja da u ovim fabrikama radi hiljade naših ljudi, građana i ima mogućnost da rade i da od svog poštenog rada izdržavaju svoje porodice, odnosno sve ono što su članovi Saveza za Srbiju oduzeli od 2000. do 2010. godine, otpuštajući radnike iz „Prve petoletke“ i svih drugih fabrika u Srbiji.

Mi se danas radujemo svakoj novoj fabrici i svakom novom radnom mestu.
Hvala, predsednice.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog budžeta za 2019. godinu i želela bih posebno da istaknem ono što je Predlogom za 2019. godinu predviđeno i što će se posebno pozitivno odraziti na kvalitet života svih naših građana.

Kada su u pitanju kapitalni projekti, izdvojena je zaista rekordna suma za ovu poziciju – 200 milijardi za ovu namenu.

U Razdelu Ministarstva građevine, i to je ono što posebno želim da istaknem, je odvojeno milijardu i 900 miliona za početak izgradnje Moravskog koridora, izuzetno značajnog auto-puta koji će povezati dva koridora, 10 i 11, odnosno Pojate i Preljinu. Ne moram posebno da naglašavan značaj ovog koridora za sve stanovnike na ovom potezu, počev od Ćićevca, Kruševca, Trstenika, Kraljeva i Čačka, odnosno za 500 hiljada ljudi koji žive u ovom kraju. U ovom kraju posluje i veliki broj privrednih subjekata i izuzetno značajno će biti prisustvo i blizina auto-puta za razvoj privrede.

Naši prethodnici su pompezno najavljivali izgradnju ovog auto-puta, ali, sve se svelo na to da su samo većali i vagali kroz čiji voćnjak je isplativije da ovaj auto-put prođe i nisu se bavili time ni da obezbede sredstva za izgradnju ovog auto-puta, niti za eksproprijaciju.

Mi danas ozbiljno govorimo o ovom auto-putu, odvojena su sredstva i već naredne godine možemo očekivati početak izgradnje ovog izuzetno važnog koridora.

Kada je u pitanju privreda, i to je ono što strani investitori stalno ističu, to je blizina auto-puta i mi očekujemo u narednom periodu i razvoj privrede i otvaranje novih radnih mesta.

Kada govorimo o privredi, ono što želim da istaknem to je da je za januar 2019. godine predviđena suma od 12 milijardi dinara za rasterećenje privrede, odnosno olakšice koje će se odnositi na smanjenje opterećenja na zarade sa 63 na 62%, dakle, 12 milijardi dinara, počev od januara 2019. godine. To će značiti, naravno, otvaranje konkurentnosti naših privrednika, atraktivnost naše privrede za strane investitore, rastuću ekonomiju i to je ono što je prioritet Vlade Republike Srbije.

U ovom smislu dugoročno opredeljenje Vlade Republike Srbije je i povećanje standarda svih naših građana. Kada govorimo o budžetu za 2019. godinu, mi govorimo i o povećanjima plata u javnom sektoru od 7 do 12% i ako govorimo o prosveti, o povećanjima za naše prosvetne radnike, predviđeno je povećanje od 9%, a ako govorimo o zdravstvenim radnicima, za lekare 10%, za medicinske sestre 12%.

Ujedno, kada govorimo o uslovima za rad za naše zaposlene u javnom sektoru, u proteklim godinama smo intenzivno ulagali preko sredstava Kancelarije za javna ulaganja i u obnovu i u rekonstrukciju i u adaptaciju u energetsku efikasnost, i školskih objekata i zdravstvenih ustanova, ulagali u opremu, kako bismo našim građanima obezbedili što bolji tretman, što bolje lečenje i modernu opremu za naše zaposlene.

I gde bi nam kraj bio da su i prethodne vlasti intenzivno ulagale u ove objekte? Mi bismo danas mogli da se bavimo samo nabavkom savremenih tehnologija, a ne obnavljanjem urušenih objekata koji su, nažalost, propadali, usled decenija nebrige prethodne vlasti.

Prosto, nema grada i opštine u koje nije ulagano putem Kancelarije za javna ulaganja i mi ćemo nastaviti ovom dinamikom. Posebno pozdravljam što su u razdelu Kancelarije za javna ulaganja opredeljena značajnija sredstva i što će se nastaviti sa ovakvim ulaganjima.

