Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na 2. član Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama kako bi se dodatno definisao ovaj član ali i poseban akcenat stavio na uklanjanje posledica elementarnih nepogoda.

Obzirom da se Srbija tokom 2014. godine i tokom 2016. godine suočila sa zaista katastrofalnim posledicama poplava mi moramo učiti iz ovih iskustava i učiniti sve da se razmere ovakvih poplava više nikada ne ponove. Važno je locirati potencijalne izvore opasnosti, definisati rizike, propisati mere kako bismo se na najbolji mogući način zaštitili kako bismo zaštitili živote naših građana ali i vrednosti u smislu materijalnih vrednosti. To naravno iziskuje uvođenje i ugledanje na praksu zemalja u okruženju ali i u svetu koje su se na uspešan način borile sa ovim problemom, dakle, usvajanjem rešenja koja one primenjuju u svojim sredinama, kako bismo podigli zaštitu od vanrednih situacija na što viši nivo.

Cilj je naravno otkloniti nedostatke koji su uočeni u postojećem zakonu i nadgraditi Zakon o vanrednim situacijama. Mi ne smemo dozvoliti kao što se dogodilo tokom 2014. i 2016. godine da nemamo odgovarajuću opremu jer se dogodilo da je bivši ministar odbrane isprodavao i desantne gumene čamce i agregate i pumpe koje su i te kako mogle biti iskorišćene u borbi sa poplavama. Uz kreiranje jedne nacionalne platforme što potpisuje ovaj zakon, usklađivanje lokalnih samouprava da se uključe u jednu organizaciju plana o zaštiti, uz jačanje međunarodne saradnje u smislu dopremanje humanitarne pomoći, u smislu preventive, poseban akcenat ovim amandmanom želim da stavim i na značaj sanacija posledica elementarnih nepogoda kako bi se zaokružila jedna celina i kako bismo na najbolji mogući način kontrolisali vanredne situacije i krizne situacije. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na 1. član Zakona o smanjenju rizika od katastrofa u upravljanja vanrednim situacijama kako bi se dodatno definisao predmet ovog zakona i posebno istakao značaj sanacije ovih elementarnih nepogoda.

Obzirom na iskustva koja naša zemlja nosi iz 2014. godine i 2016. godine kada su nas zadesile zaista katastrofalne posledice ovih poplava jasno je da moramo posebno voditi računa o upravljanju rizicima, o povećanju naše otpornosti na rizike i na opasnosti, ali i da zaštitimo na adekvatan način naše stanovništvo.

Kako dolazim iz opštine Trstenik koja je takođe tokom 2014. godine pretrpela katastrofalne posledice kada je reka Zapadna Morava dostigla svoj istorijski maksimum, ali isto tako i bujična poplava reke LJubostinske je napravila značajne štete, kada je ugroženo bilo i izvorište pijaće vode, vodosnabdevanje u prekidu, ali oštećeni i brojni putevi, objekti i poljoprivredna proizvodnja je pretrpela velike štete.

Na otklanjanju posledica, angažovali su se zaista svi, i ministarstva i građani i volonteri, kako bi se život što pre, u što kraćem roku vratio u normalu. Tada smo usvojili u Narodnoj skupštini Zakon o uklanjanju posledica poplava, kako bi se koordinisao prijem humanitarne pomoći, kako bi se odredili prioriteti, kako bi se vodio čitav proces obnove i sva sredstva su iskorišćena i za sanaciju infrastrukture, za sanaciju puteva, za sanaciju mostova i za obnovu objekata.

Zaista, munjevitom reakcijom Vlade Republike Srbije u tom trenutku Trstenik je bila jedna od opština koja je proglašena prioritetom i za svega par dana je, uz odvajanje 30 miliona dinara regulisano pitanje vodosnabdevanja i uspostavljen stabilan sistem vodosnabdevanja za sve stanovnike opštine Trstenik.

Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane su radili na sanaciji ovog terena, na dezinfekciji kako bi se građani u što kraćem roku vratili u svoje domove, ali isto tako na dopremanju humanitarne pomoći.

Ono što je međutim tragično i što bih želela da naglasim je to što su pojedini čelnici, pojedinih lokalnih samouprava sebi dali za pravo da sredstva koja su opredeljena i namenjena za sanaciju određenih objekata stoje, da rokovi teku i ističu, da oni ne preduzmu ništa i da prosto svojom inertnošću i neažurnošću dovedu u pitanje realizaciju ovih projekata.

Sredstva Fonda solidarnosti su imala zadate rokove u kojima su projekti morali biti završeni i opština koja ne ispoštuje ove rokove koji su unapred bili dogovoreni i potpisani, bi snosila odgovarajuće posledice, u smislu plaćanja penala ili možda čak vraćanje celog iznosa novca, bez realizovanih projekata.

U Trsteniku smo 2016. godine, dolaskom SNS na čelo lokalne samouprave po fijokama pronašli projekte za sanaciju objekata koji su stajali sa rokovima koji uveliko teku, koji su bili nepotpisani, jer tadašnji, bivši predsednik opštine Trstenik nije mogao da prihvati da mu je mandat okončan.

Nameće se pitanje, naravno zaključak da li je nekome bio interes da ovi projekti propadnu, da ne budu realizovani, da građani ostanu uskraćeni za ove projekte, samo zato što bivši predsednik opštine nije mogao da prihvati da mora da napusti svoju poziciju.

Naravno, mi smo projekte uspeli da završimo, uspeli smo da renoviramo i škole i objekte, da saniramo puteve, klizišta, čak i most sada privodimo kraju, ali u svakom slučaju je nedopustivo da jedan čelnik, jedan predsednik opštine sebi da toliko pravo i da ugrozi svoje stanovnike i da im ne omogući da u što kraćem roku se ovi projekti realizuju i život vrati u normalu.

Zato, kroz ovaj amandman poseban akcenat želim da stavim upravo na sanaciju posledica ovih elementarnih nepogoda i na odgovornosti lokalne samouprave, jer se one samo nadovezuju na ono što je priprema, a to je procena rizika od poplave i adekvatna reakcija, kako bi se sve ove katastrofe predupredile i posledice bile što manje i zbog toga smatram da bi i ova odredba trebalo da pronađe svoje mesto u tekstu zakona. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvažena gospođo Mihajlović, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na prvi član Zakona o građevinskim proizvodima, kako bi se u prvi plan stavilo unapređenje poslovanja, naravno, u cilju daljeg razvoja Republike Srbije.

