Na sednici Odbora, održanoj 20. februara, članovi Odbora razmotrili su Izveštaj o radu Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije, koji je podnelo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Članovima Odbora Izveštaj su obrazložile Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku i Stana Božović državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. U periodu od podnošenja prvog izveštaja za 2019. godinu do danas održane su dve sednice Saveta za prava deteta, odnosno osma i deveta sednica. Na osmoj sednici članovi Saveta informisali su se o realizaciji odluka sa prethodne sednice, potom praćenju prevencije i zabrane maloletničkih brakova, praćenju procedura usvajanja zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta i drugim aktivnostima. Na istoj sednici uspostavljena je i saradnja sa Savetom za praćenje i unapređenje rada organa krivičnog postupka i izvršenje krivičnih sankcija prema maloletnicima, sa kojim je razmatrana inicijativa za hitno formiranje posebne ustanove za lečenje i osposobljavanje, koja se odnosi na Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Članovi Saveta obavešteni su da je država dobila i Godišnji izveštaj o najgorim oblicima dečijeg rada za 2018. godinu koje je objavilo Ministarstvo za rad SAD. Izveštajem je obuhvaćena 131 zemlja, a Srbija je bila jedna od 12 zemalja koja je ocenjena sa značajnim napretkom. Jedna od mera u Strategiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2016–2025. godine jeste unapređenje sistema prevencije i podrške s ciljem smanjenja broja maloletnih i prinudnih brakova i maloletnih trudnoća u romskoj zajednici gde je rečeno da ovaj problem mora biti predmet ne samo državnih organa već i nevladinog sektora, međunarodnih institucija, akademskih zajednica i medija. Maloletni brakovi povlače sa sobom i druge probleme kao što su nasilje u porodici, maloletnička trudnoća i druge, pa je ključno prevenirati ovu pojavu. Nacrt zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta, prošao je fazu javne rasprave u pet gradova u Srbiji, na kojoj je prisustvovalo 280 učesnika, a Nacrt zakona Vladi će dostaviti nadležno ministarstvo. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja završilo je i Nacrt strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, na inicijativu Saveta za prava deteta. Dokument je usklađen sa Zakonom o planskom sistemu, a strategija će trajati do 2023. godine. Pod tačkom razno, članovi Odbora razmotrili su dopis Poverenika za informacije od javnog značaja i podataka o ličnosti. Sednici je predsedavala predsednica Nada Lazić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Gordana Čomić, Milanka Jevtović Vukojičić, Nataša Mihailović Vacić, Jelena Mijatović, Milija Miletić, dr Danijela Stojadinović, dr Danica Bukvić, Dubravka Filipovski, Milena Ćorilić, Gorica Gajić i Marija Jevđić.

Na sednici, održane 20. novembra, članovi Odbora razmotrili su jedinu tačku dnevnog reda, obeležavanje Svetskog dana deteta. Sednici su pozvani da prisustvuju Ređina De Dominićis, direktorka UNICEF-a u Srbiji, koja je se osvrnula na obeležavanje 30 godina od usvajanja Konvencije o pravima deteta i saradnji koju UNICEF ima sa Narodnom skupštinom. Na sednici je predstavljen izveštaj sa Đačkog parlamenta održanog u okviru Dečije nedelje u Narodnoj skupštini, a u okviru kojeg je sprovedeno i istraživanje pod temom „Deca i mediji“. Rezultate istraživanja poslanicima je predočila Iva Eraković, izvršna direktorka Prijatelja dece Srbije, sa saradnicima. Istraživanje u kojem je učestvovalo 56 školaraca iz cele Srbije pokazalo je da oni koriste tradicionalne medije, najčešće televiziju (89,3%), potom radio (52,7%), a nakon toga štampane medije (42.9%). Takođe, zaključak istraživanja je da su srednjoškolci svesni njihovih dobrih i loših strana i da ih najčešće koriste za praćenje sadržaja zabavnog karaktera. Ispitanici su odgovorili da se o društvenim dešavanjima i aktuelnim vestima najčešće informišu preko interneta i cene da tradicionalni mediji nemaju dovoljno kvalitetnog sadržaja za decu, kao i da su ona često prikazana kao žrtve. Ispitanici su odgovorili i da internet i društvene mreže koriste gotovo svakodnevno, kao i da polovina nije imala nikakvu formalnu obuku o korišćenju istih. Rezultati istraživanja su pokazali i to da srednjoškolci smatraju da deca pre prvog korišćenja interneta moraju biti obučena za njegovo pravilno i bezbedno korišćenje, kako bi zaštitili svoje lične podatke, prepoznali lažne informacije i vodili računa o sadržaju koju postavljaju. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Nada Lazić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Ljupka Mihajlovska, Sandra Božić, Veroljub Arsić, prof. dr Vladimir Marinković, Đorđe Milićević, Milanka Jevtović Vukojičić, Nataša Mihailović Vacić, Jelena Mijatović, Ana Karadžić, dr Danijela Stojadinović, Dubravka Filipovski, Milena Ćorilić i Đorđe Kosanić.