Kritike na račun budžeta dolaze od onih koji budžet očigledno nisu ni pročitali, i to ne samo da priznaju, nego se time i hvale, pa su juče pompezno uneli neotpakovan materijal, pokazujući da nemaju ni nameru da ga otvore i pročitaju, ali to ih nije sprečilo da budžet komentarišu i da podnesu amandmane na budžet, za koje očekuju da budu usvojeni.

I kao da to nije dovoljno suludo, kritike dolaze od onih koji su u prethodnim godinama imali prilike da pokažu kako oni to raspolažu budžetom, kako se ophode prema sredstvima građana kojima treba da upravljaju na najodgovorniji mogući način i kako zastupaju interese onih koji su ih na tu poziciju i postavili.

Kada je reč o prethodnom govorniku, dok je bio predsednik opštine, on je opštinu Trstenik postavio među prve četiri opštine, ali samo po visini plate predsednika opštine, pa je tako on sam sebi, svesno kršeći zakon, dodeljivao platu od 113 hiljada dinara, dok je prosečna plata u Trsteniku bila oko 34 ili 35 hiljada dinara. I to je tako trajalo sve dok Državna revizorska institucija 2016. godine nije izvršila analizu budžeta i naložila da se ovaj bezobrazluk ispravi.

Kritike dolaze od čoveka kome je kapitalni projekat u opštini Trstenik bio akva park, bez upotrebne dozvole, na kome se voda slivala preko električnih instalacija. Kritike dolaze od onog kome su jedina infrastrukturna ulaganja bila u predizborni asfalt problematičnog kvaliteta i čiji mandat je obeležilo nenamensko trošenje novca mesne zajednice i nenamensko trošenje novca nevladine organizacije u iznosu od čak 54 miliona dinara.

Sa kojim to referencama on komentariše budžet, kada nije našao za shodno ni da ga pročita, jer da ga je pročitao, pronašao bi informaciju da je za Ministarstvo poljoprivrede odvojeno 51,7 milijardi dinara, i to je povećanje od 17,4%.

Najveća povećanja su predviđena u razdelu koji najviše interesuju naše poljoprivrednike. Dakle, za agrarna plaćanja povećanje od čak 24,7% i ova povećanja će biti u direktnim plaćanjima u merama ruralnog razvoja, IPARD fondovima, zaštiti zdravlja životinja, zaštiti voda, šumarstva i lovstva. Dakle, 80% budžeta Ministarstva poljoprivrede, što će se svakako pozitivno odraziti na našu poljoprivrednu proizvodnju.

Predviđeni su i podsticaji za prerađivačke kapacitete, kao i u podsticajima koji se odnose na zadrugarstvo. Ja moram da napomenem da je u Trsteniku pre samo par dana potpisan ugovor na 23 miliona, upravo za podsticaje zadrugama.

Predviđeno je, takođe, ulaganje u 100 automatskih protivgradnih stanica.

Još bih nekoliko važnih stavki želela da istaknem, kada su u pitanju predviđena ulaganja za budžet u 2019. godini, kada je u pitanju Ministarstvo prosvete. Dakle, u koordinaciji sa Kancelarijom za javna ulaganja, zaista se intenzivno ulaže u obnovu objekata. Meni je izuzetno drago što je Ministarstvo prosvete prepoznalo značaj osnivanja centara za naučno-istraživački razvoj, posebno u oblasti robotike, jer će to našim mladim ljudima pružiti nova znanja, priliku da razviju svoje karijere i da ostanu u svojim sredinama.

Kada govorim o Kancelariji za javno ulaganje, nadovezujem se na ulaganja koja su ostvarena u protekloj godini. Dakle, predviđeno je povećanje od 72,9% u ovom razdelu i ta sredstva sada iznose blizu 10 milijarde dinara.

Ministarstvo životne sredine beleži i povećanje sredstava od 16% i posebno se stavlja akcenat na izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Ministarstvo privrede, takođe, za infrastrukturu opremanje industrijskih zona što je takođe veoma značajno za razvoj naše privrede - jasno se vidi da su ovi planovi utemeljeni u dosadašnjem radu Vlade Republike Srbije, da su uštede i reforme dovele do toga da mi danas iz realnih sredstava možemo planirati ova povećanja.

Imajući u vidu predviđena sredstva za ulaganja u sve ključne oblasti, dakle, privredu, poljoprivredu, zdravstvo i školstvo, sa zadovoljstvom ću podržati ovaj budžet. Hvala vam.
Hvala predsedavajući, uvažena gospođo Kuburović, dame i gospodo poslanici, ja sam podnela amandman na član 3. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanja u vanrednim situacijama, gde predlažem da se ovaj član proširi stavom 3. i poseban akcenat stavi na značaj sanacije posledica od elementarnih nepogoda.

