Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Milena Turk

Milena Turk

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem predsedavajući. Reklamiram povredu Poslovnika, član 107. Narušeno je dostojanstvo Narodne skupštine iznošenjem paušalnih ocena i neistina. Ovim su uvređeni svi oni zdravstveni radnici koji …
Član 109. onda, jer je prethodni govornik u nekoliko navrata govorio van teme dnevnog reda, iako ste ga upozorili.

Dakle, kada je reč o stanju u zdravstvu, zaista moram da kažem da su učinjeni krupni koraci, da je ovo neistina koja je izneta na ovu temu. Kada je reč o Trsteniku, kamo sreće da su u vreme prethodnika ministri dolazili donirajući vozila i opremu domovima zdravlja i zdravstvenim ustanovama i na taj način unapređivali rad. Samo Trstenik je dobio pokretnu bolnicu u vrednosti od 60.000 evra od Ministarstva pravde i Ministarstva zdravlja, ali isto tako je i Opština Trstenik ulagala u vozila koja su namenjena domovima zdravlja u seoskim sredinama, da bi svi sugrađani, svi pacijenti imali adekvatne uslove za lečenje.

Takođe, od Ministarstva populacione politike odobrena su sredstva za nabavku aparata za radio talase. Svi lekari su upućeni na specijalizaciju za one oblasti iz kojih nedostaju.

Što se tiče utvrđivanja odgovornosti. Zaista vas molim da upozorite prethodnog govornika da nadležnima prepusti utvrđivanje odgovornosti u svim situacijama, jer se mi zalažemo da svi odgovorni odgovaraju upravo za ono što su uradili mimo zakona.

Mi isto tako prepuštamo nadležnima da utvrde odgovornost, jer ove reči su došle od osobe za koju se ispituje trenutno da li ima ili nema elemenata krivičnog dela u trošenju 54 miliona para građana Srbije, kroz projekat nevladine organizacije, koja je upravo pripadala mom prethodnom govorniku. Taj novac je bio namenjen invalidnim licima, unapređenju njihovog položaja, unapređenju geronto usluga i zaista nadležni treba da utvrde da li ovde ima ili nema elemenata krivične odgovornosti, ali mi prepuštamo njima da ovo utvrde. Ja vas molim da i prethodnog govornika upozorite.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom obliku i predložen je upravo nakon javne rasprave i uvaženih mišljenja stručnjaka.

Ovo je jedan dobar trenutak da naš pravni sistem i poredak uskladimo sa poretkom koji je u ovoj oblasti na snazi u zemljama EU i ovo je prilika da sistem uredimo po ugledu na razvijene zemlje i oformimo sistem koji će pratiti zemlje EU.

Ovim predlogom su ponuđena zaista fleksibilna rešenja, koja prate tehnološka dostignuća. Svedoci smo da se tehnologija zaista vrtoglavom brzinom razvija i moramo hvatati korak sa svetom i izgraditi poverenje u elektronski sistem.

Namera je da se smanji upotreba dokumenata koji su u papirnom obliku i da se omogući veća pristupačnost podacima, kao i lakše pretraživanje dokumenata i na kraju krajeva, efikasno ostvarivanje prava naših građana.

Sve će ovo dovesti do efikasnijeg i bržeg poslovanja i do ušteda, kako građana, tako i same lokalne samouprave i subjekata koji su u privredi.

Rad organa javne vlasti će biti efikasniji pristup uslugama, lakši i sigurniji, osim što će se sve procedure skratiti i ubrzati, ostvariće se i uštede u smislu potrošnje papira i troškova transporta.

Naravno, da bi sistem funkcionisao, bilo je potrebno obezbediti neke preduslove, pripremiti baze podataka i povezati ih na kraju krajeva. Mi smo do kraja 2016. godine veliki posao uradili, dakle nakon sedam godina prebačene su sve baze Matične knjige, Knjige venčanih i Knjige umrlih u elektronski oblik i to je zaista bio jedan ogroman posao koji je naša država obavila i upravo je to bio preduslov da Zakon o opštem upravnom postupku transformiše u servis građana.

Sada smo na 90% unetih podataka matičnih knjiga u elektronski oblik.

Zajedno sa MUP-om se radi na tome da se i državljanstva prenesu u elektronski oblik i od januara 2018. godine, postojaće centralni registar koji će zaista biti na usluzi građanima.

