Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Milena Turk

Milena Turk

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima kako bi se dodatno definisao ovaj član, ali i poseban akcenat stavio na segment koji se odnosi na unapređenje medicinskih usluga.

S obzirom na to da se ova oblast veoma brzo i intenzivno razvija, veoma je važno da se u medicinskim ustanovama obezbede najbolji mogući uslovi koji će pratiti u korak ovaj razvoj i koji će biti u skladu sa dostignućima u ovoj oblasti.

Veliki je broj pacijenata u Srbiji koji čeka na transplantaciju, za koje je ovo jedina nada za izlečenje, jedini spas. Kako u Srbiji imamo svega šest donora na milion stanovnika, jasno je da se suočavamo i sa nedostatkom organa i sa dugim listama za izlečenje.

Uz fofmiranje zakonskog okvira, na čemu i danas radimo kroz raspravu u pojedinostima, veoma je važno da se obezbede i dobri uslovi u zdravstvenim ustanovama, ali i da se na adekvatan način izvrši promocija transplantacije.

Veoma je važno da govorimo o krajnje humanom i plemenitom činu i da to u velikoj meri i istaknemo.

Iako je reč o izuzetno osetljivoj temi i osetljivom terenu, važno je istaći one suštinski važne stvari, a to je da je sada otvoren registar evropskih davalaca koji će pružiti podatke i o bolesnim licima koji očekuju organe, ali i o dostupnim organima i da će bolesni pacijenti imati veće mogućnosti za izlečenje. Zbog toga je značajno da podignemo svest naših građana.

Jedinstveni informatički sistem će omogućiti praćenje i uvod u podatke koji su to organi dostupni i koji to potencijalni pacijenti čekaju na organe, ali i praćenje toka organa od samog trenutka doniranja do momenta transplantacije. Jasno je da će biti neophodno uložiti značajna sredstva i u opremanje ustanova i u Upravu za biomedicinu i u organizaciju timova i u samu saradnju naše Uprave za transplantaciju sa ostalim upravama. Sve je ovo u interesu skraćenja liste za čekanje i u smislu izlečenja što većeg broja pacijenata. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na 3. član Zakona o ratnim memorijalima, kako bi se dodatno definisao sadržaj ovog člana. S obzirom na to da je u ovom članu reč o uređenju, o zaštiti i održavanju ovih spomenika veoma je značajno da govorimo o ovoj temi, naročito kada je u pitanju finansiranje i na odnos lokalne samouprave i Republike, kada su u pitanju ratni memorijali i spomenici.

Član 3. predviđa formiranje saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije i upravo je cilj formiranja ovog saveta kako bi se razmatrali predlozi koji se odnose na uređenje ratnih memorijala.

Naša je dužnost da pamtimo, da se sećamo i cenimo herojske žrtve koje su položene za slobodu, a upravo podizanjem ovih memorijala mi to činimo.

Na ovaj način pokazujemo samo delić zahvalnosti za herojstvo i požrtvovanost, zahvalnost za prerano prekinute, uvek premlade, živote, zarad odbrane svoje zemlje, svoje zastave i budućnosti svoje zemlje.

Naša je dužnost da pričamo o podvizima ovih heroja i o njihovim herojskim pogibijama. Dužni smo se da se sećamo i da nikada više ne dozvolimo da se ova stradanja i tragedije više ponove. Čuvanjem sećanja na žrtve i na izgubljene živote vodimo računa da istoriju ne ponavljamo i vodimo računa o tome da nadalje sve nesuglasice rešavamo isključivo dijalogom i mirnim putem.

Naša zemlja obiluje spomenicima i ovom prilikom zaista moram da pomenem da je u Trsteniku pokrenuta inicijativa da se izradi spomenik u znak sećanja na žrtve Prvog svetskog rata, jer je samo u Trsteniku poginulo 4.500 vojnika, zaista ogromna žrtva i do sada nije postojala ovakva inicijativa. Postoji spomenik Raki LJutovcu, koji je iz topa pogodio neprijateljski avion i oborio ga i tom prilikom bio odlikovan Karađorđevom zvezdom sa dva mača. Ali, ovakav spomenik žrtvama Prvog svetskog rata nije postojao i Trstenik će uskoro, 2018. godine, imati jedan ovakav spomenik.
Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 3. Zakona o lokalnoj samoupravi kako bi se lokalne samouprave dodatno podstakle da svojim aktivnostima doprinose realizaciji projekata koji su od vitalnog značaja za sve stanovnike gradova i opština, ali kako bi pokretanjem inicijativa unapredili kvalitet života svih građana.

Sa jedne strane, veoma je važno ono što je postignuto u proteklom periodu, a to su reforme koje su sprovedene i postignuta politička i ekonomska stabilnost. Sigurno je da su rezultati koje je postigla Republika Srbija i primećeni i prepoznati i cenjeni u svetu i da poboljšavaju ugled koji uživa Republika Srbija među ostalim zemljama.

Ispunjenjem ovih ključnih preduslova, promenom politike stvorene su mogućnosti da se pokrene razvoj svih naših gradova, svih naših opština, svih naših okruga koji su dugo bili zapostavljeni i da se prosto na pravedan način ulaže u sve okruge, a naročito u one nerazvijene.