Upravo imajući u vidu poplave koje su nas zadesile 2014. godine i ljudske žrtve koje smo pretrpeli, ali i veliku materijalnu štetu, mi smo dužni da iz ovih tragičnih iskustava učimo i da preduzmemo sve da predupredimo i sprečimo da se slične katastrofe i ovi nemili događaji ponove. Definisanje uzroka, poznavanje rizika, ali i podizanje svesti, kada je u pitanju značaj preventive, kao i pravovremeno i adekvatno reagovanje u ovakvim kriznim situacijama su zaista ključni kada su u pitanju vanredne situacije.

Ono što je predviđeno ovim zakonom je svakako jačanje uloge građana, ali i povećana odgovornost kriznih štabova i dužnost postupanja po ovakvim odlukama, kako bi se podigao naš sistem odbrane i odgovori na opasnosti koje su pretnje i koje se potencijalno mogu dogoditi. Zato ja ovim amandmanom želim upravo da istaknem značaj i ulogu lokalne samouprave u ovakvom sistemu zaštite i odgovornost kada je u pitanju saniranje posledica elementarnih nepogoda, jer sve to zajedno čini jedan sistem koji predstavlja adekvatan odgovor naše države u smislu zaštite stanovništva.

Procena ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, kao i procena uticaja svih opasnosti na vrednosti koje treba zaštiti u najboljem interesu građana i zato mislim da bi ovaj član trebalo proširiti stavom koji sam predložila. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na 2. član Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama kako bi se dodatno definisao ovaj član ali i poseban akcenat stavio na uklanjanje posledica elementarnih nepogoda.

Obzirom da se Srbija tokom 2014. godine i tokom 2016. godine suočila sa zaista katastrofalnim posledicama poplava mi moramo učiti iz ovih iskustava i učiniti sve da se razmere ovakvih poplava više nikada ne ponove. Važno je locirati potencijalne izvore opasnosti, definisati rizike, propisati mere kako bismo se na najbolji mogući način zaštitili kako bismo zaštitili živote naših građana ali i vrednosti u smislu materijalnih vrednosti. To naravno iziskuje uvođenje i ugledanje na praksu zemalja u okruženju ali i u svetu koje su se na uspešan način borile sa ovim problemom, dakle, usvajanjem rešenja koja one primenjuju u svojim sredinama, kako bismo podigli zaštitu od vanrednih situacija na što viši nivo.

Cilj je naravno otkloniti nedostatke koji su uočeni u postojećem zakonu i nadgraditi Zakon o vanrednim situacijama. Mi ne smemo dozvoliti kao što se dogodilo tokom 2014. i 2016. godine da nemamo odgovarajuću opremu jer se dogodilo da je bivši ministar odbrane isprodavao i desantne gumene čamce i agregate i pumpe koje su i te kako mogle biti iskorišćene u borbi sa poplavama. Uz kreiranje jedne nacionalne platforme što potpisuje ovaj zakon, usklađivanje lokalnih samouprava da se uključe u jednu organizaciju plana o zaštiti, uz jačanje međunarodne saradnje u smislu dopremanje humanitarne pomoći, u smislu preventive, poseban akcenat ovim amandmanom želim da stavim i na značaj sanacija posledica elementarnih nepogoda kako bi se zaokružila jedna celina i kako bismo na najbolji mogući način kontrolisali vanredne situacije i krizne situacije. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Uvaženi predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na 1. član Zakona o smanjenju rizika od katastrofa u upravljanja vanrednim situacijama kako bi se dodatno definisao predmet ovog zakona i posebno istakao značaj sanacije ovih elementarnih nepogoda.

Obzirom na iskustva koja naša zemlja nosi iz 2014. godine i 2016. godine kada su nas zadesile zaista katastrofalne posledice ovih poplava jasno je da moramo posebno voditi računa o upravljanju rizicima, o povećanju naše otpornosti na rizike i na opasnosti, ali i da zaštitimo na adekvatan način naše stanovništvo.

Kako dolazim iz opštine Trstenik koja je takođe tokom 2014. godine pretrpela katastrofalne posledice kada je reka Zapadna Morava dostigla svoj istorijski maksimum, ali isto tako i bujična poplava reke LJubostinske je napravila značajne štete, kada je ugroženo bilo i izvorište pijaće vode, vodosnabdevanje u prekidu, ali oštećeni i brojni putevi, objekti i poljoprivredna proizvodnja je pretrpela velike štete.