Na sednici Odbora, održanoj 1. oktobra, razmotren je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, koji je podnela Vlada. Članovi Odbora su, većinom glasova, odlučili da predlože Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, u načelu. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Nada Lazić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Radoslav Jović, Sandra Božić, Milija Miletić, Jelena Mijatović, Nataša Mihailović Vacić, Tatjana Macura, Marija Jevđić, Arpad Fremond, prof. dr Vladimir Marinković, dr Danijela Stojadinović, Milena Ćorilić, Veroljub Arsić i Milanka Jevtović Vukojičić.

Na sednici, održanoj 23. jula, članovi Odbora razmotrili su Izveštaj o radu Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije, koje je podnelo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Izveštaj je članovima Odbora obrazložile su predsednica Saveta prof. dr Slavica Đukić Dejanović i Stana Božović, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. One su članovima Odbora predočile aktivnosti Saveta od poslednjeg izveštaja iz 2018. godine. Istakle su da su od tada održane dve sednice Saveta, od kojih je na sednici održane februara 2019. godine usvojen Program rada za 2019. godinu, a članovi Saveta informisani su i o realizaciji odluka donetih na prethodnim sednicama, planiranim aktivnostima na izradi Zajedničkog osnovnog dokumenta u skladu sa usaglašenim smernicama za izveštavanje o međunarodnim ugovorima o ljudskim pravima, kao i o izradi indikatora za praćenje preporuka koje je Komitet za prava deteta uputio Srbiji. Predstavnice Saveta navele su da su indikatore za praćenje preporuka koje je Komitet uputio Srbiji uredila Kancelarija za ljudska i manjinska prava u saradnji sa Centrom za prava deteta i Unicefom. Konsultativni proces je prošao je kroz 10 radionica, a u proces su bila uključena i deca preko on line platforme. Predstavnice su napomenule da je u februaru ove godine oformljena i Nacionalna koalicija za suzbijanje dečjih brakova, čiji je cilj okončanje dečji brakova, pogotovo među romskom populacijom. U decembru prošle godine održan je sastanak sa predstavnicima UNICEF, nakon kojeg je nadležno Ministarstvo uputilo UNICEF-u za tehničku i finansijsku podršku za izradu dokumentacije za merenje, praćenje i izveštavanje o javnoj potrošnji za decu. Tim povodom na šestoj sednici Saveta prisustvovala je Regina de Dominikis direktorka UNICEF u Srbiji i Najat Mala Mađid. Na pomenutoj sednici predstavljeni su i rezultati Konferencije „Saradnja sistema u pružanju podrške deci sa razvojnim rizicima i smetnjama i njihovim porodicama – ka integrisanim uslugama ranih intervencija“ koja je organizovana u okviru Poziva na akciju Vlade Republike Srbije čiji je četvrti cilj - podrška razvoju sistema ranih intervencija. Na narednoj sednici Saveta za prava deteta članovi su informisani o Godišnjem izveštaju o sprovođenju Akcionog plana za PG 23 u oblasti prava deteta, o izmenama i dopunama Porodičnog zakona u oblasti zaštite prava deteta, o preporukama sa sednice predstavnika učeničkih parlamenata Republike Srbije i dece aktivista u oblasti prava deteta donetih u toku Dečje nedelje od 1. do 7. oktobra 2018. godine, kao i sa aktivnostima različitih resora na ostvarivanju mera predviđenih operativnim zaključcima sa seminara o socijalnom uključivanju Roma i Romkinja – u oblasti zaštite dece romske nacionalnosti. Narodni poslanici su u diskusiji koja je usledila zaključili da su glavni izazovi sa kojima se susreće Savet uključivanje romske dece u osnovne i srednje škole i smanjenje siromaštva dece u uzrastu do 18 godina. Članovi Odbora istakli su i punu podršku i pomoć iz njihovog delokruga delovanja. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Nada Lazić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Milija Miletić, Arpad Fremond, dr Danijela Stojadinović, Dubravka Filipovski, Gorica Gajić, Milanka Jevtović Vukojičić, Nataša Mihajlović i Jelena Mijatović.