Reč je o promišljenom, domaćinskom poslovanju, o promišljenom i odgovornom odnosu države prema svih gradovima i opština, a to je sigurno ono što je nedostajalo u proteklim godinama i što nas je izuzetno mnogo koštalo.

Sa druge strane, i lokalne samouprave moraju biti spremne i sposobne da iznesu i pripreme sve projekte, da u dogovoru sa građanima predlažu inicijative, predlažu šta će se to raditi po prioritetima, kako bi se unapredio svaki segment života koji je od vitalnog značaja za sve građane. Sigurno je da se klima menja, da naše lokalne samouprave mnogo bolje sarađuju sa Republikom i o tome govore svi projekti koji se realizuju širom Republike Srbije. Samo u Trsteniku se sada rade prilično ozbiljni projekti i na obnovi i na izradi nove infrastrukture kada su u pitanju putevi, kada je u pitanju vodovodna mreža, a to je sigurno ono što je ključno i što prethodne vlasti sigurno nisu imale u svom planu i nisu smatrale za shodno da urade. Radi se na obnovi škola, ustanova, domova zdravlja i ovaj amandman je upravo u tom smeru da se podstakne i osnaži ova saradnja i odnos lokalne samouprave prema projektima.
Zahvaljujem predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. Zakona o lokalnoj samoupravi kako bih dodatno definisala ovaj član, ali i način funkcionisanja svih naših gradova i opština. Ovaj član jeste posvećen preciziranju detalja kada je u pitanju rad Skupštine, rad službi i rad organa svake lokalne samouprave.

Ukoliko želimo da govorimo o ravnomernom regionalnom razvoju, odnosno ravnomernom razvoju svih naših okruga smatram da bi ovaj sistem trebalo da se preslika na rad lokalnih samouprava, odnosno da naša lokalne samouprave budu otvorene i prema građanima da osluškuju njihove potrebe i da zajedno sa građanima donese odluke o onim projektima koji će se realizovati u određenoj godini.

Smatram da bi lokalne samouprave morale da budu otvorene i za sve vrste okruglih stolova, javnih slušanja kako bi zajedno sa građanima na najbolji mogući način rasporedile budžet, odnosno sredstva koja pripadaju svim građanima te opštine ili grada i da bi im se novac trošio transparentno.

Ne smemo više dozvoliti ono što se događalo i pri radu različitih mesnih zajednica u nekim pojedinim gradovima i opštinama. Ja bih navela ono što je zabeleženo u opštini Trstenik tokom 2014. godine, a to je da je DRI iznela svoje zapažanje u smislu nenamenskog trošenja sredstava mesne zajednice, odnosno iznela je niz primedbi koje se odnose na trošenje novca.

Kada je u pitanju mesna zajednica i prikupljanje samodoprinosa, veoma je važno da se samodoprinos raspisuje kako bi se uredili i završili određeni kapitalni infrastrukturni projekti koji će biti od koristi svih građanima i samodoprinosi raspisuje za određene namene utvrđene odlukom o raspisivanju samodoprinosa.

Ukoliko se ovaj novac potroši na bilo koji drugi način, to znači da se osujetila volja građana koji su odlučili da se novac potroši za te namene za koje su se izjasnili. Veoma je važno da transparentno trošimo ova sredstva i zato pozdravljam inicijativu koja je doneta ovim zakonom, a to je da se uredi odnos mesne zajednice i lokalne samouprave. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 1. Zakona o lokalnoj samoupravi, kako bih dodatno stavila akcenat na važnost saradnje lokalne samouprave i organa državne uprave. Obzirom na to da organi državne uprave koordiniraju, unapređuju i podstiču razvoj u različitim oblastima, naravno, u skladu sa planom Vlade Republike Srbije, cilj i jeste da se kroz saradnju opštinskih i državnih organa stvore uslovi da se unaprede svi segmenti koji su od značaja za naše društvo.

Imajući u vidu da je Zakon o budžetskom sistemu predvideo zakon o kome smo raspravljali krajem prošle godine, da se za kapitalne projekte izdvoji 128 milijardi dinara i da je 40% tog iznosa predviđeno i odvojeno za Ministarstvo saobraćaja i infrastrukture, odnosno za kapitalne projekte ovog ministarstva, od vitalnog je značaja da se i naše lokalne samouprave na vreme pripreme, da pripreme dokumentaciju, da pripreme projekte kako bi u što većoj meri iskoristile ove podsticaje da unaprede svoju infrastrukturu i uslove za svoje građane.

Strateški cilj Vlade Republike Srbije je svakako ulaganje i u postojeću infrastrukturu, ali i u izgradnju nove, u izgradnju novih puteva, u naše bolje povezivanje u regionu, jer je to preduslov da budemo dostupni investitorima i da stvorimo uslove za nova zapošljavanja i za razvoj i naše privrede i naše ekonomije.

Svedoci smo da se sada više nego ikada ulaže upravo u ove kapitalne projekte, da se radi svakog dana kontinuirano, posvećeno, u skladu sa prioritetima i da se infrastrukturni radovi obavljaju širom naše zemlje. Dakle ne radi se više u kampanji, ne radi se navrat-nanos, radi se čitave godine, kako bi se što više projekata završilo i što više naše infrastrukture obnovilo.