Kako je predmet ovog zakona precizno definisanje uslova za uopšte stavljanje na tržište građevinskih proizvoda i donošenje standarda koji govore o kvalitetu materijala, odnosno građevinskih proizvoda, jasno je da su i predlozi koji su danas pred nama i predloženi u cilju uređenja ove oblasti i usvajanja najboljih praksi EU. To će značiti uređenije tržište građevinskih proizvoda, vezano za kvalitet materijala u izgradnji puteva, mostova, svega onoga na čemu se danas u Srbiji intenzivno radi, ali i bezbednijih i ekološki prihvatljivih objekata.

Takođe, otvaraju se mogućnosti da se inovativni građevinski proizvodi uopšte stave na tržište i prevaziđu problemi koji se odnose na subjekte koji posluju i na domaćem i na inostranom tržištu, odnosili su se na dvostruke troškove koje su ovi subjekti imali pri dokazivanju uslova u kojima posluju.

Kada je reč o ravnomernom razvoju Republike Srbije i generalno o unapređenju poslovanja, politika koju vode Aleksandar Vučić i SNS dovela je do toga da mi danas širom Srbije imamo gradilišta. Nema grada i opštine u kojima se ne radi na izgradnji nove infrastrukture, na obnavljanju postojeće infrastrukture i danas imamo situaciju da se ravnomerno ulaže u svaki grad, svaku opštinu, svaki okrug. Nema više povlašćenih, kao što smo zaista bili svedoci da je to bio slučaj u ranijim režimima.

Nekada se ulagalo isključivo u podobne, politički podobne okruge, dok su ostali regioni ostajali zapostavljeni, zanemareni, u drugom planu, nerazvijeni ili čak devastirani.

Preduslovi su ispunjeni zahvaljujući odgovornoj i posvećenoj politici Aleksandra Vučića i SNS i mi danas sa ponosom možemo reći da smo uredili i stabilizovali naše finansije.

Takođe, politika mira i stabilnosti koju vodi Aleksandar Vučić, povezivanje u regionu, politika dobrosusedskih odnosa, dovela je do toga da je Srbija podigla svoj ugled u svetu i da smo poslali poruku da smo zaista jedno pogodno mesto za investicije i da smo spremni za oporavak privrede koja je godinama unazad urušavana.

Posebno bih istakla, obzirom da dolazim iz opštine Trstenik, značaj najavljenog projekta izgradnje Moravskog koridora u dužini od 110 kilometara, koji će povezati Pojate i Preljinu, odnosno dva koridora, Koridora 10 i 11. Ne mogu dovoljno da naglasim važnost ovog auto-puta za sve stanovnike Ćićevca, Kruševca, Trstenika, Kraljeva i Čačka, jer na ovom potezu živi blizu 500.000 ljudi i posluje zaista veliki broj malih i srednjih preduzeća.

Memorandum o razumevanju je potpisan na osnovu zaključka Vlade Republike Srbije i mi već iduće godine očekujemo početak izgradnje ovog auto-puta u vrednosti od 800 miliona evra. Ovaj projekat je označen kao prioritet Vlade Republike Srbije, dakle, u cilju izgradnje nove i obnove postojeće infrastrukture, jer je to zaista preduslov i ono što investitori očekuju, kako bi se ostvarila i realizovala ulaganja u privredu, jer je privreda i pokretač i to je nešto što nam je sada najvažnije. Blizina auto-puta, opremanje industrijskih zona, to je nešto što moramo da ispunimo u svim krajevima Srbije, kako bismo oporavili srpsku privredu.

Kritičari se veoma dobro razumeju i u kvalitet auto-puteva i u prioritete i u izgradnju i u sve to planiranje. Međutim, dok su bili na pozicijama da odlučuju, činjenica je da su se bavili samo ličnim interesima, činjenica je da su se bavili jedino planiranjem kroz čiji je voćnjak najisplativije da prođe neki auto-put i da zapravo nisu mnogo uradili na infrastrukturi, a budžetska sredstva su, svakako, nestala.

U jednoj od emisija, Vuk Jeremić je, kao kandidat tada za predsednika Republike Srbije, izjavio kako taj važni Moravski koridor treba da poveže Kragujevac i Užice, dakle, jedno zaista frapantno neznanje i nepoznavanje sopstvene zemlje i geografije, ali tako to valjda biva kada i ne živiš u zemlji, a kandiduješ se da je vodiš.

Srećom, ti ljudi danas više ne donose odluke i svakodnevno pokazuju da i nemaju nikakvu politiku ni program i da jedino što znaju kada nas udostoje da se uopšte pojave u Skupštini, da zapravo prezentuju i da zastupaju građane koji su za njih glasali, kada se udostoje da se ovde pojave, oni pozivaju jedino na linč neistomišljenika i na političke progone.

Građani su nedvosmisleno pokazali da politika SNS nema alternativu i na svakim izborima zdušno podržali i Aleksandra Vučića i SNS. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kako se izmenama 3. člana Zakona o zaštiti životne sredine predviđa prostor za donošenje podzakonskog akta koji će definisati uslove za korisnike sredstava IPARD fondova, koji će odrediti njihove obaveze u oblasti zaštite životne sredine, tako se i moj amandman nadovezuje na ove uslove i poseban akcenat stavlja na značaj očuvanja ekološkog nasleđa.

IPARD je instrument za pretpristupnu pomoć koja se odnosi na oblast ruralnog razvoja i nosi sa sobom 160 miliona evra. Veoma je važno da naši korisnici mogu da ispune sve uslove koji se odnose na ovaj konkurs, kako bi dostigli standard Evropske unije i postigli konkurentnost. Program se odnosi i na pravna i na fizička lica koja se bave proizvodnjom i preradom u oblasti prehrambene industrije i nosiće sa sobom ulaganja u fizičku imovinu, što je od velikog značaja za ove korisnike.

Izmena donosi obavezu donošenja dokaza za korisnike ovih sredstava koji ispunjavaju propisane uslove u oblasti ekologije, bilo da je reč o nosiocu poljoprivrednog gazdinstva, o privrednom društvu, o zadruzi ili o preduzetniku. Zaštita životne sredine je jedna od osnovnih tekovina Evropske unije i jasno je zbog čega su oni ovako rigorozni kada je u pitanju ekologija i zašto je Poglavlje 27, koje je pred nama, u ovoj meri zahtevno.