Članovi Odbora za prava deteta su na sednici, održanoj 2. aprila, razmotrili Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2018. godinu, poglavlje 4.1, koje se odnosi na prava deteta. Zaštitnik građana Zoran Pašalić, obrazlažući Izveštaj, naveo je da se četvrtina pristiglih pritužbi u oblasti prava deteta odnose na nasilje nad decom i vršnjačko nasilje. Kao problemi pojavljuju se i ostvarivanje inkuzivnog obrazovanja i podrška deci sa smetnjama u razvoju, a u romskoj populaciji rasprostranjen je problem maloletničkih, odnosno dečjih brakova, ukazao je Pašalić. Zaštitnik građana je naveo da su siromaštvo, nedovoljan broj zaposlenih u institucijama koje obezbeđuju usluge i servis za decu i nemogućnost tešnje saradnje obrazovnih institucija sa roditeljima, prepreke za puno ostvarivanje prava dece, a dodao je i da postoji potreba za unapređenjem normativnog okvira u pojedinim oblastima i za poboljšanjem multisektorske saradnje. Zaštitnik građana je istakao i važnost donošenja zakona kojim će se utvrditi činjenice o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji, odnosno uspostavljanja mehanizama za istraživanje tih slučajeva. Članovima Odbora predstavljeni su i detaljni statistički podaci koji se tiču prikaza razmatranih predmeta, upućenih preporuka i ishoda postupanja, koje je obrazložila saradnica Zaštitnika građana Marija Podunavac. Tokom rasprave, članovi Odbora su sa Zaštitnikom građana razmenili mišljenja i stavove o potrebnim merama i aktivnostima kako bi zaštita prava dece bila unapređena, posebno se osvrćući na problem nasilja nad decom i vršnjačkog nasilja. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Nada Lazić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora prof. dr Vladimir Marinković, Sandra Božić, Marija Jevđić, Milanka Jevtović Vukojičić, Milija Miletić, Arpad Fremond, Jelena Mijatović, Jasmina Karanac, Gorica Gajić, dr Danijela Stojadinović, Milena Ćorilić i Dubravka Filipovski.

Na sednici, održanoj 28. januara, članovi Odbora razmotrili su Izveštaj o radu Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije, koji je podneo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Izveštaj je članovima Odbora obrazložila ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku prof. dr Slavica Đukić Dejanović i državna sekretarka Stana Božović. Ministarka je istakla da su nakon prvog izveštaja iz 2018. godine i koji je predstavljen Odboru, održane još dve sednice Saveta za prava deteta. Na sednicama su usvojene izmene i dopune Poslovnika o radu Saveta, usvojen je konačni Nacrt strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, u rad je pušten sajt Saveta za prava deteta, na kojem se zainteresovani mogu informisati o radu svih dosadašnjih aktivnosti Saveta. Na jednoj od održanih sednica formirana je i Radna grupa Nacionalnog plana akcije (NPA) za decu. Članovi Saveta upoznali su se sa dokumentom Mapa puta za eliminaciju zloupotrebe dečjeg rada. Na sednici Saveta predstavljene su i preporuke Saveta za ljudska prava UN u oblasti prava deteta, dobijene nakon predstavljanja izveštaja Republike Srbije za treći ciklus univerzalnog porodičnog pregleda. UNICEF i Mreža organizacija za decu Srbije (MODS) su zajednički predstavili inicijativu za unapređenje merenja, praćenja i izveštavanja o javnoj potrošnji za decu u skladu sa preporukom Komiteta za prava deteta. Predstavljen