Odbor za zaštitu životne sredine održao je sednicu 27. decembra 2021. godine, na kojoj je razmotrio informacije o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period maj-jul 2021. godine i za period avgust-oktobar 2021. godine. Informacije o radu za navedene periode obrazložila je državna sekretarka u Minstarstvu zaštite životne sredine Jelena Tanasković. Ukazala je na normativne aktivnosti Ministarstva, kao i na aktivnosti sektora u okviru Ministarstva. Odbor je, nakon kraće rasprave, prihvatio informacije o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period maj-jul 2021. godine i za period avgust-oktobar 2021. godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Jasmina Karanac, Akoš Ujhelji, Tomislav Janković, Dušan Marić, Gojko Palalić, Stanislava Janošević, Žarko Bogatinović i Nevenka Kostadinova.

Na sednici Odbora za zaštitu životne sredine, održanoj 13. decembra, članovi Odbora razmotrili su Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2020. godinu, koji je podnela Vlada. Izveštaj za pomenuti period predstavila je pomoćnica direktora Agencije za zaštitu životne sredine dr Tamara Perunović, istakavši da je prikaz i ocena stanja životne sredine za 2020. godinu bazirana na indikatorskom prikazu prema tematskim celinama iz Pravilnika o Nacionalnoj listi indikatora zaštite životne sredine. Perunović je govorila i kvalitetu vazduha i monitoringu klime, koncetraciji alergenog polena i kvalitetu površinskih i podzemnih voda. Osvrnula se na klimatske uslove, istakvši da je 2020. godina bila prosečno kišna, a kada je reč o godišnjoj temperaturi vazduha, 2020. godina je sedma najtoplija godina od 1951. godine. Perunović je govorila o upravljanju otpadom, i to komunalnom, industrijskom i farmaceutskom otpadu. Upoznala je članove Odbora sa stanjem u oblasti šumarstva, energetike i turizma. Kada je reć o zakonskim regulativama u oblasti životne sredine, istakla je da je tokom 2020. godine, Republička inspekcija ostvarila 88 odsto od planiranih 90 odsto inspekcijskih nadzora, što govori o uspešnosti sprovođenja zakonske regulative. U okviru diskusije govorila je i pomoćnica ministra Aleksandra Imširagić Đurić, koja je tom prilikom uponala članove Odbora sa normativnim aktivnostima Ministrstva za zaštitu životne sredine. S tim u vezi, navela je da su akteuelna četiri nova nacrta zakona, izeđu ostalog Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti živone sredine, o kojem će se od 2. do 21. decembra ove godine, voditi javna rasprava, kao i Nacrt zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance. Učešće na sednici uzeo je i predstavnik Zelene stolice Milan Rogulja. Nakon diskusije koja je usledila, članovi Odbora su jednoglasno predložili Narodnoj skupštini da prihvati Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2020. godinu, koji je podnela Vlada. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova; Marija Todorović, Jelena Obradović, Marko Mladenović, Akoš Ujhelji, Tomislav Janković, Vesna Krišanov, Velibor Milojičić, Stanislava Janošević, Bogatinović Žarko i Kostadinova Nevenka.

Na sednici, koja je održana 24. novembra 2021. godine, članovi Odbra za zaštitu životne sredine razmotrili su predlog zamenika predsednika Odbora Žarka Bogatinovića za organizovanje javnog slušanja na temu: „Sprovođenje Glazgovskog klimatskog sporazuma u Srbiji“. U cilju stručnih razjašnjenja novih obaveza Republike Srbije, značajnih za praćenje primene Zakona o klimatskim promenama, Odbor je utvrdio spisak relevantnih učesnika i usvojio predlog za organizovanje javnog slušanja pod nazivom: „Sprovođenje Sporazuma konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama KOP 26 u Srbiji“, koje će biti održano u petak, 3. decembra 2021. godine, u velikoj sali u zgradi Narodne skupštine, Kralja Milana 14. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Žarko Bogatinović Jasmina Karanac, Jelena Obradović, Vladimir Grahovac, Dragana Radinović, Tomislav Janković, Vesna Krišanov, Gojko Palalić, Stanislava Janošević, Marija Todorović i Dragan M. Marković. Sednici su prisustvovali i predstavnici mehanizma „Zelena stolica“.

