Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Milena Turk

Milena Turk

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem, predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, na jučerašnjoj sednici smo imali priliku da čujemo ekspoze mandatarke Ane Brnabić, okvirni plan rada buduće Vlade, ali i da sumiramo dosadašnje rezultate.

Ovo je prilika da podvučemo crtu i da sagledamo efekte dosadašnjeg rada, ali i prilika da nastavimo sa programom koji je dosadašnja Vlada imala, da nastavimo kontinuitet, jer je upravo ova politika dobila najveću podršku građana. Odgovorni smo pred tim građanima, koji su nedvosmisleno podržali politiku koju vodi Aleksandar Vučić, koji su jasno rekli da je ovo jedini put, uprkos teškim merama koje su bile preduzete, da je ova politika jedina realna i moguća i da, prosto, nema alternativu.

U ekspozeu se navodi da su ciljevi Vlade ekonomski razvoj i stabilnost, i zaista bih se složila da su ovo ključne reči, jer kada govorimo o stabilnosti, to je, zapravo, preduslov za razvoj, za podsticanje ulaganja, sigurnost za investitore i garant održivosti. Fokus je jačanje međunarodnog položaja Srbije, ali isto tako je i cilj da Srbija postane jaka, ekonomski razvijena zemlja koja će uživati ugled i poštovanje u svetu i u kojoj se može pristojno živeti.

Pred nama su brojni izazovi. Sigurno je da neće biti lako u narednom periodu, ali je isto tako je jasno da Srbija mora imati snage i biti dovoljno jaka da se sa ovim poteškoćama izbori. Nastaviće se održavanje dobrosusedskih odnosa, podsticanje dijaloga, podsticanje partnerstva i Srbija će nastaviti da pokazuje da je spremna da bude lider u regionu.

Kada je reč o ekspozeu, istakla bih važnost toga što je akcenat stavljen na infrastrukturu, govorim naravno o Moravskom koridoru, koji će povezati Pojate i Preljinu, i čija se izrada projektne dokumentacije očekuje, jer je infrastruktura preduslov za investitore. Oni očekuju spremnu infrastrukturu, lokalnu samoupravu koja će sarađivati i spremne kadrove.

Jedan od prioriteta Vlade je takođe ulaganje u odbrambenu industriju, u namensku industriju. Samo je namenska u Trsteniku, u proteklih par meseci, dobila 3,5 miliona evra za nabavku novih mašina, što je naravno izuzetna mera, izuzetan podsticaj i obezbediće modernizaciju i razvoj proizvodnih kapaciteta, veću konkurentnost, potražnju proizvoda, ali isto tako priliku za nova zapošljavanja.

Što se poljoprivrede tiče, takođe, pozdravljam meru pomoći proizvođačima da im se obezbedi plasman na strana tržišta i ulaganje u prerađivačke kapacitete. Činjenica je da mi imamo izuzetno kvalitetne proizvode, ali je važno da im povećamo cenu kroz prerađivačke kapacitete. Udruživanje je, takođe, nešto na šta je stavljen akcenat, jer će se postići bolja cena i konkuretno za poljoprivrednike.

Istakla bih još jedan veoma značajan rezultat Ministarstva poljoprivrede, jer je u prošlom mandatu donet Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, i prvi put su prepoznate potrebe kalemara. U ovom zakonu je stvoren zakonski okvir za podsticaje kalemarima, što je izuzetno značajno za kalemare opštine Trstenik. Zaista pozdravljam ovu meri i zahvaljujem se ministru Nedimoviću što je imao sluga i osluškivao potrebe i sugestije kalemara. Naravno, opredeljena su sredstva u budžetu i pravilnik je objavljen, gde su kroz mere i uslove koji su propisani, obezbeđena sredstva koja će subvencionisati proizvodnju lozno-sadnog materijala, sertifikaciju i ekonomsku proizvodnju.

Dakle, prvi put u ovom mandatu su kalemari dobili svoje mesto i prepoznata je ova proizvodnja. To će naravno doprineti očuvanju domaćih sorti, što je izuzetno važno.

Na kraju, dužni smo građanima, koji su dali podršku ovakvoj politici, da budemo dosledni i uporni, da postižemo rezultate, da budemo efikasni. Dužni smo da, zarad građana, koji su uprkos teškim merama, ovoj politici dali podršku da postižemo dobre rezultate, da stvaramo dobar poslovni ambijent, da privlačimo investitore i da zaštitimo naše interese i granice na najbolji mogući način.