Ono što je takođe značajno kada su u pitanju kapitalni projekti, što se sada akcenat stavlja na ono što je godinama bilo zanemarivano, dakle, rade se projekti u oblasti vodosnabdevanja, kanalizacionih mreža i morala bih da istaknem da je Opština Trstenik ovih dana upravo potpisala jedan veoma važan projekat, a tiče se izgradnje magistralnog vodovoda kroz sela koja se kreću desnom stranom Morave, a u pripremi je dokumentacija i za levu stranu Morave. Dakle, želimo da radimo odgovorno, posvećeno, da odgovorimo svim potrebama naših građana i da sve ono što je bilo zapostavljeno u prethodnim godinama i ispravimo.

U tome je ključ, u pravovremenom delovanju i osluškivanju potreba naše lokalne zajednice.

Izuzetno je značajno da lokalna samouprava, odnosno njeni predstavnici budu dostupni građanima, da osluškuju njihove potrebe, da uvažavaju njihove sugestije i da rade kako bi unapredili svaki segment života.

Izuzetno je važno i da se pravovremeno pripreme i projekti i dokumentacija, da pokušamo da što bolje odgovorimo i na izazove i da iskoristimo svaku šansu za razvoj i pokretanje svih naših gradova i opština. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 107. Govornik na sednici je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Smatram da je bilo potrebno da prekinete prethodnog govornika, a naročito u trenutku kada je počeo da govori o smanjenjima budžeta lokalnim samoupravama jer je tokom 2014. godine on bio najplaćeniji predsednik opštine Trstenik. U momentu kada je prosečna plata u Trsteniku bila 34.587 dinara, on je sebi određivao platu od 113.000 dinara, o čemu svedoči izveštaj načelnika opštinske uprave.

Dalje, povreda Poslovnika učinjena je u momentu kada je počeo da iznosi podatke o nečijem moralnom kredibilitetu, i to osoba o kojima postoji na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije odluka koja kaže – mera javnog objavljivanja odluke o povredi Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Dakle, poslanik koji je direktno prekršio Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, o čemu postoji zvanična i konačna odluka na sajtu, govori o nečijem kredibilitetu. To je takođe osoba čije je prvo radno mesto direktorsko, na kome je radio sa srednjom školom. Ako pričamo o kredibilitetu, o nemom moralu, o skrupulama, molim vas da to imate na umu sledeći put i smatram da je bilo potrebno da prekinete govornika kada je počeo da govori o tome.

Bilo je govora takođe i o mesnim zajednicama. Kada je u pitanju opština Trstenik, i o tome postoji izveštaj državnog revizora, koji govori o nepravilnostima u radu opštine Trstenik, dakle, o kreditima koji su podizani pa nenamenski trošeni, o mesnim zajednicama koje su takođe evidentirale troškove za gorivo, a nisu posedovale automobile, opština Trstenik nije vršila nadzor nad trošenjem sredstava mesne zajednice, tako da je krajnje beskrupulozno govoriti na ovaj način o nečijem radu i davati ocene o radu lokalnih šerifa, kada imamo jedan takav primer, ali verovatno je zato to i bivši predsednik opštine, upravo zbog ovakvog poslovanja. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su zakoni koji su deo reformi koje sprovodi Vlada Republike Srbije i koje za cilj imaju uspostavljanje moderne, efikasne i uređene države i ja pozdravljam posvećenost Vlade ovom cilju koji se ogleda i kroz unapređenje i reforme izmene zakona, zakonske regulative, ali i kroz unapređenje korišćenja savremenih tehnologija.

Savremene informacione tehnologije i digitalizacija su, svakako, preduslov i jedan od prioritetnih ciljeva uz poboljšanje privrednog i investicionog ambijenta.

Kada su u pitanju matične knjige, ono što se predviđa novim Predlogom zakona je nov koncept vođenja ovih podataka, odnosno vođenje matičnih knjiga u Centralnom registru. Preduslov i zadatak koje su sve opštine imale da ispune je unošenje, odnosno prenos matičnih knjiga u elektronski oblik. Ovo je stajalo kao obaveza opštinama i gradovima, počev od 2009. godine. Međutim, opština iz koje dolazim, opština Trstenik, je tavorila nekih 5% obavljenog posla čitavih sedam godina. Gde god se govorilo o ovoj temi, opština Trstenik je bila navođena kao negativan primer i uvek u negativnom kontekstu i negativnom svetlu.

Dolaskom SNS na vlast nabavljena je oprema, angažovani su zaposleni na ovom zadatku i za vrlo kratko vreme, za svega mesec dana, ovaj rezultat je značajno popravljen. Doveden je na 80% unetih podataka matičnih knjiga.

Dakle, građani opštine Trstenik su prosto bili taoci jedne neodgovorne i inertne vlasti koja je svojim neradom držala Trstenik na jednoj poziciji koja, zaista, nije bila odgovarajuća. Dobrom voljom i organizacijom uspeli smo da uradimo ono što naši prethodnici nisu za sedam godina. I, veoma je važno kako bi se uštedelo vreme i kako bi se pojednostavila procedura, jer se ovim predlogom predviđa da se sve izmene koje vode, zapravo, institucije i ustanove, vrše elektronski, što će značajno olakšati rad službe.