Na otklanjanju posledica, angažovali su se zaista svi, i ministarstva i građani i volonteri, kako bi se život što pre, u što kraćem roku vratio u normalu. Tada smo usvojili u Narodnoj skupštini Zakon o uklanjanju posledica poplava, kako bi se koordinisao prijem humanitarne pomoći, kako bi se odredili prioriteti, kako bi se vodio čitav proces obnove i sva sredstva su iskorišćena i za sanaciju infrastrukture, za sanaciju puteva, za sanaciju mostova i za obnovu objekata.

Zaista, munjevitom reakcijom Vlade Republike Srbije u tom trenutku Trstenik je bila jedna od opština koja je proglašena prioritetom i za svega par dana je, uz odvajanje 30 miliona dinara regulisano pitanje vodosnabdevanja i uspostavljen stabilan sistem vodosnabdevanja za sve stanovnike opštine Trstenik.

Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane su radili na sanaciji ovog terena, na dezinfekciji kako bi se građani u što kraćem roku vratili u svoje domove, ali isto tako na dopremanju humanitarne pomoći.

Ono što je međutim tragično i što bih želela da naglasim je to što su pojedini čelnici, pojedinih lokalnih samouprava sebi dali za pravo da sredstva koja su opredeljena i namenjena za sanaciju određenih objekata stoje, da rokovi teku i ističu, da oni ne preduzmu ništa i da prosto svojom inertnošću i neažurnošću dovedu u pitanje realizaciju ovih projekata.

Sredstva Fonda solidarnosti su imala zadate rokove u kojima su projekti morali biti završeni i opština koja ne ispoštuje ove rokove koji su unapred bili dogovoreni i potpisani, bi snosila odgovarajuće posledice, u smislu plaćanja penala ili možda čak vraćanje celog iznosa novca, bez realizovanih projekata.

U Trsteniku smo 2016. godine, dolaskom SNS na čelo lokalne samouprave po fijokama pronašli projekte za sanaciju objekata koji su stajali sa rokovima koji uveliko teku, koji su bili nepotpisani, jer tadašnji, bivši predsednik opštine Trstenik nije mogao da prihvati da mu je mandat okončan.

Nameće se pitanje, naravno zaključak da li je nekome bio interes da ovi projekti propadnu, da ne budu realizovani, da građani ostanu uskraćeni za ove projekte, samo zato što bivši predsednik opštine nije mogao da prihvati da mora da napusti svoju poziciju.

Naravno, mi smo projekte uspeli da završimo, uspeli smo da renoviramo i škole i objekte, da saniramo puteve, klizišta, čak i most sada privodimo kraju, ali u svakom slučaju je nedopustivo da jedan čelnik, jedan predsednik opštine sebi da toliko pravo i da ugrozi svoje stanovnike i da im ne omogući da u što kraćem roku se ovi projekti realizuju i život vrati u normalu.

Zato, kroz ovaj amandman poseban akcenat želim da stavim upravo na sanaciju posledica ovih elementarnih nepogoda i na odgovornosti lokalne samouprave, jer se one samo nadovezuju na ono što je priprema, a to je procena rizika od poplave i adekvatna reakcija, kako bi se sve ove katastrofe predupredile i posledice bile što manje i zbog toga smatram da bi i ova odredba trebalo da pronađe svoje mesto u tekstu zakona. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Uvažena gospođo Mihajlović, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na prvi član Zakona o građevinskim proizvodima, kako bi se u prvi plan stavilo unapređenje poslovanja, naravno, u cilju daljeg razvoja Republike Srbije.

Kako je predmet ovog zakona precizno definisanje uslova za uopšte stavljanje na tržište građevinskih proizvoda i donošenje standarda koji govore o kvalitetu materijala, odnosno građevinskih proizvoda, jasno je da su i predlozi koji su danas pred nama i predloženi u cilju uređenja ove oblasti i usvajanja najboljih praksi EU. To će značiti uređenije tržište građevinskih proizvoda, vezano za kvalitet materijala u izgradnji puteva, mostova, svega onoga na čemu se danas u Srbiji intenzivno radi, ali i bezbednijih i ekološki prihvatljivih objekata.