Tim kvalitetnih ljudi, koji je predložila gospođa Brnabić, je zasigurno odlična postava koja će svojim iskustvom doprineti realizaciji ovog programa i u Danu za glasanje podržaću ovakav sastav Vlade. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Reklamiram povredu Poslovnika član 109, gde je poslanik izneo uvredljive izraze. Radi se o uvredi dostojanstva Narodne skupštine, iznošenjem laži i neistina, jer kada je reč o opštini Trstenik, dok je moj prethodni govornik bio na mestu predsednika opštine novčana naknada za nezaposlene porodilje u iznosu od 10.000 dinara je kasnila…

(Narodni poslanici opozicije negoduju.)

Pričam samo o povredi Poslovnika, jer je on rekao da ne radimo na demografskim…
Dakle, novčana pomoć za porodilje je kasnila tri i šest meseci. Danas je ona povećana za 50% i ne kasni ni jednog jedinog dana. To je politika koju vodi SNS.
Što se radi o podršci učenicima koji predstavljaju Trstenik i Republiku Srbiju, mi izuzetno rado dajemo podršku ovakvim đacima i apsolutno je neistina izneta. Ne tako davno, moj prethodni govornik se preko medija i ambasada nudio za ministra poljoprivrede u prošloj Vladi, pa možda treba da očekujemo i u narednim danima do izbora Vlade slične ponude i reklame u novinama. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, ono što se postiže ovim predlogom je usaglašavanje ovog zakona sa Zakonom o planiranju i izgradnji, Zakonom o javnoj svojini. Uvodi se i red u sistem vodenih površina, u kome je činjenica da je bilo dosta problema, a činjenica je i da se ovde obavlja veliki broj privrednih delatnosti.
Nakon poplava 2014. i 2016. godine, iskustva koja su bila stravična za čitavu Srbiju su implementirana u ovaj Predlog zakona, počev od uređivanja slivova i podela vodnih područja, koja se sad ne vrši prema administrativnoj podeli, nego upravo na slivove. Smanjenje rizika od poplava je upravo cilj i zadatak ovog zakona na teritoriji cele Srbije i odnosi se na planiranje, izgradnju, sanaciju, ali i održavanje svih vodnih objekata koji treba da posluže u odbrani od poplava. Za ovu namenu su predviđana velika sredstva, naravno, iz budžeta Republike Srbije, ali i predviđena sredstava koja će doći iz donacija i iz EU. Propisana je obaveza donošenja plana upravljanja vodama i granica vodnih prostora, što će, naravno, obezbediti i objekte koji se grade na obalama.
Što se tiče člana 61, koji bih posebno istakla i koji je značajan za nas koji smo u poplavama pretrpeli veliku štetu od bujičnih reka, ovaj član uređuje odbranu od erozija i od bujičnih voda. Obzirom da dolazim iz opštine Trstenik gde je LJubostinjska reka na pravila veliku štetu, budući da je bujična poplava i da je projekat koji je bio namenjen uređenju njenog korita iz 1987. godine, jasno je zašto je ovako važno da se ova oblast koja je veoma kompleksna stavi pod nadležnost Republike.
Kada je u pitanju obaveza prečišćavanja otpadnih voda, ovde imamo usklađivanje koje je u većoj meri našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i upravo podzakonski akti koji će biti donošeni će doprineti usklađivanju i sa direktivama o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda i direktivama o proceni i upravljanju rizicima od poplava.
Dakle, sledi nam donošenje podzakonskih akata koji će dodatno urediti ovu oblast i uvezati saradnju Ministarstva poljoprivrede, zaštite životne sredine i Ministarstva zdravlja. Naravno, u ovom predlogu zakona se predviđa i pojačanje inspekcijskog nadzora, pokretanje postupaka, ali i sprovođenje kaznenih mera.
Kada je u pitanju Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je takođe veoma važan u opštini iz koje dolazim, opštini Trstenik, preko 50% stanovništva se bavi upravo poljoprivredom i zato je ovo veoma značajno. Upravo ovaj zakon stavlja u žižu interesovanja interese poljoprivrednih proizvođača.
Ovim zakonom će se otkloniti sve barijere ili sve blokade koje su stajale na putu korišćenja predpristupnih fondova koji su nam na raspolaganju. Cilj je upravo obezbeđivanje uslova da ove fondove naši proizvođači koriste. Naravno, ovaj zakon će doneti kontrolu i transparentnost u sprovođenju procedura, što je takođe veoma važno. Ali, ja bih se osvrnula na ono što smo imali prilike da čujemo danas, ranije u toku dana, u raspravi. Ono što je dolazilo od nekih predstavnika opozicije, naročito, između ostalih, od jednog samokandidovanog ministra poljoprivrede koji se za ovu poziciju kandidovao i preporučivao preko različitih medija i preko ambasada. Naime, važno je da znamo kako je funkcionisala lokalna samouprava koju je on vodio, čisto zbog kredibiliteta ove osobe koja vrlo često kritikuje, a vrlo malo predloga ima.