Na sednici Odbora za zaštitu životne sredine, održanoj 15. novembra 2021. godine, razmotren je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu, Razdeo 25 – Ministarstvo zaštite životne sredine. U ime predlagača, Predlog zakona obrazložila je državna sekretarka Ministarstva za zaštitu životne sredine Jelena Tanasković. Ona je istakla da su prvi put izdvojena sredstva u ukupnom iznosu od 15.401.911.000,00 dinara, a pored tog zvaničnog predloga, kako je naglasila, nalazi se i potencijalnih devet milijardi dinara, koje su planirane kroz druge članove budžeta iz kreditnih linija, a koje imaju mogućnost da budu povučene ukoliko realizacija tih projekata bude išla planiranim tempom. Odbor je jednoglasno usvojio Predlog zakona. Sednici je predsedavao predsednik prof. dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članovi Odbora: Jasmina Karanac, Olja Petrović, Akoš Ujhelji, Marko Mladenović, Tomislav Janković, Vesna Krišanov, Nevenka Kostadinova, Jelena Obradović, Marija Todorović, Dragana Radinović, prof. dr Goran Tasić, Žarko Bogatinović i Dragan M. Marković.

Članovi Odbora za zaštitu životne sredine održali su 8. novembra 2021. godine sednicu, na kojoj su razmotrili, u načelu, Predlog zakona o biocidnim proizvodima i Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, koje je podnela Vlada. Članovi Odbora prihvatli su, u načelu, Predlog zakona o biocidnim proizvodima, koji je obrazložila pomoćnica ministarke za zaštitu životne sredine Aleksandra Imširagić Đurić. Na ovoj sednici, razmotren je i amandman koji je na član 66. Predloga zakona podneo narodni poslanik Gojko Palalić, koji su prihvatili članovi Odbora, kao i predstavnici Ministarstva. Odbor je prihvatuio, u načelu, i Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, koji je obrazložila Imširagić Đurić. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovli su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Jasmina Karanac, Olja Petrović, Akoš Ujhelji, Tomislav Janković, Vesna Krišanov, Mina Kitanović, Gojko Palalić, Nevenka Kostadinova, Marija Todorović, Jelena Obradović, Vladimir Grahovac i Aleksandar Jugović.

Na sednici Odbora za zaštitu životne sredine, održanoj 7. oktobra 2021. godine, članovi Odbora razmatrali su Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, koji je podnela Vlada, u pojedinostima. Na Predlog zakona podneta su dva amandmana i to: na član 34, koji je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski i na član 40, koji je podneo narodni poslanik Zoran Tomić. Odbor je predložio Narodnoj skupštini da prihvati oba amandmana. U nastavku rada, Odbor je, na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, podneo dva amandmana, i to na član 39. i na član 41. Predloga zakona. Sednici Odbora predsedavao je zamenik predsednika Odbora Žarko Bogatinović, a prisustvovaki su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Jasmina Karanac, Olja Petrović, dr Vesna Ivković, Tomislav Janković, Vesna Krišanov, Mina Kitanović, Gojko Palalić, Jelena Obradović, Marija Todorović i Dragan M. Marković.

Na sednici, od 4. oktobra, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, koji je podnela Vlada, u načelu. Predlog zakona narodnim poslanicima obrazložio je ovlašćena predstavnica predlagača, pomoćnica ministarke za zaštitu životne sredine Aleksandra Imširagić Đurić, koja je istakla da je Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, donet u maju 2009. godine, uredio ovu oblast u skladu sa načelnim rešenjima sadržanim u setu zakona iz oblasti zaštite životne sredine. Zakon i prateća podzakonska akta su velikim delom preneli obaveze iz Direktive 2002/49/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o proceni i upravljanju bukom u životnoj sredini, a osnovni cilj donošenja novog Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini je potpuno usklađivanje ove oblasti sa Direktivom 2002/49/EZ. U okviru pregovora o pristupanja EU, na Eksplanatornom i Bilateralnom sastanku analitičkog pregleda zakonodavstva, Republika Srbija je izvestila EK o statusu usklađenosti propisa kojima se uređuje oblast zaštite od buke. Na sastancima su dobijene smernice za rad na izmenama i dopunama postojećih propisa. Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini ima za cilj unapređivanje sistema zaštite od buke u životnoj sredini na teritoriji Republike Srbije, utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite od buke kako bi se izbegla, sprečila ili smanjila štetna dejstva buke na zdravlje ljudi i životnu sredinu, utvrđivanje graničnih vrednosti buke u životnoj sredini prema akustičkim zonama, prema osetljivosti populacije, kao i prema vrsti izvora buke, utvrđivanje stepena izloženosti buci u životnoj sredini putem izrade karata buke u životnoj sredini na osnovu jedinstvenih indikatora buke i propisanih metoda procene buke u životnoj sredini, usvajanje akcionih planova na osnovu podataka iz karata buke u cilju sprečavanja i smanjenja izloženosti buci, obezbeđivanje pristupa informacijama javnosti o buci u životnoj sredini i efektima buke. Nakon obrazloženja Odbor je glasao da predloži Narodnoj skupštini usvajanje pomenutog Zakona na Prvoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini. Sednici je predsedavao zamenik predsednika Odbora Žarko Bogatinović, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olja Petrović, Jelena Obradović, Marija Todorović, Marko Mladenović, Akoš Ujhelji, Dragana Radinović, prof. dr Goran Tasić, Tomislav Janković, Mina Kitanović, Gojko Palalić i Nevenka Kostadinova.