Kada govorimo o prenosu podataka u elektronski oblik, zaista moram da navedem primer opštine iz koje dolazim, a to je opština Trstenik, gde je 2016. godine, bili smo jedna od poslednjih opština po učinku, svega 5% podataka je bilo prebačeno u elektronski oblik i zaista smo bili navođeni kao negativan primer, jer za tih sedam godina smo uspeli samo 5% da prenesemo u elektronski oblik.

Dolaskom SNS, koalicionih partnera i preuzimanjem mandata, obezbeđeni su računari, obezbeđena je internet veza za prenos ovih podataka i za svega par meseci uspeli smo da uradimo ono što je godinama stajalo i što naši prethodnici nisu uradili, dakle, 80% podataka matičnih knjiga smo preneli u elektronski oblik.

Zbog ove ažurnosti i marljivog rada i svih naših službenika, u više navrata smo pohvaljeni od strane gospođe Ane Brnabić, aktuelne premijerke i zaista nastojimo, ne samo u ovoj oblasti, nego i u drugim oblastima da menjamo utisak o našoj opštini, da šaljemo drugačiju sliku i drugačiju poruku.

Kada je reč o samom zakonu i novinama koje donosi, krajnji cilj je izjednačavanje poslovanja klasičnog i poslovanja elektronskim putem i do sada je uočeno da kada je reč o elektronskom potpisu, svega 5% građana koristi ovu mogućnost i da je bilo izvesnih poteškoća za aktivaciju ove usluge, a sada je predviđeno da se dokument potpiše putem mobilnog telefona, dakle, lozinke i šifre i cilj je da se izjednači i elektronski i papirni dokument i konverzija iz jednog u drugi i da skeniran dokument ima podjednaku dokaznu snagu.

Akcenat je stavljen i na garanciju bezbednosti validnosti sačuvanih dokumenata i ja sam sigurna da će ovakav predlog dovesti do željenih efekata. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dva predloga zakona - Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Predlog zakona o visokom obrazovanju.

Kada je u pitanju Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ovo je zaista jedan sistematski organizovan pristup promenama sistema u cilju otklanjanja nedostataka koji su uočeni. Ovo je dakle prilika da mi uskladimo zakon sa strategijom obrazovanja za 2020. godinu, ali isto tako da uhvatimo korak sa razvijenim sistemima obrazovanja u zemljama EU. Ovo je prilika da, naravno, preuzmemo one pozitivne stvari koje razvijene zemlje imaju u svojim sistemima obrazovanja, da uhvatimo korak sa savremenim društvom, ali isto tako da negujemo naše tradicionalne vrednosti.

Naravno, potrebno je sistem obrazovanja prilagoditi potrebama i savremenog učenika. Na prvom mestu je kvalitet, kvalitet kada je u pitanju obrazovanje, osiguranje kvaliteta kada su u pitanju nastavničke profesije, sam obrazovni proces, ali isto tako i dostignuća učenika. Jasno se utvrđuju nadležnosti direktora, jasno se utvrđuju prava i obaveze i zaposlenih i učenika, predviđano je veće angažovanje stručnih saradnika, ali isto tako i roditelja i uverena sam da će angažovanje svih karika u sistemu obrazovanja dovesti do toga da ovo bude jedna uređen sistem koji će dovesti do optimalnih rešenja. Dovešće do uređenog sistema, do porasta ugleda nastavničke profesije i do toga da učenici steknu funkcionalna znanja koja će moći da primenjuju.

Definisani su ciljevi i ishodi kroz ovaj zakon u obrazovanju i vaspitanju i usklađivanje, naravno, sa evropskim ciljevima obrazovanja. Zakon predviđa i niz mehanizama za proveru, kontrolu, vrednovanje ostvarenosti ovih rezultata koji su predviđeni i planirani kroz programe. Naravno, svi ovi propisani ciljevi će se na republičkom nivou pratiti od strane Ministarstva prosvete.

Kada je u pitanju samo vrednovanje, koje je naravno jedna novina u zakonu, ocenjuje se kvalitet programa, njegovo sprovođenje, profesionalni razvoj kadrova, zadovoljstvo učenika i roditelja, što je naravno izuzetno važno, i svi ovi indikatori će pokazati gde se nalazi naš sistem i koliko napreduje.