Dakle, u Trsteniku je budžetom bilo predviđeno 27 miliona za podsticanje plasteničke proizvodnje, proizvodnja maline i kupina. Na osnovu velikog broja primedbi građana na regularnost rada komisije izvršena je revizija, dakle, formirana je nova komisija koja je revidirala svu dokumentaciju koja je preneta. Ispostavilo se da je 30% svih prijava bilo neregularno, dakle, to je ogroman broj, preko 30%. Ispostavilo se da je bilo čak i zloupotreba u smislu da su plastenike dobijali ljudi bliske vlasti, što u smislu rođačkih veza, što u smislu političkih veza, da su plastenike dobijali supružnici, da su plastenike dobijali oni koji su ih kasnije prodavali, da su ih dobijali ljudi koji su ih već dobijali nakon poplava, tako da se samo pitam da li su ove mere bile namenjene onima koji, citiram, jedva sastavljaju kraj sa krajem ili onima kojima je potrebno osnaživanje.
Još jednom ću se vratiti na Zakon o podsticajima u poljoprivredi. Izuzetno me raduje što će se odnositi na unapređenje konkurentnosti i što će poseban akcenat staviti na mlade proizvođače i na mlade prerađivače i što će njima biti obezbeđeni grantovi i bespovratna sredstva kao i start-ap krediti.
U Danu za glasanje ću podržati ove predloge.
Zahvaljujem predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici je jasan pokazatelj volje i spremnosti države da nasilju bilo koje vrste stane na put. Ovakav predlog zakona šalje jednu jasnu poruku nulte tolerancije na nasilje, onako kako to Istambulska konvencija i nalaže.
Ovaj Predlog zakona unosi brojne izmene koje su donete u cilju prepoznavanja i podrške i pomoći žrtvama nasilja. Pravila nema kada su u pitanju žrtve nasilja, ni kada je u pitanju obrazovanje, ni kada je u pitanju imovinsko stanje, ili starosna dob. Dakle, svi se možemo naći u toj situaciji i zato je veoma važno da pošaljemo jasnu poruku da je nasilje društveno neprihvatljivo i da je zakonski sankcionisano.
Cilj će se postići kroz podršku i osnaživanje žena da o nasilju progovore, ali ovom merom koja se propisuje zakonom, a to je udaljenje nasilnika iz kruga porodice, time će žena imati mogućnost da objektivno sagleda celu situaciju i da uz pravnu pomoć koja će joj biti pružena, donese odluku o daljim postupcima a bez pretnji i smetnji od strane nasilnika.
Do sada su uočene manjkavosti u smislu dugotrajnosti procesa koji su vođeni, kao i situacija da tužilac odustane od gonjenja u situacijama kada se žrtva povuče. Ako uz to dodamo i teškoće u dokazivanju i nespremnost svedoka da sarađuje, jasno je zašto je ova oblast ovako osetljiva. Zato je izuzetno značajna ova mera udaljenja nasilnika. Sam broj prekršajnih postupaka je neznatan, a postoji nesrazmera između broja prijavljenih slučaja nasilja i samih sudskih odluka.
Imajući u vidu sve ove sugestije koje su došle i od nadležnih stručnih organa i od nevladinih organizacija, formiran je ovaj zakonski propis koji je donesen u cilju maksimalne podrške žrtvama.
Ovim zakonom će se urediti i sva problematika ove jako osetljive teme i jasno će se definisati ovlašćenja i nadležnosti svih državnih organa, hitnost delovanja i blagovremenost delovanja.
Prvi put u ovom zakonu imamo da se nasilje može vršiti nečinjenjem tj. zapuštanjem maloletnog lica i nedavanjem izdržavanja. Dakle, važno je da je proširen taj krug lica kojima može biti pružena zaštita.
Takođe, zakon predviđa koordinisano delovanje između policije, sudova, tužilaštava, centara za socijalni rad i to je veoma značajno, jer je ovom prilikom to urađeno zakonom a ne protokolom.
Ujedno je predviđena i specijalizovana odluka za svaku od ovih karika u lancu, što je izuzetno značajno.
Ono što bih takođe istakla je i predviđena kazna za neprijavljivanje nasilja i nepostupanje po hitnom postupku i svako saznanje i sumnja da nasilje postoji i da postoji uopšte opasnost od nasilja znači i obavezu prijavljivanja i zato moramo da podignemo svest o ovoj temi da kroz medije potenciramo i ohrabrimo ljude da o nasilju progovore.
Zakon predviđa takođe o organizovanje saveta za sprečavanje nasilja u porodici koji će organizovati Vlada Republike Srbije i biće zadužen za koordinaciju i da praćenje primene ovog zakona.
Želimo da pošaljemo poruku nulte tolerancije na nasilje upravo nasilniku, da će takvo ponašanje biti sankcionisano i da je zaista neprihvatljivo i upravo ta mera udaljenja nasilnika govori u prilog ovoj činjenici. Žrtvi će takođe biti pružena besplatna pravna pomoć i ostale mere podrške u smislu osamostaljivanja.
Ja sam sigurna da će uz ovakav zakon i odgovarajući protokole koji budu doneseni uz pristupnost bazama podataka, podizanje svesti, uz podršku medija biti moguće da se sa ovim problemom izborimo i da mu zajednički stanemo na put. Zaista ću i kao žena i kao član Odbora za ljudska i manjinska prava sa zadovoljstvom podržati ovaj zakon. Hvala.
Zahvaljujem predsednice.
Odbor za kulturu i informisanje je onako kako to propisuje Poslovnik o radu Narodne skupštine i u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima pokrenuo postupak za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Objavljen je javni poziv za kandidaturu i utvrđen je konačni predlog dva zajednička kandidata sa kojima je naravno obavljen i razgovor.