Kada je u pitanju Zakon o lokalnoj samoupravi, pozdravljam to što se insistira na većem učešću građana i drugih zainteresovanih subjekata u javnoj raspravi i pitanjima same lokalne samouprave.

Takođe, značajno je što će se urediti odnos mesne zajednice i same opštine, kako ne bismo ponovo došli u situaciju da kršimo zakon i da DRI piše izveštaje koji se odnose na nepravilnosti u radu mesnih zajednica. Takođe smo takav slučaj imali u opštini Trstenik.

Ja bih pročitala samo par stavki. Dakle, mesne zajednice opštine Trstenik su plaćale i evidentirale gorivo, a nisu posedovale automobile, u iznosu od milion i 140 hiljada dinara. Opština Trstenik nije vršila nadzor nad radom mesne zajednice i obzirom da se samodoprinos raspisuje kako bi se izvršili neki krupni investicije, krupni kapitalni projekti koji se odnose i na kanalizacionu mrežu i na infrastrukturu i na sve ono što tišti građane, namene utvrđene odlukom o uvođenju samodoprinosa, jer bi se na taj način, nije dozvoljeno trošiti za druge namene, jer bi se na taj način osujetila volja građana koji su glasali za donošene odluke po tačno utvrđenim namenama korišćenih sredstava.

U Trsteniku smo imali situaciju da su sredstva uglavnom trošena za rashode mesnih zajednica, za davanje donacija nevladinim udruženjima, bez konkursa, sportskim klubovima, bez konkursa, skupštini stanara, udruženjima, bez konkurs, bez pravnog osnova.

Takođe, bez odluke Skupštine opštine Trstenik za deset godina je iznos od 22 miliona i 149 hiljada potrošen. Dakle, veoma je značajno što će se sada kroz jedan zakon objediniti odnos mesne zajednice i opštine, što će se precizirati neke stvari da bismo transparentno vodili naše finansije, da bismo znali kuda odlazi novac, jer to je novac građana gradova i opština i veoma je važno da se troši za onu namenu koja je predviđena odlukom o samodoprinosima.

Postoji zakonska osnova o saradnji opština na projektima od regionalnog značaja. To, takođe, pozdravljam jer će na taj način opštine i gradovi moći da reše krupne projekte koji su veoma značajni za građane.

Kada su u pitanju projekti koji se realizuju na lokalu, izuzetno je važno to što lokalne samouprave i Vlada Republike Srbije imaju veoma dobru saradnju, što lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije imaju pouzdanog partnera i što u svakom trenutku mogu da se oslone na ministarstva sa kojima intezivno sarađuju.

Ono što je veoma značajno i što je fokus Vlade Republike Srbije upravo na pokretanju svih regiona, na ravnomernom ulaganju u sve okruge kako bi se razvila posebno nerazvijena područja koja su, kako smo svedoci godinama, zaostajala, jer su u neke politički podobne gradove i opštine sredstva odlazila, a druge ostajale nerazvijene i devastirane.

Izuzetno je značajno i daje evidentne rezultate dobra saradnja po vertikali i, evo konkretno u Trsteniku, realizuju se krupni investicioni projekti i mi smo pokazali da više nismo opština koja vodi politiku napada i sukoba, već opština koja želi da sarađuje, da se razvija, da ispunjava svoje obaveze i veoma nas je skupo koštala politika koju je vodio prethodni predsednik opštine i vreme je da prevaziđemo to što nas je dugo vremena kočilo i da krenemo da se razvijamo.

Samo u protekle dve godine u Trsteniku su urađeni izuzetno vredni kapitalni projekti, počev od infrastrukturnih, dakle, to su sredstva koja ulaže Vlada Republike Srbije i u magistralne puteve i u obnovu škola, vrtića. To su objekti koji su godinama urušavani, u koje godinama nije ulagano, a opština sigurno nije imala snage da sama obnovi. Strategija Vlade Republike Srbije intezivno ulaganje u obrazovanje. Mi to možemo videti kroz kapitalne projekte koji se sprovode širom Srbije na obnovi naših škola, na energetskoj efikasnosti kako bi se stvorili što bolji uslovi za naše učenike i za naše zaposlene. Samo u Trsteniku, moram da istaknem, koja je relativno mala opština, se trenutno izvode radovi na tri škole u vrednosti od 70 miliona dinara. Do kraja godine su u planu još dve škole, dakle, intezivno se radi na projektima, pripremamo se kako bismo odgovorili na sve potencijalne izazove.

Krenulo se u pripremu industrijske zone, o čemu je takođe državni revizor, maločas sam govorila, dao mišljenje da su nenamenski potrošena sredstva koja su zadužila našu opštinu i naše gradove. Mi sada nalazimo način da opremimo industrijsku zonu kako bismo stvorili preduslove za dolazak investitora i da pokrenemo privredu da mlade ljude zadržimo u svojom mestima.