Očuvanje životne sredine za sadašnje i buduće generacije je ciljna politika životne sredine Evropske unije, koja garantuje bolje zdravlje stanovništva, koja garantuje očuvanje prirodnih resursa koji su ograničeni, koji garantuju konkurentnost privrede i na globalnom nivou i borbu protiv klimatskih promena. Uz adekvatnu primenu odgovarajućih propisa, uz sprovođenje politike da zagađivač plaća, sigurno je da ćemo moći da dostignemo ove standarde.

Mi drugu životnu sredinu nemamo i važno je da brigu o njoj uključimo u sve segmente društva, u privredu, u poljoprivredu, u transport i energetiku, da prilagodimo zakone, da pojačamo nadzor na sprovođenju ovog zakona, da ojačamo kapacitete inspekcija, da ulažemo u infrastrukturu i sigurno je da ćemo primenjujući sve ove propise moći da dostignemo standarde koje nam donosi nova zakonska regulativa. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. Zakona o zaštiti životne sredine, kako bi se dodatno precizirao ovaj član i poseban akcenat stavio na očuvanje ekološkog nasleđa.

Obzirom da se i član 2. Zakona o zaštiti životne sredine bavi upravo Zelenim fondom i pojednostavljivanjem i olakšavanjem procedura za korišćenje ovih sredstava, a radi se, naravno, o pripremi i realizaciji projekata u oblasti zaštite životne sredine za koje konkurišemo kod pretpristupnih fondova EU, smatram da bi ovaj član trebalo proširiti jednim ovakvim stavom koji se odnosi upravo na ekološko nasleđe.

Važno je da na ovaj način obezbedimo jedan stabilan i predvidiv sistem finansiranja i da obezbedimo efikasno planiranje i korišćenje javnih sredstava za ovu namenu. Pred nama su brojni zadaci i izazovi. Važno je da se tokom ovog procesa mi ugledamo na zemlje koje prednjače u ovoj oblasti i da poslušamo njihova iskustva kako bismo, s jedne strane, izbegli greške, potencijalne greške, u svom planiranju, s druge strane kako bismo u što većem obimu iskoristili sredstva koja su nam na raspolaganju.

Za nas je važno da definišemo probleme, da osmislimo rešenja, pripremimo projekte, ali isto tako da obezbedimo finansijsku konstrukciju i da predvidimo rokove, realne rokove, u kojima ćemo postići sve što smo isplanirali. Već smo nekoliko puta istakli u raspravi da mi ovom procesu nismo pristupili ni zbog EU, ni zbog pregovora, niti zbog toga što je neko od nas to zahtevao. Našoj zemlji je potreban ovaj proces i mi to činimo zato što smo mi ovu zemlju pozajmili od naših potomaka i dužni smo da se sa pažnjom prema njoj ophodimo.

Na ovaj način moramo intenzivno razmišljati i delovati u svim segmentima kada govorimo o upravljanju otpadnim vodama, o reciklaži otpada, o svim segmentima u kojima treba uvesti politike životne sredine, kada govorimo o poljoprivredi, privredi, energetici i transportu. Kada je reč o privredi, mi nismo samo dužni da usvojimo najbolje moguće savremene tehnologije i da dostignemo neke standarde, mi smo dužni da se pozabavimo i problemom istorijskog otpada koji nam je zaostao iz prethodnog perioda. Ovo mislim zaista na firme koje su prošle proces restrukturiranja, privatizacije, stečaja i često su ove posledice rezultat jedne neodgovorne politike, neodgovornosti, nemara, a često i zloupotreba.

Jasno je da nas u svakom od ovih segmenata očekuje veliki obim posla, kako u zakonskoj regulativi, tako i u edukaciji stanovništva i u samoj pripremi infrastrukture, kao što sam već pomenula, u oblasti reciklaže otpada, prerade otpadnih voda, kako bismo na najbolji mogući način očuvali naše ekološko nasleđe. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na 1. član Zakona o zaštiti životne sredine, kako bi se dodatno definisao ovaj član, ali i poseban akcenat stavio na značaju unapređenja i očuvanja ekološkog nasleđa. Posebno ističem ovu temu, jer smo dužni da vodimo računa o svom sopstvenom okruženju i o tome kako životnu sredinu i u kakvom stanju ostavljam budućim generacijama koja će tek doći.

Obzirom na to da je suština izmene o kojoj raspravljam u okviru ove rasprave o zaštiti životne sredine je da se omogući lakše i jednostavnije korišćenje sredstava Zelenog fonda, kako bi se pripremili projekti kojima apliciramo za sredstva pretpristupnih fondova EU, kako bi se obezbedili svi oni nepredviđeni ili propratni troškovi za pripremu ove dokumentacije, i iz tog razloga smatram da je potrebno da se jedna ovakva odredba nađe i u tekstu člana ovog zakona.

Sredstvima Zelenog fonda obezbeđuje se jedan stabilan i predvidiv sistem finansiranja, kontinuitet i efikasnost u ovim fondovima koje koristimo u okviru pretpristupnih pregovora. Cilj je da promenimo neke stvari koje su važne u našoj zemlji, odnosno da efikasno uprave otpadom, da uvedemo i izradimo postrojenje za pročišćavanje otpadnih voda, ali i da inače politike zaštite životne sredine uvedemo u sve ključne oblasti i u privredu, i u poljoprivredu, i u energetiku, i u transport, i da to postane sastavni deo ovih oblasti.

Kada je reč o privredi sigurno da ćemo tu imati puno posla, jer nas očekuje prilagođavanje standarda tekovinama EU, prilagođavanje i uslovima jednom novom zakonodavstvu, uvođenje cirkularne ekonomije u našu privredu, očuvanje resursa, ali i stvaranje dodatne vrednosti. Dužni smo da uvedemo najbolje i savremene tehnologije koje su nam na raspolaganju, kako bismo obezbedili i što bolju efikasnost i postigli što bolje rezultate. Ova oblast, ma koliko da je zahtevno i skupa, nikada nije zapravo izdatak, već ulaganje u našu budućnost i prilika da pokrenemo i nove investicije.

Očuvanje životne sredine za sadašnje i buduće generacije, cilj politika životne sredine kako bismo obezbedili kvalitetniju životnu sredinu kako bismo obezbedili i unapredili zdravlje svih građana, konkurentnost privrede i na globalu borbu protiv klimatskih promena. Moramo se baviti preventivom, moramo promeniti svoj svet, razmišljati pravovremeno i obezbediti sve uslove kako bismo sprečili potencijalne opasnosti i očuvali ekološko nasleđe. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na kraju ove rasprave htela bih još jednom da dodatno istaknem značaj jedne odluke o kojoj danas raspravljamo u okviru dnevnog reda, a reč je o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na odluku o izmenama finansijskog plana RFZO za 2018. godinu.

