Dana, 22. oktobra 2024. godine, sa početkom u 13.30 časova, u Narodnoj skupštini je održan Šesti sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa. Sastanku je predsedavao Nemanja Nenadić, predsedavajući Radne grupe, a prisustvovali su članovi Radne grupe: Uglješa Mrdić, Ana Jakovljević, Jelena Jerinić, Filip Tatalović, Ana Krstić, Luka Pušić, Zagorka Aleksić, Pavle Dimitrijević i Bojan Klačar, kao i Kristina Antić i Aleksandar Stevanović, zamenici članova. Sastanku je prisustvovao i Vladimir Dimitrijević, zamenik generalnog sekretara Narodne skupštine. Predsedavajući Radne grupe je za ovaj sastanak predložio sledeći dnevni red: -Usvajanje zapisnika sa Četvrtog i Petog sastanka Radne grupe za unapređenje izbornog procesa, 1.Razmatranje preporuka ODIHR koje bi se mogle realizovati kroz izmene i dopune Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku i dostavljenih predloga članova Radne grupe za izmene i dopune Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku. 2.Glasanje o predlozima za izmene i dopune Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku. 3.Utvrđivanje plana daljeg rada Radne grupe. 4.Razno. Predsedavajući je, nakon izjašnjavanja o predloženom dnevnom redu, zaključio Šesti sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa s obzirom na to da predloženi dnevni red nije usvojen jer za njega nije glasao potreban broj članova Radne grupe, propisan Odlukom o njenom obrazovanju. Nakon što je sastanak zaključen, prisutni su u neformalnom razgovoru izneli svoje viđenje dinamike rada Radne grupe u narednom periodu uz navođenje onih segmenata izbornog procesa u kojima je, po njihovom mišljenju, potrebno prioritetno intervenisati kroz izmene aktuelnih propisa. U tom smislu pomenuto je i da je neophodno da Radna grupa ostvari bolju saradnju i koordinaciju sa državnim organima u čijem delokrugu se nalaze propisi koje je potrebno menjati. Zaključeno je da Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo treba obavestiti o tome da Radnoj grupi nisu, ni na ponovljen zahtev, dostavljeni potrebni podaci od Ministarstva unutrašnjih poslova.

Dana 2. oktobra 2024. godine, sa početkom u 11,00 časova, u Narodnoj skupštini je održan Peti sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa. Sastanku je predsedavao Nemanja Nenadić, predsedavajući Radne grupe, a prisustvovali su članovi Radne grupe: Uglješa Mrdić, Ana Jakovljević, Jelena Jerinić, Ana Krstić, Risto Kostov, Luka Pušić, Pavle Dimitrijević i Bojan Klačar kao i Marko Milošević, Kristina Antić, Aleksandar Stevanović i Vladana Jaraković, zamenici članova. Sastanku su prisustvovali: Srđan Smiljanić, generalni sekretar Narodne skupštine, Vladimir Dimitrijević, zamenik generalnog sekretara Narodne skupštine i Mihajlo Živković, savetnik predsednice Narodne skupštine. Predsedavajući Radne grupe je za ovaj sastanak predložio sledeći dnevni red: Razmatranje predloga za izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije, povezanih preporuka iz Završnog izveštaja ODIHR izborne posmatračke misije za lokalne izbore u Republici Srbiji, održane 2. juna 2024. godine i usaglašavanje teksta unutar Radne grupe; Razmatranje predloga za izmene i dopune Zakona o Jedinstvenom biračkom spisku, povezanih preporuka iz Završnog izveštaja ODIHR izborne posmatračke misije za lokalne izbore u Republici Srbiji, održane 2. juna 2024. godine i usaglašavanje teksta unutar Radne grupe; Razmatranje inicijativa za upućivanje preporuka državnim organima za sprovođenje mera. Kako na početku sastanka nije bilo kvoruma