Radi se intenzivno na sanaciji klizišta, na opremanju gradova kada je u pitanju vodosnabdevanje, kanalizaciona mreža. To su sve krupni projekti, veoma skupi koji su nas sačekali jer prethodna vlast nije nalazila za shodno, nije imala snage, znanja ili umeća da se ovim projektima posveti.

U danu za glasanje, imajući sve navedeno u vidu, ja ću vrlo rado podržati ove zakone kako bismo unapredili stanje u našim gradovima i opštinama. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Uvažena gospođo Tabaković, podnela sam amandman na član 4. Zakona o finansijskim uslugama, kako bi se poseban akcenat stavio upravo na ravnomerni regionalni razvoj.

Kada je u pitanju rad Vlade Republike Srbije, ono što je sigurno bilo u prvom planu je digitalizacija, unapređenje korišćenja savremenih tehnologija i umrežavanje i povezivanje baza podataka.

Kako bi se obezbedili preduslovi za lokalni razvoj, bilo je zaista neophodno sprovesti reforme, bilo je neophodno obezbediti efikasnu i bolju državnu upravu i efikasnu administraciju. To je ono što očekuju investitori. Počev od ubrzavanja procesa izdavanja dozvola, ušteda u vremenu, smanjenja troškova i to je ono zaista što nam je bilo neophodno.

Ono što je postigla Vlada Republike Srbije i ono što je nesporno je politička i ekonomska stabilnost i to je ono po čemu nas prepoznaju i što cene kao naš rezultat. Paralelno sa time su stvarani preduslovi u smislu infrastruktura, opremanje industrijskih zona, ali i obezbeđivanje bolje zakonske regulative. Izvesno je da su investitori prepoznali to kao naš rezultat i da je Srbija sada zemlja sa povoljnim ambijentom za ulaganje.

Svaki segment u reformama je zapravo bio korak ka modernijoj Srbiji, ka stvaranju uslova za pokretanje privrede i oporavak ekonomije, za stvaranje uslova da i naši mladi ljudi ostanu u Srbiji i u svojim gradovima i opštinama. To je pokazatelje odgovorne i promišljene i planske politike koju sprovodi SNS i Vlada Republike Srbije i posvećena je razvoju, pokretanju svih naših regiona i okruga.

Kroz ovaj zakon je predviđeno da svi korisnici finansijskih usluga imaju iste uslove i mogu da odaberu za sebe najpovoljniju opciju bez obzira na to koliko je neka ekspozitura udaljena i upravo na to je stavljen akcenat i to jeste šansa za sve i upravo zbog toga sam podnela ovaj amandman koji se odnosi na ravnomerni regionalni razvoj. Hvala vam.
Hvala predsedavajući.

Uvažena gospođo Tabaković, dame i gospodo narodni poslanici, obzirom na da je prvi član zakona o kome danas raspravljamo posvećen regulisanju prava korisnika finansijskih usluga, ja sam podnela amandman kojim se dodatno definiše predlog i predmet ovog zakona.

Kako je jedan od prioriteta rada Vlade Republike Srbije upravo unapređenje i korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija u svim oblastima, naročito u oblasti privrede i u oblasti državne uprave, sigurno je da će zakoni u oblasti finansija značajno doprineti unapređenju korišćenja savremenih tehnologija i u oblasti finansijskih usluga.

Ono što je značajno i što ovaj zakon donosi je to što akcenat stavljen ne samo na potrošače, već i na privrednike, na preduzetnike, na poljoprivrednike, što znači da će ove usluge biti dostupne svima i to pod uslovima koje korisnicima odgovaraju. To naravno direktno znači jednake uslove, jednake šanse za sve.

Ukoliko želimo da govorimo o ravnomernom regionalnom razvoju, to je izuzetno značajno za naše opštine i za naše gradove koji će imati jednake šanse kada je u pitanju saradnja na daljinu.

Kada je u pitanju reforma koju smo do sada sprovodili i koja je akcenat stavila upravo na efikasnu administraciju, na efikasan državni aparat, sigurno je da je mnogo učinjeno u ovoj oblasti, počev od digitalizacije, do prenošenja matičnih knjiga u elektronski oblik, povezivanje baza podataka MUP, Nacionalne službe za zapošljavanje, PIO fonda. Dakle, sve su ovo bili preduslovi neophodni da bi se privreda pokrenula, da bi se obezbedili uslovi za lokalni razvoj. Ovo je veoma značajno jer je bilo potrebno da pokrenemo i oporavimo našu privredu koja je godinama stagnirala.

Uz jačanje poverenja korisnika finansijskih usluga, uz obezbeđivanje dodatne njihove zaštite i preciziranje svih pitanja koja su možda bila sporna, imajući u vidu i to da se za sve korisnike omogućavaju isti uslovi, smatram da bi ovakav predlog koji se odnosi na ravnomerni regionalni razvoj trebalo da pronađe svoje mesto u tekstu zakona. Hvala.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, želela bih najpre da pozdravim inicijativu koja se odnosi na formiranje ove komisije za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja i da izrazim svoju podršku za osnivanje jednog ovakvog tela.