Dakle, ovaj fond je opredelio deo sredstava za lečenje pacijenata koji su oboleli od retkih bolesti i počev od 2012. godine ova sredstva su se samo uvećavala. Godine 2012. za ovu namenu bilo je opredeljeno 130 miliona dinara i osam pacijenata upućeno u inostranstvo na lečenje. Godine 2013. takođe 130 miliona. Godine 2014. 260 miliona. Godine 2015. 335 miliona. Godine 2016. 600 miliona. Godine 2017. milijardu i sto miliona. Godine 2018. dve milijarde dinara koje su namenjene za lečenje pacijenata koji su oboleli od retkih bolesti.

Ovo je jedno sistemsko rešenje Ministarstva zdravlja za ovaj problem i ovo je velika šansa za naše pacijente zato što imaju priliku da ili otputuju u inostranstvo radi lečenja ili da tim stručnjaka iz inostranstva dođe u Srbiju i ukaže neophodnu medicinsku pomoć.

Ono što je važno da u celom procesu odlučuje jedan tim lekara, tim stručnjaka, jedan konzilijum koji sagledava celokupno stanje pacijenta i donosi odluku u najboljem interesu pacijenta.

Za slučaj da je pacijentu neophodno lečenje u inostranstvu, Vlada Republike Srbije je obezbedila dva aviona kako bi se ovi pacijenti u što kraćem roku uputili i došli do lekara.

Naši pacijenti imaju priliku da o trošku države u inostranstvu dobiju najbolji mogući tretman, a osim toga u okviru Ministarstva zdravlja oformljen je i kol centar koji će biti na raspolaganju roditeljima koji budu zatečeni lošom dijagnozom i da im služi kao pomoć da dođu do lekara, da prikupe neophodnu dokumentaciju kako bi u što kraćem roku pristupili lečenju svoje dece.

Ministarstvo zdravlja i ova Vlada na različite načine unapređuju stanje našeg zdravstvenog sistema, najpre kroz izgradnju novih zdravstvenih centara, mislim na novi Klinički centar, velelepni Klinički centar u Nišu, ali i na ulaganje u objekte koji već postoje kroz Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima, ali isto tako uz zanavljanje i modernizaciju opreme i vozila.

Osim toga, mi upućujemo naše lekare na specijalizaciju. Podsećam da je prethodni režim zabranio specijalizaciju i praktično doveo našu zemlju u situaciju da se suočavamo sa nedostatkom lekara. Međutim, mi smo to ispravili, prosto, donošenjem zakona, gde smo prilagodili ove uslove, kako bi što veći broj lekara imao mogućnosti da se specijalizuje i usavršava.

Mi smo sada u situaciji da se još uvek nisu završile te neke prve specijalizacije na koje su lekari upućeni, ali nažalost, zbog pogubne politike, bili smo u tom procepu i najbrže moguće smo reagovali, kako bi naši pacijenti imali što bolju zdravstvenu negu.

Kada je reč o Fondu, o kojem je dosta bilo polemike ovih dana, o Fondu „Produži život“, njega vodi čovek koji je upravo ovo ministarstvo i ovu Vladu optužio za politikanstvo i za propagandu. A, sam je priznao, kao što smo čuli, to postoji i na zvaničnom sajtu ovog fonda, da je sredstva koja su građani Republike Srbije prikupljali za lečenje pacijenata, za lečenje naše dece, da su uplatili u neki inostrani investicioni fond. To je javni novac, to je novac koji su građani Republike Srbije uplatili putem SMS-ova, ali isto tako i novac koji je Ministarstvo zdravlja uputilo u ovaj fond, to je iznos od 200 miliona dinara. To je, takođe, novac građana Republike Srbije i mora na transparentan način biti potrošen.

Ova fondacija je novac za lečenje mališana prebacila u iznosu od 15,5 miliona dinara u inostrani investicioni fond i postoji osnovana sumnja da je ovde postojala neke zloupotreba i to treba, naravno, ispitati. Nisam sigurna da bi građani koji su uplatili ovaj novac za ovu jasnu namenu, da bi bili saglasni da se njihov novac na ovaj način reinvestira. Praviti biznis na pitanjima dece je zaista skandalozno.

Jedino što je prethodni režim uradio, kada je upućivanje pacijenata na lečenje u inostranstvo u pitanju, je to da je uputio svog ministra zdravlja na lečenje u inostranstvo i to ne zato što je bio oboleo od neke retke bolesti, već zato što nije imao poverenja u sopstveni zdravstveni sistem, pa je za jednu rutinsku operaciju pomoć potražio u inostranstvu. To je radio prethodni režim.

Mi zaista želimo da razmišljamo u najboljem interesu pacijenata.

Još jednom podvlačim da niko ne sme da zloupotrebljava novac građana, pa makar to bio i glumac.

Na kraju rasprave i ono što je ključno, cela ova rasprava je pokazatelj da opozicija nema suštinske primedbe na predložene zakone. Još jednom, ministre, podrška za predloge koji su danas na dnevnom redu.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su predlozi zakona, ali i sporazumi u oblasti životne sredine kao deo procesa koji Republika Srbija sprovodi …

(Narodni poslanici pričaju u glas.)

Molim vas, ako možete da umirite poslanike.

