Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Milena Turk

Milena Turk

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala, predsedavajući.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 107. Govornik na sednici je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Smatram da je bilo potrebno da prekinete prethodnog govornika, a naročito u trenutku kada je počeo da govori o smanjenjima budžeta lokalnim samoupravama jer je tokom 2014. godine on bio najplaćeniji predsednik opštine Trstenik. U momentu kada je prosečna plata u Trsteniku bila 34.587 dinara, on je sebi određivao platu od 113.000 dinara, o čemu svedoči izveštaj načelnika opštinske uprave.

Dalje, povreda Poslovnika učinjena je u momentu kada je počeo da iznosi podatke o nečijem moralnom kredibilitetu, i to osoba o kojima postoji na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije odluka koja kaže – mera javnog objavljivanja odluke o povredi Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Dakle, poslanik koji je direktno prekršio Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, o čemu postoji zvanična i konačna odluka na sajtu, govori o nečijem kredibilitetu. To je takođe osoba čije je prvo radno mesto direktorsko, na kome je radio sa srednjom školom. Ako pričamo o kredibilitetu, o nemom moralu, o skrupulama, molim vas da to imate na umu sledeći put i smatram da je bilo potrebno da prekinete govornika kada je počeo da govori o tome.

Bilo je govora takođe i o mesnim zajednicama. Kada je u pitanju opština Trstenik, i o tome postoji izveštaj državnog revizora, koji govori o nepravilnostima u radu opštine Trstenik, dakle, o kreditima koji su podizani pa nenamenski trošeni, o mesnim zajednicama koje su takođe evidentirale troškove za gorivo, a nisu posedovale automobile, opština Trstenik nije vršila nadzor nad trošenjem sredstava mesne zajednice, tako da je krajnje beskrupulozno govoriti na ovaj način o nečijem radu i davati ocene o radu lokalnih šerifa, kada imamo jedan takav primer, ali verovatno je zato to i bivši predsednik opštine, upravo zbog ovakvog poslovanja. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su zakoni koji su deo reformi koje sprovodi Vlada Republike Srbije i koje za cilj imaju uspostavljanje moderne, efikasne i uređene države i ja pozdravljam posvećenost Vlade ovom cilju koji se ogleda i kroz unapređenje i reforme izmene zakona, zakonske regulative, ali i kroz unapređenje korišćenja savremenih tehnologija.

Savremene informacione tehnologije i digitalizacija su, svakako, preduslov i jedan od prioritetnih ciljeva uz poboljšanje privrednog i investicionog ambijenta.

Kada su u pitanju matične knjige, ono što se predviđa novim Predlogom zakona je nov koncept vođenja ovih podataka, odnosno vođenje matičnih knjiga u Centralnom registru. Preduslov i zadatak koje su sve opštine imale da ispune je unošenje, odnosno prenos matičnih knjiga u elektronski oblik. Ovo je stajalo kao obaveza opštinama i gradovima, počev od 2009. godine. Međutim, opština iz koje dolazim, opština Trstenik, je tavorila nekih 5% obavljenog posla čitavih sedam godina. Gde god se govorilo o ovoj temi, opština Trstenik je bila navođena kao negativan primer i uvek u negativnom kontekstu i negativnom svetlu.

Dolaskom SNS na vlast nabavljena je oprema, angažovani su zaposleni na ovom zadatku i za vrlo kratko vreme, za svega mesec dana, ovaj rezultat je značajno popravljen. Doveden je na 80% unetih podataka matičnih knjiga.

Dakle, građani opštine Trstenik su prosto bili taoci jedne neodgovorne i inertne vlasti koja je svojim neradom držala Trstenik na jednoj poziciji koja, zaista, nije bila odgovarajuća. Dobrom voljom i organizacijom uspeli smo da uradimo ono što naši prethodnici nisu za sedam godina. I, veoma je važno kako bi se uštedelo vreme i kako bi se pojednostavila procedura, jer se ovim predlogom predviđa da se sve izmene koje vode, zapravo, institucije i ustanove, vrše elektronski, što će značajno olakšati rad službe.

Kada je u pitanju Zakon o lokalnoj samoupravi, pozdravljam to što se insistira na većem učešću građana i drugih zainteresovanih subjekata u javnoj raspravi i pitanjima same lokalne samouprave.

Takođe, značajno je što će se urediti odnos mesne zajednice i same opštine, kako ne bismo ponovo došli u situaciju da kršimo zakon i da DRI piše izveštaje koji se odnose na nepravilnosti u radu mesnih zajednica. Takođe smo takav slučaj imali u opštini Trstenik.

Ja bih pročitala samo par stavki. Dakle, mesne zajednice opštine Trstenik su plaćale i evidentirale gorivo, a nisu posedovale automobile, u iznosu od milion i 140 hiljada dinara. Opština Trstenik nije vršila nadzor nad radom mesne zajednice i obzirom da se samodoprinos raspisuje kako bi se izvršili neki krupni investicije, krupni kapitalni projekti koji se odnose i na kanalizacionu mrežu i na infrastrukturu i na sve ono što tišti građane, namene utvrđene odlukom o uvođenju samodoprinosa, jer bi se na taj način, nije dozvoljeno trošiti za druge namene, jer bi se na taj način osujetila volja građana koji su glasali za donošene odluke po tačno utvrđenim namenama korišćenih sredstava.