Prošlo je čitavih 19 godina od NATO bombardovanja, koje je sve nas na neki način obeležilo i ostavilo traga. Neki od nas su bili samo deca tada. I ono što se događalo tokom te 1999. godine, tokom tih 78 dana, je bio svakako zločin bez presedana.

Tokom svih ovih godina nijedna Vlada nije smogla ni snage, ni hrabrosti da formira jednu ovakvu komisiju i da pristupi utvrđivanju posledica NATO bombardovanja. Nijednom do danas se nije pronašla volja da se ovom procesu pristupi temeljno i odgovorno, jer se radi o trajnim posledicama i na našu državu i na zdravlje i na životnu sredinu i na naše građane.

Vlada Republike Srbije je spremna da pruži podršku radu ovakve komisije i osnivanju nacionalne laboratorije koja će se baviti istraživanjem. Ono što je jako važno pri formiranju ove komisije je to što će komisiju činiti osim narodnih poslanika, eminentni stručnjaci iz oblasti medicine, biohemije, stručnjaci Instituta Vinča i drugih eminentnih institucija u Srbiji kako bi došli do relevantnih podataka.

Važno je da se uradi jedna detaljna analiza, da se uradi temeljno istraživanje i da se dođe do svetski priznatih rezultata sa kojima ćemo moći izaći.

Obzirom na to da podaci pokazuju da je osiromašeni uranijum korišćen na više lokacija na Kosovu i Metohiji, da o tome postoje i NATO mape, jasno je zašto se mora uraditi detaljna analiza.

Komisija će, osim utvrđivanja posledica korišćenja osiromašenog uranijuma, na šta je, naravno, stavljen akcenat prilikom formiranja ove komisije, imati zadatak i da se bavi naročito hemijskim i toksičnim efektima uranijuma, jer prevazilaze radioaktivne. Takođe, važno je ispitati posledice bombardovanja koje se odnose na posledice energetskih postrojenja, hemijskih pogona poput Azotare, Petrohemije, Rafinerije, jer je ovom prilikom došlo do oslobađanja hemijskih supstanci u velikim koncentracijama i efekti ovih toksina će takođe biti predmet istrage ove komisije.

Prilikom svog rada, članovi komisije će se oslanjati na institut kvalifikovane verovatnoće, odnosno radiće komparaciju među gradovima, različitim uzrastima ispitanika i uslovima u okruženju. Komisija će morati da utvrdi podatke, jer nažalost, statistika pokazuje da u Srbiji sve veći broj ljudi oboleva od malignih oboljenja i važno je da pronađemo uzrok. To je naša moralna obaveza, da pronađemo uzrok, utvrdimo činjenice i dokažemo vezu između bombardovanja i ovih okolnosti.

Komisija će se, takođe, oslanjati na istraživanje koje je uradila hrabra i slobodoumna Italija. Mi smo svojim građanima dužni da takođe utvrdimo ove činjenice.

Mi ne možemo prejudicirati ishod rada komisije, ali važno je da utvrdimo istinu i preduzmemo odgovarajuće korake, poput sanacije terena na onim lokacijama gde to nije urađene i kamo sreće da je komisija oformljena još 2000. godine, verovatno bismo mnoge stvari mogli da sprečimo na ovaj način.

Zadatak komisije je da utvrdi da li veza postoji između velikog broja obolelih od malignih oboljenja, jer je činjenica da nema gotovo grada i opštine koji nije bio bombardovan i koji nije pretrpeo gubitke ljudske i materijalne.

Ono što je evidentno je da obolevaju mladi ljudi, obolevaju deca, obolevaju oni koji se bave sportom, koji su nepušači, koji se apsolutno ni na kakav način ne uklapaju u dosadašnju poznatu kliničku sliku i koji svojim načinom života nikako nisu mogli da doprinesu razvoju bolesti. Ovi podaci su zaista alarmantni i u interesu građana je da dođemo do istine.

Šteta se sigurno ne može nadoknaditi, ali pravda se mora zadovoljiti. Ja sam uverena da će komisija kroz svoj rad ovaj cilj i postići. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Reklamiram povredu Poslovnika član 107. Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine, jer prethodni govornik ponovo, jer mu je to manir, zamenom teza pokušava da obmane javnost i da prosto građane dovede u zabludu. Očigledno zna kako putevi treba da izgledaju, ali dok je bio na vlasti nije mnogo hajao za to, niti se mnogo trudio, pa smo tako imali situaciju da se samo u predizbornim kampanjama zaduži lepo opština 2012. godine za 60 miliona, 2016. godine za 100 miliona, pa se lepo uradi samo predizborni asfalt, navrat nanos, koji ne traje baš naročito dugo, ali posluži za izbore. Postoji priča da je u jednom selu toliko puta nasipan jedan isti put, da bi trebalo da je visok sedam metara, što naravno nije slučaj.