je i predlog Akcionog plana koji prati Strategiju za prevenciju i zaštitu dece od nasilja i koji će se donositi dvogodišnje. Na petoj sednici Saveta, održane početkom novembra prošle godine, članovi Saveta upoznali su se sa koracima preduzetim po pitanju realizacije odluke sa prethodne sednice koja se tiče javne potrošnje za decu. Na jednoj od održanih sednica Savet je razmotrio predložen Nacrt zakon o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta. U skladu sa Programom rada za 2018. godinu, članovima Saveta predstavljena je i Analiza o dostupnosti usluga na lokalnom nivou deci iz romske zajednice. Na dalje, članovi Saveta upoznati su i sa polugodišnjim Izveštajem o radu Međuministarskog operativnog tima za zaštitu dece od nasilja. Posebna radna grupa za rani razvoj dece predstavila je svoj plan rada za 2019. godinu, a predstavljen je i nastavak projekta „Eliminacija najgorih oblika dečjeg rada“, koja će se sprovoditi u saradnji sa Ministarstvom rada SAD. Predstavnik MODS, članovima Saveta, obrazložio je preporuke za razvoj i unapređenje mera, usluga i programa za sprečavanje izdvajanja dece iz porodica, odnosno za povratak dece u primarnu porodicu ukoliko je do razdvajanja dece došlo. Takođe, članovi Saveta upoznali su se sa smernicama i praksama UNICEF globalne Inicijative za gradove i opštine po meri dece. U toku prethodne godine Savet je realizovao odluku o pokretanju inicijative za pristupanje Srbije Globalnom partnerstvu za zaustavljanje nasilja nad decom, predstavljen je prvi izveštaj o radu Saveta Odboru za prava deteta, obeležen je 20. novembar, kao Svetski dan deteta, u kom je učestvovala i Narodna skupština. Članovi Odbora odredili su i člana Odbora za pristupanje, formiranju i delovanju Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova u Republici Srbiji, za koje je određena narodna poslanica Sandra Božović. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Nada Lazić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Veroljub Arsić, prof. dr Vladimir Marinković, Gordana Čomić, Milanka Jevtović Vukojičić, Nataša Mihailović Vacić, Marko Đurišić, Ana Karadžić, Arpad Fremond, dr Danijela Stojadinović, dr Sanda Rašković Ivić, Nataša Mićić i Sandra Božić.

Na sednici, održanoj 6. decembra, članovi Odbora razmotrili su Predlog za organizovanje javnog slušanja o inicijativi „Naše dete – naša odluka“, za izmene i dopune Porodičnog zakona. Članovi Odbora prihvatili su Predlog i odredili mart iduće godine, kao mesec za održavanje Javnog slušanja. Tema javnog slušanja ima za cilj pružanje šanse roditeljima da za vreme svoga života odrede staratelje svoje dece, u slučaju njihove smrti, što za sada nije regulisano zakonom. Poziv za javno slušanje bilo bi upućeno direktorima centara za socijalni rad, članovima Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narode skupštine, članicama Ženske parlamentarne mreže, Savetu za prava deteta, ministarstvima, nevladinim organizacijama koje se bave ovim pitanjem i drugim resornim telima. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Nada Lazić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Marko Đurić, Sandra Božić, Milija Miletić, Elvira Kovač, dr Danijela Stojadinović, dr Radoslav Jović, Milena Ćorilić, Gorica Gajić, Marija Jevđić, dr Ana Stevanović, Gordana Čomić, Milanka Jevtović Vukojičić i Nataša Mihajlović Vacić.