U Trsteniku smo imali situaciju da su sredstva uglavnom trošena za rashode mesnih zajednica, za davanje donacija nevladinim udruženjima, bez konkursa, sportskim klubovima, bez konkursa, skupštini stanara, udruženjima, bez konkurs, bez pravnog osnova.

Takođe, bez odluke Skupštine opštine Trstenik za deset godina je iznos od 22 miliona i 149 hiljada potrošen. Dakle, veoma je značajno što će se sada kroz jedan zakon objediniti odnos mesne zajednice i opštine, što će se precizirati neke stvari da bismo transparentno vodili naše finansije, da bismo znali kuda odlazi novac, jer to je novac građana gradova i opština i veoma je važno da se troši za onu namenu koja je predviđena odlukom o samodoprinosima.

Postoji zakonska osnova o saradnji opština na projektima od regionalnog značaja. To, takođe, pozdravljam jer će na taj način opštine i gradovi moći da reše krupne projekte koji su veoma značajni za građane.

Kada su u pitanju projekti koji se realizuju na lokalu, izuzetno je važno to što lokalne samouprave i Vlada Republike Srbije imaju veoma dobru saradnju, što lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije imaju pouzdanog partnera i što u svakom trenutku mogu da se oslone na ministarstva sa kojima intezivno sarađuju.

Ono što je veoma značajno i što je fokus Vlade Republike Srbije upravo na pokretanju svih regiona, na ravnomernom ulaganju u sve okruge kako bi se razvila posebno nerazvijena područja koja su, kako smo svedoci godinama, zaostajala, jer su u neke politički podobne gradove i opštine sredstva odlazila, a druge ostajale nerazvijene i devastirane.

Izuzetno je značajno i daje evidentne rezultate dobra saradnja po vertikali i, evo konkretno u Trsteniku, realizuju se krupni investicioni projekti i mi smo pokazali da više nismo opština koja vodi politiku napada i sukoba, već opština koja želi da sarađuje, da se razvija, da ispunjava svoje obaveze i veoma nas je skupo koštala politika koju je vodio prethodni predsednik opštine i vreme je da prevaziđemo to što nas je dugo vremena kočilo i da krenemo da se razvijamo.

Samo u protekle dve godine u Trsteniku su urađeni izuzetno vredni kapitalni projekti, počev od infrastrukturnih, dakle, to su sredstva koja ulaže Vlada Republike Srbije i u magistralne puteve i u obnovu škola, vrtića. To su objekti koji su godinama urušavani, u koje godinama nije ulagano, a opština sigurno nije imala snage da sama obnovi. Strategija Vlade Republike Srbije intezivno ulaganje u obrazovanje. Mi to možemo videti kroz kapitalne projekte koji se sprovode širom Srbije na obnovi naših škola, na energetskoj efikasnosti kako bi se stvorili što bolji uslovi za naše učenike i za naše zaposlene. Samo u Trsteniku, moram da istaknem, koja je relativno mala opština, se trenutno izvode radovi na tri škole u vrednosti od 70 miliona dinara. Do kraja godine su u planu još dve škole, dakle, intezivno se radi na projektima, pripremamo se kako bismo odgovorili na sve potencijalne izazove.

Krenulo se u pripremu industrijske zone, o čemu je takođe državni revizor, maločas sam govorila, dao mišljenje da su nenamenski potrošena sredstva koja su zadužila našu opštinu i naše gradove. Mi sada nalazimo način da opremimo industrijsku zonu kako bismo stvorili preduslove za dolazak investitora i da pokrenemo privredu da mlade ljude zadržimo u svojom mestima.

Radi se intenzivno na sanaciji klizišta, na opremanju gradova kada je u pitanju vodosnabdevanje, kanalizaciona mreža. To su sve krupni projekti, veoma skupi koji su nas sačekali jer prethodna vlast nije nalazila za shodno, nije imala snage, znanja ili umeća da se ovim projektima posveti.

U danu za glasanje, imajući sve navedeno u vidu, ja ću vrlo rado podržati ove zakone kako bismo unapredili stanje u našim gradovima i opštinama. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Uvažena gospođo Tabaković, podnela sam amandman na član 4. Zakona o finansijskim uslugama, kako bi se poseban akcenat stavio upravo na ravnomerni regionalni razvoj.

Kada je u pitanju rad Vlade Republike Srbije, ono što je sigurno bilo u prvom planu je digitalizacija, unapređenje korišćenja savremenih tehnologija i umrežavanje i povezivanje baza podataka.

Kako bi se obezbedili preduslovi za lokalni razvoj, bilo je zaista neophodno sprovesti reforme, bilo je neophodno obezbediti efikasnu i bolju državnu upravu i efikasnu administraciju. To je ono što očekuju investitori. Počev od ubrzavanja procesa izdavanja dozvola, ušteda u vremenu, smanjenja troškova i to je ono zaista što nam je bilo neophodno.