Kada je reč o spoljašnjem vrednovanju, jedan od pokazatelja će biti uspeh učenika na završnim i maturskim ispitima.

Kada je reč o uslovima u kojima se odvija obrazovanje u ustanovama, istakla bih da je u poslednje vreme veliki akcenat stavljen na ulaganje u same objekte, u same zgrade, kroz projekte Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, kroz projekte Ministarstva prosvete, što je zaista izuzetno i nikada ranije nije bilo ovoliko velikih ulaganja koja se odnose i na adaptiranje i na renoviranje i na energetsku efikasnost, a sve u cilju poboljšanja uslova u kojima se učenici školuju.

Kada je reč o stručnom usavršavanju zaposlenih, osim stručnog usavršavanja kroz seminare, zaista bih istakla, kao neko ko je radio u prosveti, da bi veliki akcenat trebalo staviti na nastavnike koji žele da uvode nove inovativne metode, koji žele da budu kreativni, da ovakvo uvođenje novih metoda treba i pozdravljati i podržavati i insistirati na tome i da je nedopustivo da neko kroz čitav svoj radni vek sprovodi metode koje vremenom bivaju zastarele i da ne hvata korak sa novim tehničkim dostignućima, a svedoci smo da se zaista tehnologija vrtoglavo brzo razvija.

Kada je u pitanju dualno obrazovanje, dosta je bilo polemike u ova dva dana. Ovo je jedna prilika za jačanje veze sa privredom, za učenje, sticanje znanja kroz praktičan rad.

Još jednom bih istakla da je obrazovanje naša razvojna šansa, da je nešto najvrednije što imamo i u šta treba ulagati, jer je to ulaganje u budućnost. Namera je, naravno, da pratimo razvijene sisteme, da se ugledamo na evropske zemlje sa dobrim sistemima obrazovanja, da obrazovanje prilagodimo savremenom društvu i da učenik stekne funkcionalno i primenljivo obrazovanja. Cilj je, naravno i da se izbegne opterećenje učenika, ali i da se izbegne produkcija formalnih vukovaca.

Dakle, otklanjanje uočenih problema i postizanje optimalnih ciljeva. Zbog svega navedenog u danu za glasanje ja ću podržati ovakav predlog zakona. Hvala vam.
Zahvaljujem predsednice.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 107. Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine, jer je moj prethodni govornik pokušao da u zabludu dovede javnost iznošenjem informacija koje su nepotpune, ali zato bih ja dopunila vrlo rado.

Što se tiče „Petoletke“, dok je moj prethodni govornik bio predsednik opštine, njegova tašta je bila zamenik generalnog direktora fabrike „Prva petoletka“.

NJegov tast, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, supruga zaposlena na televiziji, dakle jedna mreža i Trstenik je nazivan Kneževinom, jer se i tazbina preziva Knežević.

Za to vreme, u „Petoletku“ je stiglo 25 miliona evra subvencija Fonda za razvoj, a napravljeni su istovremeno dugovi od 120 miliona evra. Dakle, sve je to odobrio Nadzorni odbor fabrike u kome je bio i Miroslav Aleksić, i njegova tašta, tast, i svi odbornici Ujedinjenih regiona Srbije. Dakle, niste mogli da budete ni u Nadzornom odboru, ukoliko niste član URS-a, a kamo li da se zaposlite.

Danas, fabrika već godinu i po dana radi, dakle, za ovih 10 godina je dovedena na 1.300 radnika. Danas, već godinu i po dana, fabrika zapošljava 900 radnika, redovno izmiruje poreze, doprinose, struju i vodu, sve ono što nikada nije plaćala i posluje bez ijednog dinara pomoći države. Zadržala je sve vitalne poslove, uprkos negativnoj kampanji koja je vođena od strane opštinskog rukovodstva, dobro se sećamo toga.

A, što se tiče televizije, plaćena je parama opštine Trstenik i trebala je da bude servis svih građana tada, ali nije bila. Prozivani smo bili imenom i prezimenom, nismo dobijali priliku da se branimo, prozivani su naši učinci, a nismo dobijali nijednog trenutka priliku da demantujemo ili da se odbranimo, ili da svoje rezultate iznesemo. Zahvaljujem se.
Zahvaljujem, predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, na jučerašnjoj sednici smo imali priliku da čujemo ekspoze mandatarke Ane Brnabić, okvirni plan rada buduće Vlade, ali i da sumiramo dosadašnje rezultate.