Na sednici Odbora, održanoj 23. oktobra, razmotren je Izveštaj o radu Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije, koji je podnelo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Izveštaj je članovima Odbora predstavila ministarka bez portfelja za populacionu politiku i predsednica Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije Slavica Đukić Dejanović, koja je istakla da je konstitutivna sednica Sveta, u novom sastavu, održana 7. novembra 2017. godine i da su do sada održane četiri sednice. Na konstitutivnoj sednici članovi Saveta su informisani o sadržini Izveštaja o determinantama i faktorima nasilja prema deci u Srbiji, zatim o radu na Strategiji za prevenciju i zaštitu dece od nasilja ,kao i o sadržini Opšteg komentara br. 21 Komitete za prava deteta-o deci u uličnim situacijama. Takođe, članovi Saveta su upoznati sa stanjem po pitanju primene Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja 2016-2025. godine. Pokrenuta je inicijativa ka Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za formiranje radne grupe za izradu novog Nacionalnog plana akcije za decu, koji bi bio krovni dokument u pogledu zaštite prava deteta. Predsednica Saveta je upoznala članove Odbora sa potpisivanjem dokumenta Poziv na akciju , koji je pokrenuo UNICEF , a koji se zasniva na Konvenciji o pravima deteta i na Ciljevima održivog razvoja, a pre svega na najboljim interesima svakog deteta čime se podrška deci u ranom detinjstvu, postavlja kao prioritet, uzevši u obzir da je prvih hiljadu dana u životu deteta ključno za budući razvojni potencijal, posebno kada je u pitanju centralni nervni sistem. Pored toga pokrenuta je inicijativa ka Vladi Republike Srbije za pristupanje Srbije Globalnom partnerstvu za zaustavljanje nasilja nad decom čime bi se Republika Srbija pridružila savezu nacija koji su posvećeni istom cilju i dobila pristup međunarodnoj razmeni znanja o ovoj temi. Predsednica Saveta iznela je i zabrinjavajući podatak da je Srbija na 46 poziciji indeksa prekinutog detinjstva, što je za pet mesta lošije u odnosu na prethodnu godinu. Ovo rangiranje obuhvata 175 zemalja sveta. Jedan od razloga za tako loše rangiranje su brakovi i prekidi trudnoće maloletnica, kao i problemi dečijeg rada, posebno u romskoj populaciji. Članovi Odbora su se interesovali za detalje pokrenutih inicijativa, a skrenuta je i pažnja da je neophodno, među posebno osetljivu grupu dece, uvrstiti i decu koja žive na selu. U nastavku sednice Odbor je usvojio Izveštaj o radu Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije, koji je podnelo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Sednicom je predsedavala zamenica predsednika Odbora Nada Lazić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Veroljub Arsić, prof. dr Vladimir Marinković, Milanka Jevtović Vukojičić, Jelena Mijatović, Marko Đurišić, Milija Miletić, Elvira Kovač, Danijela Stojadinović, dr Radoslav Jović, Milena Ćorilić, dr Sanda Rašković Ivić, Enis Imamović i Sandra Božić.

Na sednici, održanoj 9. oktobra, članovi Odbora informisali su se o inicijativi „Naše dete-naša odluka“ – Predlog za izmenu i dopunu porodičnog zakona. Članovima Odbora inicijativu je predočila Tamara Skroza, koja je istakla da prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci roditelja koji su stradali nesrećnim slučajem ili prirodom smrću, a koji nisu imali bližu rodbinu prepuštena samo centrima za socijalni rad. I pored činjenice da deca u svom okruženju imaju rodbinu ili osobe koje su deci bliske i koje bi pristale da o njima vode računa, nije retkost da deca završe u hraniteljskim porodicama ili u domovima za decu bez roditeljskog staranja. Pomenuta inicijativa pokrenuta je sa ciljem pružanja šanse roditeljima da za vreme svoga života odrede staratelje svoje dece, s tim što bi konačnu odluku o starateljima donosio nadležni centar za socijalni rad. Za kraj sednice članovi Odbora usaglasili su se da će podržati inicijativu, kao i bilo koju drugu, koja je usmerena ka poboljšanju zakonskih okvira, te da pozdravljaju ostvarivanje prava roditelja da izraze svoje mišljenje kada je u pitanju budućnost njihove dece. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Nada Lazić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Ana Karadžić, Tatjana Macura, Milanka Jevtović Vukojičić, Milena Ćorilić, Nataša Sp. Jovanović, Marko Đurišić, dr Sanda Rašković Ivić, Gordana Čomić, Jelena Mijatović, dr Danijela Stojadinović, dr Radoslav Jović, Marija Jevđić, Sandra Božić i Đorđe Milićević.

