Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Milena Turk

Milena Turk

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala vam.
Pred nama su predlozi zakona, ali i sporazumi u oblasti zaštite životne sredine kao deo procesa koji sprovodimo i prolazimo na putu dostizanja standarda u oblasti kvaliteta životne sredine, održivog razvoja, ali i zaštite biljnog i životinjskog sveta.
Kada je reč o predloženim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, član 90b propisuje uslove pod kojima se dodeljuju sredstva Zelenog fonda korisnicima sredstava u pripremi projekata u oblasti zaštite i uređenja životne sredine i u ovoj odredbi je sadržano da se za ove namene raspisuje javni konkurs ministarstva. Postoji samo jedan izuzetak u kojim slučajevima se ova procedura izbegava i to je procedura za vanredne okolnosti, za neke interventne mere, odnosno za procedure kada je potrebno nešto hitno preduzeti, uraditi rekultivaciju ili sanaciju zemljišta.
Predloženim izmenama zakona koji su danas pred nama, propisuje se još jedan izuzetak od ove odredbe i on se odnosi na pripremu dokumentacije kojom će se pristupiti pretpristupnim fondovima EU za iste ove projekte u oblasti kvaliteta i unapređenja kvaliteta životne sredine.
Kako je Vlada Republike Srbije donela akt kojim se utvrđuju kriterijumi za dodelu ovih sredstava i zapravo jedna metodologija za selekciju i prioritizaciju projekata i utvrdila jednu listu prioritetnih projekata ove namene, a u isto vreme kriterijumi za dodeljivanje sredstva Zelenog fonda se ne razlikuju u mnogome od ove metodologije, ispostavilo se da se za iste projekte raspisuju dve iste procedure, duplira posao i gubi vreme. Ovim predloženim izmenama zakona se prevazilazi ova neusaglašenost regulative zakonske i omogućava lakše pristupanje ovim fondovima.
Proces pristupanja Srbije EU sa sobom, svakako, nosi brojne izazove i naročito se odnose na ispunjavanje standarda u oblasti zaštite životne sredine, a za realizaciju ovakvih infrastrukturnih projekata neophodno je obezbediti jedan stabilan izvor finansiranja, jer je neophodno da Srbija sa određenim sredstvima učestvuje u pripremi, u nekim nepredviđenim troškovima koji se odnose na pripremu dokumentacije.
Upravo je o tome reč, o jednom stabilnom i održivom sistemu finansiranja, ali isto tako u jednoj predvidivosti i kontinuitetu u korišćenju ovih sredstava koja će nam biti na raspolaganju. Naravno, radi se o efikasnijem planiranju korišćenja Zelenog fonda za namenu zaštite i unapređenja kvaliteta životne sredine.
Činjenica je da nas u narednom periodu očekuje veliki obim posla i taj posao se odnosi, uglavnom, na osposobljavanje administrativnih kapaciteta, na pripremu projektne dokumentacije, obezbeđivanje finansijske konstrukcije, ali isto tako osnaživanje inspekcija kako bi na delotvoran način mogle da nadziru ovu oblast.
Ova tema je nedvosmisleno prioritet Vlade Republike Srbije i to je evidentno, jer je formirano jedno zasebno ministarstvo koje se bavi upravo ovom temom, zaštitom životne sredine, ali se ova tema takođe nameće i kao prioritet u radu lokalnih samouprava i neophodno je obezbediti tu dobru koordinaciju, uočavanje, lokalizaciju problema, ali isto tako izradu projekata kako bismo mogli da efikasno rešimo ove probleme.
Zaštita životne sredine je jedna od osnovnih tekovina EU i jasno je zašto su oni u ovoj meri rigorozni i zahtevni kada je ova tema u pitanju.
Nacrt pregovaračke pozicije, koju je Srbija pripremila, sadrži specifične planove implementacija, koji zapravo predviđaju kako ćemo rešiti probleme, u kojim rokovima i kako ćemo obezbediti finansijsku konstrukciju i veoma je važno da budemo realni u ovom procenama koje pripremamo.
Naši ciljevi su popravljanje i unapređenje kvaliteta životne sredine, ali isto tako osposobljavanje da i tekuće probleme, na koje nailazimo, rešavamo. Procene da će za ovaj posao, pri tome mislim na one teme koje su najznačajnije, odnosno upravljanje otpadom i prerada otpadnih voda, biti potrebno oko šest i po milijardi evra. Ono što je ključno i što je mnogo važnije je da mi ovo ne radimo ni zbog pretpristupnih pregovora, ni zbog EU, ni zbog Brisela. Mi ovo činimo zbog nas, mi ovo radimo zbog građana Republike Srbije, zbog toga što je to nama potrebno i zbog toga što želimo da na jedan odgovoran način razmišljamo o tome kakvu životnu sredinu, u kakvom stanju ostavljamo generacijama koje dolaze, i kako i na koji način da unapredimo zdravlje naših građana.
Usklađivanje našeg zakonodavstva sa tekovinama EU se odnosi na uvođenje najboljih dostupnih tehnologija i na dostizanje dozvoljenih graničnih vrednosti i emisija, a put pregovora je upravo taj put dogovaranja rokova u kojima ove standarde možemo dostići i sa kojim to sredstvima.
Cilj je naravno uspostaviti realne rokove, izbeći ono što su neke zemlje u svojim pregovorima doživele, a to su kazne, penali ili možda čak i zatvaranje nekih firmi koje ne ispunjavaju ove standarde, jer je ovde zapravo jedan akcenat stavljan na usklađivanje privrede sa jednim novim uslovima koje nameće EU, koje nameće kvalitet životne sredine.
Ono čemu Srbija teži je naravno cirkularna ekonomija i to je ono što nam je zadatak u budućem periodu, dakle ponovo korišćenje materijala, prečišćavanje otpadnih voda, korišćenje otpada sa deponija, dakle da stvorimo sirovinu od nečega što je nepotrebno i da na taj način sačuvamo, nisam pomenula pepeo iz termoelektrana, da na taj način sačuvamo naše resurse koji su ograničeni, ali i da stvorimo prostor za nove investicije i stvaranje dodatne vrednosti.
Na ovaj način ćemo zaštiti životnu sredinu, ali je neophodno na ovim problemima angažovati struku, reč nauke i da se uspostavi jedna dobra saradnja između nauke i privrede kako bi se optimalna rešenje pronašla i rešio ovaj problem.
Mi, naravno, ovde govorimo o industrijskom otpadu koji je zaostavština iz različitih perioda tranzicije restrukturiranja firmi u stečaju, koje su generisale ovaj otpad u prethodnom periodu. Ne moramo sve da rešavamo tako što izvozimo. Naši stručnjaci i te kako imaju dovoljno znanja da osmisle rešenja. O nekim predlozima smo već i razgovarali, kada je u pitanju galvanski otpad, gde su naučnici naši, eminentni naučnici iz Instituta Vinča, osmisli metodu gde se preradom galvanskog otpada dobija voda i komercijalni proizvod, što je idealno rešenje i ne iziskuje prevelika sredstva, tako da i te kako možemo pristupiti rešavanju ovih problema na najbolji mogući način, rešiti i generisan otpad i onaj koji nastaje u procesima proizvodnje i prosto krenuti napred u ovim procesima.
Zaštita životne sredine nikada nije izdatak, nikada nije trošak. To je ulaganje u našu budućnost i stvaranje novih investicija. Poglavlje 27 jeste zahtevno, iziskuje puno rada, vremena i sredstava, ali mi zaista moramo da se pozabavimo i sistemom prerade otpadnih voda i separacijom, izradom postrojenja za separaciju i reciklažu otpada i ulagati u ova postrojenja.
Za sada prerađujemo svega 5-10% otpadnih voda, ali je važno ugovoriti najkvalitetnija dugoročna rešenja i stvoriti nove resurse i novi izvor prihoda. U ovom procesu se moramo ugledati na zemlje koje prednjače, koje su lideri u ovoj oblasti, poslušati njihova iskustva, s jedne strane kako bismo izbegli greške koje potencijalno možemo napraviti, a s druge strane kako bismo na najbolji mogući način i u najvećoj mogućoj meri iskoristili sredstva koja su nam na raspolaganju, a odnose se na pretpristupne fondove.