Na sednici, održanoj 9. septembra, članovi Odbora za zaštitu životne sredine razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Odluke 2014/2 o izmeni Aneksa I Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa, koji je podnela Vlada. Predlog zakona članovima Odbora detaljno je obrazložila pomoćnica ministarke za zaštitu životne sredine Aleksandra Imširagić Đurić, nakon čega su članovi Odbora odlučili su da predlože Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Odluke 2014/2 o izmeni Aneksa I Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olja Petrović, Tomislav Janković, Vesna Krišanov, Mina Kitanović, Gojko Palalić, Nevenka Kostadinova, Sonja Todorović, Jelena Obradović, Marija Todorović, Vladimir Grahovac i Dragan Marković.

Na sednici, održanoj 6. septembra 2021. godine, članovi Odbora za zaštitu životne sredine razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Amandmana na Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač, koji je podnela Vlada. Predlog zakona, članovima Odbora, u vidu panel prezentacije obrazložila je Aleksandra Imširagić Đurić, pomoćnica Ministra za zaštitu životne sredine. Pomoćnica je istakla da je u septembru 1987. godine, usvojen Montrealski protokol, koji je doveo do uspostavljanja obaveza smanjenja proizvodnje i potrošnje supstanci koje oštećuju ozonski omotač. Nadalje, na tekst Montrealskog protokola usvojena su četiri amandmana: Londonski, usvojen 1990. godine, kojim su na listu kontrolisanih supstanci dodati ugljen-tetrahlorid i metil-hloroform; Kopenhaški, usvojen 1992. godine, kojim su na listu kontrolisanih supstanci dodati bromofluorougljovodonici i metil-bromid; Montrealski, usvojen 1997. godine, kojim je predviđen sistem izdavanja dozvola za uvoz i izvoz novih, korišćenih, obnovljenih i obrađenih kontrolisanih supstanci iz Aneksa A, B, C i E i Pekinški, usvojen 1999. godine, kojim je predviđeno izveštavanje Ozonskom sekretarijatu na godišnjem nivou. Na 28. sastanku zemalja potpisnica Montrealskog protokola o supstancama koje oštećuju ozonski omotač, održanog u Ruandi, 15. oktobra 2016. godine, usvojen je Kigali amandman. Kako se Montrealski protokol pokazao kao veoma efikasan dokument iz oblasti zaštite životne sredine, odlučeno je da se potrošnja HFC supstanci kontroliše na isti način kao potrošnja supstanci koje oštećuju ozonski omotač (HCFC supstance). Ovim amandmanom uvode se fluorougljovodonici (HFC) u Montrealski protokol, odnosno smanjenje potrošnje i proizvodnje ovih supstanci. Fluorougljovodonici su fluorovani gasovi sa efektom staklene bašte i koriste se kao alternativa za supstance koje oštećuju ozonski omotač. Ono što je karakteristično za ovu grupu supstanci jeste to da ne oštećuju ozonski omotač, ali da imaju visok potencijal globalnog zagrevanja i uticaj na klimatske promene. Zbog velike upotrebe HFC supstanci i sve većeg globalnog zagrevanja, odlučeno je da se preduzmu mere u cilju smanjenja potrošnje, proizvodnje i upotrebe ove grupe supstanci. Imširagić Đurić je navela da je SFRJ ratifikovala Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač 3. januara 1991. godine, a da je Republika Srbija potvrdila sva četiri amandmana na Montrealski protokol, u martu 