Na sednici od 8. maja, članovi Odbora za prava deteta informisali su se o Ciljevima održivog razvoja. O ciljevima održivog razvoja i ulozi nacionalnih parlamenata u njihovom ostvarivanju članovima Odbora govorila je članica Fokus grupe za razvoj mehanizama kontrole procesa implementacije ciljeva održivog razvoja Narodne skupštine Gordana Čomić. Ona je istakla da je ove ciljeve usvojila Generalna skupština UN i da oni predstavljaju nastavak milenijumskih ciljeva iz 2000. godine, koji su samo delimično ostvareni, te se ovim ciljevima nastavljaju do 2030. godine. Globalnih ciljeva ukupno ima 17 sa 169 potciljeva za njihovo ostvarivanje, navela je Čomić. Osnovni zadatak država članica UN je da prepoznaju prioritete među ovim ciljevima, definišu ih kao nacionalne ciljeve i posvete se njihovom ostvarivanju. Ciljevi održivog razvoja su: okončati siromaštvo svuda i u svim oblicima; obezbediti zdrav život i promovisati blagostanje za ljude svih generacija; obezbediti inkluzivno i kvalitetno obrazovanje i promovisati mogućnosti celoživotnog učenja; postići rodnu ravnopravnost i osnaživati sve žene i devojčice; obezbediti sanitarne uslove i pristup pijaćoj vodi za sve; osigurati pristup dostupnoj, pouzdanoj, održivoj i modernoj energiji za sve; promovisati inkluzivan i održiv ekonomski rast, zaposlenost i dostojanstven rad za sve; izgraditi prilagodljivu infrastrukturu, promovisati održivu industrijalizaciju i podsticati inovativnost; smanjiti nejednakost između i unutar država; učiniti gradove i ljudska naselja inkluzivnim, bezbednim, prilagodljivim i održivim; obezbediti odgovornu potrošnju i proizvodnju; preduzeti hitnu akciju u borbi protiv klimatskih promena i njenih posledica; očuvati i održivo koristiti okeane, mora i morske resurse; održivo upravljati šumama, suzbiti dezertifikaciju, zaustaviti i preokrenuti degradaciju zemljišta i sprečiti uništavanje biodiverziteta; promovisati miroljubiva i inkluzivna društva za održivi razvoj, obezbediti pristup pravdi za sve i izgraditi efikasne, pouzdane i inkluzivne institucije na svim nivoima i učvrstiti globalno partnerstvo za održivi razvoj. Uloga parlamenata u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja je višestruka i svaki nacionalni parlament ima svoj model rada. Narodna skupština formirala je Fokus grupu, koja je do sada uradila samoprocenu i plan rada koji, između ostalog, podrazumeva upoznavanje radnih tela Narodne skupštine sa ciljevima održivog razvoja, istakla je Čomić. U kraćoj raspravi članovi Odbora razmenili su mišljenja o odabiru nekoliko ciljeva koje će Odbor za prava deteta praviti i na kojima će raditi u narednom periodu. U nastavku rada članovi Odbora razgovarali su o formiranju sedam radnih grupa Odbora i dogovorili se da stručnoj službi Odbora dostave predloge za članstvo u radnim grupama. Odbor će naknadno formirati sledeće radne grupe: Radnu grupu za kontrolu sprovođenja Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u segmentu inkluzivnog obrazovanja; Radnu grupu za kontrolu sprovođenja Porodičnog zakona u delu koji se odnosi na zaštitu dece od porodičnog nasilja; Radnu grupu za kontrolu sprovođenja Zakona o socijalnoj zaštiti u delu koji se odnosi na razvoj usluga u zajednici; Radnu grupu za kontrolu sprovođenja Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom u segmentu koji se odnosi na dodelu dečijih dodataka; Radnu grupu za kontrolu sprovođenja Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica u delu koji se odnosi na učešće maloletnih lica u sudskim postupcima; Radnu grupu za praćenje stanja i unapređenje položaja i prava dece čiji se život i rad odvija na ulici i Radnu grupu za inicijative, peticije, predstavke i predloge. Takođe, članovi Odbora dogovorili su se da se pripremi predlog plana rada, posebno na terenu, za naredni period, a koji bi se usvojio na narednoj sednici i utvrdili tekst saopštenja za javnost Odbora povodom izveštavanja medija u vezi sa nasiljem u porodici i nasiljem nad decom. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Nada Lazić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Jasmina Karanac, Milanka Jevtović Vukojičić, Gordana Čomić, Tatjana Macura, Dubravka Filipovski, Milena Ćorilić, Elvira Kovač, Danijela Stojanović, Đorđe Milićević, dr Sanda Rašković Ivić i Jelena Mijatović.