Ovo je prilika da podvučemo crtu i da sagledamo efekte dosadašnjeg rada, ali i prilika da nastavimo sa programom koji je dosadašnja Vlada imala, da nastavimo kontinuitet, jer je upravo ova politika dobila najveću podršku građana. Odgovorni smo pred tim građanima, koji su nedvosmisleno podržali politiku koju vodi Aleksandar Vučić, koji su jasno rekli da je ovo jedini put, uprkos teškim merama koje su bile preduzete, da je ova politika jedina realna i moguća i da, prosto, nema alternativu.

U ekspozeu se navodi da su ciljevi Vlade ekonomski razvoj i stabilnost, i zaista bih se složila da su ovo ključne reči, jer kada govorimo o stabilnosti, to je, zapravo, preduslov za razvoj, za podsticanje ulaganja, sigurnost za investitore i garant održivosti. Fokus je jačanje međunarodnog položaja Srbije, ali isto tako je i cilj da Srbija postane jaka, ekonomski razvijena zemlja koja će uživati ugled i poštovanje u svetu i u kojoj se može pristojno živeti.

Pred nama su brojni izazovi. Sigurno je da neće biti lako u narednom periodu, ali je isto tako je jasno da Srbija mora imati snage i biti dovoljno jaka da se sa ovim poteškoćama izbori. Nastaviće se održavanje dobrosusedskih odnosa, podsticanje dijaloga, podsticanje partnerstva i Srbija će nastaviti da pokazuje da je spremna da bude lider u regionu.

Kada je reč o ekspozeu, istakla bih važnost toga što je akcenat stavljen na infrastrukturu, govorim naravno o Moravskom koridoru, koji će povezati Pojate i Preljinu, i čija se izrada projektne dokumentacije očekuje, jer je infrastruktura preduslov za investitore. Oni očekuju spremnu infrastrukturu, lokalnu samoupravu koja će sarađivati i spremne kadrove.

Jedan od prioriteta Vlade je takođe ulaganje u odbrambenu industriju, u namensku industriju. Samo je namenska u Trsteniku, u proteklih par meseci, dobila 3,5 miliona evra za nabavku novih mašina, što je naravno izuzetna mera, izuzetan podsticaj i obezbediće modernizaciju i razvoj proizvodnih kapaciteta, veću konkurentnost, potražnju proizvoda, ali isto tako priliku za nova zapošljavanja.

Što se poljoprivrede tiče, takođe, pozdravljam meru pomoći proizvođačima da im se obezbedi plasman na strana tržišta i ulaganje u prerađivačke kapacitete. Činjenica je da mi imamo izuzetno kvalitetne proizvode, ali je važno da im povećamo cenu kroz prerađivačke kapacitete. Udruživanje je, takođe, nešto na šta je stavljen akcenat, jer će se postići bolja cena i konkuretno za poljoprivrednike.

Istakla bih još jedan veoma značajan rezultat Ministarstva poljoprivrede, jer je u prošlom mandatu donet Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, i prvi put su prepoznate potrebe kalemara. U ovom zakonu je stvoren zakonski okvir za podsticaje kalemarima, što je izuzetno značajno za kalemare opštine Trstenik. Zaista pozdravljam ovu meri i zahvaljujem se ministru Nedimoviću što je imao sluga i osluškivao potrebe i sugestije kalemara. Naravno, opredeljena su sredstva u budžetu i pravilnik je objavljen, gde su kroz mere i uslove koji su propisani, obezbeđena sredstva koja će subvencionisati proizvodnju lozno-sadnog materijala, sertifikaciju i ekonomsku proizvodnju.

Dakle, prvi put u ovom mandatu su kalemari dobili svoje mesto i prepoznata je ova proizvodnja. To će naravno doprineti očuvanju domaćih sorti, što je izuzetno važno.

Na kraju, dužni smo građanima, koji su dali podršku ovakvoj politici, da budemo dosledni i uporni, da postižemo rezultate, da budemo efikasni. Dužni smo da, zarad građana, koji su uprkos teškim merama, ovoj politici dali podršku da postižemo dobre rezultate, da stvaramo dobar poslovni ambijent, da privlačimo investitore i da zaštitimo naše interese i granice na najbolji mogući način.