2005. godine. Uzimajući u obzir navedeno, potvrđivanjem Kigali amandmana Republika Srbija će nastaviti put sa ciljem očuvanja ozonskog omotača, s tim da HFC supstance spadaju u gasove sa efektom staklene bašte i dodatno će doprineti sprovođenju Pariskog sporazuma koji je Republika Srbija potvrdila 30. maja 2017. godine. U periodu od ratifikacije Bečke konvencije i Montrealskog protokola Republika Srbija je uspešno implementirala ove ugovore kroz Programe za eliminaciju supstanci koje oštećuju ozonski omotač, kroz investicione i neinvesticione aktivnosti i time ispunila preuzete obaveze koje proizilaze iz Montrealskog protokola. Kroz primenu amandmana iz Kigalija, Montrealski protokol preuzima odgovornost za HFC sa vodećom ulogom u radu na ekološki održivom svetu, u skladu sa Agendom o održivom razvoju do 2030. godine. Grupa potpisnica iz člana 5. Kigali amandmana, u koju spada Republika Srbija, imaće pristup finansijskoj i tehničkoj podršci koja se pruža u skladu sa Protokolom. Postoje i brojne druge koristi od ratifikacije. Usvajanjem Amandmana utvrđuju se obaveze postupnog smanjenja potrošnje HFC supstanci za zemlje strane Montrealskog protokola. Prema Amandmanu zemlje su podeljene u četiri grupe, sa različitim kontrolnim merama. Republika Srbija kao zemlja u razvoju i zemlja člana 5. Protokola je u obavezi da uvede kontrolne mere kako sledi: - određivanje osnovne potrošnje 2020. do 2022. godine; - zamrzavanje potrošnje na nivo osnovne potrošnje 2024. godine; - 10 odsto smanjenje potrošnje 2029. godine; - 30 odsto smanjenje potrošnje 2035. godine; - 50 odsto smanjenje potrošnje 2040. godine; - 80 odsto smanjenja potrošnje 2045. godine. U procesu pristupanja EU Republika Srbija je u obavezi da svoje zakonodavstvo usaglasi sa, između ostalog, Regulativom (EU) br. 517/2014 o fluorovanim gasovima, koja je za ovu grupu supstanci već utvrdila strožije kontrolne mere. Usvajanje ovog Amandmana i uvođenje kontrolnih mera olakšaće kasnije preuzimanje strožijih mera koje propisuje Regulativom (EU) br. 517/2014, a takođe će se dati doprinos i u postizanju ciljeva utvrđenih Pariskim sporazumom. Kao zemlja člana 5. Protokola, potvrđivanjem Amandmana Republika Srbija će imati mogućnost da aplicira za finansijska sredstva za pripremu planova i programa za smanjenje potrošnje ove grupe supstanci, čime će zemlja, kroz investicione i neinvesticione aktivnosti, biti u mogućnosti da u procesu pridruživanja EU ispuni standarde i zahteve propisane EU regulativama, a privrednom sektoru će omogućiti lakšu tranziciju i pristup novim tehnologijama i rashladnim fluidima koji ne oštećuju ozonski omotač i sa nižim potencijalom globalnog zagrevanja (GWP). Nakon obrazloženja i iscrpne diskusije, članovi Odbora odlučili su da predlože Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Amandmana na Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač. Pod tačkom razno, Odbor je prihvatio predlog da predsednik Odbora dr Ljubinko Rakonjac i član Odbora Vesna Krišanov, čine delegaciju koja će učestvovati na parlamentarnim sastancima u Rimu i Glazgovu, u organizaciji IPU, a koji se tiču zaštite životne sredine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Ljubinko Rakonjac.

Odbor za zaštitu životne sredine je održao 23. jula sednicu van sedišta Narodne skupštine, u Čačku, na kojoj su se članovi Odbora informisali o kapitalnim investicijama iz oblasti zaštite životne sredine u Čačku. Članove Odbora pzdravio je gradonačelnik Čačka Milun Todorović, navodeći da je Grad Čačak u proteklom periodu uložio velike napore da se naprave pomaci u zaštiti životne sredine. Ukazao je da se intenzivno radilo na izmeni i dopuni planskih akata, kako bi se omogućio što kvalitetniji razvoj u ovoj oblasti. Todorović je upoznao članove Odbora i sa konkretnim projektima koji su pokrenuti na teritoriji Grada Čačka i u seoskim područijima, a tiču se zaštite životne sredine i umanjenja zagađivanja vazduha. Narodni poslanik Marko Parezanović, koji je inicirao održavanje sednice u Čačku, objasnio je da lokalna samouprava Grada Čačka posle dužeg vremena može da se pohvali kapitalnim investicijama iz oblasti životne sredine i da je ovo dobra prilika da se narodni poslanici na licu mesta upoznaju i vide kao izgleda proces kultivacije i sanacije deponije u Čačku, radove u Ovčar banji i da se razgovara o temama koje su od krucijalnog značaja za Republiku Srbiju, a tiču se zaštite životne sredine. Mirjana Đoković, pomoćnik gradonačelnika za oblast zaštite životne sredine, panel prezentacijom predstavila je kapitalne projekte Grada Čačka i program rada životne sredine Grada Čačka. Istakla je da je strateški plan životne sredine Čačka donet 2018. godine, a da lokalna samouprava svake godine donosi plan rada, koji se oslanja na krovne dokumente u ovoj oblasti. Što se tiče programa rada životne sredine Grada Čačka navela je on zajednički rezultat rada jedinica lokalne samouprave, predstavnika javnih preduzeća i ustanova, ostalih organizacija i udruženja, kao i građana i volontera koja su prepoznala zaštitu životne sredine kao bitan faktor. Zamenica je istakla da Zavod za javno zdravlje Čačak prati i radi određeni monitoring kvaliteta vazduha, vode, polena, buke, zemljišta, a od kapitalnih projekata, izdvojila je projekat „Naša šuma-naša briga“, kojim je zasađeno 3400 sadnica u Čačku sa intencijom novog sađenja. Što se tiče ostalih projekata grad je dobio 4.600.000 RSD od države, za pošumljavanje rudne zone, a Čačak je sufinansirao projekat sa još 1.000.000 dinara. U ovom projektu, učestvovali su i donatori koji su posadili 1.000 stabala kanadske topole u mesnoj zajednici Konjevići, i sadnice crvenolisne trešnje u varošici Mrčajevci. Od kapitalnih projekata Đoković je izdvojila i kompostanu JKP „Gradsko zelenilo“, potom postavljanje 35 reciklažnih ostrva na seoskom području i novu parkovsku površinu mesne zajednice „Sveti Sava“, čiji projekat vredi 37.000.000 RSD. Što se tiče upravljanja otpadom, Đoković je navela da je Grad Čačak potpisao Memorandum o saradnji u Programu podrške za primarnu selekciju otpada iz IPA 2017, sa ciljem poboljšanja upravljanja otpadom u Gradu Čačku, a u skladu sa standardima Evropske unije i zakonodavstvom Republike Srbije, a vrednost projekta iznosi 898.000 evra, sa sufinasiranjem Grada Čačka od 106.000 evra. Ona je navela da je u toku završna faza pripremne projektne dokumentacije za postrojenje za otpadne vode, te da je Čačak je najveći osnivač sa udelom od 26,88 odsto u regionalnom sistemu upravljanja otpadom „Duboko“, te da je sistem primarne selekcije u Čačku razvijen na 65 odsto, sa stalnom potrebom povećavanja tog procenta. U prezentaciji pomoćnik gradonačelnika prisutnima je predstavila i faze sanacije i rekultivacije deponije „Prelići“. Pod tačkom razno, član Odbora Tomislav Janković je Odbor upoznao sa projektima u Sremskoj Mitrovici, kojim će se u ovom gradu formirati prva Zelena poslanička grupa u Srbiji i pozvao je svoje kolege uzmu aktivno učešće u ovom projektu. Ovim projektom predviđeno je formiranje Zelene stolice u lokalnoj skupštini, kao i formiranje regionalne Zelene mreže Sremskog okruga. Janković je naveo da je Savezno Ministarstvo za zaštitu životne sredine, zaštitu prirode, građevinarstvo i nuklearnu bezbednost Savezne Republike Nemačke, raspisalo konkurs za bespovratna sredstva za unapređenje mera za sprečavanje klimatskih promena, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, a koji je Sremska Mitrovica uspela da dobije. Ovim projektom unaprediće se rad regionalne deponije „Srem-Mačva“ i postaće edukacoino-demonstraciona deponija za celu Srbiju. Za sam kraj sednice, članovi Odbora usvojili su zaključak da se u Gradu Čačku izrađeni značajni objekti iz oblasti zaštite životne sredine i značajne aktivnosti na polju zaštite životne sredine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Jelena Obradović, Aleksandar Jugović, Nevenka Kostadinov, Akoš Ujhelji, Jasmina Karanac, Gojko Palalić, Marija Todorović, Tomislav Janković, Vesna Krišanov, Marko Parezanović i Žarko Bogatinović, kao i narodni poslanici iz Čačka, Biljana Jakovljević i Milica Dačić Sednica van sedišta Narodne skupštine održana je uz podršku projekta „Jačanje parlamentarne demokratije i inkluzivnog političkog dijaloga“ koji sprovodi UNDP uz podršku Švajcarske.

Članovi Odbora za zaštitu životne sredine su na sednici, održanoj 14. jula 2021. godine, razmotrili, u pojedinostima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode. Narodni poslanik Marko Parezanović podneo je četiri amandmana, na članove 10, 31, 33. i 36 Predloga zakona, koje je na ovoj sednici prihvatila ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović, kao predstavnica predlagača. Odbor je takođe prihvatio podnete amandmane. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Jasmina Karanac, Marko Mladenović, Marko Parezanović, Vesna Krišanov, Mina Kitanović, Gojko Palalić, Nevenka Kostadinova, Marija Todorović, Jelena Obradović, Aleksandar Jugović i Žarko Bogatinović.

Na sednici Odbora, održanoj 12. jula, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, koji je podnela Vlada, u načelu. Članovima Odbora Predlog zakona obrazložio je ovlašćeni predstavnik predlagača Ministarstva za zaštitu životne sredine, načelnik Odeljenja za zaštićena područja, geodiverzitet i ekološku mrežu Aleksandra Došlić. Razlog za donošenje predloženih izmena Zakona o zaštiti prirode je potreba da se otklone određeni problemi i nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni Zakona, obaveza usklađivanja sa odredbama Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, kao i usklađivanja sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru. Takođe, pojedine odredbe Zakona kojima je izvršeno usklađivanje sa propisima Evropske Unije, potrebno je precizirati i otkloniti nedostatke koji su uočeni u dosadašnjoj primeni tih odredaba Zakona. U tom smislu odredbe koje se odnose na postupak Ocene prihvatljivosti za ekološku mrežu kao i odredbe o ekološkoj mreži su detaljnije razrađene i potpunije definisane, čime se jedan od najvažnijih procesa u zaštiti prirode, a to je proces uspostavljanja ekološke mreže Republike Srbije, odnosno ekološke mreže Evropske Unije, NATURA 2000, definiše u skladu sa zahtevima Direktive 92/43/EEZ o očuvanju prirodnih staništa i divljih životinjskih i biljnih vrsta i Direktive 2009/147/EZ o očuvanju divljih ptica. Još jedan od razloga za predloženim izmenama se odnosi na izgradnju malih hidroelektrana u zaštićenim područjima. Nakon obrazloženja i iscrpne diskusije, članovi Odbora odlučili su da predlože Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode a, u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Samira Ćosović, Tomislav Janković, Marko Parezanović, Vesna Krišanov, Mina Kitanović, Gojko Palalić, Marija Todorović, Jelena Obradović, Dragana Radinović, Aleksandar Jugović, Žarko Bogatinović i Dragan Marković.

Na sednici, održanoj 15. juna, Odbor je informisan o aktivnostima i projektima NALED-a u oblasti zaštite životne sredine. U ime NALED-a članovima Odbora se obratio Slobodan Krstović i informisao ih o aktivnostima i projektima u pomenutoj oblasti. On je naglasio da postoji potreba da NALED i Odbor za zaštitu životne sredine uspostave dublju operativnu saradnju, a predsednik Odbora prof dr. Ljubinko Rakonjac se složio da projekti koji su pokrenuti mogu da budu od koristi za zakonodavne aktivnosti. Zato je Odbor jednoglasno usvojio zaključak da postoji potreba za intenziviranjem saradnje NALED-a i Odbora za zaštitu životne sredine na zakonodavnoj aktivnosti. Pod tačkom razno Odbor je jednoglasno prihvatio predlog da u Čačku, u julu tekuće godine, bude održana sednici van sedišta Narodne skupštine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članvi i zamenici članova: Jasmina Karanac, Akoš Ujhelji, Marko Mladenović, Marko Parezanović, Tomislav Janković, Vesna Krišanov, Mina Kitanović, Gojko Palalić, Stanislava Janošević, Jelena Obradović, Dragana Radinović, prof. dr Goran Tasić, Žarko Bogatinović i Dragan M. Marković.