Kada pričamo o prioritetima, ne verujem da je prioritet bilo …
Upravo o tome govorim kako je govorio licemerno krajnje, a možda nije bio na vlasti na republičkom nivou, ali je bio na vlasti na lokalnom nivou gde se takođe donose neke odluke.
Kada je u pitanju Moravski koridor, mi ćemo sada raditi sve ono što prethodna vlast nije imala ni snage, ni političke volje, ni znanja, ni umeća, niti obezbedila novac za taj isti Moravski koridor, jer da jesu uradili bi eksproprijaciju bar jednog metra puta za to vreme, umesto što su kupovali voćnjake i njive na trasi budućeg Koridora.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo poslanici, podnela sam amandman na član 2. Zakona o vojnom obrazovanju, koji za cilj ima dodatno definisanje teksta ovog zakona i ciljeva koji se žele postići.

Čitav set zakona koji je predložen i o kojima raspravljamo, a odnose se na odbrambenu industriju imaju za cilj unapređenje funkcionalnosti čitavog sistema odbrane Vojske Srbije i namenske industrije. Upravo je u tome ključ, zapravo, u povezivanju svih segmenata u ulaganju unapređenja kapaciteta i na ovom poslu se aktivno radi već nekoliko godina unazad.

Kada je u pitanju namenska industrija, počev od 2012. godine, dolaskom Aleksandra Vučića, zatim gospodina Bratislava Gašića i ministra Đorđevića i Aleksandra Vulina krenulo se sa aktivnim i značajnijim ulaganjem u oporavak namenske industrije, koja je do tada bila gubitaš i zaista nije mogla da odgovori na sve potrebe naše države. To i jeste pokazatelj ozbiljno odnosa države, koja promišljeno i planski ulaže u unapređenje kapaciteta kako bi se uklonile kritične tačke i kako bi se obezbedilo besprekorno funkcionisanje svih ovih važnih segmenata.

Danas u našim fabrikama namenskim imamo zanavljen mašinski park, imamo stabilne ugovore, imamo namensku, koja je aktivan učesnik na svetskom tržištu, čiji su proizvodi i traženi i cenjeni.

Ono što je predloženo kroz ovaj set zakona, uz sve ono što će doneti, a to je da država aktivno učestvuje sa 51% u paketu akcija, da kontroliše poslovanje, kontinuitet, proizvodnju, uz ono što je predviđeno za fabrike koje su deo grupacije odbrambene industrije, a to je ulaganje u unapređenje daljih njihovih kapaciteta, ulaganje u usavršavanje, pripremu kadrova, opremu Vojske Srbije. Prosto, ovo je sve ono što je neophodno da Vojska održi onakav ugled kakav ima među građanima, jer je to institucija od najvećeg poverenja svih građana Republike Srbije.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo poslanici, podnela sam amandman na 1. član Predloga zakona o vojnom obrazovanju, kako bi se dodatno definisao ovaj 1. član i predmet zakona.

Kada govorimo o obrazovanju, ovde je zapravo reč o usklađivanju teksta zakona koji se odnose na Vojsku, na policiju i teksta Zakona obrazovanja. Veoma je značajno to što je sistem vojnog obrazovanja usklađen sa Bolonjskom deklaracijom.

Od posebnog je značaja za odbranu i kroz ovaj zakon su predložena rešenja koja će omogućiti potpunu integraciju vojnog školstva u obrazovni sistem države. Međutim, kada govorimo o vojnom obrazovanju, o pripremi kadrova, o usavršavanju i pripremanju za potrebe odbrane i Vojske Srbije zaista moramo govoriti i o onome što je učinjeno kada su u pitanju uslovi u kojima funkcioniše ovaj sistem, o onome što je učinjeno za „Namensku“ i za samu opremu Vojske Srbije. Do 2012. godine, „Namenska“ je beležila samo gubitke, tavorila je i stagnirala, radila je sa zastarelim mašinama i zaista nije mogla da pruži rezultate kakve danas postiže.

Ulaganjem države u hale, u nabavku novih mašina i opreme, ulaganjem u stabilnost ugovora, u modernizaciju proizvodnje, zapravo je „Namenska“ postala oblast koja može da pruži podršku vojsci, koja je nama za ponos, koja ostvaruje dobit i koja zapravo zapošljava i mnogo ljudi, sa nabavkom novih mašina. „Namenska“ proizvodi proizvode koji su veoma cenjeni i traženi u svetu i ono što je veoma važno i za našu vojsku i što predstavlja najsavremeniji adut srpske vojske je ono što zapravo namenska industrija proizvodi, a to su i „Miloš“ i „Oganj“ i „Lazar“ i to je ono što je svima nama ponos.

Ovo je deo reforme koju sprovodi Vlada Republike Srbije, to je reforma koja se odnosi na privredu i na odbranu i na obrazovanje i upravo i daje rezultate. Kroz ovo ulaganje i reforme možemo postići da su naši kapaciteti ojačani i da spremniji odgovaramo i na izazove. Hvala.
Hvala gospođo predsednice.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru zakona, o kojima danas raspravljamo, poseban akcenat bih stavila na Predlog zakona o proizvodnji i prometu naoružanja, upravo zbog velikog značaja koji će imati za odbrambena industriju, za namensku i za razvoj i unapređenje ove oblasti.