Tim kvalitetnih ljudi, koji je predložila gospođa Brnabić, je zasigurno odlična postava koja će svojim iskustvom doprineti realizaciji ovog programa i u Danu za glasanje podržaću ovakav sastav Vlade. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Reklamiram povredu Poslovnika član 109, gde je poslanik izneo uvredljive izraze. Radi se o uvredi dostojanstva Narodne skupštine, iznošenjem laži i neistina, jer kada je reč o opštini Trstenik, dok je moj prethodni govornik bio na mestu predsednika opštine novčana naknada za nezaposlene porodilje u iznosu od 10.000 dinara je kasnila…

(Narodni poslanici opozicije negoduju.)

Pričam samo o povredi Poslovnika, jer je on rekao da ne radimo na demografskim…
Dakle, novčana pomoć za porodilje je kasnila tri i šest meseci. Danas je ona povećana za 50% i ne kasni ni jednog jedinog dana. To je politika koju vodi SNS.
Što se radi o podršci učenicima koji predstavljaju Trstenik i Republiku Srbiju, mi izuzetno rado dajemo podršku ovakvim đacima i apsolutno je neistina izneta. Ne tako davno, moj prethodni govornik se preko medija i ambasada nudio za ministra poljoprivrede u prošloj Vladi, pa možda treba da očekujemo i u narednim danima do izbora Vlade slične ponude i reklame u novinama. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, ono što se postiže ovim predlogom je usaglašavanje ovog zakona sa Zakonom o planiranju i izgradnji, Zakonom o javnoj svojini. Uvodi se i red u sistem vodenih površina, u kome je činjenica da je bilo dosta problema, a činjenica je i da se ovde obavlja veliki broj privrednih delatnosti.
Nakon poplava 2014. i 2016. godine, iskustva koja su bila stravična za čitavu Srbiju su implementirana u ovaj Predlog zakona, počev od uređivanja slivova i podela vodnih područja, koja se sad ne vrši prema administrativnoj podeli, nego upravo na slivove. Smanjenje rizika od poplava je upravo cilj i zadatak ovog zakona na teritoriji cele Srbije i odnosi se na planiranje, izgradnju, sanaciju, ali i održavanje svih vodnih objekata koji treba da posluže u odbrani od poplava. Za ovu namenu su predviđana velika sredstva, naravno, iz budžeta Republike Srbije, ali i predviđena sredstava koja će doći iz donacija i iz EU. Propisana je obaveza donošenja plana upravljanja vodama i granica vodnih prostora, što će, naravno, obezbediti i objekte koji se grade na obalama.
Što se tiče člana 61, koji bih posebno istakla i koji je značajan za nas koji smo u poplavama pretrpeli veliku štetu od bujičnih reka, ovaj član uređuje odbranu od erozija i od bujičnih voda. Obzirom da dolazim iz opštine Trstenik gde je LJubostinjska reka na pravila veliku štetu, budući da je bujična poplava i da je projekat koji je bio namenjen uređenju njenog korita iz 1987. godine, jasno je zašto je ovako važno da se ova oblast koja je veoma kompleksna stavi pod nadležnost Republike.
Kada je u pitanju obaveza prečišćavanja otpadnih voda, ovde imamo usklađivanje koje je u većoj meri našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i upravo podzakonski akti koji će biti donošeni će doprineti usklađivanju i sa direktivama o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda i direktivama o proceni i upravljanju rizicima od poplava.
Dakle, sledi nam donošenje podzakonskih akata koji će dodatno urediti ovu oblast i uvezati saradnju Ministarstva poljoprivrede, zaštite životne sredine i Ministarstva zdravlja. Naravno, u ovom predlogu zakona se predviđa i pojačanje inspekcijskog nadzora, pokretanje postupaka, ali i sprovođenje kaznenih mera.
Kada je u pitanju Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je takođe veoma važan u opštini iz koje dolazim, opštini Trstenik, preko 50% stanovništva se bavi upravo poljoprivredom i zato je ovo veoma značajno. Upravo ovaj zakon stavlja u žižu interesovanja interese poljoprivrednih proizvođača.