Takođe, otvaraju se mogućnosti da se inovativni građevinski proizvodi uopšte stave na tržište i prevaziđu problemi koji se odnose na subjekte koji posluju i na domaćem i na inostranom tržištu, odnosili su se na dvostruke troškove koje su ovi subjekti imali pri dokazivanju uslova u kojima posluju.

Kada je reč o ravnomernom razvoju Republike Srbije i generalno o unapređenju poslovanja, politika koju vode Aleksandar Vučić i SNS dovela je do toga da mi danas širom Srbije imamo gradilišta. Nema grada i opštine u kojima se ne radi na izgradnji nove infrastrukture, na obnavljanju postojeće infrastrukture i danas imamo situaciju da se ravnomerno ulaže u svaki grad, svaku opštinu, svaki okrug. Nema više povlašćenih, kao što smo zaista bili svedoci da je to bio slučaj u ranijim režimima.

Nekada se ulagalo isključivo u podobne, politički podobne okruge, dok su ostali regioni ostajali zapostavljeni, zanemareni, u drugom planu, nerazvijeni ili čak devastirani.

Preduslovi su ispunjeni zahvaljujući odgovornoj i posvećenoj politici Aleksandra Vučića i SNS i mi danas sa ponosom možemo reći da smo uredili i stabilizovali naše finansije.

Takođe, politika mira i stabilnosti koju vodi Aleksandar Vučić, povezivanje u regionu, politika dobrosusedskih odnosa, dovela je do toga da je Srbija podigla svoj ugled u svetu i da smo poslali poruku da smo zaista jedno pogodno mesto za investicije i da smo spremni za oporavak privrede koja je godinama unazad urušavana.

Posebno bih istakla, obzirom da dolazim iz opštine Trstenik, značaj najavljenog projekta izgradnje Moravskog koridora u dužini od 110 kilometara, koji će povezati Pojate i Preljinu, odnosno dva koridora, Koridora 10 i 11. Ne mogu dovoljno da naglasim važnost ovog auto-puta za sve stanovnike Ćićevca, Kruševca, Trstenika, Kraljeva i Čačka, jer na ovom potezu živi blizu 500.000 ljudi i posluje zaista veliki broj malih i srednjih preduzeća.

Memorandum o razumevanju je potpisan na osnovu zaključka Vlade Republike Srbije i mi već iduće godine očekujemo početak izgradnje ovog auto-puta u vrednosti od 800 miliona evra. Ovaj projekat je označen kao prioritet Vlade Republike Srbije, dakle, u cilju izgradnje nove i obnove postojeće infrastrukture, jer je to zaista preduslov i ono što investitori očekuju, kako bi se ostvarila i realizovala ulaganja u privredu, jer je privreda i pokretač i to je nešto što nam je sada najvažnije. Blizina auto-puta, opremanje industrijskih zona, to je nešto što moramo da ispunimo u svim krajevima Srbije, kako bismo oporavili srpsku privredu.

Kritičari se veoma dobro razumeju i u kvalitet auto-puteva i u prioritete i u izgradnju i u sve to planiranje. Međutim, dok su bili na pozicijama da odlučuju, činjenica je da su se bavili samo ličnim interesima, činjenica je da su se bavili jedino planiranjem kroz čiji je voćnjak najisplativije da prođe neki auto-put i da zapravo nisu mnogo uradili na infrastrukturi, a budžetska sredstva su, svakako, nestala.

U jednoj od emisija, Vuk Jeremić je, kao kandidat tada za predsednika Republike Srbije, izjavio kako taj važni Moravski koridor treba da poveže Kragujevac i Užice, dakle, jedno zaista frapantno neznanje i nepoznavanje sopstvene zemlje i geografije, ali tako to valjda biva kada i ne živiš u zemlji, a kandiduješ se da je vodiš.

Srećom, ti ljudi danas više ne donose odluke i svakodnevno pokazuju da i nemaju nikakvu politiku ni program i da jedino što znaju kada nas udostoje da se uopšte pojave u Skupštini, da zapravo prezentuju i da zastupaju građane koji su za njih glasali, kada se udostoje da se ovde pojave, oni pozivaju jedino na linč neistomišljenika i na političke progone.

Građani su nedvosmisleno pokazali da politika SNS nema alternativu i na svakim izborima zdušno podržali i Aleksandra Vučića i SNS. Hvala.
Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kako se izmenama 3. člana Zakona o zaštiti životne sredine predviđa prostor za donošenje podzakonskog akta koji će definisati uslove za korisnike sredstava IPARD fondova, koji će odrediti njihove obaveze u oblasti zaštite životne sredine, tako se i moj amandman nadovezuje na ove uslove i poseban akcenat stavlja na značaj očuvanja ekološkog nasleđa.