Hvala vam.
Pred nama su predlozi zakona, ali i sporazumi u oblasti zaštite životne sredine kao deo procesa koji sprovodimo i prolazimo na putu dostizanja standarda u oblasti kvaliteta životne sredine, održivog razvoja, ali i zaštite biljnog i životinjskog sveta.
Kada je reč o predloženim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, član 90b propisuje uslove pod kojima se dodeljuju sredstva Zelenog fonda korisnicima sredstava u pripremi projekata u oblasti zaštite i uređenja životne sredine i u ovoj odredbi je sadržano da se za ove namene raspisuje javni konkurs ministarstva. Postoji samo jedan izuzetak u kojim slučajevima se ova procedura izbegava i to je procedura za vanredne okolnosti, za neke interventne mere, odnosno za procedure kada je potrebno nešto hitno preduzeti, uraditi rekultivaciju ili sanaciju zemljišta.
Predloženim izmenama zakona koji su danas pred nama, propisuje se još jedan izuzetak od ove odredbe i on se odnosi na pripremu dokumentacije kojom će se pristupiti pretpristupnim fondovima EU za iste ove projekte u oblasti kvaliteta i unapređenja kvaliteta životne sredine.
Kako je Vlada Republike Srbije donela akt kojim se utvrđuju kriterijumi za dodelu ovih sredstava i zapravo jedna metodologija za selekciju i prioritizaciju projekata i utvrdila jednu listu prioritetnih projekata ove namene, a u isto vreme kriterijumi za dodeljivanje sredstva Zelenog fonda se ne razlikuju u mnogome od ove metodologije, ispostavilo se da se za iste projekte raspisuju dve iste procedure, duplira posao i gubi vreme. Ovim predloženim izmenama zakona se prevazilazi ova neusaglašenost regulative zakonske i omogućava lakše pristupanje ovim fondovima.
Proces pristupanja Srbije EU sa sobom, svakako, nosi brojne izazove i naročito se odnose na ispunjavanje standarda u oblasti zaštite životne sredine, a za realizaciju ovakvih infrastrukturnih projekata neophodno je obezbediti jedan stabilan izvor finansiranja, jer je neophodno da Srbija sa određenim sredstvima učestvuje u pripremi, u nekim nepredviđenim troškovima koji se odnose na pripremu dokumentacije.
Upravo je o tome reč, o jednom stabilnom i održivom sistemu finansiranja, ali isto tako u jednoj predvidivosti i kontinuitetu u korišćenju ovih sredstava koja će nam biti na raspolaganju. Naravno, radi se o efikasnijem planiranju korišćenja Zelenog fonda za namenu zaštite i unapređenja kvaliteta životne sredine.
Činjenica je da nas u narednom periodu očekuje veliki obim posla i taj posao se odnosi, uglavnom, na osposobljavanje administrativnih kapaciteta, na pripremu projektne dokumentacije, obezbeđivanje finansijske konstrukcije, ali isto tako osnaživanje inspekcija kako bi na delotvoran način mogle da nadziru ovu oblast.
Ova tema je nedvosmisleno prioritet Vlade Republike Srbije i to je evidentno, jer je formirano jedno zasebno ministarstvo koje se bavi upravo ovom temom, zaštitom životne sredine, ali se ova tema takođe nameće i kao prioritet u radu lokalnih samouprava i neophodno je obezbediti tu dobru koordinaciju, uočavanje, lokalizaciju problema, ali isto tako izradu projekata kako bismo mogli da efikasno rešimo ove probleme.
Zaštita životne sredine je jedna od osnovnih tekovina EU i jasno je zašto su oni u ovoj meri rigorozni i zahtevni kada je ova tema u pitanju.
Nacrt pregovaračke pozicije, koju je Srbija pripremila, sadrži specifične planove implementacija, koji zapravo predviđaju kako ćemo rešiti probleme, u kojim rokovima i kako ćemo obezbediti finansijsku konstrukciju i veoma je važno da budemo realni u ovom procenama koje pripremamo.
Naši ciljevi su popravljanje i unapređenje kvaliteta životne sredine, ali isto tako osposobljavanje da i tekuće probleme, na koje nailazimo, rešavamo. Procene da će za ovaj posao, pri tome mislim na one teme koje su najznačajnije, odnosno upravljanje otpadom i prerada otpadnih voda, biti potrebno oko šest i po milijardi evra. Ono što je ključno i što je mnogo važnije je da mi ovo ne radimo ni zbog pretpristupnih pregovora, ni zbog EU, ni zbog Brisela. Mi ovo činimo zbog nas, mi ovo radimo zbog građana Republike Srbije, zbog toga što je to nama potrebno i zbog toga što želimo da na jedan odgovoran način razmišljamo o tome kakvu životnu sredinu, u kakvom stanju ostavljamo generacijama koje dolaze, i kako i na koji način da unapredimo zdravlje naših građana.
Usklađivanje našeg zakonodavstva sa tekovinama EU se odnosi na uvođenje najboljih dostupnih tehnologija i na dostizanje dozvoljenih graničnih vrednosti i emisija, a put pregovora je upravo taj put dogovaranja rokova u kojima ove standarde možemo dostići i sa kojim to sredstvima.
Cilj je naravno uspostaviti realne rokove, izbeći ono što su neke zemlje u svojim pregovorima doživele, a to su kazne, penali ili možda čak i zatvaranje nekih firmi koje ne ispunjavaju ove standarde, jer je ovde zapravo jedan akcenat stavljan na usklađivanje privrede sa jednim novim uslovima koje nameće EU, koje nameće kvalitet životne sredine.
Ono čemu Srbija teži je naravno cirkularna ekonomija i to je ono što nam je zadatak u budućem periodu, dakle ponovo korišćenje materijala, prečišćavanje otpadnih voda, korišćenje otpada sa deponija, dakle da stvorimo sirovinu od nečega što je nepotrebno i da na taj način sačuvamo, nisam pomenula pepeo iz termoelektrana, da na taj način sačuvamo naše resurse koji su ograničeni, ali i da stvorimo prostor za nove investicije i stvaranje dodatne vrednosti.
Na ovaj način ćemo zaštiti životnu sredinu, ali je neophodno na ovim problemima angažovati struku, reč nauke i da se uspostavi jedna dobra saradnja između nauke i privrede kako bi se optimalna rešenje pronašla i rešio ovaj problem.
Mi, naravno, ovde govorimo o industrijskom otpadu koji je zaostavština iz različitih perioda tranzicije restrukturiranja firmi u stečaju, koje su generisale ovaj otpad u prethodnom periodu. Ne moramo sve da rešavamo tako što izvozimo. Naši stručnjaci i te kako imaju dovoljno znanja da osmisle rešenja. O nekim predlozima smo već i razgovarali, kada je u pitanju galvanski otpad, gde su naučnici naši, eminentni naučnici iz Instituta Vinča, osmisli metodu gde se preradom galvanskog otpada dobija voda i komercijalni proizvod, što je idealno rešenje i ne iziskuje prevelika sredstva, tako da i te kako možemo pristupiti rešavanju ovih problema na najbolji mogući način, rešiti i generisan otpad i onaj koji nastaje u procesima proizvodnje i prosto krenuti napred u ovim procesima.
Zaštita životne sredine nikada nije izdatak, nikada nije trošak. To je ulaganje u našu budućnost i stvaranje novih investicija. Poglavlje 27 jeste zahtevno, iziskuje puno rada, vremena i sredstava, ali mi zaista moramo da se pozabavimo i sistemom prerade otpadnih voda i separacijom, izradom postrojenja za separaciju i reciklažu otpada i ulagati u ova postrojenja.
Za sada prerađujemo svega 5-10% otpadnih voda, ali je važno ugovoriti najkvalitetnija dugoročna rešenja i stvoriti nove resurse i novi izvor prihoda. U ovom procesu se moramo ugledati na zemlje koje prednjače, koje su lideri u ovoj oblasti, poslušati njihova iskustva, s jedne strane kako bismo izbegli greške koje potencijalno možemo napraviti, a s druge strane kako bismo na najbolji mogući način i u najvećoj mogućoj meri iskoristili sredstva koja su nam na raspolaganju, a odnose se na pretpristupne fondove.