Ovim zakonom će se otkloniti sve barijere ili sve blokade koje su stajale na putu korišćenja predpristupnih fondova koji su nam na raspolaganju. Cilj je upravo obezbeđivanje uslova da ove fondove naši proizvođači koriste. Naravno, ovaj zakon će doneti kontrolu i transparentnost u sprovođenju procedura, što je takođe veoma važno. Ali, ja bih se osvrnula na ono što smo imali prilike da čujemo danas, ranije u toku dana, u raspravi. Ono što je dolazilo od nekih predstavnika opozicije, naročito, između ostalih, od jednog samokandidovanog ministra poljoprivrede koji se za ovu poziciju kandidovao i preporučivao preko različitih medija i preko ambasada. Naime, važno je da znamo kako je funkcionisala lokalna samouprava koju je on vodio, čisto zbog kredibiliteta ove osobe koja vrlo često kritikuje, a vrlo malo predloga ima.
Dakle, u Trsteniku je budžetom bilo predviđeno 27 miliona za podsticanje plasteničke proizvodnje, proizvodnja maline i kupina. Na osnovu velikog broja primedbi građana na regularnost rada komisije izvršena je revizija, dakle, formirana je nova komisija koja je revidirala svu dokumentaciju koja je preneta. Ispostavilo se da je 30% svih prijava bilo neregularno, dakle, to je ogroman broj, preko 30%. Ispostavilo se da je bilo čak i zloupotreba u smislu da su plastenike dobijali ljudi bliske vlasti, što u smislu rođačkih veza, što u smislu političkih veza, da su plastenike dobijali supružnici, da su plastenike dobijali oni koji su ih kasnije prodavali, da su ih dobijali ljudi koji su ih već dobijali nakon poplava, tako da se samo pitam da li su ove mere bile namenjene onima koji, citiram, jedva sastavljaju kraj sa krajem ili onima kojima je potrebno osnaživanje.
Još jednom ću se vratiti na Zakon o podsticajima u poljoprivredi. Izuzetno me raduje što će se odnositi na unapređenje konkurentnosti i što će poseban akcenat staviti na mlade proizvođače i na mlade prerađivače i što će njima biti obezbeđeni grantovi i bespovratna sredstva kao i start-ap krediti.
U Danu za glasanje ću podržati ove predloge.
Zahvaljujem predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici je jasan pokazatelj volje i spremnosti države da nasilju bilo koje vrste stane na put. Ovakav predlog zakona šalje jednu jasnu poruku nulte tolerancije na nasilje, onako kako to Istambulska konvencija i nalaže.
Ovaj Predlog zakona unosi brojne izmene koje su donete u cilju prepoznavanja i podrške i pomoći žrtvama nasilja. Pravila nema kada su u pitanju žrtve nasilja, ni kada je u pitanju obrazovanje, ni kada je u pitanju imovinsko stanje, ili starosna dob. Dakle, svi se možemo naći u toj situaciji i zato je veoma važno da pošaljemo jasnu poruku da je nasilje društveno neprihvatljivo i da je zakonski sankcionisano.
Cilj će se postići kroz podršku i osnaživanje žena da o nasilju progovore, ali ovom merom koja se propisuje zakonom, a to je udaljenje nasilnika iz kruga porodice, time će žena imati mogućnost da objektivno sagleda celu situaciju i da uz pravnu pomoć koja će joj biti pružena, donese odluku o daljim postupcima a bez pretnji i smetnji od strane nasilnika.
Do sada su uočene manjkavosti u smislu dugotrajnosti procesa koji su vođeni, kao i situacija da tužilac odustane od gonjenja u situacijama kada se žrtva povuče. Ako uz to dodamo i teškoće u dokazivanju i nespremnost svedoka da sarađuje, jasno je zašto je ova oblast ovako osetljiva. Zato je izuzetno značajna ova mera udaljenja nasilnika. Sam broj prekršajnih postupaka je neznatan, a postoji nesrazmera između broja prijavljenih slučaja nasilja i samih sudskih odluka.
Imajući u vidu sve ove sugestije koje su došle i od nadležnih stručnih organa i od nevladinih organizacija, formiran je ovaj zakonski propis koji je donesen u cilju maksimalne podrške žrtvama.