IPARD je instrument za pretpristupnu pomoć koja se odnosi na oblast ruralnog razvoja i nosi sa sobom 160 miliona evra. Veoma je važno da naši korisnici mogu da ispune sve uslove koji se odnose na ovaj konkurs, kako bi dostigli standard Evropske unije i postigli konkurentnost. Program se odnosi i na pravna i na fizička lica koja se bave proizvodnjom i preradom u oblasti prehrambene industrije i nosiće sa sobom ulaganja u fizičku imovinu, što je od velikog značaja za ove korisnike.

Izmena donosi obavezu donošenja dokaza za korisnike ovih sredstava koji ispunjavaju propisane uslove u oblasti ekologije, bilo da je reč o nosiocu poljoprivrednog gazdinstva, o privrednom društvu, o zadruzi ili o preduzetniku. Zaštita životne sredine je jedna od osnovnih tekovina Evropske unije i jasno je zbog čega su oni ovako rigorozni kada je u pitanju ekologija i zašto je Poglavlje 27, koje je pred nama, u ovoj meri zahtevno.

Očuvanje životne sredine za sadašnje i buduće generacije je ciljna politika životne sredine Evropske unije, koja garantuje bolje zdravlje stanovništva, koja garantuje očuvanje prirodnih resursa koji su ograničeni, koji garantuju konkurentnost privrede i na globalnom nivou i borbu protiv klimatskih promena. Uz adekvatnu primenu odgovarajućih propisa, uz sprovođenje politike da zagađivač plaća, sigurno je da ćemo moći da dostignemo ove standarde.

Mi drugu životnu sredinu nemamo i važno je da brigu o njoj uključimo u sve segmente društva, u privredu, u poljoprivredu, u transport i energetiku, da prilagodimo zakone, da pojačamo nadzor na sprovođenju ovog zakona, da ojačamo kapacitete inspekcija, da ulažemo u infrastrukturu i sigurno je da ćemo primenjujući sve ove propise moći da dostignemo standarde koje nam donosi nova zakonska regulativa. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. Zakona o zaštiti životne sredine, kako bi se dodatno precizirao ovaj član i poseban akcenat stavio na očuvanje ekološkog nasleđa.

Obzirom da se i član 2. Zakona o zaštiti životne sredine bavi upravo Zelenim fondom i pojednostavljivanjem i olakšavanjem procedura za korišćenje ovih sredstava, a radi se, naravno, o pripremi i realizaciji projekata u oblasti zaštite životne sredine za koje konkurišemo kod pretpristupnih fondova EU, smatram da bi ovaj član trebalo proširiti jednim ovakvim stavom koji se odnosi upravo na ekološko nasleđe.

Važno je da na ovaj način obezbedimo jedan stabilan i predvidiv sistem finansiranja i da obezbedimo efikasno planiranje i korišćenje javnih sredstava za ovu namenu. Pred nama su brojni zadaci i izazovi. Važno je da se tokom ovog procesa mi ugledamo na zemlje koje prednjače u ovoj oblasti i da poslušamo njihova iskustva kako bismo, s jedne strane, izbegli greške, potencijalne greške, u svom planiranju, s druge strane kako bismo u što većem obimu iskoristili sredstva koja su nam na raspolaganju.

Za nas je važno da definišemo probleme, da osmislimo rešenja, pripremimo projekte, ali isto tako da obezbedimo finansijsku konstrukciju i da predvidimo rokove, realne rokove, u kojima ćemo postići sve što smo isplanirali. Već smo nekoliko puta istakli u raspravi da mi ovom procesu nismo pristupili ni zbog EU, ni zbog pregovora, niti zbog toga što je neko od nas to zahtevao. Našoj zemlji je potreban ovaj proces i mi to činimo zato što smo mi ovu zemlju pozajmili od naših potomaka i dužni smo da se sa pažnjom prema njoj ophodimo.

Na ovaj način moramo intenzivno razmišljati i delovati u svim segmentima kada govorimo o upravljanju otpadnim vodama, o reciklaži otpada, o svim segmentima u kojima treba uvesti politike životne sredine, kada govorimo o poljoprivredi, privredi, energetici i transportu. Kada je reč o privredi, mi nismo samo dužni da usvojimo najbolje moguće savremene tehnologije i da dostignemo neke standarde, mi smo dužni da se pozabavimo i problemom istorijskog otpada koji nam je zaostao iz prethodnog perioda. Ovo mislim zaista na firme koje su prošle proces restrukturiranja, privatizacije, stečaja i često su ove posledice rezultat jedne neodgovorne politike, neodgovornosti, nemara, a često i zloupotreba.

Jasno je da nas u svakom od ovih segmenata očekuje veliki obim posla, kako u zakonskoj regulativi, tako i u edukaciji stanovništva i u samoj pripremi infrastrukture, kao što sam već pomenula, u oblasti reciklaže otpada, prerade otpadnih voda, kako bismo na najbolji mogući način očuvali naše ekološko nasleđe. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na 1. član Zakona o zaštiti životne sredine, kako bi se dodatno definisao ovaj član, ali i poseban akcenat stavio na značaju unapređenja i očuvanja ekološkog nasleđa. Posebno ističem ovu temu, jer smo dužni da vodimo računa o svom sopstvenom okruženju i o tome kako životnu sredinu i u kakvom stanju ostavljam budućim generacijama koja će tek doći.

Obzirom na to da je suština izmene o kojoj raspravljam u okviru ove rasprave o zaštiti životne sredine je da se omogući lakše i jednostavnije korišćenje sredstava Zelenog fonda, kako bi se pripremili projekti kojima apliciramo za sredstva pretpristupnih fondova EU, kako bi se obezbedili svi oni nepredviđeni ili propratni troškovi za pripremu ove dokumentacije, i iz tog razloga smatram da je potrebno da se jedna ovakva odredba nađe i u tekstu člana ovog zakona.

Sredstvima Zelenog fonda obezbeđuje se jedan stabilan i predvidiv sistem finansiranja, kontinuitet i efikasnost u ovim fondovima koje koristimo u okviru pretpristupnih pregovora. Cilj je da promenimo neke stvari koje su važne u našoj zemlji, odnosno da efikasno uprave otpadom, da uvedemo i izradimo postrojenje za pročišćavanje otpadnih voda, ali i da inače politike zaštite životne sredine uvedemo u sve ključne oblasti i u privredu, i u poljoprivredu, i u energetiku, i u transport, i da to postane sastavni deo ovih oblasti.

Kada je reč o privredi sigurno da ćemo tu imati puno posla, jer nas očekuje prilagođavanje standarda tekovinama EU, prilagođavanje i uslovima jednom novom zakonodavstvu, uvođenje cirkularne ekonomije u našu privredu, očuvanje resursa, ali i stvaranje dodatne vrednosti. Dužni smo da uvedemo najbolje i savremene tehnologije koje su nam na raspolaganju, kako bismo obezbedili i što bolju efikasnost i postigli što bolje rezultate. Ova oblast, ma koliko da je zahtevno i skupa, nikada nije zapravo izdatak, već ulaganje u našu budućnost i prilika da pokrenemo i nove investicije.

Očuvanje životne sredine za sadašnje i buduće generacije, cilj politika životne sredine kako bismo obezbedili kvalitetniju životnu sredinu kako bismo obezbedili i unapredili zdravlje svih građana, konkurentnost privrede i na globalu borbu protiv klimatskih promena. Moramo se baviti preventivom, moramo promeniti svoj svet, razmišljati pravovremeno i obezbediti sve uslove kako bismo sprečili potencijalne opasnosti i očuvali ekološko nasleđe. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na kraju ove rasprave htela bih još jednom da dodatno istaknem značaj jedne odluke o kojoj danas raspravljamo u okviru dnevnog reda, a reč je o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na odluku o izmenama finansijskog plana RFZO za 2018. godinu.

Dakle, ovaj fond je opredelio deo sredstava za lečenje pacijenata koji su oboleli od retkih bolesti i počev od 2012. godine ova sredstva su se samo uvećavala. Godine 2012. za ovu namenu bilo je opredeljeno 130 miliona dinara i osam pacijenata upućeno u inostranstvo na lečenje. Godine 2013. takođe 130 miliona. Godine 2014. 260 miliona. Godine 2015. 335 miliona. Godine 2016. 600 miliona. Godine 2017. milijardu i sto miliona. Godine 2018. dve milijarde dinara koje su namenjene za lečenje pacijenata koji su oboleli od retkih bolesti.

Ovo je jedno sistemsko rešenje Ministarstva zdravlja za ovaj problem i ovo je velika šansa za naše pacijente zato što imaju priliku da ili otputuju u inostranstvo radi lečenja ili da tim stručnjaka iz inostranstva dođe u Srbiju i ukaže neophodnu medicinsku pomoć.

Ono što je važno da u celom procesu odlučuje jedan tim lekara, tim stručnjaka, jedan konzilijum koji sagledava celokupno stanje pacijenta i donosi odluku u najboljem interesu pacijenta.

Za slučaj da je pacijentu neophodno lečenje u inostranstvu, Vlada Republike Srbije je obezbedila dva aviona kako bi se ovi pacijenti u što kraćem roku uputili i došli do lekara.

Naši pacijenti imaju priliku da o trošku države u inostranstvu dobiju najbolji mogući tretman, a osim toga u okviru Ministarstva zdravlja oformljen je i kol centar koji će biti na raspolaganju roditeljima koji budu zatečeni lošom dijagnozom i da im služi kao pomoć da dođu do lekara, da prikupe neophodnu dokumentaciju kako bi u što kraćem roku pristupili lečenju svoje dece.

Ministarstvo zdravlja i ova Vlada na različite načine unapređuju stanje našeg zdravstvenog sistema, najpre kroz izgradnju novih zdravstvenih centara, mislim na novi Klinički centar, velelepni Klinički centar u Nišu, ali i na ulaganje u objekte koji već postoje kroz Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima, ali isto tako uz zanavljanje i modernizaciju opreme i vozila.

Osim toga, mi upućujemo naše lekare na specijalizaciju. Podsećam da je prethodni režim zabranio specijalizaciju i praktično doveo našu zemlju u situaciju da se suočavamo sa nedostatkom lekara. Međutim, mi smo to ispravili, prosto, donošenjem zakona, gde smo prilagodili ove uslove, kako bi što veći broj lekara imao mogućnosti da se specijalizuje i usavršava.

Mi smo sada u situaciji da se još uvek nisu završile te neke prve specijalizacije na koje su lekari upućeni, ali nažalost, zbog pogubne politike, bili smo u tom procepu i najbrže moguće smo reagovali, kako bi naši pacijenti imali što bolju zdravstvenu negu.

Kada je reč o Fondu, o kojem je dosta bilo polemike ovih dana, o Fondu „Produži život“, njega vodi čovek koji je upravo ovo ministarstvo i ovu Vladu optužio za politikanstvo i za propagandu. A, sam je priznao, kao što smo čuli, to postoji i na zvaničnom sajtu ovog fonda, da je sredstva koja su građani Republike Srbije prikupljali za lečenje pacijenata, za lečenje naše dece, da su uplatili u neki inostrani investicioni fond. To je javni novac, to je novac koji su građani Republike Srbije uplatili putem SMS-ova, ali isto tako i novac koji je Ministarstvo zdravlja uputilo u ovaj fond, to je iznos od 200 miliona dinara. To je, takođe, novac građana Republike Srbije i mora na transparentan način biti potrošen.

Ova fondacija je novac za lečenje mališana prebacila u iznosu od 15,5 miliona dinara u inostrani investicioni fond i postoji osnovana sumnja da je ovde postojala neke zloupotreba i to treba, naravno, ispitati. Nisam sigurna da bi građani koji su uplatili ovaj novac za ovu jasnu namenu, da bi bili saglasni da se njihov novac na ovaj način reinvestira. Praviti biznis na pitanjima dece je zaista skandalozno.

Jedino što je prethodni režim uradio, kada je upućivanje pacijenata na lečenje u inostranstvo u pitanju, je to da je uputio svog ministra zdravlja na lečenje u inostranstvo i to ne zato što je bio oboleo od neke retke bolesti, već zato što nije imao poverenja u sopstveni zdravstveni sistem, pa je za jednu rutinsku operaciju pomoć potražio u inostranstvu. To je radio prethodni režim.

Mi zaista želimo da razmišljamo u najboljem interesu pacijenata.

Još jednom podvlačim da niko ne sme da zloupotrebljava novac građana, pa makar to bio i glumac.

Na kraju rasprave i ono što je ključno, cela ova rasprava je pokazatelj da opozicija nema suštinske primedbe na predložene zakone. Još jednom, ministre, podrška za predloge koji su danas na dnevnom redu.
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su predlozi zakona, ali i sporazumi u oblasti životne sredine kao deo procesa koji Republika Srbija sprovodi …

(Narodni poslanici pričaju u glas.)

Molim vas, ako možete da umirite poslanike.