Ovim su se stekli uslovi da se članovi Saveta Regulatornog tela za elektronske medije izaberu i to na period od pet godina. Time će Regulatorno telo za elektronske medije moći da radi na unapređenju kvaliteta i raznovrsnosti usluga, kao i da doprinosi očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja, kao i zaštiti korisnika usluga elektronskih medija.
Sigurna sam da će Savet regulatora, za čije članove su predloženi ljudi od struke, dostojno obavljati funkciju koja im je poverena.
Međutim, danas mnogo više slušamo o cenzuri i to od onih koji su cenzuru i izumeli i primenjivali, naročito u lokalnim sredinama gde su koristili svu moć koja im je bila na raspolaganju.
Biti član SNS i delovati iz opozicije u opštini Trstenik značilo je živeti u medijskom ratu. To je značilo da se vaše izjave, saopštenja, konferencije šalju u opštinsku službu na kraćenje, na izvlačenje iz konteksta i obesmišljavanje ako uopšte i dožive da budu emitovane. Lično sam bila prozivana imenom i prezimenom i moje saopštenje je uredno zavedeno u Televiziji Trstenik, ali nikada nije emitovano i nisam dobila priliku ni da demantujem, ni da obrazložim, ni da se čuje moje mišljenje.
Budžet Televizije Trstenik je do 2012. godine je iznosio 12 miliona dinara, a onda je naprasno povećan na 30 miliona dinara. Plate zaposlenih i sva davanja su finansirana direktno iz opštinskog budžeta. Čisto poređenja radi, za poljoprivredu i privredu zajedno izdvajano je svega dvadesetak miliona. Toliko o tome koliko je medijska slika bila važna opštinskom rukovodstvu.
Dva puta je opstruirana privatizacija televizije tako što je licitirano do basnoslovnih suma i cilj jedini je bio da privatizacija propadne.
U toku predizborne kampanje 2016. godine korigovane su cene usluga, tako da određene političke stranke dobiju više prostora za reklamiranje, a pojedine stranke se potpuno demotivišu. Konkretno, u jeku kampanje cene spotova su smanjene 17 puta kako bi jedina politička stranka u Trsteniku koja je imala te spotove mogla da dominira na televiziji.
Da li je moguće da je urednica televizije bila ujedno i odbornica tadašnjeg URS i da li je ona objektivno mogla da radi svoj posao? To je pitanje za neke druge.
Kada su u pitanju komentari da funkcioneri izlaze iz frižidera, postoji jedna šala u opštini Trstenik gde se kaže da se predsednik opštine toliko pojavljivao u informativnim emisijama od prve do poslednje vesti da je komotno mogao i prognozu da nastavi da čita.
Televizija je 2016. godine ostala sa pet miliona dinara duga, a samo za emisionu tehniku oko 800.000 sa blokiranim računima od strane poreske uprave. Dakle, to su rezultati jedne politike koja cenzuru uopšte ne poznaje u opštini Trstenik.
Dakle, podržaću u glasanju nove članove Regulatornog tela za elektronske medije i pratiću rad i delovanje ovog Saveta. Sigurna sam da će ovaj Savet Regulatora dostojno obavljati funkciju koja mu je poverena i da će vršiti nadzor u skladu sa svojim ovlašćenjem i stati na put ovakvim pojavama. Hvala.
(Miroslav Aleksić, s mesta: Replika!)
(Marko Atlagić, s mesta: Nije spomenut.)
Zahvaljujem, predsednice.
Obzirom da dolazim iz opštine Trstenik, smatram da je moja dužnost i obaveza da predstavim svoje sugrađane u najboljem mogućem svetlu i da se borim za interese građana opštine Trstenik.
Kad smo već kod zapošljavanja, supruga mog prethodnog govornika je voditelj na toj televiziji trsteničkoj i to kao učiteljica. Da ne pominjem neke ostale…
(Balša Božović, s mesta: Poslovnik!)
Pa je ova televizija u kampanji popularno nazivana i „Total URS TV“, jer smo samo o tome mogli da slušamo.
Što se tiče ostalog zapošljavanja, da li treba da pominjem tasta i taštu i ostale rodbinske veze?
Mislim stvarno, da li treba da idemo toliko daleko u prozivkama i da kažem da je tašta mog prethodnog govornika bila na čelu “Prve petoletke“, da je tast bio na čelu Nacionalne službe za zapošljavanje, da je to bila jedna porodična mreža koja je u Trsteniku vladala, pa je Trstenik nazivan i kneževinom? Ja mislim da tome zaista treba da stanemo na put. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ovaj amandman ne prihvati jer će stanovnici gradova i opština moći da osete mnogo veći napredak i razvoj tamo gde se rukovodstvo opština ponaša odgovorno i domaćinski, čak i sa smanjenjima, a ne kao što je do sada rađeno, sa rasipanjem.
U Trsteniku se, na primer, više ne radi samo predizborni asfalt, već se radi infrastruktura po prioritetima i po predlozima građana. Jedan od predlagača amandmana je bio na poziciji predsednika opštine Trstenik i za to vreme je iz budžeta opštine odvajano 30 miliona dinara za finansiranje rada televizije, a za poljoprivredu i privredu zajedno svega 20-ak miliona, za marketinšku agenciju „Stratkom“ reklamiranje opštine 280.000 dinara mesečno. Dok je bio na čelu direkcije u predizbornoj kampanji 2012. godine napravljen je dug od 60 miliona dinara, koji opština i danas vraća. U ovoj kampanji za ove izbore – sto miliona dinara duga.