Na sednici, održanoj 29. marta, članovi Odbora razmotrili su zaključna zapažanja i preporuke Komiteta UN za prava deteta, u vezi sa Drugim i trećim periodičnim izveštajem Vlade Republike Srbije o primeni Konvencije o pravima deteta. Članovima Odbora zapažanje i preporuke Komiteta UN za prava deteta predstavila je Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, koja je istakla da je Komitet dao 41 preporuku, sa posebnim akcentom na zabranu telesnog kažnjavanja dece. Preporuke Komiteta odnose se na donošenje i usklađivanje zakona koja se odnose na prava deteta, uspostavljanje ombudsmana za prava deteta, inkluzivno obrazovanje, jačanje zdravstvene zaštite romske dece i žena u cilju smanjivanja stope smrtnosti. Predstavnici UNICEF-a izneli su podatke o položaju dece u Srbiji. Izneto je da je humani kapital Srbije 2016. godine u odnosu na 2011. po broju dece smanjen za 39 500, i da deca čine 17,3 odsto populacije. Najosetljiviju decu u Srbiji čine siromašna deca, od kojih 100 000 živi u apsolutnom siromaštvu, a njih 370 000 živi u riziku od siromaštva. Iza njih u grupu najosetljivije dece u Srbiji su deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju i romska deca, pokazalo je istraživanje, kojih ima između 60 000 i 200 000. Na sednici je bilo reči i o stopi smrtnosti dece, uhranjenosti i vakcinaciji dece. Narodni poslanici su razmenili mišljenja i o obrazovanju u ranom detinjstvu, dečjim brakovima u opštoj populaciji, dečjem radu i maloletničkoj trudnoći. Na sednici je bilo reči i o migracijama i deci, gde su izneti podaci o 3 500 izbeglica u Srbiji, od kojih 43 odsto čine žene i deca. Takođe, navedeno je da je 500 izbegle dece uključeno u redovno obrazovanje. Ana Prodanović, iz UNICEF-a, predstavila je digitalnu platformu „U-report“, koja omogućava svima da odgovore na ankete, izveštavaju o problemima, podrže prava deteta i aktivno učestvuju u promenama za dobrobit zajednice, a koja se može koristiti putem mobilne poruke i društvenih mreža. Korist platforme je višestruka, poput jačanja svesti i potražnje za osnovnim pravima, jačanja lanca odgovornosti kroz objavljivanje javno dostupnih podataka, a učešće u anketama je potpuno dobrovoljno i anonimno. Direktorka Centra za prava deteta Ines Cerović, govorila je o pravcima delovanja Centra koji se odnosi na kreiranje povoljnog društvenog i zakonodavnog okvira za puno ostvarivanje prava deteta, koje se vrše kroz različite aktivnosti, pozitivne politike i prakse, kako bi se deci ostvarilo puno učešće u društvu. U nastavku sednice, članovi Odbora konstatovali su ostavku zamenice predsednice Odbora za prava deteta Milene Bićanin i na to mesto izabrali Nadu Lazić. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Milena Bićanin, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Veroljub Arsić, prof. dr Vladimir Marinković, Gordana Čomić, Milanka Jevtović Vukojičić, Nada Lazić, Ana Karadžić, dr Danijela Stojadinović, Dubravka Filipovski, Milena Ćorilić, Gorica Gajić, Marija Jevđić, Nataša Jovanović, Sandra Božić, Elvira Kovač, Nataša Mihailović Vacić i narodna poslanica Ljiljana Malušić, član Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.

Na sednici održanoj, 14. jula, članovi Odbora za prava deteta su, većinom glasova, za zamenicu predsednika Odbora izabrali narodnu poslanicu Milenu Bićanin, iz Poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković.