Na sednici Podobora za za praćenje epidemiološke situacije zbog prisustva zarazne bolesti COVID-19, održane 29. jula 2021. godine, članovi Pododbora su razgovarali o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji povodom registrovanih novih sojeva korona virusa i efektivnosti dostupnih vakcina na nove sojeve. Članovima Pododbora obratila se ispred Medicinskog fakulteta u Beogradu virusolog dr Aleksandra Knežević, koja je govorila o pojavi novih sojeva. Istakla je da je krajem juna ove godine, dokazano prisustvo delta, odnosno indijskog soja. Dr Knežević je navela da su od početka pandemije, analizirani genomi virusa i da je utvrđeno da se virus menjao, odnosno mutirao na odgovarajući način. U vezi sa tim, definisani su kriterijumi sojeva, koji se odnose na učestalost prenošenja, uticaj na kliničku sliku, uticaj na terapiju i uticaj na vakcinaciju. Na osnovu ova četiri kriterijuma, sojevi su podeljeni na zabrinjavajuće sojeve, na sojeve od interesa i sojeve sa odgovarajućim posledicama. U okviru prve grupe zabrinjavajućih sojeva, postoje četiri vrste sojeva: alfa, beta, gama i delta soj. Dr Knežević je govorila o delta soju koji proizvodi više virusa u odnosu na alfa, odnosno britanski soj. Kako je navela, delta soj je specifičan jer poseduje grupu mutacija na s - proteinu koji se vezuje za naše ćelije. Olakašano mu je vezivanje i pojačano prenošenje, dolazi do značajno veće proizvodnje virusa u odnosu na britanski soj, što dalje olakšava prenošenje, o čemu govore i studije da se 50 do 60 odsto više prenosi od britanskog soja. Ispred Instituta za javno zdravlje Batut govorili su epidemiolog dr Vladan Šaponjić i direktorka Instituta dr Verica Jovanović. Oni su govorili o efektivnosti sve četiri dostupne vrste vakcina na različite sojeve korona virusa. Istakli su da je na teritoriji Republike Srbije utrošeno oko 5.600.000 doza vakcina, a vakcinisano je oko 2.900.000 ljudi prvom dozom, što čini oko 49,7 odsto obuhvata ciljne populacije. Dr Verica Jovanović je navela da se efekat postizanja što većeg obuhvata populacije smanjuje tokom vremena i da je zadatak celog društva da motiviše građane na vakcinaciju. Govoreći o primanju treće doze vakcine, ona je navela da će prvobitno najosetljiviji deo populacije biti obuhvaćen trećom dozom. Dr Vladan Šaponjić je govorio o izuzetno malom procentu zaražavanja korona virusom nakon primljene obe doze vakcina. Naveo je da je neophodno ponovo pokrenuti kampanju za vakcinaciju, i omogućiti privilegije, odnosno restrikcije u odnosu na vakcinaciju. Predsednica Pododbora dr Dragana Barišić govorila je o značaju održavanja sednica van sedišta Odbora za zdravlje i porodicu, na temu borbe protiv korona virusa i značaju vakcinacije, jer se na taj način podiže svest građana u lokalnim sredinama. U tom smislu, predsednik Odbora za zdravlje i porodicu dr sci. med Darko Laketić je ukazao na dobar primer podizanja procenta vakcinacije građana sa devet na preko 30 odsto u opštini Merošina, nakon održavanja sednice Odbora u Merošini. Tokom diskusije, članovi Pododbora Rajka Matović, Dragana Branković Minčić, prof. dr Aleksandra Pavlović Marković i dr sci. med Darko Laketić, detaljnije su se informisali o vakcinisanju posebnih kategorija stanovništva, kao što su zdravstveni i prosvetni radnici i studenti.

Pododbor za praćenje epidemiološke situacije zbog prisustva zarazne bolesti COVID-19, održao je 24. marta 2021. godine sednicu, na kojoj je bilo reči o karakteristikama vakcina dostupnih u Srbiji i o dosadašnjim iskustvima. Predsednica Pododbora dr Dragana Barišić istakla je, otvarajući sednicu, da je imunizacija stanovništva posebno bitna mera u zaštiti stanovnika od zaraznih bolesti. Epidemiolozi Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ dr Vladan Šaponjić i Dragana Plavša predstavili su najvažnije karakteristike vakcina koje su u upotrebi u Srbiji, kao i dosadašnje rezultate imunizacije. Dr Šaponjić je naveo da imunizacija predstavlja veliki poduhvat za zdravstveni sistem Srbije, ali i za celokupno društvo. Vakcina protiv zarazne bolesti COVID-19 je obezbeđena krajem 2020. godine, i to prvo Fajzer, čija je prva doza data 24. decembra 2020. godine, a onda su sukcesivno uvođene i nove vakcine. Danas u Srbiji imamo u upotrebi četiri vakcine - Fajzer, Sputnjik „V“, Sinofarm i Astra-Zeneka naglasio je dr Šaponjić, ističući da je to za ponos i pohvalu. On je članovima Pododbora detaljno predstavio karakteristike sve četiri vakcine. Više od 400 timova ljudi svakog dana sprovodi imunizaciju, u 232 ustanove zdravstvene zaštite, a formirano je i više od 30 vanrednih vakcinalnih punktova, ukazao je dr Vladan Šaponjić i naveo da je do sada u Srbiji dato više od 2 miliona doza vakcine, a da je preko 860.000 ljudi primilo obe doze. Imunizacija je ravnomerno distribuirana, a najveći procenat vakcinisanih obuhvata kategoriju stanovništva iznad 65 godina starosti. To je u skladu sa utvrđenim prioritetima vakcinacije, kako bi se umanjila stopa smrtnosti stanovništva, koji pripadaju ovoj najstarijoj kategoriji. Sada se prelazi i na imunizaciju mlađih kategorija stanovništva, kako bi se smanjila transmisija virusa, naglasio je dr Šaponjić. Sednici su prisustvovali članovi Pododbora prof. dr Aleksandra Pavlović Marković, Rajka Matović i Sofija Maksimović, kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu dr sci. med. Darko Laketić. Oni su se u razgovoru sa epidemoilozima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, dodatno informisali i dobili mišljenje o restriktivnim merama Kriznog štaba koje se uvode uporedo sa procesom imunizacije, o vakcinisanju stanovništva koje ima alergiju na penicilin, o povezanosti i kontroli d-dimera u krvi kod građana koji su primili Astra-Zeneka vakcinu, o vakcinaciji trudnica, kao i o formiranju antitela i zaštite od ovog virusa nakon vakcinacije. Dr sci. med. Laketić se interesovao i za podatke o procentu vakcinisanih koji su prethodno preležali infekciju COVID-19, navodeći da je to veoma bitno zbog sticanja kolektivnog imuniteta. Učesnici razgovora su se složili da se pogrešno stiče utisak da se jedan deo stanovništva zaražava nakon primanja vakcine. Reč je o tome da dolazi do opuštanja u ponašanju nakon primanja vakcine i do zaražavanja, pre nego što je imunitet stigao da se razvije, te da je neophodno i nakon vakcinacije nositi masku i održavati socijalnu distancu. Zaključujući sednicu, predsednica Pododbora dr Dragana Barišić je pozvala građane da se odazovu vakcinaciji i odaberu vakcinu koju žele da prime, jer samo tako možemo da se izborimo sa ovom pandemijom. Potrebno je da nauka i zdrav razum pobede skeptike i teoretičare zavere, koji unose zabunu neproverenim informacijama, navela je dr Barišić.

Na prvoj sednici Pododbora, održanoj 25. februara, govorilo se o sojevima korona virusa, dosadašnjim iskustvima zemalja u Evropi i značaju upoznavanja novih sojeva. Na početku sednice prisutnima se obratio predsednik Odbora za zdravlje i porodicu dr Darko Laketić. On je pozdravio prisutne i poželeo im uspeh u radu, izrazivši zadovoljstvo što i parlamentarci mogu da daju doprinos u borbi protiv Korona virusa. Predsednica Pododbora dr Dragana Barišić informisala je prisutne da je Pododboru dostavljen materijal koji se odnosi na pojavu novog soja korona virusa u Velikoj Britaniji, odnosno informacija o generalnoj debati u Gornjem i Donjem domu britanskog Parlamenta, koja je održana 14. i 15. decembra 2020. godine. Ona je naglasila da je tom prilikom poslanicima predočeno da je identifikovan novi soj virusa, koji verovatno izaziva brže širenje virusa u Jugoistočnoj Engleskoj i da se broj zaraženih u Londonu povećava i kod dece školskog uzrasta, ali i među ostalim grupama, zbog čega su uvedene strože mere zaštite od širenja virusa. Zbog svega navedenog predsednica Pododbora je zatražila pojašnjenje o novom soju virusa od virusologa Medicinskog fakulteta u Beogradu prof. dr Aleksandre Knežević koja je prisustvovala sednici. Dr Aleksandra Knežević upoznala je članove Pododbora sa specifičnostima novog britanskog soja virusa. Ona je istakla da je važno pratiti sve nove sojeve zbog monitoringa efikasnosti vakcina i naglasila da postojeća cepiva daju efekat na britanski soj virusa, dok na afrički i brazilski daju malo niži stepen zaštite. Član Odbora Aleksandra Pavlović Marković interesovala se kako se tumači činjenica da postoji visok stepen zaražavanja i nakon revakcinacije. Dr Aleksandra Knežević je naglasila da vakcine različitom brzinom stvaraju imunitet na virus, te da u postojećem izboru najbrži efekat ima Fajzerova vakcina, koja imunitet stvara nakon 3 nedelje, dok kineska i ruska vakcina imunitet stvaraju dva meseca nakon vakcinacije, ali da one pak daju obuhvatniju i temeljniju zaštitu. Tokom razgovora članovi Pododbora su se interesovali za dalji tok proizvodnje vakcina, specifičnosti novih sojeva virusa i stručne detalje u vezi sa prenošenjem zaraze. Predsednica Pododbora dr Dragana Barišić je postavila pitanje vezano za dalje sprovođenje protivepidemioloskoh mera i efikasnosti vakcinacije. Prof. dr Aleksandra Knežević je odgovorila da se protivepidemijske mere moraju sprovoditi i dalje u punom kapacitetu, a što se efikasnosti vakcina tiče da je efikasnost na visokom nivou. Posebno je naglašen značaj dalje masovne vakcinacije stanovništva. Predsednik Odbora za zdravlje ass.dr sci med dr Darko Laketić je pitao o proceni dalje evolucije virusa u smislu da je kroz istoriju svake epidemije većina virusa imala težnju da poveća virulenciju tj. mogućnost prenošenja bolesti i da smanji patogenost tj. verovatnoću smrti domaćina. Da li se to predviđa i za virus COVID-19. Odgovor profesorke je bio apsolutno potvrdan, ali uz ogradu da je vremenski interval u kome će se to dogoditi nepoznat. Sednicom je predsedavala predsednica Pododbora dr Dragana Barišić, a prisustvovali su sledeći članovi Dragana Branković Minčić, Rajka Matović i prof. dr Aleksandra Pavlović Marković.