Kad smo već kod doma zdravlja, po kadrovskom planu, u Domu zdravlja u Trsteniku ima 14 sestara viška i preko tog broja devet sestara je plaćeno iz budžeta opštine Trstenik. Ja sam sigurna da svih 1.500 građana koji podržavaju ovu listu i ovaj program podržava i ovaj način raspodele budžeta, ali većina građana je rekla da želi odgovorno i domaćinsko poslovanje i sigurna sam da će i sa ovim smanjenjem građani osetiti da se mnogo više postiže. Hvala vam.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava je izazvao dosta polemike i u proteklim mesecima i u protekla dva dana, posebno zato što je prvobitni predlog bio dosta drastičniji od ovog koji je danas pred nama.
Naravno da mi nije drago što je zemlja uopšte u poziciji da mora da poseže za ovom merom, ali u situaciji kada se država suočava i sa teškoćama i sa izazovima, svi moramo da budemo svesni da moramo da podnesemo deo tereta.
Ono što je pohvalno i što sam pratila u proteklom periodu je upravo proces koji je prethodio formulisanju ovog predloga, a to je proces rasprave, proces podnošenja predloga, kritika, sugestija i koji je upravo i doveo do jednog balansiranog procesa i upravo je taj konstruktivni dijalog između Ministarstva lokalne samouprave i Ministarstva finansija, sa jedne strane, i samih predstavnika lokalnih samouprava, sa druge strane, doveo do teksta zakona koji predstavlja kompromis između onoga što je bio zahtev MMF i onoga što su predlagali predstavnici stalne konferencije gradova i opštine i NALED-a.
Uz razumevanje za izazove i teškoće sa kojima se suočavaju lokalne samouprave doneto je jedno kompromisno i prihvatljivo rešenje u kome se predlaže da se opštinama prihodi smanje sa 80 na 74%, odnosno za gradove 77%.
Ono što bih takođe istakla je razvojna mera koja je najavljena i koja predviđa mogućnost prenosa sredstava sa republičkog nivoa na lokalni nivo, i to znači da one lokalne samouprave koje imaju razvojne, odnosno kapitalne projekte mogu da računaju na sredstva. Dakle, ima mogućnosti da se povećaju namenski transferi.
U opštini Trstenik, iz koje dolazim, se nešto slično već i realizuje. U toku je izgradnja magistralnog puta kroz Topanju, čija je vrednost 120 miliona dinara, naravno to finansira Republika Srbija, i to je od izuzetnog značaja za stanovnike opštine Trstenik.
Takođe, za sledeću godinu je u planu izgradnja kružnog toka u vrednosti od 70 miliona dinara, takođe sredstvima Republike. Da ne pominjem ostale projekte koji su finansirani u proteklih par meseci, sanacija klizišta u vrednosti od 15 miliona, sanacija tri škole 30 miliona, a sve to sredstvima Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, dalje sanacija hala sportova, pružni prelazi, tako da je to sve izuzetno značajno za opštine, kao što je opština Trstenik.
Takođe, lokalne samouprave će i dalje biti motivisane da ulažu u privredu, da pomažu preduzetnike i da ulažu u svoj lokalni ekonomski razvoj, jer je to upravo ono gde će oni povećavati svoje budžete.
Ovo govorim zato što bih želela da navedem jedan primer iz opštine Trstenik, gde su se radnici fabrike „Prva petoletka“ organizovali, uložili jednake udele, delove svojih otpremnina, po 500 evra su uložili da bi se organizovali i zakupili objekte i opremu fabrike i nastavili proizvodnju bez ijednog dana prekida. Fabrika posle godina propadanja prvi put redovno izmiruje sve svoje obaveze i prema državi i prema radnicima. Dakle, redovno isplaćuju pune poreze i doprinose i u ovom trenutku zapošljava 900 radnika, što je za našu opštinu izuzetno značajno.
Dakle, samo prošlog meseca je 15 miliona dinara iznosilo ono što pripada državi, dakle porezi, i lako je izračunati koliko od toga ostaje opštini. Moram još jednom da naglasim da je u proteklim godinama „Prva petoletka“ primala subvencije, istovremeno poslovala negativno i sa 17.000 radnika došla na 1.700. Danas ona zapošljava 900 radnika i redovno izmiruje poreze i doprinose. Dakle, posluje samostalno, bez ikakve pomoći države, što znači da su promene i te kako moguće.
Pozitivan primer je takođe i namenska industrija u Trsteniku, koja posluje samostalno, redovno isplaćuje i izmiruje sve svoje obaveze i prema radnicima i prema državi i od sopstvenih sredstava kupuje nove mašine.
Kada su u pitanju uštede u lokalnom budžetu, što bih želela da istaknem, svako rukovodstvo koje iole želi da se ponaša domaćinski, odgovorno i promišljeno mora realno, iskreno, da sagleda svoje rashode i da odluči koji su to nepotrebni i nedopustivi. Nedopustivo je da se u opštini Trstenik nasipaju putevi bez faktura, nedopustivo je da se finansiraju marketinške agencije, da popravke opštinskih vozila iznose trostruko više nego što je vrednost tih vozila. Imam konkretan primer gde je popravka popularnog „Stojadina“ plaćena 120 hiljada dinara. Ja se ne razumem naročito u automobile, ali čini mi se da to itekako prevazilazi vrednost samog vozila koje je vlasništvo opštinske uprave.
Imajući sve ovo u vidu, u danu za glasanje ja ću podržati ovaj predlog. Hvala vam.
Zahvaljujem predsedavajućem.
Dame i gospodo narodni poslanici, čast mi je da govorim na ovu temu u danu kada raspravljamo o Predlogu programa rada Vlade u budućem mandatu i o predlogu kandidata za ministre u budućoj Vladi.
Imali smo prilike da čujemo zaista iscrpan, detaljan i opširan ekspoze i program rada Vlade u kome je segment po segment razmotrena svaka tema koja je od suštinske važnosti za Srbiju. Uporedo sa ovim programom, prikazan je i niz rezultata koji su postignuti i koji govore o tome da smo na dobrom putu. O toj činjenici govori i podatak da smo na ovim izborima dobili izuzetno veliku podršku građana upravo za reforme i za tempo kojim se kreće Srbija. Za svaki od ovih segmenata, privreda, poljoprivreda, Kosovo i Metohija, evropske integracije, infrastruktura, predloženi su ljudi koji su ljudi zavidnih biografija, velike stručnosti, iskustva. Sigurna sam da će ovakav tim biti dosledan u sprovođenju ovakvog programa Vlade. Međutim, bez obzira na impresivne biografije, svi ministri u Vladi će biti odgovorni pred građanima Srbije, upravo pred onim građanima koji su podržali ovakvu politiku.
Srbija nema vremena za gubljenje. Srbija nema vremena za isprobavanje politike i za oklevanje. Mi smo dužni da postižemo maksimalne rezultate, da pokažemo upornost, doslednost, da pokažemo efikasnost. Dužni smo da pokažemo da smo u stanju da se suočimo sa svim izazovima i problemima i da postignemo ciljeve. Cilj je svima nama jedinstven. Cilj je jedna uspešna, organizovana, pravna država, ekonomski razvijena. Cilj nam je da Srbija uživa ugled u svetu, da bude stabilna i bolje mesto za život. Zadataka i izazova je mnogo, od donošenja zakona do njihovog sprovođenja. Dužni smo da nastavimo da šaljemo poruku da je Srbija sigurna i stabilna zemlja za ulaganje i da su naša vrata otvorena investitorima i da smo spremni da pokrenemo našu privredu.
S druge strane, sve vreme stižu napadi, kritike, saveti, neretko i direktive od onih koji su deset, dvanaest ili petnaest godina unazad proveli na vlasti, koji su imali sve vreme ovog sveta da sprovedu sve ono što su zamislili. Saveti dolaze od onih koji nemaju ideje, ali zato imaju preporuke kako sve treba da se radi. Nastavlja se politika sukoba i napada, kakvu je vodio i moj prethodni govornik, tada je bio na mestu predsednika opštine Trstenik. Za to vreme dok se on nudio za ministra kroz različite medije i ambasade, u Trsteniku se infrastruktura raspadala praktično, putevi su rađeni samo u predizbornim kampanjama, dakle, samo predizborni asfalt, putevi su nasipani besomučno, unedogled, bez ikakvih trajnih rezultata. Čak postoji jedan proračun da je u jednom selu u opštini Trstenik jedan put nasipan toliko puta da bi trebalo da je visok sedam metara.
Kritike dolaze od onih kojima su projekti čamili po fijokama samo zato što su bili predloženi od nepodobnih ljudi, ako je projekata uopšte i bilo jer su neretko bili i stari po 30 godina ili neažurirani i nisu služili stanovnicima opštine Trstenik. Kritike dolaze od onih koji su 120 miliona dinara prosuli praktično u kapitalni projekat akva parka u Trsteniku koji nema ni ono osnovno, a to je upotrebna dozvola.
Ovde imam izveštaj Direkcije za planiranje i izgradnju u kome se kaže: „S obzirom da voda ulazi u prostoriju kroz zidove na kojima se nalaze komponente elektroenergetske instalacije koje su pod naponom, dakle, prekidači i priključnice, kao i činjenicu da je voda stalno prisutna na podu prostorije, postoji potencijalna opasnost da električnim naponom budu ugrožena lica koja se nalaze u prostoriji ili bazenu.“. Dakle, akva park koji je otvoren pompezno u prošloj godini, da bi se prikupili politički poeni, nema, dakle, ni upotrebnu dozvolu i nije ga dosadašnja vlast koju čini SNS zatvorila iz hira ili iz inata, već zato što je ugrožena bezbednost dece, koja nam je svima na prvom mestu. Takvi koji pošto-poto vode politiku sukoba ne razmišljaju o rezultatima, koji su ipak dužni stanovnicima opštine Trstenik koji su ih i postavili na tu poziciju.
Moram da odgovorim i na pitanje „Petoletke“. Dakle, nije ova vlast zatvorila dve hiljade radnih mesta, nego je vlast od 2000. do 2010. godine zatvorila deset hiljada radnih mesta, stvorila dugove od 120 miliona evra, koji oko tri puta prevazilaze vrednost čitave fabrike i to je ono što je poražavajuće. Dakle, svi koji kritikuju Vladu aktivno su učestvovali u politici do sada i zaista je licemerno da sada dele nekakve savete.
Da se vratim na temu. Sigurna sam da će ovakav tim Vlade, koji je sačinjen od eksperata, stručnih ljudi, ljudi od iskustva i struke, biti u stanju da sprovede ovakav program Vlade dosledno i da korak po korak dostignemo naše ciljeve. Zahvaljujem.
Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je da danas govorim na ovu temu, na temu izbora predsednika Narodne skupštine.

Posebno mi je drago što je kandidat iz Srpske napredne stranke žena i što je to gospođa Maja Gojković.

Gospođa Gojković je jedna obrazovana, elokventna i staložena osoba koja je u dosadašnjem radu pokazala da izuzetno dobro može da vodi sednice Narodne skupštine.

U brojnim situacijama koje smo videli u prethodnom sazivu pokazala je strpljenje, toleranciju, trpeljivost, pokazala je da može da donosi mudre odluke i da tok sednice uvrsti u okvire koji dolikuju ovom visokom domu.

Diskusiju i odnose u parlamentu podigla je na jedan viši nivo i kada govorimo o prvoj među jednakima, moram da kažem da je gospođa Maja osoba koja ima bogato političko parlamentarno iskustvo, ali i visoko stručno znanje.

Kao jedna karakteristika koja vrlo pogoduje ovoj kandidaturi za funkciju je to što je gospođa Maja bila prva žena u istoriji Novog Sada, koja je bila na čelu ovog grada, prva žena gradonačelnica Novog Sada, što je veli izazov, velika čast i velika odgovornost i smatram da je to izuzetno važno.

Predsednik Narodne skupštine je taj koji doprinosi ugledu Narodne skupštine, ali i ugledu svih narodnih poslanika i to je još jedna odgovornost. On je dužan da se stara da se u parlamentu čuju različita mišljenja, da se čuje diskusija, ali da se to odvija uz međusobno uvažavanje i poštovanje, da je on dužan da to omogući.

Gospođa Gojković u svom dosadašnjem radu je pokazala izuzetnu odgovornost i posvećenost, ali uvek dostojanstveno ponašanje. Ja smatram da je to izuzetan predlog i pozivam poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj predlog Srpske napredne stranke.

Međutim, mnogo više kritika smo čuli u petak i danas na rad Srpske napredne stranke, a ja moram da podsetim da je upravo Srpska napredna stranka na izborima koji su ne tako davno održani, pre samo mesec dana, dobila ogromnu podršku građana za politiku koju sprovodi.

Kritike su dolazile i na odluke koje je parlament donosio i opet moram da kažem, građani su u prkos teškim merama koje su donošene ovde u parlamentu prepoznali da je ovo bilo neophodno, da je u interesu građana i da je jedino realno i moguće.

Oni koji nemaju rezultate u svojim lokalnim sredinama pa moraju da pomoću napada i pomoću neistina obezbeđuju sebi alibi, to čine da bi izbegli odgovornost.

Međutim, građani Srbije su tu da o svima nama sude i na izborima su jasno rekli da je jedino politika Aleksandra Vučića odgovorna, realna i prava.

U redu bi bilo da kritike dolaze od onih koji nikada nisu bili u vlasti. Međutim, kada kritike dolaze od onih koji su 10 ili 15 godina unazad imali sve poluge vlasti, imali mnogo manje dugove i mnogo manje problema, a ništa nisu uradili, onda je to prosto licemerno.

 
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti i zbog obrazloženja koje ga prati. Ja ću citirati samo jednu rečenicu iz obrazloženja, koja kaže – nejasno je da li se radi o pravliku i uredbe koja je doneta u skladu Zakona o vodama ili će se usvaji ista uredba i po ovom zakonu. Smatram da ovo obrazloženje nije u skladu sa pravopisom i gramatikom srpskog jezika i nama ovakav propust sigurno ne bi bio oprošten. Hvala.
Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su izmene Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i do ovih izmena se došlo na osnovu brojnih zahteva osoba sa invaliditetom i na osnovu potrebe da se ovi propisi usklade sa Zakonom o zabrani diskriminacije, sa propisima i Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom i sa Ustavom Republike Srbije.
Naša je dužnost kao pojedinca da učinimo sve, da iskorenimo diskriminaciju, da učinimo sve da ovo društvo dostigne tačku u kojoj će moći da kaže da su svi građani sa istim pravima i sa jednakim mogućnostima. To je veliki posao koji nam predstoji, dakle, razbijanje barijera i predrasuda. Mi moramo puno da radimo na sebi. Moramo da prihvatimo osobe sa invaliditetom kao ravnopravne i punovažne članove našeg društva kao produktivne i korisne članove i da učinimo sve da im pomognemo da se osnaže, motivišu i uključe u sve aspekte našeg društva.
Ono što će doneti izmene zakona o kome danas raspravljamo je obezbeđivanje ravnopravnog položaja osoba sa invaliditetom pred institucijama. Ovo je jedan veliki korak u razvoju demokratije u Srbiji, jer je temelj svakog demokratskog društva upravo zabrana diskriminacije. To potvrđuju brojni međunarodni dokumenti. Ovim se ističe i trajno opredeljenje Vlade Republike Srbije da omogući jednaka prava svim svojim građanima i Srbija se obavezala da menja sve propise i sve zakone, običaje ili da ih stavi van snage ukoliko će to doprineti iskorenjivanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Sa ovim izmenama postiže se ostvarivanje jednakih prava osoba sa invaliditetom koje zbog prirode svoje invalidnosti bilo da je to senzorno ili telesno oštećenje nisu u mogućnosti da se potpišu. Ovde se ne radi o tome da osoba ne razume sadržaj koji treba da potpiše ili da je nepismena već da njihove mogućnosti da se potpišu fizički. Uočeno je da se kod osoba sa invaliditetom često zahteva da stave otisak prsta ili da ovlaste neko drugo lice, da mu daju punomoćje kada je u pitanju potpisivanje i ostvarivanje prava kroz taj potpis, međutim, time se zaista narušavaju ljudska prava. Korišćenje potpisa u alternativnom obliku nije precizirano u zakonu, ali onemogućavanje korišćenja faksimila zaista narušava ljudska prava i načelo jednakosti.
Korišćenjem pečata kao potpisa bilo da on sadrži ugraviran potpis ili ugravirane podatke omogućiće osobama sa invaliditetom poštovanje dostojanstva, osamostaljivanje i nezavisnost kao i učešće u društvu i njihovo prihvatanje. Postavlja se pitanje zloupotrebe, međutim, pošto se uz pečat zahteva i korišćenje nekog ličnog dokumenta kao i identifikacije, zloupotreba je svedena na minimum. Neophodno je još da izvršimo informisanje društva i institucija o obavezi omogućavanja potpisivanja osobama sa invaliditetom pomoću ovog pečata. Na taj način će se potpuno izvršiti implementacija. U danu za glasanje rado ću podržati ovaj predlog. Hvala vam.