Na sednici Odbora, održanoj 4. juna, članovi Odbora informisali su se o inicijativi za formiranje zelene odborničke grupe u Skupštini grada Sremska Mitrovica. Održavanje sednice pozdravio je Petar Savandžić, zamenik gradonačelnika Sremske Mitrovice, koji se zahvalio na održavanju prve sednice Odbora za zaštitu životne sredine, u aktualnom sazivu, van sedišta. Narodni poslanik, Tomislav Janković informisao je Odbor o prvoj tački dnevnog reda sednice, odnosno o inicijativi za formiranje zelene odborničke grupe u Skupštini grada Sremska Mitrovica. On je istakao da ova sednica predstavlja zalaganje Odbora da se narodni poslanici približe problemima građana i na lokalnom nivou i da se rešenja tako lakše iznalaze. On je članovima Odbora predočio postignute ciljeve grada Sremske Mitrovice u prethodnih nekoliko godina i dodao da se odatle izrodila ideja o formiranju zelene odborničke grupe, u čemu Narodna skupština već ima iskustva. Dodao je da je grad konkurisao za projekat „Održivog razvoja za sve“ , platforme za lokalni dijalog, gde je upućen javni poziv za dostavljanje predloga, partnerskih organizacija civilnog društva i jedinica lokalnih samouprava, u cilju kreiranja zajedničkih inicijativa i mehanizama za aktivno učešće građana u svim procesima odlučivanja, na nivou lokalnih zajednica. Opšti cilj je veće učešće organizacija civilnog društva i javnosti, u regionu Srema, u procedurama donošenja javnih politika i odluka na nivou lokalne zajednice, a u vezi sa oblašću za zaštitu životne sredine i ciljeve održivog razvoja. O drugoj tački dnevnog reda, odnosno o radu regionalne deponije Srem-Mačva Sremska Mitrovica, Odbor je informisao Jovan Kovačić. On je istao da su grad Sremska Mitrovica i grad Šabac 2006. godine zaključili Sporazum o saradnji vezan za formiranje Regiona za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom. Na osnovu tog Sporazuma dva grada su 2011. godine zaključili Sporazum o izgradnji, upravljanju i korišćenju regionalnog sistema za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom na teritorijama dva grada. Skupština grada Sremska Mitrovica i Skupština grada Šapca su 25. marta 2011. godine donele odluku o osnivanju Javnog komunalnog preduzeća Regionalna deponija “Srem-Mačva”, sa sedištem u Sremskoj Mitrovici. Regionalna deponija je sa probnim radom započela 2014. godine. Prjekat je obuhvatao tri faze izgradnje, a do danas su od toga završene dve. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Gojko Palalić, Žarko Bogatinović, Marija Todorović, Tomislav Janković, Jelena Obradović, Nevenka Kostadinova, Dragan M. Marković i Samira Ćosović.

Na sednici Odbora za zaštitu životne sredine, održanoj 28. maja 2021. godine, razmotrena je Informacija o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period februar-april 2021. godine. Informaciju o radu, članovima Odbora, obrazložio je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine Ivan Karić. Odbor je, nakon rasprave, usvojio Informacija o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period februar-april 2021. godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momir Stojilković, Olja Petrović, Marko Mladenović, Samira Ćosović, Akoš Ujhelji, Tomislav Janković, Mina Kitanović, Gojko Palalić, Stanislava Janošević, Nevenka Kostadinova, Jelena Obradović, Marija Todorović, Žarko Bogatinović i Dragan M. Marković.

Na sednici Odbora za zaštitu životne sredine, održanoj 18. marta 2021. godine, razmotren je Predlog zakona o klimatskim promenama, u pojedinostima. Sednici su prisustvovali predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine. Na Predlog zakona podneta su tri amandmana od kojih su članovi Odbora prihvatili sve predložene amandmane narodnih poslanika. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Jasmina Karanac, Marko Mladenović, Dragana Radinović, dr Marko Bogdanović, Tomioslav Janković, Vesna Krišanov, Gojko Palalić, Dragan M. Marković, Žarko Bogatinović, Nevenka Kostadinova i Arpad Fremond.