Ovim zakonom će se urediti i sva problematika ove jako osetljive teme i jasno će se definisati ovlašćenja i nadležnosti svih državnih organa, hitnost delovanja i blagovremenost delovanja.
Prvi put u ovom zakonu imamo da se nasilje može vršiti nečinjenjem tj. zapuštanjem maloletnog lica i nedavanjem izdržavanja. Dakle, važno je da je proširen taj krug lica kojima može biti pružena zaštita.
Takođe, zakon predviđa koordinisano delovanje između policije, sudova, tužilaštava, centara za socijalni rad i to je veoma značajno, jer je ovom prilikom to urađeno zakonom a ne protokolom.
Ujedno je predviđena i specijalizovana odluka za svaku od ovih karika u lancu, što je izuzetno značajno.
Ono što bih takođe istakla je i predviđena kazna za neprijavljivanje nasilja i nepostupanje po hitnom postupku i svako saznanje i sumnja da nasilje postoji i da postoji uopšte opasnost od nasilja znači i obavezu prijavljivanja i zato moramo da podignemo svest o ovoj temi da kroz medije potenciramo i ohrabrimo ljude da o nasilju progovore.
Zakon predviđa takođe o organizovanje saveta za sprečavanje nasilja u porodici koji će organizovati Vlada Republike Srbije i biće zadužen za koordinaciju i da praćenje primene ovog zakona.
Želimo da pošaljemo poruku nulte tolerancije na nasilje upravo nasilniku, da će takvo ponašanje biti sankcionisano i da je zaista neprihvatljivo i upravo ta mera udaljenja nasilnika govori u prilog ovoj činjenici. Žrtvi će takođe biti pružena besplatna pravna pomoć i ostale mere podrške u smislu osamostaljivanja.
Ja sam sigurna da će uz ovakav zakon i odgovarajući protokole koji budu doneseni uz pristupnost bazama podataka, podizanje svesti, uz podršku medija biti moguće da se sa ovim problemom izborimo i da mu zajednički stanemo na put. Zaista ću i kao žena i kao član Odbora za ljudska i manjinska prava sa zadovoljstvom podržati ovaj zakon. Hvala.
Zahvaljujem predsednice.
Odbor za kulturu i informisanje je onako kako to propisuje Poslovnik o radu Narodne skupštine i u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima pokrenuo postupak za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Objavljen je javni poziv za kandidaturu i utvrđen je konačni predlog dva zajednička kandidata sa kojima je naravno obavljen i razgovor.
Ovim su se stekli uslovi da se članovi Saveta Regulatornog tela za elektronske medije izaberu i to na period od pet godina. Time će Regulatorno telo za elektronske medije moći da radi na unapređenju kvaliteta i raznovrsnosti usluga, kao i da doprinosi očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja, kao i zaštiti korisnika usluga elektronskih medija.
Sigurna sam da će Savet regulatora, za čije članove su predloženi ljudi od struke, dostojno obavljati funkciju koja im je poverena.
Međutim, danas mnogo više slušamo o cenzuri i to od onih koji su cenzuru i izumeli i primenjivali, naročito u lokalnim sredinama gde su koristili svu moć koja im je bila na raspolaganju.
Biti član SNS i delovati iz opozicije u opštini Trstenik značilo je živeti u medijskom ratu. To je značilo da se vaše izjave, saopštenja, konferencije šalju u opštinsku službu na kraćenje, na izvlačenje iz konteksta i obesmišljavanje ako uopšte i dožive da budu emitovane. Lično sam bila prozivana imenom i prezimenom i moje saopštenje je uredno zavedeno u Televiziji Trstenik, ali nikada nije emitovano i nisam dobila priliku ni da demantujem, ni da obrazložim, ni da se čuje moje mišljenje.
Budžet Televizije Trstenik je do 2012. godine je iznosio 12 miliona dinara, a onda je naprasno povećan na 30 miliona dinara. Plate zaposlenih i sva davanja su finansirana direktno iz opštinskog budžeta. Čisto poređenja radi, za poljoprivredu i privredu zajedno izdvajano je svega dvadesetak miliona. Toliko o tome koliko je medijska slika bila važna opštinskom rukovodstvu.