Ono što je postigla Vlada Republike Srbije i ono što je nesporno je politička i ekonomska stabilnost i to je ono po čemu nas prepoznaju i što cene kao naš rezultat. Paralelno sa time su stvarani preduslovi u smislu infrastruktura, opremanje industrijskih zona, ali i obezbeđivanje bolje zakonske regulative. Izvesno je da su investitori prepoznali to kao naš rezultat i da je Srbija sada zemlja sa povoljnim ambijentom za ulaganje.

Svaki segment u reformama je zapravo bio korak ka modernijoj Srbiji, ka stvaranju uslova za pokretanje privrede i oporavak ekonomije, za stvaranje uslova da i naši mladi ljudi ostanu u Srbiji i u svojim gradovima i opštinama. To je pokazatelje odgovorne i promišljene i planske politike koju sprovodi SNS i Vlada Republike Srbije i posvećena je razvoju, pokretanju svih naših regiona i okruga.

Kroz ovaj zakon je predviđeno da svi korisnici finansijskih usluga imaju iste uslove i mogu da odaberu za sebe najpovoljniju opciju bez obzira na to koliko je neka ekspozitura udaljena i upravo na to je stavljen akcenat i to jeste šansa za sve i upravo zbog toga sam podnela ovaj amandman koji se odnosi na ravnomerni regionalni razvoj. Hvala vam.
Hvala predsedavajući.

Uvažena gospođo Tabaković, dame i gospodo narodni poslanici, obzirom na da je prvi član zakona o kome danas raspravljamo posvećen regulisanju prava korisnika finansijskih usluga, ja sam podnela amandman kojim se dodatno definiše predlog i predmet ovog zakona.

Kako je jedan od prioriteta rada Vlade Republike Srbije upravo unapređenje i korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija u svim oblastima, naročito u oblasti privrede i u oblasti državne uprave, sigurno je da će zakoni u oblasti finansija značajno doprineti unapređenju korišćenja savremenih tehnologija i u oblasti finansijskih usluga.

Ono što je značajno i što ovaj zakon donosi je to što akcenat stavljen ne samo na potrošače, već i na privrednike, na preduzetnike, na poljoprivrednike, što znači da će ove usluge biti dostupne svima i to pod uslovima koje korisnicima odgovaraju. To naravno direktno znači jednake uslove, jednake šanse za sve.

Ukoliko želimo da govorimo o ravnomernom regionalnom razvoju, to je izuzetno značajno za naše opštine i za naše gradove koji će imati jednake šanse kada je u pitanju saradnja na daljinu.

Kada je u pitanju reforma koju smo do sada sprovodili i koja je akcenat stavila upravo na efikasnu administraciju, na efikasan državni aparat, sigurno je da je mnogo učinjeno u ovoj oblasti, počev od digitalizacije, do prenošenja matičnih knjiga u elektronski oblik, povezivanje baza podataka MUP, Nacionalne službe za zapošljavanje, PIO fonda. Dakle, sve su ovo bili preduslovi neophodni da bi se privreda pokrenula, da bi se obezbedili uslovi za lokalni razvoj. Ovo je veoma značajno jer je bilo potrebno da pokrenemo i oporavimo našu privredu koja je godinama stagnirala.

Uz jačanje poverenja korisnika finansijskih usluga, uz obezbeđivanje dodatne njihove zaštite i preciziranje svih pitanja koja su možda bila sporna, imajući u vidu i to da se za sve korisnike omogućavaju isti uslovi, smatram da bi ovakav predlog koji se odnosi na ravnomerni regionalni razvoj trebalo da pronađe svoje mesto u tekstu zakona. Hvala.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, želela bih najpre da pozdravim inicijativu koja se odnosi na formiranje ove komisije za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja i da izrazim svoju podršku za osnivanje jednog ovakvog tela.

Prošlo je čitavih 19 godina od NATO bombardovanja, koje je sve nas na neki način obeležilo i ostavilo traga. Neki od nas su bili samo deca tada. I ono što se događalo tokom te 1999. godine, tokom tih 78 dana, je bio svakako zločin bez presedana.

Tokom svih ovih godina nijedna Vlada nije smogla ni snage, ni hrabrosti da formira jednu ovakvu komisiju i da pristupi utvrđivanju posledica NATO bombardovanja. Nijednom do danas se nije pronašla volja da se ovom procesu pristupi temeljno i odgovorno, jer se radi o trajnim posledicama i na našu državu i na zdravlje i na životnu sredinu i na naše građane.

Vlada Republike Srbije je spremna da pruži podršku radu ovakve komisije i osnivanju nacionalne laboratorije koja će se baviti istraživanjem. Ono što je jako važno pri formiranju ove komisije je to što će komisiju činiti osim narodnih poslanika, eminentni stručnjaci iz oblasti medicine, biohemije, stručnjaci Instituta Vinča i drugih eminentnih institucija u Srbiji kako bi došli do relevantnih podataka.