Odbrambena industrija je naravno velika šansa za razvoj Republike Srbije. Upravo smo svedoci da proteklih nekoliko godina doživela preokret upravo zahvaljujući ljudima koji su došli na čelo Ministarstva odbrane, prepoznali potencijale bili spremni da pruže podršku i ulože u ovu oblast. Pre svega mislim na gospodina Aleksandra Vučića, gospodina Bratislava Gašića, koji su mnogo učinili za namensku i za Trstenik, ali naravno gospodina Đorđevića i Vulina, koji su nastavili sa ovakvom politikom i ovakvim programom prema namenskoj industriji.

Negativan trend je zaustavljen trend, trend koji je naših fabrika pravio gubitaše i ove fabrike se sada kreću putem oporavka i razvoja. Namenska je preživela najteža vremena, ali uz pomoć Vlade Republike Srbije je uspela da ponovo aktivno učestvuje na svetskom tržištu.

Do 2012. godine namenska je bila četvrti najveći dužnik. Dugovanja su bila i po osnovu poreza, doprinosa i samog doprinosa i zaista su u velikoj meri opterećivala poslovanja ove fabrike. Cifre dugovanja su bile ogromne i to nije bila nula sa kojom je trebalo krenuti, već duboki minus.

Nije postojala mašina kupljena posle 1984. godine, radnici su primali po 20% plate. Dolaskom Aleksandra Vučića i Bratislava Gašića ovakav trend je zaustavljen i fabrike su počele da se oporavljaju. Danas je na čelu namenske u Trsteniku žena i to kakva žena, žena zmaj, koja fabriku vodi odgovorno i domaćinski u saradnji sa Ministarstvom odbrane, u saradnji sa radnicima.

Zašto ovo kažem? Zato što su radnici doneli odluku da u trenutku kada je fabrika počela da ostvaruje dobit, taj višak ne ulažu u povećanje plata, već ulaže u nabavku novih mašina. Dakle, oni su odlučili da sopstvenim novcem, ne od pozajmice, ne od kredita, nabave devet novih mašina, što naravno govori o tome koliko odgovorno se odnose prema svojoj fabrici i razmišljaju o njenom daljem razvoju i način na koji je vodi.

Ukoliko ovoj činjenici dodamo to da u prošloj godini Vlada Republike Srbije opredelila tri i po miliona evra za modernizaciju proizvodnje i da je namenska na dan fabrike pustila u rad opremljene hale i mašine, zaista možemo da govorimo o svetloj budućnosti ove fabrike koja trenutno zapošljava 650 ljudi i ima stabilne ugovore.

Namenska je izvozno orijentisana i najveći deo proizvoda je za inostrano tržište, a koliko su naši proizvodi traženi govori i činjenica da namenska na sajmu naoružanja u Abu Dabiju potpisala direktan ugovor, dakle bez posrednika, sa Emiratima, što je naravno izuzetno značajno za nas.

Dakle, danas kad je samo 2017. godine ostvarilo dobit od 137 miliona evra i u odnosu na prethodne decenije kada je izuzetno teško poslovala, bila gubitaš i praktično pod stečajem, ovo su izuzetni rezultati.

Saradnja i ugovori sa Ministarstvom odbrane omogući će da se kroz realizaciju novih projekata za Vojsku Srbije zapravo postane nosilac objedinjavanja namenske industrije Srbije.

Ono što predviđa ovaj Predlog zakona i što je veoma značajno je da se izvrši konverzija svih potraživanja koja su nastala do decembra 2016. godine, što je izuzetan potez jer bi se rasteretilo poslovanje i oslobodili svih dugova koji opterećuju ove naše fabrike. Napominjem da namenska, inače, od 2014. godine isplaćuje svoje obaveze u smislu samodoprinosa koje je dugovala.

Takođe je predviđeno da se u paketu reši društveni kapital i obaveza prema poveriocima, što naravno prepoznajemo kao izuzetno veliku šansu za fabriku TMO u Trsteniku. Državni poverioci konvertuju potraživanja po osnovu glavnice sa stanjem na dan 31.12.2016. godine i otpisuje se dug po osnovu kamata proizvođaču naoružanja i vojne opreme koji pripadana grupaciji. Kada govorimo o grupaciji fabrika koje pripadaju sistemu odbrambene industrije nadam se da će se gospodin ministar nadovezati i potvrditi da će i fabrika tehnološko-metaloške obrade u Trsteniku konačno i zvanično priključiti i pripasti ovoj porodici zbog svog izuzetnog značaja za odbrambenu industriju.

Obrazovanje šire skupine fabrika pod krovom grupacije odbrambene industrije doneće izuzetna rešenja za ovu grupu. Ovom prilikom mislim naravno na unapređenje kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme u skladu sa programom, o čemu govori član 41. stav 1. odnosno finansijska injekcija koju smo imali prilike da vidimo i u toku prethodne godine koja se odnosila na podršku modernizacije i nabavku nove opreme za fabrike namenske industrije. Očekujemo naravno da ovakva podrška se nastavi i u narednom periodu.

Zbog svega navedenog i značaja za stanovnike opštine Trstenik i radnike ove fabrike, zbog svega onoga što doneti razvoj ove fabrike za opštinu i za čitav region, ja ću sa zadovoljstvom podržati ovaj Predlog zakona u danu za glasanje. Hvala vam.