Procena je da će za usklađenost po pitanju zakonodavstva u oblasti životne sredine biti potrebno preko 11 milijardi evra i sredstva je moguće obezbediti u jednom delu preko pretpristupnih fondova, u jednom delu preko Zelenog fonda i preko drugih linija budžetskog sistema Republike Srbije. Nedostaje nam projektna dokumentacija, to je izvesno, na tome treba raditi, ali i određenu dokumentaciju je potrebno ažurirati i to će biti, pretpostavljamo, veliki izazov u narednom periodu.
Kada je reč o Zelenom fondu, kroz ovaj zakon mi stvaramo uslove za učestvovanje u projektima da osiguramo stabilan način finansiranja aktivnosti. Dakle, nama je prioritet očuvanje životne sredine za generacije koje dolaze, da garantujemo na ovaj način bolje zdravlje ljudi, konkurentnost privrede, očuvanje resursa i na globalu borbu protiv klimatskih promena, što je evidentno i dešava se.
U Ministarstvu životne sredine angažovani su veoma važni sektori. Jedan se odnosi na strateško planiranje, drugi na upravljanje otpadnim vodama i na tome će biti akcenat kada je u pitanju rad Ministarstva u budućem periodu, uz adekvatnu primenu zakonske regulative i načela da zagađivač plaća, sigurno da možemo izaći na kraj sa ovim problemima. Ono što je akcenat Evropske unije je preventivno delovanje, pravovremeno razmišljanje i predupređivanje posledica i mi zaista moramo da počnemo da menjamo svest da ne delujemo više kada se problem već dogodi, već da razmišljamo pravovremeno i da iznađemo najbolja rešenja i predupredimo potencijalnu opasnost.
Kada govorimo o drugoj izmeni ovog zakona, ovde se stvara pravni osnov za izradu podzakonskog akta koji će definisati uslove zaptite životne sredine za korisnike IPARD fondova. Kada su u pitanju IPARD fondovi, na raspolaganju nam je oko 160 miliona pretpristupnih fondova koji su namenjeni za dostizanje kvaliteta u životnoj sredini i ono što će korisnici imati kao obavezu je da podnesu dokaz da su ispunili standarde u ovoj oblasti i odnosi se na pravna, fizička lica koja se bave proizvodnjom, ali i preradom u prehrambenoj industriji i ovi fondovi će biti otvoreni za nabavljanje nove opreme. Naravno, ovde govorim o nosiocima poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnicima, zadrugama ili privrednim društvima koja se bave ovim oblastima.
Kada je reč o ostalim predlozima koji su danas na dnevnom redu, pred nama je Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske, što je sigurno pokazatelj da su zemlje postale svesne značaja ove teme i da su spremne da sarađuju u najboljem interesu svojih građana, da postoji dobra volja i spremnost da se zaštiti naša životna sredina. Ovde će se pokrenuti značajne teme, kao što je zaštita kvaliteta vode i vazduha, upravljanje otpadom, komunikacija između privrednih subjekata, razmena znanja i razmena iskustava, tako da u svakom slučaju podrška za ovaj sporazum.
Takođe, Zakon o očuvanju afričko-evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa je važan sporazum za Srbiju, s obzirom da kroz našu zemlju od 125 migratornih ptica čak 100 vrsti je zaštićeno i mi smo zaista srećni, jer čak ni u Evropi ne postoji previše ovakvih zaštićenih staništa, a u Srbiji ih trenutno ima 10. Postoji još procedura za zaštitu određenih područja i važno je da uradimo i kampanju i da edukujemo ljude o vrednosti ovih vrsta, kao i da sprečimo njihovo uništenje.
Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o održivosti transporta uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata. Za Srbiju je takođe važno da učestvuje, u svim regionima imamo kapacitet da budemo i lider i ozbiljno shvaćen partner u ovom poslu.
Kada je reč o zaštiti populacije slepih miševa, moram napomenuti da ovaj predlog ima podršku i odobravanje i nevladinog sektora, kada je u pitanju ova oblast. Važno je zaštiti ovu vrstu jer su oni indikator stanja životne sredine. S obzirom da imaju veoma važnu ulogu u regulisanju štetnih insekata, važno je da sačuvamo ovaj deo biodiverziteta i vodimo kampanju o ovoj temi.
Predlog zakona o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu, tema koja je izazvala dosta polemike. Ja bih samo pročitala da je, na inicijativu Upravnog odbora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, 11. septembra Ministarstvo zdravlja pokrenulo proceduru za postupak izmene Finansijskog plana RFZO-a za 2018. godinu. Po preporuci DRI, Državne revizorske institucije, po usvajanju završnog računa za 2017. godinu, u Predlogu rebalansa Finansijskog plana planirana su i preneta neutrošena sredstva na dan 31. decembar i taj iznos uvećavaju i sredstva fonda u iznosu od tri milijarde i 600 miliona dinara. Deo tog fonda je opredeljen za lečenje lica koja su obolela od retkih bolesti i ovo je veoma značajna tema jer je ove godine za ovu namenu opredeljeno dve milijarde dinara.
Samo bih pročitala jednu statistiku koja se odnosi na period od 2012. godine do danas, da je 2012. godine osnovan ovaj Fond za lečenje lica koja su obolela od retkih bolesti i tada je bilo opredeljeno 130 miliona dinara i osam pacijenata je upućeno na lečenje u inostranstvo, 2013. godine – 130 miliona, 2014. godine – 260 miliona, 2015. godine – 335 miliona, 2016. godine – 600 miliona, 2017. godine – milijardu i 100 miliona i 2018. godine – dve milijarde i oko 200 pacijenata je do sada upućeno na lečenje. Dakle, svake godine je opredeljivan sve veći iznos za ovu namenu.
Osim toga, formiran je jedan kol-centar u okviru Ministarstva zdravlja, koji je na raspolaganju roditeljima koji se susreću sa ovako teškim vestima i raspolaganju su osobe koje će pomoći u pripremi dokumentacije, u konsultacijama sa lekarima, kako bi se za ove pacijente pronašao najbolji model lečenja, da li je to dolazak lekara iz inostranstva ili upućivanje pacijenata na lečenje u inostranstvo, uglavnom, optimalan način lečenja će biti određen uz konsultaciju struke jednog konzilijarnog mišljenja.
Ovo je sistemsko rešenje koje je država formirala i naši pacijenti su dobili priliku da se leče o trošku države i ovo je sigurno tema na kojoj će Ministarstvo zdravlja i Vlada Republike Srbije u narednom periodu još aktivnije raditi. Ministarstvo zdravlja takođe unapređuje kapacitete i u našoj zemlji izgradnjom novih kliničkih centara, rekonstrukcijom postojećih, nabavkom i modernizacijom opreme, ali isto tako i upućivanjem naših stručnjaka na specijalizaciju i usavršavanje, kako bi što bolje odgovorili potrebama građana Republike Srbije.
Imajući u vidu sve navedeno, u danu za glasanje poslanička grupa Srpske napredne stranke podržaće predloge koji su danas na dnevnom redu. Hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 107. koji kaže da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Ovde smo čuli prethodnu govornicu kako govori o kampanji protiv humanosti o kojoj se raspravljalo na ovoj sednici Narodne skupštine. Međutim, ja zaista moram da istaknem da se ovde ne radi o istinitim informacijama i da je upravo ova Vlada i ovo Ministarstvo zdravlja pokazalo najveći stepen humanosti upravo formirajući i osnivajući upravo ovaj Fond za lečenje pacijenata koji su oboleli od retkih bolesti.

Do 2012. godine nula pacijenata je bilo poslato, imalo šansu da se leči u inostranstvu. Godine 2012. izdvojeno je 130 miliona dinara, svake naredne godine sve više u ovom fondu.

Godine 2018. mi imamo dve milijarde dinara i 200 pacijenata već koji su dobili priliku da se o trošku države leče u inostranstvu. Ne samo to, o ovim pacijentima i o njihovom zdravstvenom stanju odlučuju timovi stručnjaka, dakle konzilijum koji se bavi i procenjuje njihovo zdravstveno stanje i koji je tip lečenja najbolji.

Ne samo to, Ministarstvo zdravlja ulaže u kapacitete naših lekara, u njihovu specijalizaciju, osposobljavanje, ulaže u kliničke centre ne samo tako što ih obnavlja, već što gradi nove, ulaže u opremu, dakle, na svaki način nastojimo da našim pacijentima pružimo najbolje uslove za lečenje. Naprotiv, ovaj fond i ova država i ova Vlada je optužena da se bavi politikanstvom i da je to što odvajamo sredstva u ovu namenu nešto loše. Mi samo kažemo da je važno da ukoliko postoji nekih zloupotreba, a radi se o javnom novcu da to treba da se ispita i da se utvrdi. Hvala vam.

(Marinika Tepić: Poslovnik.)

Hvala, predsedavajući.

Reklamiram povredu Poslovnika – član 103. Podsećam da je, iako je možda postojao nekakav budžetski fond koji je bio namenjen za ovu svrhu, budžet od 2008. do 2012. godine u toj meri ispražnjen da nije postojalo sredstava za krečenje i sređivanje prostorija, a kamoli za upućivanje pacijenata na lečenje u inostranstvo. Srbiji se dogodilo ono što se nije dogodilo ni jednoj drugoj zemlji, a to je da je ministar zdravlja upućen na lečenje u inostranstvo, i to je Tomica Milosavljević. To je zaista skandalozno.

Napominjem još jednom da se upravo sada, od 2012. godine, odvajaju značajna sredstva za upućivanje naših pacijenata kako bi dobili najbolju moguću zdravstvenu negu u inostranstvu, ali o tome odlučuje tim stručnjaka. Zaista želimo da se ovaj novac transparentno troši, da se svake godine ovaj fond uvećava, kako bi što veći broj ljudi i pacijenata dobio šansu. To je ono što radi ova Vlada i ovo Ministarstvo zdravlja.

Hvala predsedavajući.

Slažem se da je pred Srbijom puno posla kada je u pitanju zaštita životne sredine i da nam predstoji veliki obim radova na izgradnji vodovoda i kanalizacione mreže.

Ali, možda bi naš posao sada bio lakši da su nam prethodnici, oni koji su bili na odgovornim pozicijama, bili čelnici gradova i opština, da su uradili nešto po tom pitanju. Upravo, kao i moj prethodni govornik, koji je bio na poziciji da tako nešto uradi i možda poboljša kvalitet života stanovnika iz opštine iz koje dolazi i koju predstavlja.

Da nije bilo zloupotrebe u gradovima i opštinama, mi bismo bili danas u daleko boljoj poziciji što se tiče bilo kojih od ovih infrastrukturnih projekata. Evo, konkretno, u opštini Trstenik, propao je, praktično je propao projekat fabrike vode, vredan 20 miliona dinara. Mi danas imamo samo temelje koji su obrasli i praktično neupotrebljivi.

Bilo je još puno gradova i opština u kojem je bilo zloupotrebe sredstava. Samo čišćenje izvorišta u opštini Trstenik je koštalo blizu 20 miliona dinara zbog čega je tadašnji direktor komunalnog preduzeća, koji je bio pripadnik URS-a i uhapšen.

Dakle, da nije novac trošen tako nenamenski, svi građani bi imali danas mnogo bolje uslove. Mi danas rešavamo te probleme. Treba mnogo novca, treba mnogo vremena. Ali, mi konkretno u opštini Trstenik, putem sredstava Direkcije za vode, mi gradimo novi vodovod, mi gradimo novi magistralni vodovod do Počekovine, koji je vredan 35 miliona dinara. Mi takođe, radimo projekat da bismo sa leve strane reke stanovnicima u 21. veku obezbedili zdravu vodu. Radimo projekat da povežemo čitav prsten i uspostavimo taj sistem vodosnabdevanja.

Takođe, smo u ozbiljnim projektima za izgradnju kanalizacije. To su sve projekti koji iziskuju puno vremena, ali smo se ozbiljno upustili u to u nabavku projekta u ažuriranje dokumentacije i nabavku dozvola kako bismo našim stanovnicima obezbedili najbolje moguće uslove za život.

Opet, ponavljam, veliki projekti iziskuju velika sredstva i puno vremena, ali smo nešto konkretno preduzeli. Činjenica je da se širom Srbije radi na unapređenju infrastrukture kada su u pitanju komunalno i vodo snabdevanje. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na 2. član Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kako bi se dodatno definisao tekst ovog člana, ali poseban akcenat stavio na ono što je danas u Srbiji realnost, a to je ekonomska stabilnost, konsolidovane finansije i jedan stabilan model održiv finansiranja penzija koji danas planiramo.

Ono što je danas planirano je svakako moguće iz realnih sredstava i realnih prihoda jer smo to ostvarili na osnovu ušteda i na osnovu reformi i odgovorne politike Vlade Republike Srbije koja je vođena i koja je dovela do ušteda i do planova koji su, naravno, u skladu sa postignutim rezultatima.

Politika stabilnosti koju vodi Aleksandar Vučić i SNS dovela je do toga da smo mi sada jedna stabilna zemlja, povoljna destinacija za ulaganje koja je jasnu poruku poslala investitorima da je ovde jedna pogodna situacija i da smo spremni za razvoj i oporavak naše privrede, koja je godinama unazad bila urušavana i koja se sada oporavlja.

Ukoliko govorimo o rezultatima, brojke ne lažu, jasni pokazatelji su ako pogledamo 2008. godinu da je tada deficit u budžetu bio minus 47,5 milijardi, 2009. godine minus 92,6, 2010. godine minus 102,9 milijardi, 2011. godine minus 135,8, 2012. godine minus 213 i takav pad je bio sve do 2013. godine, minus 200,9 milijardi dinara, međutim, mi 2016. godine prvi put ostvarujemo jedan ozbiljan pomak, imamo minus 7,9 milijardi, onda 2017. godine plus 33,9 milijardi. Mi u 2018. godini sada beležimo rezultat od plus 40 milijardi.

Sve su ovo rezultati jedne odgovorne i posvećene politike koju vodi Vlada Republike Srbije. Uštede koje su ostvarene su, naravno, sada dovele do toga da mi možemo da planiramo na realnim osnovama povećanje penzija i da prosto oni koji su najveći teret reformi i ušteda podneli sada konačno osete boljitak i povećanje tih svojih primanja.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na prvi član Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kako bi se dodatno definisao ovaj član, ali i poseban akcenat stavljam na održivost finansijskog sistema i jedan stabilan način i model finansiranja penzija.

Kada govorimo o reformskim procesima koji su sprovedeni u Srbiji, sigurno je da je i ovaj današnji predlog o kome danas raspravljamo deo tog procesa jer se radi o uspostavljanju efikasne, moderne i uređene države.

Ovim predlogom se unapređuje materijalni položaj svih korisnika penzija i predviđa mogućnost za povećanje primanja i korisnika sa najnižim primanjima, ali generalno svih kategorija penzija.

Ovim predlogom je predviđen pravedniji način obračunavanja prevremene penzije, ali isto tako i prostor za jednokratne isplate novčanih iznosa, uz sam iznos penzije.

Predviđeno je da se kroz ove modele unapredi materijalni položaj korisnika penzija i to smo omogućili kroz reforme koje su sprovedene, kroz uštede koje su ostvarene pa mi sada imamo realan osnov, realan prostor i realne mogućnosti, opravdano, da ovako planiramo i ovako sprovodimo ono što je predviđeno današnjim zakonom. Akcenat je, naravno, na pozitivnim ekonomskim kretanjima i održivosti sistema i većim mogućnostima koje su u skladu sa postignutim rezultatima.

Međutim, kada govorimo o reformama, ovo nije jedini prostor u kojem se reforme sprovode. Može se govoriti i o reformama u prostoru i u sferi privrede jer će kroz ovaj zakon i poslodavcima biti smanjeni administrativni nameti. Čak se predviđa smanjenje 16 obrazaca koji su poslodavcima bili stavljeni na teret. Dakle, kroz jedno rasterećenje sistema, kroz uštede koje se ostvaruju biće sigurno postignuti pozitivni efekti u sferi privrede. Umrežavanje sistema i efikasniji rad PIO fonda je ono čemu se teži i to je još jedan segment strategije Vlade kada govorimo o unapređenju državne uprave.

Konačno, penzioneri koji su podneli najveći teret kroz uštede, kroz reforme, kroz ceo ovaj proces će konačno moći da osete korist jer je sistem oporavljen, finansije stabilne i konsolidovane. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 3. Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, kako bi se poseban akcenat stavio na unapređenje uslova u medicinskim ustanovama, ali i na humani aspekt ovog zakona.

Veliki je broj pacijenata u Srbiji koji očekuje transplantaciju, veliki je broj pacijenata koji očekuje taj svoj najvažniji poziv u životu. Poziv koji će spasisti nečiji život ili unaprediti kvalitet nečijeg života. Ova oblast medicine se veoma brzo razvija i pruža zaista velike mogućnost za izlečenje, ali ono nažalost, sa čime se Srbija suočava je mali broj donora i duge liste čekanja.

Ono što je veoma važno istaći je da će Srbija nakon usvajanja ovih propisa imati pristup organizacijama država koje imaju zajedničke liste čekanja i imaće veće mogućnosti za spašavanje svojih pacijenata. Ovaj jedinstveni informatički sistem će pružati informacije i uvid u to koji su organi na raspolaganju, koji to potencijalni pacijenti mogu dobiti te organe, ali i put organa do same donacije do trenutka transplantacije.

Kako je 16 puta veća šansa da nama zatreba organ, u odnosu na to koliko imamo prilika da budemo donori, veoma je važno da razbijemo predrasude koje se odnose na doniranje. Tema je zaista osetljiva, ali važno je istaći da je porodica ta koja će doneti konačnu odluku, kada je u pitanju doniranje organa, ali i da će u celom ovom postupku učestvovati tim stručnjaka koji će doneti odluku o celoj proceduri.

Imam utisak da se i kroz društvene mreže nekako lakše prenose informacije koje su zapravo poluinformacije ili dezinformacije i veoma je važno da glasno govori o tome, o celom postupku i da imajući u vidu sve ono što ovaj zakon predviđa, zaista nema prostora za sumnju ili za bilo kakvu zloupotrebu i da zaista treba akcenat da bude na tome da je to jedan human i plemenit čin.