Važno je da se uradi jedna detaljna analiza, da se uradi temeljno istraživanje i da se dođe do svetski priznatih rezultata sa kojima ćemo moći izaći.

Obzirom na to da podaci pokazuju da je osiromašeni uranijum korišćen na više lokacija na Kosovu i Metohiji, da o tome postoje i NATO mape, jasno je zašto se mora uraditi detaljna analiza.

Komisija će, osim utvrđivanja posledica korišćenja osiromašenog uranijuma, na šta je, naravno, stavljen akcenat prilikom formiranja ove komisije, imati zadatak i da se bavi naročito hemijskim i toksičnim efektima uranijuma, jer prevazilaze radioaktivne. Takođe, važno je ispitati posledice bombardovanja koje se odnose na posledice energetskih postrojenja, hemijskih pogona poput Azotare, Petrohemije, Rafinerije, jer je ovom prilikom došlo do oslobađanja hemijskih supstanci u velikim koncentracijama i efekti ovih toksina će takođe biti predmet istrage ove komisije.

Prilikom svog rada, članovi komisije će se oslanjati na institut kvalifikovane verovatnoće, odnosno radiće komparaciju među gradovima, različitim uzrastima ispitanika i uslovima u okruženju. Komisija će morati da utvrdi podatke, jer nažalost, statistika pokazuje da u Srbiji sve veći broj ljudi oboleva od malignih oboljenja i važno je da pronađemo uzrok. To je naša moralna obaveza, da pronađemo uzrok, utvrdimo činjenice i dokažemo vezu između bombardovanja i ovih okolnosti.

Komisija će se, takođe, oslanjati na istraživanje koje je uradila hrabra i slobodoumna Italija. Mi smo svojim građanima dužni da takođe utvrdimo ove činjenice.

Mi ne možemo prejudicirati ishod rada komisije, ali važno je da utvrdimo istinu i preduzmemo odgovarajuće korake, poput sanacije terena na onim lokacijama gde to nije urađene i kamo sreće da je komisija oformljena još 2000. godine, verovatno bismo mnoge stvari mogli da sprečimo na ovaj način.

Zadatak komisije je da utvrdi da li veza postoji između velikog broja obolelih od malignih oboljenja, jer je činjenica da nema gotovo grada i opštine koji nije bio bombardovan i koji nije pretrpeo gubitke ljudske i materijalne.

Ono što je evidentno je da obolevaju mladi ljudi, obolevaju deca, obolevaju oni koji se bave sportom, koji su nepušači, koji se apsolutno ni na kakav način ne uklapaju u dosadašnju poznatu kliničku sliku i koji svojim načinom života nikako nisu mogli da doprinesu razvoju bolesti. Ovi podaci su zaista alarmantni i u interesu građana je da dođemo do istine.

Šteta se sigurno ne može nadoknaditi, ali pravda se mora zadovoljiti. Ja sam uverena da će komisija kroz svoj rad ovaj cilj i postići. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Reklamiram povredu Poslovnika član 107. Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine, jer prethodni govornik ponovo, jer mu je to manir, zamenom teza pokušava da obmane javnost i da prosto građane dovede u zabludu. Očigledno zna kako putevi treba da izgledaju, ali dok je bio na vlasti nije mnogo hajao za to, niti se mnogo trudio, pa smo tako imali situaciju da se samo u predizbornim kampanjama zaduži lepo opština 2012. godine za 60 miliona, 2016. godine za 100 miliona, pa se lepo uradi samo predizborni asfalt, navrat nanos, koji ne traje baš naročito dugo, ali posluži za izbore. Postoji priča da je u jednom selu toliko puta nasipan jedan isti put, da bi trebalo da je visok sedam metara, što naravno nije slučaj.

Kada pričamo o prioritetima, ne verujem da je prioritet bilo …
Upravo o tome govorim kako je govorio licemerno krajnje, a možda nije bio na vlasti na republičkom nivou, ali je bio na vlasti na lokalnom nivou gde se takođe donose neke odluke.
Kada je u pitanju Moravski koridor, mi ćemo sada raditi sve ono što prethodna vlast nije imala ni snage, ni političke volje, ni znanja, ni umeća, niti obezbedila novac za taj isti Moravski koridor, jer da jesu uradili bi eksproprijaciju bar jednog metra puta za to vreme, umesto što su kupovali voćnjake i njive na trasi budućeg Koridora.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo poslanici, podnela sam amandman na član 2. Zakona o vojnom obrazovanju, koji za cilj ima dodatno definisanje teksta ovog zakona i ciljeva koji se žele postići.

Čitav set zakona koji je predložen i o kojima raspravljamo, a odnose se na odbrambenu industriju imaju za cilj unapređenje funkcionalnosti čitavog sistema odbrane Vojske Srbije i namenske industrije. Upravo je u tome ključ, zapravo, u povezivanju svih segmenata u ulaganju unapređenja kapaciteta i na ovom poslu se aktivno radi već nekoliko godina unazad.

Kada je u pitanju namenska industrija, počev od 2012. godine, dolaskom Aleksandra Vučića, zatim gospodina Bratislava Gašića i ministra Đorđevića i Aleksandra Vulina krenulo se sa aktivnim i značajnijim ulaganjem u oporavak namenske industrije, koja je do tada bila gubitaš i zaista nije mogla da odgovori na sve potrebe naše države. To i jeste pokazatelj ozbiljno odnosa države, koja promišljeno i planski ulaže u unapređenje kapaciteta kako bi se uklonile kritične tačke i kako bi se obezbedilo besprekorno funkcionisanje svih ovih važnih segmenata.

Danas u našim fabrikama namenskim imamo zanavljen mašinski park, imamo stabilne ugovore, imamo namensku, koja je aktivan učesnik na svetskom tržištu, čiji su proizvodi i traženi i cenjeni.

Ono što je predloženo kroz ovaj set zakona, uz sve ono što će doneti, a to je da država aktivno učestvuje sa 51% u paketu akcija, da kontroliše poslovanje, kontinuitet, proizvodnju, uz ono što je predviđeno za fabrike koje su deo grupacije odbrambene industrije, a to je ulaganje u unapređenje daljih njihovih kapaciteta, ulaganje u usavršavanje, pripremu kadrova, opremu Vojske Srbije. Prosto, ovo je sve ono što je neophodno da Vojska održi onakav ugled kakav ima među građanima, jer je to institucija od najvećeg poverenja svih građana Republike Srbije.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo poslanici, podnela sam amandman na 1. član Predloga zakona o vojnom obrazovanju, kako bi se dodatno definisao ovaj 1. član i predmet zakona.

Kada govorimo o obrazovanju, ovde je zapravo reč o usklađivanju teksta zakona koji se odnose na Vojsku, na policiju i teksta Zakona obrazovanja. Veoma je značajno to što je sistem vojnog obrazovanja usklađen sa Bolonjskom deklaracijom.

Od posebnog je značaja za odbranu i kroz ovaj zakon su predložena rešenja koja će omogućiti potpunu integraciju vojnog školstva u obrazovni sistem države. Međutim, kada govorimo o vojnom obrazovanju, o pripremi kadrova, o usavršavanju i pripremanju za potrebe odbrane i Vojske Srbije zaista moramo govoriti i o onome što je učinjeno kada su u pitanju uslovi u kojima funkcioniše ovaj sistem, o onome što je učinjeno za „Namensku“ i za samu opremu Vojske Srbije. Do 2012. godine, „Namenska“ je beležila samo gubitke, tavorila je i stagnirala, radila je sa zastarelim mašinama i zaista nije mogla da pruži rezultate kakve danas postiže.

Ulaganjem države u hale, u nabavku novih mašina i opreme, ulaganjem u stabilnost ugovora, u modernizaciju proizvodnje, zapravo je „Namenska“ postala oblast koja može da pruži podršku vojsci, koja je nama za ponos, koja ostvaruje dobit i koja zapravo zapošljava i mnogo ljudi, sa nabavkom novih mašina. „Namenska“ proizvodi proizvode koji su veoma cenjeni i traženi u svetu i ono što je veoma važno i za našu vojsku i što predstavlja najsavremeniji adut srpske vojske je ono što zapravo namenska industrija proizvodi, a to su i „Miloš“ i „Oganj“ i „Lazar“ i to je ono što je svima nama ponos.

Ovo je deo reforme koju sprovodi Vlada Republike Srbije, to je reforma koja se odnosi na privredu i na odbranu i na obrazovanje i upravo i daje rezultate. Kroz ovo ulaganje i reforme možemo postići da su naši kapaciteti ojačani i da spremniji odgovaramo i na izazove. Hvala.
Hvala gospođo predsednice.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru zakona, o kojima danas raspravljamo, poseban akcenat bih stavila na Predlog zakona o proizvodnji i prometu naoružanja, upravo zbog velikog značaja koji će imati za odbrambena industriju, za namensku i za razvoj i unapređenje ove oblasti.

Odbrambena industrija je naravno velika šansa za razvoj Republike Srbije. Upravo smo svedoci da proteklih nekoliko godina doživela preokret upravo zahvaljujući ljudima koji su došli na čelo Ministarstva odbrane, prepoznali potencijale bili spremni da pruže podršku i ulože u ovu oblast. Pre svega mislim na gospodina Aleksandra Vučića, gospodina Bratislava Gašića, koji su mnogo učinili za namensku i za Trstenik, ali naravno gospodina Đorđevića i Vulina, koji su nastavili sa ovakvom politikom i ovakvim programom prema namenskoj industriji.

Negativan trend je zaustavljen trend, trend koji je naših fabrika pravio gubitaše i ove fabrike se sada kreću putem oporavka i razvoja. Namenska je preživela najteža vremena, ali uz pomoć Vlade Republike Srbije je uspela da ponovo aktivno učestvuje na svetskom tržištu.

Do 2012. godine namenska je bila četvrti najveći dužnik. Dugovanja su bila i po osnovu poreza, doprinosa i samog doprinosa i zaista su u velikoj meri opterećivala poslovanja ove fabrike. Cifre dugovanja su bile ogromne i to nije bila nula sa kojom je trebalo krenuti, već duboki minus.

Nije postojala mašina kupljena posle 1984. godine, radnici su primali po 20% plate. Dolaskom Aleksandra Vučića i Bratislava Gašića ovakav trend je zaustavljen i fabrike su počele da se oporavljaju. Danas je na čelu namenske u Trsteniku žena i to kakva žena, žena zmaj, koja fabriku vodi odgovorno i domaćinski u saradnji sa Ministarstvom odbrane, u saradnji sa radnicima.

Zašto ovo kažem? Zato što su radnici doneli odluku da u trenutku kada je fabrika počela da ostvaruje dobit, taj višak ne ulažu u povećanje plata, već ulaže u nabavku novih mašina. Dakle, oni su odlučili da sopstvenim novcem, ne od pozajmice, ne od kredita, nabave devet novih mašina, što naravno govori o tome koliko odgovorno se odnose prema svojoj fabrici i razmišljaju o njenom daljem razvoju i način na koji je vodi.

Ukoliko ovoj činjenici dodamo to da u prošloj godini Vlada Republike Srbije opredelila tri i po miliona evra za modernizaciju proizvodnje i da je namenska na dan fabrike pustila u rad opremljene hale i mašine, zaista možemo da govorimo o svetloj budućnosti ove fabrike koja trenutno zapošljava 650 ljudi i ima stabilne ugovore.

Namenska je izvozno orijentisana i najveći deo proizvoda je za inostrano tržište, a koliko su naši proizvodi traženi govori i činjenica da namenska na sajmu naoružanja u Abu Dabiju potpisala direktan ugovor, dakle bez posrednika, sa Emiratima, što je naravno izuzetno značajno za nas.

Dakle, danas kad je samo 2017. godine ostvarilo dobit od 137 miliona evra i u odnosu na prethodne decenije kada je izuzetno teško poslovala, bila gubitaš i praktično pod stečajem, ovo su izuzetni rezultati.

Saradnja i ugovori sa Ministarstvom odbrane omogući će da se kroz realizaciju novih projekata za Vojsku Srbije zapravo postane nosilac objedinjavanja namenske industrije Srbije.

Ono što predviđa ovaj Predlog zakona i što je veoma značajno je da se izvrši konverzija svih potraživanja koja su nastala do decembra 2016. godine, što je izuzetan potez jer bi se rasteretilo poslovanje i oslobodili svih dugova koji opterećuju ove naše fabrike. Napominjem da namenska, inače, od 2014. godine isplaćuje svoje obaveze u smislu samodoprinosa koje je dugovala.

Takođe je predviđeno da se u paketu reši društveni kapital i obaveza prema poveriocima, što naravno prepoznajemo kao izuzetno veliku šansu za fabriku TMO u Trsteniku. Državni poverioci konvertuju potraživanja po osnovu glavnice sa stanjem na dan 31.12.2016. godine i otpisuje se dug po osnovu kamata proizvođaču naoružanja i vojne opreme koji pripadana grupaciji. Kada govorimo o grupaciji fabrika koje pripadaju sistemu odbrambene industrije nadam se da će se gospodin ministar nadovezati i potvrditi da će i fabrika tehnološko-metaloške obrade u Trsteniku konačno i zvanično priključiti i pripasti ovoj porodici zbog svog izuzetnog značaja za odbrambenu industriju.

Obrazovanje šire skupine fabrika pod krovom grupacije odbrambene industrije doneće izuzetna rešenja za ovu grupu. Ovom prilikom mislim naravno na unapređenje kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme u skladu sa programom, o čemu govori član 41. stav 1. odnosno finansijska injekcija koju smo imali prilike da vidimo i u toku prethodne godine koja se odnosila na podršku modernizacije i nabavku nove opreme za fabrike namenske industrije. Očekujemo naravno da ovakva podrška se nastavi i u narednom periodu.

Zbog svega navedenog i značaja za stanovnike opštine Trstenik i radnike ove fabrike, zbog svega onoga što doneti razvoj ove fabrike za opštinu i za čitav region, ja ću sa zadovoljstvom podržati ovaj Predlog zakona u danu za glasanje. Hvala vam.
Hvala predsedavajući.

Povređen je član 107. Poslovnika. Naime, prethodni govornik je povredio dostojanstvo Narodne skupštine, dostojanstvo građana, ali i vređe inteligenciju svih građana i narodnih poslanika izrekavši ovakve reči.

Kada govorimo o tome kako se utvrđuje odgovornost, mi zaista prepuštamo nadležnima da utvrde i šta se dešavalo sa fabrikom „Petoletka“, da li su stizale subvencije Republike Srbije u iznosima koji su milionski, a za to vreme se gomilali dugovi dok je moj prethodni govornik bio u nadzornom odboru i sve to aminovao. Isto tako prepuštamo nadležnima da utvrde, ne donosimo paušalne zaključke šta je sa 54 miliona iz Fonda, u koji su stizali u predizbornoj kampanji 2012. godine, mesec za mesec. To su bili milioni građana Republike Srbije za koje nije utvrđeno na šta su potrošeni, ali mi ne donosimo paušalne ocene, nego prepuštamo nadležnima da to odgovore.

Kada govorimo o 1999. godini, još neki bi trebali da kažu gde su se nalazili, da li su branili zastavu i budućnost naše zemlje ili su se pozivali na prigovor savesti, a znamo pouzdano da umeju da barataju oružjem, jer su u raznim lovačkim društvima.

Dakle, to su sve neki odgovori koje mi zahtevamo ovde, ali hajde da ne iznosimo paušalne ocene, nego da nadležnima prepustimo i da govorimo o zakonu danas koji znatno unapređuje i poslovanje namenske industrije i fabrike TMO, ali o tome je naravno reč, jer se radi o Trsteniku i o razvoju cele naše zemlje. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 107, ponovo dostojanstvo Narodne skupštine, jer je moj prethodni govornik pokušao da obmane javnost iznošenjem delimičnih činjenica ili neistina.

Kada je reč o fabrici „Prva petoletka“, ja bih podsetila da je fabrika primila blizu 30 miliona sredstava Fonda za razvoj koji su bili namenjeni unapređenju proizvodnje, bez ikakvog plana o trošenju, bez nabavke bilo koje mašine. Najmlađa mašina je bila starija od mene, znači, 30 godina minimum. Za sve to vreme samo su otpušteni radnici, osim u kampanjama kada su na silu zapošljavani mahom režijski radnici. Dakle, fabrika je za sve to vreme, dok je u Nadzornom odboru sedeo i moj prethodni govornik i njegova uža rodbina i ostali članovi URS-a i sve to ćutke gledali i aminovali, napravila dugove od 120 miliona evra. Kada su istekli svi rokovi privatizacije, koju je inače Dinkić zadao, koju smo mi samo produžavali, ispostavilo se da su dugovi tri puta veći od vrednosti same fabrike. U zakonskim okvirima i onome što je moglo da se uradi, urađeno je jedino moguće to da su radnici preuzeli fabriku, da su se okupili i sada već dve godine posluju pozitivno, plaćaju i struju i vodu i poreze i doprinose, sve ono što fabrika nikada nije plaćala.

Ono što nas je najskuplje koštalo je kampanja tadašnjeg predsednika opštine, odnosno mog prethodnog govornika, koji je sve vreme govorio pogrdno i o Trsteniku i o fabrici, čak postoji i jedan članak u novinama „Kamen oko vrata državi“, koštao je 144 hiljade dinara novca građana Trstenika. Nisam sigurna da bi se oni složili da toliko košta članak „Kamen oko vrata državi“, a koliko je zapravo koštao i opštinu Trstenik i radnike „Petoletke“, tek će vreme da pokaže. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 4. zakona o planskom sistemu koji za cilj ima definisanje svrhe planskih dokumenata.

Dokumentima se naravno postavljaju ciljevi u radu i zadaju prioriteti, planiraju se mere i aktivnosti kako bi se ulagalo u sve naše krajeve i postizalo ravnomerno razvijanje svih naših krajeva.

Realistični planovi su zapravo i pokazatelji i odraz odgovornog i ozbiljnog odnosa države prema razvoju svih, a naročito nerazvijenih krajeva u Republici Srbiji.

Promišljenom, domaćinskom planiranju uz analizu prilikom donošenja odluka i postavljanje jasnih ciljeva, je zapravo ključ kao i raspodela raspoloživih sredstava koje imamo u budžetu.

Cilj je naravno da obezbedimo održiv rast i razvoj i da sve vreme pratimo i insistiramo na odgovornosti tokom ovog procesa planiranja i realizacije ciljeva. Planovi se odnose i na obnovu i na izgradnju postojeće infrastrukture kako bismo obezbedili povezivanje u regionu kao preduslov za stvaranje povoljnog privrednog ambijenta i privlačenje investitora. Mi moramo da hvatamo korak sa svetom, sa modernim tehnologijama, moramo biti konkurenti u ovom takmičarskom okruženju i u trci za investitore.

Svaki segment u reformama koje su sprovođene u proteklom periodu je zapravo bio korak ka modernizaciji ka oporavku i ka stvaranju uslova za kvalitetniji život svih naših građana u Republici Srbiji. Građani su svaki put nedvosmisleno rekli da jedino politika SNS moguća i realna i svaki put dali podršku upravo SNS i Aleksandru Vučiću. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo poslanici, podnela sam amandman na član 2. Zakona o planskom sistemu koji za cilj ima dodatno definisanje pojmova koji su upotrebljeni u ovom predlogu.

Ukoliko govorimo o kreiranju javnih politika, zaista moramo ovom procesu da pristupimo sistematski i tako što ćemo obuhvatiti sve oblasti i obratiti pažnju zaista na sve regione i ravnomerno uložiti u njih.

Ono što je bilo neophodno je da Republika pripremi preduslove, kao što su politička i ekonomska stabilnost, i činjenica je da je Srbija u ovom procesu koji je sprovela zaista prepoznata i uživa veliki ugled u svetu i naši rezultati su svuda priznati i cene se. Uveliko se radi na usklađivanju našeg zakonodavstva sa tekovinama EU i na sprovođenju reformi koje imamo u našoj zemlji u proteklih nekoliko godina.

Veoma je bilo važno pripremiti uslove kako bi investitori prepoznali da je naša zemlja povoljan ambijent za ulaganje i da smo spremni da razvijamo našu privredu i otvaramo radna mesta. Opremaju se industrijske zone u svim krajevima naše zemlje, ali se i istovremeno radi na pripremanju infrastrukture koja je zaista bila zapuštena i nedostajala u mnogim krajevima.

Akcenat je upravo na nerazvijenim područjima, na onim delovima naše zemlje u kojima su godinama samo zatvarani pogoni, zatvarana radna mesta, u kojima su se objekti urušavali, u kojima su sistemi bili neefikasni, zastareli i prevaziđeni.

Konkretno, u Trsteniku se zaista u ovom momentu mnogo ulaže od strane Republike i to je ono što nam je nedostajalo. Samo u ovom momentu se izvode radovi na tri škole u vrednosti od 75 miliona dinara. Do kraja godine ćemo imati još dve. Ulaže se u objekte vrtića, regionalne puteve. Trenutno preko 25 miliona dinara. Samo industrijska zona, stekli su se uslovi da je opremimo i pripremimo za investitore. Prethodna vlast nije imala volje ili umeća ili sposobnosti da uopšte reši problem imovinskih odnosa, a kamoli bilo šta drugo. Sada želimo da u dogovoru sa našim građanima radimo po prioritetima, čitave godine, da dobro sarađujemo sa Vladom Republike Srbije i obezbedimo sve ono što je nedostajalo.

Lako je raditi stihijski u predizbornoj kampanji, zaduživši opštinu za nekoliko stotina miliona dinara, ali mi želimo da radimo svake godine, cele godine i da upravo zajedno sa našim građanima kreiramo politiku kako bi to svima bilo na koristi i kako bismo mogli da se razvijamo. Hvala.
Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, dame i gospodo poslanici, podnela sam amandman na član 3. Zakona o planskom sistemu, koji za cilj ima dodatno definisanje upravljanja javnim politikama.

Kada govorimo o kreiranju planova za razvoj naše zemlje, veoma je važno da razvijamo i mehanizme za praćenje učinka i da veoma racionalno planiramo i racionalno koristimo raspoložive resurse.

Neophodno je da maksimalno iskoristimo potencijale kojima raspolažemo, kao i da iskoristimo raspoloživa sredstva na adekvatan način kako bi naši rezultati bili što bolji i što vidljiviji.

Kroz kreiranje politike mora se voditi računa o tome da se obuhvate sve oblasti, svi krajevi naše zemlje, svi građani, kako bi se pružila šansa svim našim okruzima i svim regionima da se ravnomerno razvijaju i upravo je to politika koju u ovom momentu u mandatu Aleksandra Vučića sprovodi SNS, gde se šalje poruka da je cilj da se ravnomerno razvija naša zemlja, da se ulaže u infrastrukturu svih krajeva, da se otvaraju nova radna mesta i da se pruži šansa da se mladi ljudi zapošljavaju, da se spreči odlazak mladih i da se spreči osipanje naših gradova i opština.

Temelji su postavljeni kroz obezbeđivanje stabilne finansijske i političke situacije i sada se radi na razvoju infrastrukture i privlačenju investitora. Fabrike se otvaraju u svim okruzima, i u Rasinskom, i u Raškom, i u Nišavskom i kada govorimo o novim radnim mestima, veoma je važno da obezbedimo našim građanima priliku da pošteno zarađuju i pošteno žive od svog rada.

Kada je u pitanju opština Trstenik, samo u namensku je uloženo 3,5 miliona evra, u otvaranje i osposobljavanje novog pogona i nabavku novih mašina i očekujemo da, kada ova proizvodnja zaživi, tu bude uposleno dosta novih radnika.

Veoma je važno i da lokalne samouprave budu kooperativne, da sarađuju i da zajednički rade na stvaranju uslova za dovođenje investitora i za razvoj, jer smo zaista svedoci da smo mnogo vremena izgubili i mnogo šansi propustili u prethodnim vremenima kada su naše opštine i gradove vodili ljudi koji su bili inertni, nesposobni i nezainteresovani za sarađuju, koji su samo vodili politiku sukoba i slali poruku da možda i nije potrebno njihovim regionima da se razvijaju.

Građani su svaki put kada su odlučivali nedvosmisleno rekli da politika SNS nema alternativu i dali podršku Aleksandru Vučiću da sve to sprovodi. Hvala.