Dva puta je opstruirana privatizacija televizije tako što je licitirano do basnoslovnih suma i cilj jedini je bio da privatizacija propadne.
U toku predizborne kampanje 2016. godine korigovane su cene usluga, tako da određene političke stranke dobiju više prostora za reklamiranje, a pojedine stranke se potpuno demotivišu. Konkretno, u jeku kampanje cene spotova su smanjene 17 puta kako bi jedina politička stranka u Trsteniku koja je imala te spotove mogla da dominira na televiziji.
Da li je moguće da je urednica televizije bila ujedno i odbornica tadašnjeg URS i da li je ona objektivno mogla da radi svoj posao? To je pitanje za neke druge.
Kada su u pitanju komentari da funkcioneri izlaze iz frižidera, postoji jedna šala u opštini Trstenik gde se kaže da se predsednik opštine toliko pojavljivao u informativnim emisijama od prve do poslednje vesti da je komotno mogao i prognozu da nastavi da čita.
Televizija je 2016. godine ostala sa pet miliona dinara duga, a samo za emisionu tehniku oko 800.000 sa blokiranim računima od strane poreske uprave. Dakle, to su rezultati jedne politike koja cenzuru uopšte ne poznaje u opštini Trstenik.
Dakle, podržaću u glasanju nove članove Regulatornog tela za elektronske medije i pratiću rad i delovanje ovog Saveta. Sigurna sam da će ovaj Savet Regulatora dostojno obavljati funkciju koja mu je poverena i da će vršiti nadzor u skladu sa svojim ovlašćenjem i stati na put ovakvim pojavama. Hvala.
(Miroslav Aleksić, s mesta: Replika!)
(Marko Atlagić, s mesta: Nije spomenut.)
Zahvaljujem, predsednice.
Obzirom da dolazim iz opštine Trstenik, smatram da je moja dužnost i obaveza da predstavim svoje sugrađane u najboljem mogućem svetlu i da se borim za interese građana opštine Trstenik.
Kad smo već kod zapošljavanja, supruga mog prethodnog govornika je voditelj na toj televiziji trsteničkoj i to kao učiteljica. Da ne pominjem neke ostale…
(Balša Božović, s mesta: Poslovnik!)
Pa je ova televizija u kampanji popularno nazivana i „Total URS TV“, jer smo samo o tome mogli da slušamo.
Što se tiče ostalog zapošljavanja, da li treba da pominjem tasta i taštu i ostale rodbinske veze?
Mislim stvarno, da li treba da idemo toliko daleko u prozivkama i da kažem da je tašta mog prethodnog govornika bila na čelu “Prve petoletke“, da je tast bio na čelu Nacionalne službe za zapošljavanje, da je to bila jedna porodična mreža koja je u Trsteniku vladala, pa je Trstenik nazivan i kneževinom? Ja mislim da tome zaista treba da stanemo na put. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ovaj amandman ne prihvati jer će stanovnici gradova i opština moći da osete mnogo veći napredak i razvoj tamo gde se rukovodstvo opština ponaša odgovorno i domaćinski, čak i sa smanjenjima, a ne kao što je do sada rađeno, sa rasipanjem.
U Trsteniku se, na primer, više ne radi samo predizborni asfalt, već se radi infrastruktura po prioritetima i po predlozima građana. Jedan od predlagača amandmana je bio na poziciji predsednika opštine Trstenik i za to vreme je iz budžeta opštine odvajano 30 miliona dinara za finansiranje rada televizije, a za poljoprivredu i privredu zajedno svega 20-ak miliona, za marketinšku agenciju „Stratkom“ reklamiranje opštine 280.000 dinara mesečno. Dok je bio na čelu direkcije u predizbornoj kampanji 2012. godine napravljen je dug od 60 miliona dinara, koji opština i danas vraća. U ovoj kampanji za ove izbore – sto miliona dinara duga.
Kad smo već kod doma zdravlja, po kadrovskom planu, u Domu zdravlja u Trsteniku ima 14 sestara viška i preko tog broja devet sestara je plaćeno iz budžeta opštine Trstenik. Ja sam sigurna da svih 1.500 građana koji podržavaju ovu listu i ovaj program podržava i ovaj način raspodele budžeta, ali većina građana je rekla da želi odgovorno i domaćinsko poslovanje i sigurna sam da će i sa ovim smanjenjem građani osetiti da se mnogo više postiže. Hvala vam.