Procena je da će za usklađenost po pitanju zakonodavstva u oblasti životne sredine biti potrebno preko 11 milijardi evra i sredstva je moguće obezbediti u jednom delu preko pretpristupnih fondova, u jednom delu preko Zelenog fonda i preko drugih linija budžetskog sistema Republike Srbije. Nedostaje nam projektna dokumentacija, to je izvesno, na tome treba raditi, ali i određenu dokumentaciju je potrebno ažurirati i to će biti, pretpostavljamo, veliki izazov u narednom periodu.
Kada je reč o Zelenom fondu, kroz ovaj zakon mi stvaramo uslove za učestvovanje u projektima da osiguramo stabilan način finansiranja aktivnosti. Dakle, nama je prioritet očuvanje životne sredine za generacije koje dolaze, da garantujemo na ovaj način bolje zdravlje ljudi, konkurentnost privrede, očuvanje resursa i na globalu borbu protiv klimatskih promena, što je evidentno i dešava se.
U Ministarstvu životne sredine angažovani su veoma važni sektori. Jedan se odnosi na strateško planiranje, drugi na upravljanje otpadnim vodama i na tome će biti akcenat kada je u pitanju rad Ministarstva u budućem periodu, uz adekvatnu primenu zakonske regulative i načela da zagađivač plaća, sigurno da možemo izaći na kraj sa ovim problemima. Ono što je akcenat Evropske unije je preventivno delovanje, pravovremeno razmišljanje i predupređivanje posledica i mi zaista moramo da počnemo da menjamo svest da ne delujemo više kada se problem već dogodi, već da razmišljamo pravovremeno i da iznađemo najbolja rešenja i predupredimo potencijalnu opasnost.
Kada govorimo o drugoj izmeni ovog zakona, ovde se stvara pravni osnov za izradu podzakonskog akta koji će definisati uslove zaptite životne sredine za korisnike IPARD fondova. Kada su u pitanju IPARD fondovi, na raspolaganju nam je oko 160 miliona pretpristupnih fondova koji su namenjeni za dostizanje kvaliteta u životnoj sredini i ono što će korisnici imati kao obavezu je da podnesu dokaz da su ispunili standarde u ovoj oblasti i odnosi se na pravna, fizička lica koja se bave proizvodnjom, ali i preradom u prehrambenoj industriji i ovi fondovi će biti otvoreni za nabavljanje nove opreme. Naravno, ovde govorim o nosiocima poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnicima, zadrugama ili privrednim društvima koja se bave ovim oblastima.
Kada je reč o ostalim predlozima koji su danas na dnevnom redu, pred nama je Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske, što je sigurno pokazatelj da su zemlje postale svesne značaja ove teme i da su spremne da sarađuju u najboljem interesu svojih građana, da postoji dobra volja i spremnost da se zaštiti naša životna sredina. Ovde će se pokrenuti značajne teme, kao što je zaštita kvaliteta vode i vazduha, upravljanje otpadom, komunikacija između privrednih subjekata, razmena znanja i razmena iskustava, tako da u svakom slučaju podrška za ovaj sporazum.
Takođe, Zakon o očuvanju afričko-evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa je važan sporazum za Srbiju, s obzirom da kroz našu zemlju od 125 migratornih ptica čak 100 vrsti je zaštićeno i mi smo zaista srećni, jer čak ni u Evropi ne postoji previše ovakvih zaštićenih staništa, a u Srbiji ih trenutno ima 10. Postoji još procedura za zaštitu određenih područja i važno je da uradimo i kampanju i da edukujemo ljude o vrednosti ovih vrsta, kao i da sprečimo njihovo uništenje.
Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o održivosti transporta uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata. Za Srbiju je takođe važno da učestvuje, u svim regionima imamo kapacitet da budemo i lider i ozbiljno shvaćen partner u ovom poslu.
Kada je reč o zaštiti populacije slepih miševa, moram napomenuti da ovaj predlog ima podršku i odobravanje i nevladinog sektora, kada je u pitanju ova oblast. Važno je zaštiti ovu vrstu jer su oni indikator stanja životne sredine. S obzirom da imaju veoma važnu ulogu u regulisanju štetnih insekata, važno je da sačuvamo ovaj deo biodiverziteta i vodimo kampanju o ovoj temi.
Predlog zakona o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu, tema koja je izazvala dosta polemike. Ja bih samo pročitala da je, na inicijativu Upravnog odbora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, 11. septembra Ministarstvo zdravlja pokrenulo proceduru za postupak izmene Finansijskog plana RFZO-a za 2018. godinu. Po preporuci DRI, Državne revizorske institucije, po usvajanju završnog računa za 2017. godinu, u Predlogu rebalansa Finansijskog plana planirana su i preneta neutrošena sredstva na dan 31. decembar i taj iznos uvećavaju i sredstva fonda u iznosu od tri milijarde i 600 miliona dinara. Deo tog fonda je opredeljen za lečenje lica koja su obolela od retkih bolesti i ovo je veoma značajna tema jer je ove godine za ovu namenu opredeljeno dve milijarde dinara.
Samo bih pročitala jednu statistiku koja se odnosi na period od 2012. godine do danas, da je 2012. godine osnovan ovaj Fond za lečenje lica koja su obolela od retkih bolesti i tada je bilo opredeljeno 130 miliona dinara i osam pacijenata je upućeno na lečenje u inostranstvo, 2013. godine – 130 miliona, 2014. godine – 260 miliona, 2015. godine – 335 miliona, 2016. godine – 600 miliona, 2017. godine – milijardu i 100 miliona i 2018. godine – dve milijarde i oko 200 pacijenata je do sada upućeno na lečenje. Dakle, svake godine je opredeljivan sve veći iznos za ovu namenu.
Osim toga, formiran je jedan kol-centar u okviru Ministarstva zdravlja, koji je na raspolaganju roditeljima koji se susreću sa ovako teškim vestima i raspolaganju su osobe koje će pomoći u pripremi dokumentacije, u konsultacijama sa lekarima, kako bi se za ove pacijente pronašao najbolji model lečenja, da li je to dolazak lekara iz inostranstva ili upućivanje pacijenata na lečenje u inostranstvo, uglavnom, optimalan način lečenja će biti određen uz konsultaciju struke jednog konzilijarnog mišljenja.
Ovo je sistemsko rešenje koje je država formirala i naši pacijenti su dobili priliku da se leče o trošku države i ovo je sigurno tema na kojoj će Ministarstvo zdravlja i Vlada Republike Srbije u narednom periodu još aktivnije raditi. Ministarstvo zdravlja takođe unapređuje kapacitete i u našoj zemlji izgradnjom novih kliničkih centara, rekonstrukcijom postojećih, nabavkom i modernizacijom opreme, ali isto tako i upućivanjem naših stručnjaka na specijalizaciju i usavršavanje, kako bi što bolje odgovorili potrebama građana Republike Srbije.
Imajući u vidu sve navedeno, u danu za glasanje poslanička grupa Srpske napredne stranke podržaće predloge koji su danas na dnevnom redu. Hvala.
Reklamiram povredu Poslovnika, član 107. koji kaže da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Ovde smo čuli prethodnu govornicu kako govori o kampanji protiv humanosti o kojoj se raspravljalo na ovoj sednici Narodne skupštine. Međutim, ja zaista moram da istaknem da se ovde ne radi o istinitim informacijama i da je upravo ova Vlada i ovo Ministarstvo zdravlja pokazalo najveći stepen humanosti upravo formirajući i osnivajući upravo ovaj Fond za lečenje pacijenata koji su oboleli od retkih bolesti.

Do 2012. godine nula pacijenata je bilo poslato, imalo šansu da se leči u inostranstvu. Godine 2012. izdvojeno je 130 miliona dinara, svake naredne godine sve više u ovom fondu.

Godine 2018. mi imamo dve milijarde dinara i 200 pacijenata već koji su dobili priliku da se o trošku države leče u inostranstvu. Ne samo to, o ovim pacijentima i o njihovom zdravstvenom stanju odlučuju timovi stručnjaka, dakle konzilijum koji se bavi i procenjuje njihovo zdravstveno stanje i koji je tip lečenja najbolji.

Ne samo to, Ministarstvo zdravlja ulaže u kapacitete naših lekara, u njihovu specijalizaciju, osposobljavanje, ulaže u kliničke centre ne samo tako što ih obnavlja, već što gradi nove, ulaže u opremu, dakle, na svaki način nastojimo da našim pacijentima pružimo najbolje uslove za lečenje. Naprotiv, ovaj fond i ova država i ova Vlada je optužena da se bavi politikanstvom i da je to što odvajamo sredstva u ovu namenu nešto loše. Mi samo kažemo da je važno da ukoliko postoji nekih zloupotreba, a radi se o javnom novcu da to treba da se ispita i da se utvrdi. Hvala vam.

(Marinika Tepić: Poslovnik.)
Hvala, predsedavajući.

Reklamiram povredu Poslovnika – član 103. Podsećam da je, iako je možda postojao nekakav budžetski fond koji je bio namenjen za ovu svrhu, budžet od 2008. do 2012. godine u toj meri ispražnjen da nije postojalo sredstava za krečenje i sređivanje prostorija, a kamoli za upućivanje pacijenata na lečenje u inostranstvo. Srbiji se dogodilo ono što se nije dogodilo ni jednoj drugoj zemlji, a to je da je ministar zdravlja upućen na lečenje u inostranstvo, i to je Tomica Milosavljević. To je zaista skandalozno.

Napominjem još jednom da se upravo sada, od 2012. godine, odvajaju značajna sredstva za upućivanje naših pacijenata kako bi dobili najbolju moguću zdravstvenu negu u inostranstvu, ali o tome odlučuje tim stručnjaka. Zaista želimo da se ovaj novac transparentno troši, da se svake godine ovaj fond uvećava, kako bi što veći broj ljudi i pacijenata dobio šansu. To je ono što radi ova Vlada i ovo Ministarstvo zdravlja.
Hvala predsedavajući.

Slažem se da je pred Srbijom puno posla kada je u pitanju zaštita životne sredine i da nam predstoji veliki obim radova na izgradnji vodovoda i kanalizacione mreže.

Ali, možda bi naš posao sada bio lakši da su nam prethodnici, oni koji su bili na odgovornim pozicijama, bili čelnici gradova i opština, da su uradili nešto po tom pitanju. Upravo, kao i moj prethodni govornik, koji je bio na poziciji da tako nešto uradi i možda poboljša kvalitet života stanovnika iz opštine iz koje dolazi i koju predstavlja.

Da nije bilo zloupotrebe u gradovima i opštinama, mi bismo bili danas u daleko boljoj poziciji što se tiče bilo kojih od ovih infrastrukturnih projekata. Evo, konkretno, u opštini Trstenik, propao je, praktično je propao projekat fabrike vode, vredan 20 miliona dinara. Mi danas imamo samo temelje koji su obrasli i praktično neupotrebljivi.

Bilo je još puno gradova i opština u kojem je bilo zloupotrebe sredstava. Samo čišćenje izvorišta u opštini Trstenik je koštalo blizu 20 miliona dinara zbog čega je tadašnji direktor komunalnog preduzeća, koji je bio pripadnik URS-a i uhapšen.

Dakle, da nije novac trošen tako nenamenski, svi građani bi imali danas mnogo bolje uslove. Mi danas rešavamo te probleme. Treba mnogo novca, treba mnogo vremena. Ali, mi konkretno u opštini Trstenik, putem sredstava Direkcije za vode, mi gradimo novi vodovod, mi gradimo novi magistralni vodovod do Počekovine, koji je vredan 35 miliona dinara. Mi takođe, radimo projekat da bismo sa leve strane reke stanovnicima u 21. veku obezbedili zdravu vodu. Radimo projekat da povežemo čitav prsten i uspostavimo taj sistem vodosnabdevanja.

Takođe, smo u ozbiljnim projektima za izgradnju kanalizacije. To su sve projekti koji iziskuju puno vremena, ali smo se ozbiljno upustili u to u nabavku projekta u ažuriranje dokumentacije i nabavku dozvola kako bismo našim stanovnicima obezbedili najbolje moguće uslove za život.

Opet, ponavljam, veliki projekti iziskuju velika sredstva i puno vremena, ali smo nešto konkretno preduzeli. Činjenica je da se širom Srbije radi na unapređenju infrastrukture kada su u pitanju komunalno i vodo snabdevanje. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na 2. član Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kako bi se dodatno definisao tekst ovog člana, ali poseban akcenat stavio na ono što je danas u Srbiji realnost, a to je ekonomska stabilnost, konsolidovane finansije i jedan stabilan model održiv finansiranja penzija koji danas planiramo.

Ono što je danas planirano je svakako moguće iz realnih sredstava i realnih prihoda jer smo to ostvarili na osnovu ušteda i na osnovu reformi i odgovorne politike Vlade Republike Srbije koja je vođena i koja je dovela do ušteda i do planova koji su, naravno, u skladu sa postignutim rezultatima.

Politika stabilnosti koju vodi Aleksandar Vučić i SNS dovela je do toga da smo mi sada jedna stabilna zemlja, povoljna destinacija za ulaganje koja je jasnu poruku poslala investitorima da je ovde jedna pogodna situacija i da smo spremni za razvoj i oporavak naše privrede, koja je godinama unazad bila urušavana i koja se sada oporavlja.

Ukoliko govorimo o rezultatima, brojke ne lažu, jasni pokazatelji su ako pogledamo 2008. godinu da je tada deficit u budžetu bio minus 47,5 milijardi, 2009. godine minus 92,6, 2010. godine minus 102,9 milijardi, 2011. godine minus 135,8, 2012. godine minus 213 i takav pad je bio sve do 2013. godine, minus 200,9 milijardi dinara, međutim, mi 2016. godine prvi put ostvarujemo jedan ozbiljan pomak, imamo minus 7,9 milijardi, onda 2017. godine plus 33,9 milijardi. Mi u 2018. godini sada beležimo rezultat od plus 40 milijardi.

Sve su ovo rezultati jedne odgovorne i posvećene politike koju vodi Vlada Republike Srbije. Uštede koje su ostvarene su, naravno, sada dovele do toga da mi možemo da planiramo na realnim osnovama povećanje penzija i da prosto oni koji su najveći teret reformi i ušteda podneli sada konačno osete boljitak i povećanje tih svojih primanja.
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na prvi član Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kako bi se dodatno definisao ovaj član, ali i poseban akcenat stavljam na održivost finansijskog sistema i jedan stabilan način i model finansiranja penzija.

Kada govorimo o reformskim procesima koji su sprovedeni u Srbiji, sigurno je da je i ovaj današnji predlog o kome danas raspravljamo deo tog procesa jer se radi o uspostavljanju efikasne, moderne i uređene države.

Ovim predlogom se unapređuje materijalni položaj svih korisnika penzija i predviđa mogućnost za povećanje primanja i korisnika sa najnižim primanjima, ali generalno svih kategorija penzija.

Ovim predlogom je predviđen pravedniji način obračunavanja prevremene penzije, ali isto tako i prostor za jednokratne isplate novčanih iznosa, uz sam iznos penzije.

Predviđeno je da se kroz ove modele unapredi materijalni položaj korisnika penzija i to smo omogućili kroz reforme koje su sprovedene, kroz uštede koje su ostvarene pa mi sada imamo realan osnov, realan prostor i realne mogućnosti, opravdano, da ovako planiramo i ovako sprovodimo ono što je predviđeno današnjim zakonom. Akcenat je, naravno, na pozitivnim ekonomskim kretanjima i održivosti sistema i većim mogućnostima koje su u skladu sa postignutim rezultatima.

Međutim, kada govorimo o reformama, ovo nije jedini prostor u kojem se reforme sprovode. Može se govoriti i o reformama u prostoru i u sferi privrede jer će kroz ovaj zakon i poslodavcima biti smanjeni administrativni nameti. Čak se predviđa smanjenje 16 obrazaca koji su poslodavcima bili stavljeni na teret. Dakle, kroz jedno rasterećenje sistema, kroz uštede koje se ostvaruju biće sigurno postignuti pozitivni efekti u sferi privrede. Umrežavanje sistema i efikasniji rad PIO fonda je ono čemu se teži i to je još jedan segment strategije Vlade kada govorimo o unapređenju državne uprave.

Konačno, penzioneri koji su podneli najveći teret kroz uštede, kroz reforme, kroz ceo ovaj proces će konačno moći da osete korist jer je sistem oporavljen, finansije stabilne i konsolidovane. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 3. Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, kako bi se poseban akcenat stavio na unapređenje uslova u medicinskim ustanovama, ali i na humani aspekt ovog zakona.

Veliki je broj pacijenata u Srbiji koji očekuje transplantaciju, veliki je broj pacijenata koji očekuje taj svoj najvažniji poziv u životu. Poziv koji će spasisti nečiji život ili unaprediti kvalitet nečijeg života. Ova oblast medicine se veoma brzo razvija i pruža zaista velike mogućnost za izlečenje, ali ono nažalost, sa čime se Srbija suočava je mali broj donora i duge liste čekanja.

Ono što je veoma važno istaći je da će Srbija nakon usvajanja ovih propisa imati pristup organizacijama država koje imaju zajedničke liste čekanja i imaće veće mogućnosti za spašavanje svojih pacijenata. Ovaj jedinstveni informatički sistem će pružati informacije i uvid u to koji su organi na raspolaganju, koji to potencijalni pacijenti mogu dobiti te organe, ali i put organa do same donacije do trenutka transplantacije.

Kako je 16 puta veća šansa da nama zatreba organ, u odnosu na to koliko imamo prilika da budemo donori, veoma je važno da razbijemo predrasude koje se odnose na doniranje. Tema je zaista osetljiva, ali važno je istaći da je porodica ta koja će doneti konačnu odluku, kada je u pitanju doniranje organa, ali i da će u celom ovom postupku učestvovati tim stručnjaka koji će doneti odluku o celoj proceduri.

Imam utisak da se i kroz društvene mreže nekako lakše prenose informacije koje su zapravo poluinformacije ili dezinformacije i veoma je važno da glasno govori o tome, o celom postupku i da imajući u vidu sve ono što ovaj zakon predviđa, zaista nema prostora za sumnju ili za bilo kakvu zloupotrebu i da zaista treba akcenat da bude na tome da je to jedan human i plemenit čin.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 4. Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, kako bi se dodatno istakao humani aspekt ovog zakona, ali i poseban akcenat stavio na unapređenje medicinskih uslova. Ovaj zakon prvi put definiše kakve to uslove treba da ispune sve ustanove kako bi se bavile transplantacijom. Do sada je postojao problem da nije bilo precizno definisano i stoga ovaj zakon predstavlja jedan novi i kvalitativni iskorak.

Zakon ima posebnu težinu i uz formiranje ovih zakonskih propisa potrebno je izvršiti adekvatnu promociju samog procesa transplantacije. Reč je zaista o osetljivoj temi i zato je važno istaći one suštinski važne stvari, da je reč o pretpostavljenoj saglasnosti kada je u pitanju donorstvo, da se svaki pojedinac može izričito izjasniti pisanim putem ili usmeno da ne želi da bude donor organa, ali i da se u svakom slučaju porodica pita, daje poslednje mišljenje i poslednju reč i ukoliko se porodica usprotivi, tj. ne složi, do transplatacije neće ni doći.

Nema zaista prostora za nedoumice i za negativnu kampanju koju ovih dana imamo na društvenim mrežama. Proces je prilično transparentan i na celom procesu radi čitav tim stručnjaka koji se stara o tome da sve bude bezbedno, opravdano i da se radi o dostojanstvenom pristupu i donoru i pacijentu.

Sigurno je da će se nakon usvojenih propisa otvoriti i Evropski registar davalaca, tako da će i naše liste čekanja biti kraće i da će naši pacijenti imati mnogo veće šanse za izlečenje. Izvesno je da će biti neophodno više ulagati u opremu i u samu Upravu za biomedicinu, u opremanje timova, uz saradnju našu Uprave za transplantaciju sa upravama ostalih zemalja, ali sve je to u interesu pacijenata kojima je ovo jedini spas. Nema zaista prostora za polemiku i za sumnju, proces je transparentan, radi se o humanosti, o solidarnosti i potrebno je da podignemo svest o ovoj temi i razbijamo predrasude.
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima kako bi se dodatno definisao ovaj član, ali i poseban akcenat stavio na segment koji se odnosi na unapređenje medicinskih usluga.

S obzirom na to da se ova oblast veoma brzo i intenzivno razvija, veoma je važno da se u medicinskim ustanovama obezbede najbolji mogući uslovi koji će pratiti u korak ovaj razvoj i koji će biti u skladu sa dostignućima u ovoj oblasti.

Veliki je broj pacijenata u Srbiji koji čeka na transplantaciju, za koje je ovo jedina nada za izlečenje, jedini spas. Kako u Srbiji imamo svega šest donora na milion stanovnika, jasno je da se suočavamo i sa nedostatkom organa i sa dugim listama za izlečenje.

Uz fofmiranje zakonskog okvira, na čemu i danas radimo kroz raspravu u pojedinostima, veoma je važno da se obezbede i dobri uslovi u zdravstvenim ustanovama, ali i da se na adekvatan način izvrši promocija transplantacije.

Veoma je važno da govorimo o krajnje humanom i plemenitom činu i da to u velikoj meri i istaknemo.

Iako je reč o izuzetno osetljivoj temi i osetljivom terenu, važno je istaći one suštinski važne stvari, a to je da je sada otvoren registar evropskih davalaca koji će pružiti podatke i o bolesnim licima koji očekuju organe, ali i o dostupnim organima i da će bolesni pacijenti imati veće mogućnosti za izlečenje. Zbog toga je značajno da podignemo svest naših građana.

Jedinstveni informatički sistem će omogućiti praćenje i uvod u podatke koji su to organi dostupni i koji to potencijalni pacijenti čekaju na organe, ali i praćenje toka organa od samog trenutka doniranja do momenta transplantacije. Jasno je da će biti neophodno uložiti značajna sredstva i u opremanje ustanova i u Upravu za biomedicinu i u organizaciju timova i u samu saradnju naše Uprave za transplantaciju sa ostalim upravama. Sve je ovo u interesu skraćenja liste za čekanje i u smislu izlečenja što većeg broja pacijenata. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na 3. član Zakona o ratnim memorijalima, kako bi se dodatno definisao sadržaj ovog člana. S obzirom na to da je u ovom članu reč o uređenju, o zaštiti i održavanju ovih spomenika veoma je značajno da govorimo o ovoj temi, naročito kada je u pitanju finansiranje i na odnos lokalne samouprave i Republike, kada su u pitanju ratni memorijali i spomenici.

Član 3. predviđa formiranje saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije i upravo je cilj formiranja ovog saveta kako bi se razmatrali predlozi koji se odnose na uređenje ratnih memorijala.

Naša je dužnost da pamtimo, da se sećamo i cenimo herojske žrtve koje su položene za slobodu, a upravo podizanjem ovih memorijala mi to činimo.

Na ovaj način pokazujemo samo delić zahvalnosti za herojstvo i požrtvovanost, zahvalnost za prerano prekinute, uvek premlade, živote, zarad odbrane svoje zemlje, svoje zastave i budućnosti svoje zemlje.

Naša je dužnost da pričamo o podvizima ovih heroja i o njihovim herojskim pogibijama. Dužni smo se da se sećamo i da nikada više ne dozvolimo da se ova stradanja i tragedije više ponove. Čuvanjem sećanja na žrtve i na izgubljene živote vodimo računa da istoriju ne ponavljamo i vodimo računa o tome da nadalje sve nesuglasice rešavamo isključivo dijalogom i mirnim putem.

Naša zemlja obiluje spomenicima i ovom prilikom zaista moram da pomenem da je u Trsteniku pokrenuta inicijativa da se izradi spomenik u znak sećanja na žrtve Prvog svetskog rata, jer je samo u Trsteniku poginulo 4.500 vojnika, zaista ogromna žrtva i do sada nije postojala ovakva inicijativa. Postoji spomenik Raki LJutovcu, koji je iz topa pogodio neprijateljski avion i oborio ga i tom prilikom bio odlikovan Karađorđevom zvezdom sa dva mača. Ali, ovakav spomenik žrtvama Prvog svetskog rata nije postojao i Trstenik će uskoro, 2018. godine, imati jedan ovakav spomenik.
Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 3. Zakona o lokalnoj samoupravi kako bi se lokalne samouprave dodatno podstakle da svojim aktivnostima doprinose realizaciji projekata koji su od vitalnog značaja za sve stanovnike gradova i opština, ali kako bi pokretanjem inicijativa unapredili kvalitet života svih građana.

Sa jedne strane, veoma je važno ono što je postignuto u proteklom periodu, a to su reforme koje su sprovedene i postignuta politička i ekonomska stabilnost. Sigurno je da su rezultati koje je postigla Republika Srbija i primećeni i prepoznati i cenjeni u svetu i da poboljšavaju ugled koji uživa Republika Srbija među ostalim zemljama.

Ispunjenjem ovih ključnih preduslova, promenom politike stvorene su mogućnosti da se pokrene razvoj svih naših gradova, svih naših opština, svih naših okruga koji su dugo bili zapostavljeni i da se prosto na pravedan način ulaže u sve okruge, a naročito u one nerazvijene.

Reč je o promišljenom, domaćinskom poslovanju, o promišljenom i odgovornom odnosu države prema svih gradovima i opština, a to je sigurno ono što je nedostajalo u proteklim godinama i što nas je izuzetno mnogo koštalo.

Sa druge strane, i lokalne samouprave moraju biti spremne i sposobne da iznesu i pripreme sve projekte, da u dogovoru sa građanima predlažu inicijative, predlažu šta će se to raditi po prioritetima, kako bi se unapredio svaki segment života koji je od vitalnog značaja za sve građane. Sigurno je da se klima menja, da naše lokalne samouprave mnogo bolje sarađuju sa Republikom i o tome govore svi projekti koji se realizuju širom Republike Srbije. Samo u Trsteniku se sada rade prilično ozbiljni projekti i na obnovi i na izradi nove infrastrukture kada su u pitanju putevi, kada je u pitanju vodovodna mreža, a to je sigurno ono što je ključno i što prethodne vlasti sigurno nisu imale u svom planu i nisu smatrale za shodno da urade. Radi se na obnovi škola, ustanova, domova zdravlja i ovaj amandman je upravo u tom smeru da se podstakne i osnaži ova saradnja i odnos lokalne samouprave prema projektima.
Zahvaljujem predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. Zakona o lokalnoj samoupravi kako bih dodatno definisala ovaj član, ali i način funkcionisanja svih naših gradova i opština. Ovaj član jeste posvećen preciziranju detalja kada je u pitanju rad Skupštine, rad službi i rad organa svake lokalne samouprave.

Ukoliko želimo da govorimo o ravnomernom regionalnom razvoju, odnosno ravnomernom razvoju svih naših okruga smatram da bi ovaj sistem trebalo da se preslika na rad lokalnih samouprava, odnosno da naša lokalne samouprave budu otvorene i prema građanima da osluškuju njihove potrebe i da zajedno sa građanima donese odluke o onim projektima koji će se realizovati u određenoj godini.

Smatram da bi lokalne samouprave morale da budu otvorene i za sve vrste okruglih stolova, javnih slušanja kako bi zajedno sa građanima na najbolji mogući način rasporedile budžet, odnosno sredstva koja pripadaju svim građanima te opštine ili grada i da bi im se novac trošio transparentno.

Ne smemo više dozvoliti ono što se događalo i pri radu različitih mesnih zajednica u nekim pojedinim gradovima i opštinama. Ja bih navela ono što je zabeleženo u opštini Trstenik tokom 2014. godine, a to je da je DRI iznela svoje zapažanje u smislu nenamenskog trošenja sredstava mesne zajednice, odnosno iznela je niz primedbi koje se odnose na trošenje novca.

Kada je u pitanju mesna zajednica i prikupljanje samodoprinosa, veoma je važno da se samodoprinos raspisuje kako bi se uredili i završili određeni kapitalni infrastrukturni projekti koji će biti od koristi svih građanima i samodoprinosi raspisuje za određene namene utvrđene odlukom o raspisivanju samodoprinosa.

Ukoliko se ovaj novac potroši na bilo koji drugi način, to znači da se osujetila volja građana koji su odlučili da se novac potroši za te namene za koje su se izjasnili. Veoma je važno da transparentno trošimo ova sredstva i zato pozdravljam inicijativu koja je doneta ovim zakonom, a to je da se uredi odnos mesne zajednice i lokalne samouprave. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 1. Zakona o lokalnoj samoupravi, kako bih dodatno stavila akcenat na važnost saradnje lokalne samouprave i organa državne uprave. Obzirom na to da organi državne uprave koordiniraju, unapređuju i podstiču razvoj u različitim oblastima, naravno, u skladu sa planom Vlade Republike Srbije, cilj i jeste da se kroz saradnju opštinskih i državnih organa stvore uslovi da se unaprede svi segmenti koji su od značaja za naše društvo.

Imajući u vidu da je Zakon o budžetskom sistemu predvideo zakon o kome smo raspravljali krajem prošle godine, da se za kapitalne projekte izdvoji 128 milijardi dinara i da je 40% tog iznosa predviđeno i odvojeno za Ministarstvo saobraćaja i infrastrukture, odnosno za kapitalne projekte ovog ministarstva, od vitalnog je značaja da se i naše lokalne samouprave na vreme pripreme, da pripreme dokumentaciju, da pripreme projekte kako bi u što većoj meri iskoristile ove podsticaje da unaprede svoju infrastrukturu i uslove za svoje građane.

Strateški cilj Vlade Republike Srbije je svakako ulaganje i u postojeću infrastrukturu, ali i u izgradnju nove, u izgradnju novih puteva, u naše bolje povezivanje u regionu, jer je to preduslov da budemo dostupni investitorima i da stvorimo uslove za nova zapošljavanja i za razvoj i naše privrede i naše ekonomije.

Svedoci smo da se sada više nego ikada ulaže upravo u ove kapitalne projekte, da se radi svakog dana kontinuirano, posvećeno, u skladu sa prioritetima i da se infrastrukturni radovi obavljaju širom naše zemlje. Dakle ne radi se više u kampanji, ne radi se navrat-nanos, radi se čitave godine, kako bi se što više projekata završilo i što više naše infrastrukture obnovilo.

Ono što je takođe značajno kada su u pitanju kapitalni projekti, što se sada akcenat stavlja na ono što je godinama bilo zanemarivano, dakle, rade se projekti u oblasti vodosnabdevanja, kanalizacionih mreža i morala bih da istaknem da je Opština Trstenik ovih dana upravo potpisala jedan veoma važan projekat, a tiče se izgradnje magistralnog vodovoda kroz sela koja se kreću desnom stranom Morave, a u pripremi je dokumentacija i za levu stranu Morave. Dakle, želimo da radimo odgovorno, posvećeno, da odgovorimo svim potrebama naših građana i da sve ono što je bilo zapostavljeno u prethodnim godinama i ispravimo.

U tome je ključ, u pravovremenom delovanju i osluškivanju potreba naše lokalne zajednice.

Izuzetno je značajno da lokalna samouprava, odnosno njeni predstavnici budu dostupni građanima, da osluškuju njihove potrebe, da uvažavaju njihove sugestije i da rade kako bi unapredili svaki segment života.

Izuzetno je važno i da se pravovremeno pripreme i projekti i dokumentacija, da pokušamo da što bolje odgovorimo i na izazove i da iskoristimo svaku šansu za razvoj i pokretanje svih naših gradova i opština. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 107. Govornik na sednici je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Smatram da je bilo potrebno da prekinete prethodnog govornika, a naročito u trenutku kada je počeo da govori o smanjenjima budžeta lokalnim samoupravama jer je tokom 2014. godine on bio najplaćeniji predsednik opštine Trstenik. U momentu kada je prosečna plata u Trsteniku bila 34.587 dinara, on je sebi određivao platu od 113.000 dinara, o čemu svedoči izveštaj načelnika opštinske uprave.

Dalje, povreda Poslovnika učinjena je u momentu kada je počeo da iznosi podatke o nečijem moralnom kredibilitetu, i to osoba o kojima postoji na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije odluka koja kaže – mera javnog objavljivanja odluke o povredi Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Dakle, poslanik koji je direktno prekršio Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, o čemu postoji zvanična i konačna odluka na sajtu, govori o nečijem kredibilitetu. To je takođe osoba čije je prvo radno mesto direktorsko, na kome je radio sa srednjom školom. Ako pričamo o kredibilitetu, o nemom moralu, o skrupulama, molim vas da to imate na umu sledeći put i smatram da je bilo potrebno da prekinete govornika kada je počeo da govori o tome.

Bilo je govora takođe i o mesnim zajednicama. Kada je u pitanju opština Trstenik, i o tome postoji izveštaj državnog revizora, koji govori o nepravilnostima u radu opštine Trstenik, dakle, o kreditima koji su podizani pa nenamenski trošeni, o mesnim zajednicama koje su takođe evidentirale troškove za gorivo, a nisu posedovale automobile, opština Trstenik nije vršila nadzor nad trošenjem sredstava mesne zajednice, tako da je krajnje beskrupulozno govoriti na ovaj način o nečijem radu i davati ocene o radu lokalnih šerifa, kada imamo jedan takav primer, ali verovatno je zato to i bivši predsednik opštine, upravo zbog ovakvog poslovanja. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su zakoni koji su deo reformi koje sprovodi Vlada Republike Srbije i koje za cilj imaju uspostavljanje moderne, efikasne i uređene države i ja pozdravljam posvećenost Vlade ovom cilju koji se ogleda i kroz unapređenje i reforme izmene zakona, zakonske regulative, ali i kroz unapređenje korišćenja savremenih tehnologija.

Savremene informacione tehnologije i digitalizacija su, svakako, preduslov i jedan od prioritetnih ciljeva uz poboljšanje privrednog i investicionog ambijenta.

Kada su u pitanju matične knjige, ono što se predviđa novim Predlogom zakona je nov koncept vođenja ovih podataka, odnosno vođenje matičnih knjiga u Centralnom registru. Preduslov i zadatak koje su sve opštine imale da ispune je unošenje, odnosno prenos matičnih knjiga u elektronski oblik. Ovo je stajalo kao obaveza opštinama i gradovima, počev od 2009. godine. Međutim, opština iz koje dolazim, opština Trstenik, je tavorila nekih 5% obavljenog posla čitavih sedam godina. Gde god se govorilo o ovoj temi, opština Trstenik je bila navođena kao negativan primer i uvek u negativnom kontekstu i negativnom svetlu.

Dolaskom SNS na vlast nabavljena je oprema, angažovani su zaposleni na ovom zadatku i za vrlo kratko vreme, za svega mesec dana, ovaj rezultat je značajno popravljen. Doveden je na 80% unetih podataka matičnih knjiga.

Dakle, građani opštine Trstenik su prosto bili taoci jedne neodgovorne i inertne vlasti koja je svojim neradom držala Trstenik na jednoj poziciji koja, zaista, nije bila odgovarajuća. Dobrom voljom i organizacijom uspeli smo da uradimo ono što naši prethodnici nisu za sedam godina. I, veoma je važno kako bi se uštedelo vreme i kako bi se pojednostavila procedura, jer se ovim predlogom predviđa da se sve izmene koje vode, zapravo, institucije i ustanove, vrše elektronski, što će značajno olakšati rad službe.

Kada je u pitanju Zakon o lokalnoj samoupravi, pozdravljam to što se insistira na većem učešću građana i drugih zainteresovanih subjekata u javnoj raspravi i pitanjima same lokalne samouprave.

Takođe, značajno je što će se urediti odnos mesne zajednice i same opštine, kako ne bismo ponovo došli u situaciju da kršimo zakon i da DRI piše izveštaje koji se odnose na nepravilnosti u radu mesnih zajednica. Takođe smo takav slučaj imali u opštini Trstenik.

Ja bih pročitala samo par stavki. Dakle, mesne zajednice opštine Trstenik su plaćale i evidentirale gorivo, a nisu posedovale automobile, u iznosu od milion i 140 hiljada dinara. Opština Trstenik nije vršila nadzor nad radom mesne zajednice i obzirom da se samodoprinos raspisuje kako bi se izvršili neki krupni investicije, krupni kapitalni projekti koji se odnose i na kanalizacionu mrežu i na infrastrukturu i na sve ono što tišti građane, namene utvrđene odlukom o uvođenju samodoprinosa, jer bi se na taj način, nije dozvoljeno trošiti za druge namene, jer bi se na taj način osujetila volja građana koji su glasali za donošene odluke po tačno utvrđenim namenama korišćenih sredstava.

U Trsteniku smo imali situaciju da su sredstva uglavnom trošena za rashode mesnih zajednica, za davanje donacija nevladinim udruženjima, bez konkursa, sportskim klubovima, bez konkursa, skupštini stanara, udruženjima, bez konkurs, bez pravnog osnova.

Takođe, bez odluke Skupštine opštine Trstenik za deset godina je iznos od 22 miliona i 149 hiljada potrošen. Dakle, veoma je značajno što će se sada kroz jedan zakon objediniti odnos mesne zajednice i opštine, što će se precizirati neke stvari da bismo transparentno vodili naše finansije, da bismo znali kuda odlazi novac, jer to je novac građana gradova i opština i veoma je važno da se troši za onu namenu koja je predviđena odlukom o samodoprinosima.

Postoji zakonska osnova o saradnji opština na projektima od regionalnog značaja. To, takođe, pozdravljam jer će na taj način opštine i gradovi moći da reše krupne projekte koji su veoma značajni za građane.

Kada su u pitanju projekti koji se realizuju na lokalu, izuzetno je važno to što lokalne samouprave i Vlada Republike Srbije imaju veoma dobru saradnju, što lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije imaju pouzdanog partnera i što u svakom trenutku mogu da se oslone na ministarstva sa kojima intezivno sarađuju.

Ono što je veoma značajno i što je fokus Vlade Republike Srbije upravo na pokretanju svih regiona, na ravnomernom ulaganju u sve okruge kako bi se razvila posebno nerazvijena područja koja su, kako smo svedoci godinama, zaostajala, jer su u neke politički podobne gradove i opštine sredstva odlazila, a druge ostajale nerazvijene i devastirane.

Izuzetno je značajno i daje evidentne rezultate dobra saradnja po vertikali i, evo konkretno u Trsteniku, realizuju se krupni investicioni projekti i mi smo pokazali da više nismo opština koja vodi politiku napada i sukoba, već opština koja želi da sarađuje, da se razvija, da ispunjava svoje obaveze i veoma nas je skupo koštala politika koju je vodio prethodni predsednik opštine i vreme je da prevaziđemo to što nas je dugo vremena kočilo i da krenemo da se razvijamo.

Samo u protekle dve godine u Trsteniku su urađeni izuzetno vredni kapitalni projekti, počev od infrastrukturnih, dakle, to su sredstva koja ulaže Vlada Republike Srbije i u magistralne puteve i u obnovu škola, vrtića. To su objekti koji su godinama urušavani, u koje godinama nije ulagano, a opština sigurno nije imala snage da sama obnovi. Strategija Vlade Republike Srbije intezivno ulaganje u obrazovanje. Mi to možemo videti kroz kapitalne projekte koji se sprovode širom Srbije na obnovi naših škola, na energetskoj efikasnosti kako bi se stvorili što bolji uslovi za naše učenike i za naše zaposlene. Samo u Trsteniku, moram da istaknem, koja je relativno mala opština, se trenutno izvode radovi na tri škole u vrednosti od 70 miliona dinara. Do kraja godine su u planu još dve škole, dakle, intezivno se radi na projektima, pripremamo se kako bismo odgovorili na sve potencijalne izazove.

Krenulo se u pripremu industrijske zone, o čemu je takođe državni revizor, maločas sam govorila, dao mišljenje da su nenamenski potrošena sredstva koja su zadužila našu opštinu i naše gradove. Mi sada nalazimo način da opremimo industrijsku zonu kako bismo stvorili preduslove za dolazak investitora i da pokrenemo privredu da mlade ljude zadržimo u svojom mestima.

Radi se intenzivno na sanaciji klizišta, na opremanju gradova kada je u pitanju vodosnabdevanje, kanalizaciona mreža. To su sve krupni projekti, veoma skupi koji su nas sačekali jer prethodna vlast nije nalazila za shodno, nije imala snage, znanja ili umeća da se ovim projektima posveti.

U danu za glasanje, imajući sve navedeno u vidu, ja ću vrlo rado podržati ove zakone kako bismo unapredili stanje u našim gradovima i opštinama. Hvala.