potrebnog za odlučivanje, Radna graupa je, na predlog predsedavajućeg, odlučila da shodnom primenom Poslovnika Narodne skupštine održi sastanak bez kvoruma za odlučivanje kako bi se prisutni članovi Radne grupe dodatno upoznali sa rešenjima u predloženim izmenama Zakona o sprečavanju korupcije i Zakona o Jedinstvenom biračkom spisku. Na početku su svoje mišljenje o predlozima koji su predstavljeni na Četvrtom sastanku, dali članovi koji tada nisu bili prisutni. Pošto je u periodu između Četvrtog i Petog sastanka član Radne grupe, narodni poslanik Uglješa Mrdić, podneo predlog izmena i dopuna Zakona o Jedinstvenom biračkom spisku i Zakona o sprečavanju korupcije, zamoljen je da predstavi ove predloge a naročito razlike u normativnim rešenjima, ukoliko ih ima, između ovih predloga i nacrta koji je pripremila Služba Narodne skupštine, a o kojima je bilo reči na Četvrtom sastanku. Tokom razmene mišljenja povodom ovih predloga došlo se do zaključka da je potrebno ponovo ostvariti kontakt sa nadležnima u Ministarstvu unutrašnjih poslova kako bi se razrešile pojedine nedoumice u pogledu vođenja evidencija o prebivalištu građana i utvrdilo da li postoji potreba za izmenama zakona koji uređuje tu materiju, a u vezi sa postupkom revizije Jedinstvenog biračkog spiska. Tokom diskusije nije došlo do približavanja stavova u vezi sa sastavom i trajanjem mandata buduće komisije koja će se baviti revizijom Jedinstvenog biračkog spiska, a pojavila su se i nova sporna pitanja u vezi sa ovlašćenjima i zadacima te komisije. Dogovoreno je da se u roku od nekoliko dana održi neformalni radni sastanak u manjem formatu na kojem bi zainteresovani članovi Radne grupe usaglašavali stavove u vezi sa radnom verzijom nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. U daljem radu članovi Radne grupe su diskutovali o preporukama iz konačnog izveštaja ODIHR povodom lokalnih izbora održanih 2. juna 2024. godine i upoređivali njihov sadržaj sa preporukama koje je ODIHR objavio posle prethodnih izbora, naročito kada je reč o preporukama koje su vezane za dva zakona koji su predmet rasprave. Član Radne grupe, narodni poslanik Risto Kostov, je ponovio svoj predlog koji je izneo i tokom sastanka članova Radne grupe sa delegacijom ODIHR 25. septembra 2024. godine, da se na neki način inicira da ODIHR uputi preporuku koja bi se odnosila na zaštitu prava Srba na Kosovu i Metohiji da glasaju na izborima koje sprovodi Republika Srbija. Među novim preporukama ODIHR predsedavajući je istakao onu koja zahteva od javnog funkcionera, koji je kandidat na izborima, da „podnese ostavku“ na funkciju i predložio je da se rešenje formuliše na drugi način, jer „podnošenje ostavke“ ne bi donelo željene efekte. U tom kontekstu se polemisalo i o predlogu narodnog poslanika Uglješe Mrdića da se ograničenje u vršenju javnih funkcija tokom izborne kampanje veže za istek roka za kandidovanje na izborima, kao i o modalitetima ograničavanja aktivnosti javnih funkcionera tokom izborne kampanje. Naglašeno je da osnovna ideja nije da se licima koja vrše javnu funkciju zabrani da učestvuju u izbornoj kampanji, već da se spreči da javni funkcioneri kampanju vode „iz fotelje javnog funkcionera“ umesto kao stranački aktivisti, odnosno stranački funkcioneri. Predsedavajući je na kraju konstatovao da je svakako potrebno da se obave dodatne konsultacije kada su u pitanju već predložena rešenja za izmene Zakona o sprečavanju korupcije u svetlu preporuka ODIHR iz juna 2024. godine koje nisu adresirane predloženim nacrtom izmena i dopuna tog zakona.

Dana 25. juna 2024. godine, sa početkom u 11,00 časova, u Narodnoj skupštini je održan Treći sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa. Sastanku je predsedavao Nemanja Nenadić, predsedavajući Radne grupe, a prisustvovali su članovi Radne grupe: Uglješa Mrdić, Filip Tatalović, Risto Kostov, Luka Pušić, Zagorka Aleksić, Đorđe Komlenski i Rejhan Kurtović kao i Marko Milošević, Marina Mijatović, Kristina Antić, Nataša Mihailović Vacić, Aleksandar Stevanović i Slađana Komatina, zamenici članova. Sastanku je prisustvovao i generalni sekretar Narodne skupštine, gospodin Srđan Smiljanić, sa saradnicima. Na sastanku se radilo prema sledećem dnevnom redu: 1. Upoznavanje članova Radne grupe sa Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o obrazovanju Radne grupe za unapređenje izbornog procesa; 2. Dogovor članova Radne grupe u vezi sa budućim aktivnostima u cilju unapređenja izbornog procesa. U okviru prve tačke dnevnog reda predsedavajući je podsetio članove Radne grupe da je nakon prekida Drugog sastanka, 21. maja 2024. godine, Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo dostavio Informaciju o radu Radne grupe. Razlog za dostavljanje Informacije bio je istek roka za izvršenje prvog zadatka Radne grupe, odnosno formulisanje predloga zakonskih i drugih rešenja koja su mogla imati uticaja na postupak izbora održanih 2. juna 2024. godine. Predsedavajući je podsetio da je u okviru Informacije naveo svoje predloge u vezi sa daljim radom Radne grupe. Napomenuo je da o toj Informaciji Odbor nije raspravljao, ali da je tim povodom održan sastanak sa predsednicom Narodne skupštine, gospođom Anom Brnabić. Na sastanku je postignut dogovor da se Odluka o obrazovanju Radne grupe za unapređenje izbornog procesa izmeni po pitanju tri ključna segmenta: - izmena načina donošenja odluka unutar Radne grupe u vezi sa predlozima za realizaciju preporuka ODIHR, kako bi se izbegla blokada tog procesa od strane članova koji nisu spremni da podrže ni jedan predlog za rešavanje problema u određenoj oblasti, odnosno situacija koja je nastala tokom Drugog sastanka Radne grupe, u maju 2024. godine; - mogućnost formiranja tematskih podgrupa u okviru Radne grupe, čiji zadatak bi bio da usaglase predloge koji se tiču jednog zakona ili jedne oblasti (kao što su na primer javno informisanje i mediji, jedinstveni birački spisak, finansiranje političkih aktivnosti itd), pri čemu bi radili neposredno i sa predstavnicima nadležnih državnih organa, te da Radnoj grupi ponude rešenja koja bi išla u pravcu ispunjenja preporuka ODIHR koje adresiraju te oblasti; - revidiranje roka u kojem Radna grupa treba da izvrši svoj zadatak i Narodnoj skupštini dostavi predloge za izmene odgovarajućih zakona u cilju ispunjenja preporuka ODIHR, kako i ranijih tako i onih koje se očekuju u konačnom izveštaju posle lokalnih izbora, održanih 2. juna 2024. godine. Rok, propisan novom odlukom, u kojem Narodna skupština treba da usvoji izmene tih zakona je 1. jul 2025. godine, što znači da bi Radna grupa trebalo da svoje predloge dostavi znatno ranije. Predsedavajući je opisao nova rešenja u Odluci, kao i način na koji bi ona mogla biti primenjena u raznim situacijama (npr. kada postoji samo jedan predlog za unapređenje određene norme zakona, kada je takvih predloga više, kada postoji puna saglasnost u okviru podgrupa ili kada je nema itd.) U diskusiji koja je potom usledila čula su se oprečna mišljenja kada je u pitanju način na koji je izmenjena tačka 6. koja uređuje donošenje odluka na sastancima Radne grupe, kao i u okviru tematskih podgrupa, budući da su neki od članova smatrali da norme nisu dovoljno jasne ili da nisu adekvatne. Generalni sekretar Narodne skupštine je tim povodom podsetio prisutne na osnovni cilj zbog koga je Radna grupa obrazovana i da je na sastanku Kolegijuma Narodne skupštine iskazana jasna volja da se krene u primenu preporuka ODIHR. Naglasio je da svi članovi Radne grupe treba da uzmu aktivno učešće u njenom radu i da je osnovna ideja da se dođe do predloga za rešavanje pojedinih otvorenih pitanja, pa stoga i ovakvo rešenje kada je u pitanju način donošenja odluka. U svom daljem izlaganju se osvrnuo na razloge za formiranje tematskih podgrupa i obavestio prisutne da će budućim sastancima Radne grupe prisustvovati ne samo on sa svojim saradnicima, već i sekretari resornih skupštinskih odbora, savetnici predsednice Narodne skupštine, predstavnici ministarstava i drugih organa na čiji delokrug se pojedine preporuke ODIHR odnose, a sve u cilju stručne podrške kvalitetnijem radu Radne grupe. U okviru druge tačke dnevnog reda diskutovalo se o dinamici rada u narednom periodu i tom prilikom se čuo predlog da bi trebalo da se definiše oblast koja će imati prioritet prilikom razmatranja i odlučivanja, pri čemu je više članova u prvi plan istaklo potrebu zakonskog uređenja načina na koji će biti izvršena revizija Jedinstvenog biračkog spiska. Pomenuto je i da Radna grupa treba još jednom da razmotri predloge o kojima se diskutovalo tokom prethodnih sastanaka, pošto se Radna grupa o njima nije izjašnjavala. Na samom kraju je dogovoreno da članovi Radne grupe u najkraćem mogućem roku identifikuju zakone i druge propise koji, po njihovom mišljenju, treba da pretrpe izmene i dopune kako bi se ispunila svaka od preporuka ODIHR, što će biti osnov i za eventualno formiranje tematskih podgrupa. Članovi koji to nisu učinili u prethodnom roku (do 7. maja 2024. godine), pozvani su da u roku od sedam dana dostave svoje prioritetne predloge za izmene i dopune zakona, a oni koji su već dostavljali predloge, da ih po potrebi ažuriraju. Nakon više od dva sata rada, pošto je iscrpljen dnevni red, predsedavajući je zaključio Treći sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa.

Dana 7. maja 2024. godine, sa početkom u 14,00 časova, u Narodnoj skupštini je održan Drugi sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa. Sastanku je predsedavao Nemanja Nenadić, predsedavajući Radne grupe, a prisustvovali su članovi Radne grupe: Uglješa Mrdić, Uglješa Marković, Ana Jakovljević, Jelena Jerinić, Filip Tatalović, Ana Krstić, Risto Kostov, Luka Pušić, Zagorka Aleksić, Đorđe Komlenski, Rejhan Kurtović, Ahmedin Škrijelj, Pavle Dimitrijević i Bojan Klačar, kao i Nikola Banjac, Marko Milošević, Zlata Jusufović, Marina Mijatović, Nataša Mihailović Vacić, Aleksandar Stevanović, Vladana Jaraković i Robert Sepi, zamenici članova. Na dnevnom redu sastanka bilo je razmatranje predloga za unapređenje izbornog procesa koje su, u skladu sa dogovorom sa Prvog sastanka, do 7. maja u 12.00 časova dostavili članovi Radne grupe, kao i odlučivanje o razmotrenim predlozima iz tačke 1. dnevnog reda po prioritetima koje odredi predsedavajući Radne grupe. Osim članova i zamenika članova Radne grupe, sastanku je, na poziv Radne grupe, prisustvovao pomoćnik direktora za pravne poslove Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Saša Simović, koji je na početku rada po dnevnom redu upoznao članove Radne grupe sa rešenjima u novom Pravilniku o načinu izvršavanja obaveza pružalaca medijskih usluga tokom izborne kampanje. Posle kratkog izlaganja, Saša Simović je odgovarao na pitanja članova Radne grupe koja su se prevashodno ticala načina na koji rešenja u novom pravilniku obezbeđuju primenu pojedinih preporuka ODIHR. U nastavku rada, predsedavajući je obavestio članove Radne grupe o pristiglim predlozima za izmenu pojedinih propisa, kao i o drugim inicijativama koje su u predviđenom roku dostavili: Poslanička grupa Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije, Poslanička grupa Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd, Poslanička grupa Ekološki ustanak, Stranka demokratske akcije Sandžaka, kao i udruženja Transparentnost Srbija, CRTA i CESID. Predstavnici navedenih predlagača su na sastanku obrazložili svoje predloge. U iscrpnoj raspravi koja je usledila i u kojoj je učestvovala većina članova Radne grupe, fokus je bio na predlozima koji su adresirali prioritetne preporuke ODIHR iz Konačnog izveštaja o posmatranju izbora za narodne poslanike održanih u decembru 2023. godine, i to: prioritetnu preporuku broj 4 koja se tiče jedinstvenog biračkog spiska, prioritetnu preporuku broj 6 koja se tiče obaveze sprečavanja zastrašivanja i pritisaka na birače i prioritetnu preporuku broj 7 koja se tiče nezavisnosti i proaktivnog delovanja REM. Nakon četiri sata rada, sastanak je prekinut, a nastavak zakazan za četvrtak, 9. maj 2024. godine, sa početkom u 10.00 časova. Dana 9. maja 2024. godine, sa početkom u 10,00 časova, u Narodnoj skupštini je nastavljen Drugi sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa. Sastanku je predsedavao Nemanja Nenadić, predsedavajući Radne grupe, a prisustvovali su članovi Radne grupe: Uglješa Mrdić, Ana Jakovljević, Jelena Jerinić, Ana Krstić, Risto Kostov, Luka Pušić, Zagorka Aleksić, Pavle Dimitrijević i Bojan Klačar, kao i Marko Milošević, Zlata Jusufović, Marina Mijatović, Kristina Antić, Nataša Mihailović Vacić, Aleksandar Stevanović, Vladana Jaraković i Robert Sepi, zamenici članova. Osim članova i zamenika članova Radne grupe, sastanku su, na poziv Radne grupe, prisustvovali pomoćnik sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova, Milan Andrić i predstavnici Agencije za sprečavanje korupcije, Dušan Jeličić, pomoćnik direktora u Sektoru za kontrolu finansiranja političkih aktivnosti i Jasmina Ćirković, v.d. pomoćnika direktora u Sektoru za sukob interesa i kumulaciju funkcija. Predsedavajući je na početku konstatovao da su predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Agencije za sprečavanje korupcije pozvani na sastanak da bi pomogli članovima Radne grupe da razreše pojedine dileme u vezi sa preporukama ODIHR iz Konačnog izveštaja o posmatranju izbora za narodne poslanike održanih u decembru 2023. godine, a koje se tiču Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, Zakona o sprečavanju korupcije i Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Tokom diskusije koja je usledila, predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova je odgovarao na brojna pitanja, kao i sugestije i preporuke, koje su se prevashodno odnosile na način postupanja tog ministarstva po prijavama prebivališta i boravišta građana. Pojedini članovi Radne grupe su posebno apostrofirali potrebu da se ubrza i pojednostavi postupanje Ministarstva unutrašnjih poslova po upitima vlasnika nepokretnosti za dostavljanje podataka o svim licima koja su eventualno prijavljena na tim nepokretnostima. U nastavku rada, članovi Radne grupe su se fokusirali na Prioritetnu preporuku ODIHR broj 5. koja se tiče potrebe da se jasno razdvoje javne funkcije i aktivnosti u kampanji nosilaca javnih funkcija, kao i značaja proaktivnog delovanja Agencije za sprečavanje korupcije. Predstavnici Agencije za sprečavanje korupcije su istakli da su pojedine odredbe Zakona o sprečavanju korupcije već preformulisane tako da budu usaglašene sa konkretnom preporukom ODIHR, kao i da se ova preporuka ne odnosi isključivo na Agenciju za sprečavanje korupcije već na sve organe javne vlasti, te da je potreban sistemski pristup koji iziskuje vreme kako bi se ova preporuka u potpunosti ispunila. U daljem toku diskusije naglasak je stavljen na način postupanja Agencije za sprečavanje korupcije po podnetim prijavama, te su postavljana pitanja u vezi sa statističkim podacima o broju prijava, pokrenutih prekršajnih postupaka, izrečenih mera i slično. Diskutovalo se i o problemima u primeni odredaba Zakona o opštem upravnom postupku kada su u pitanju rokovi za dostavljanje, u vezi s čim su izneti brojni primeri iz dosadašnje prakse. Nakon dva sata rada, sastanak je prekinut, a nastavak zakazan za petak, 10. maj 2024. godine, sa početkom u 11.00 časova. Dana 10. maja 2024. godine, sa početkom u 11,00 časova, u Narodnoj skupštini je nastavljen Drugi sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa. Sastanku je predsedavao Nemanja Nenadić, predsedavajući Radne grupe, a prisustvovali su članovi Radne grupe: Uglješa Mrdić, Jelena Jerinić, Risto Kostov, Luka Pušić, Zagorka Aleksić, Rejhan Kurtović, Ahmedin Škrijelj, Pavle Dimitrijević i Bojan Klačar, kao i Marko Milošević, Marina Mijatović, Dušan Dinčić, Kristina Antić, Aleksandar Stevanović, Vladana Jaraković, Slađana Komatina i Robert Sepi, zamenici članova. Osim članova i zamenika članova Radne grupe, sastanku je, na poziv Radne grupe, prisustvovao Dušan Jeličić, pomoćnik direktora u Sektoru za kontrolu finansiranja političkih aktivnosti Agencije za sprečavanje korupcije. Predsedavajući je na početku konstatovao da je predstavnik Agencije za sprečavanje korupcije pozvan i na ovaj nastavak sastanka Radne grupe pošto su u toku prethodnog rada ostala nerazmotrena pojedina problematična rešenja u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti. Potom je u najkraćim crtama obrazložio predloge Udruženja Transparentnost Srbnja koji se tiču tog zakona u svetlu ispunjavanja preporuka ODIHR. U diskusiji koja je usledila razmatrana su pitanja u vezi sa institutom izbornog jemstva, uslovima pod kojima učesnici u izbornoj kampanji mogu da koriste prostorije u javnoj svojini, tzv. kampanjom trećih lica, mogućnosti korišćenja oglasnog prostora u toku izborne kampanje itd. Pojedini članovi Radne grupe su, pozivajući se na svoje iskustvo sa terena, ukazivali na brojne slučajeve zloupotreba kada je u pitanju mogućnost korišćenja prostorija u javnoj svojini ili mogućnost oglašavanja. Ovo je iniciralo diskusiju na temu kaznenih mera koje Agencija za sprečavanje korupcije ima na raspolaganju. U najvećem delu polemisalo se o celishodnosti i delotvornosti mere upozorenja, odnosno o njenim efektima u dosadašnjoj praksi Agencije za sprečavanje korupcije. Predsedavajući je potom konstatovao da je rasprava o predlozima praktično iscrpljena i pozvao sve prisutne članove Radne grupe da obrazlože predloge koji su eventualno ostali nerazmotreni u prethodnom toku rada. Predstavnik Udruženja CRTA je iskoristio priliku da dodatno obrazloži predlog da se hitno formira Komisija za reviziju biračkog spiska, što je iniciralo živu polemiku o biračkom spisku, kao i o mehanizmima uticaja na birače i njihovom osujećivanju. Nakon dva sata rada, sastanak je prekinut zbog početka sednice Narodne skupštine na čijem dnevnom redu je bio Predlog zakona o dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, a nastavak je zakazan za ponedeljak, 13. maj 2024. godine, sa početkom u 11.00 časova. Dana 13. maja 2024. godine, sa početkom u 11,00 časova, u Narodnoj skupštini je nastavljen Drugi sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa. Sastanku je predsedavao Nemanja Nenadić, predsedavajući Radne grupe, a prisustvovali su članovi Radne grupe: Uglješa Mrdić, Jelena Jerinić, Filip Tatalović, Ana Krstić, Risto Kostov, Luka Pušić, Zagorka Aleksić, Đorđe Komlenski, Ahmedin Škrijelj, Pavle Dimitrijević i Bojan Klačar, kao i Marko Milošević, Zlata Jusufović, Marina Mijatović, Kristina Antić, Nataša Mihailović Vacić, Aleksandar Stevanović, Vladana Jaraković i Robert Sepi, zamenici članova. Predsedavajući je na početku ponovio konstataciju da je, imajući u vidu činjenicu da se Radna grupa sastaje već četvrti dan, rasprava o pristiglim predlozima praktično iscrpljena i pozvao još jednom predlagače koji eventualno nisu imali priliku da obrazlože neki od predloga da se jave za reč. Predlog predstavnika Udruženja CRTA da se zakonski okvir izmeni tako da se akreditovanim posmatračima da pravo da ulažu prigovore i zahteve za poništavanje glasanja na biračkom mestu, rezultirao je polemikom u kojoj je izraženo uverenje da je takav predlog u potpunosti u suprotnosti sa Ustavom i drugim propisima koji uređuju izborni postupak u Republici Srbiji. Predsedavajući je u nastavku diskusije obrazložio predlog Udruženja Transparentnost Srbija da se uputi preporuka javnim tužilaštvima za postupanje u vezi sa pojedinim krivičnim delima protiv izbornog prava. Naglasio je da se na opisani način istovremeno adresiraju dve bitne preporuke ODIHR koje se odnose na sprečavanje pritisaka na birače i na edukaciju birača. Član Radne grupe, narodni poslanik Uglješa Mrdić, je u svojoj diskusiji naglasio da želi da se u zapisniku sa sastanka konstatuje da je Narodna skupština na sednici koja je održana 10. maja 2024. godine, usvojila Zakon o dopunama Zakona o Jedinstvenom biračkom spisku koji je narednog dana stupio na snagu, istakavši da je na taj način vladajuća koalicija izašla u susret zahtevu opozicije. U daljem izlaganju je podsetio da Radna grupa donosi odluke dvotrećinskom većinom i da je potrebno da se svi pristigli predlozi konkretizuju tako da Radna grupa može da se izjasni o njima. Predsedavajući se složio sa ovom sugestijom i članovi Radne grupe su u daljem toku diskusije polemisali o tome kako da se na najbolji način sistematizuju i uobliče postojeći predlozi. Diskutovalo se i o tome koliko vremena je potrebno da se predlozi sistematizuju u skladu s čim su predlagani različiti termini za nastavak sastanka, odnosno za prelazak na glasanje. Uvaživši sugestije većeg broja članova, predsedavajući je zaključio pretres prve tačke dnevnog reda, odložio glasanje i predložio da se pređe na treću tačku dnevnog reda. U okviru ove tačke povela se rasprava o proširenoj nadležnosti Radne grupe, nakon što je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo na svojoj sednici, održanoj 10. maja 2024. godine, odlučio da su članovi i zamenici članova Radne grupe za unapređenje izbornog procesa ovlašćeni da prate primenu člana 2. Zakona o dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Članica Radne grupe, narodna poslanica Jelena Jerinić, je predložila da se Radna grupa odmah dopisom obrati Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave sa upitom kako to ministarstvo namerava da obezbedi uslove za primenu ovlašćenja koja su dobili članovi Radne grupe, što je Radna grupa prihvatila. Predsedavajući je na samom kraju konstatovao da će se postarati da sistematizovani predlozi budu dostavljeni svim članovima Radne grupe do kraja dana, kako bi sutradan moglo da se pristupi glasanju. Nakon četiri sata rada, sastanak je prekinut, a nastavak zakazan za utorak, 14. maj 2024. godine, sa početkom u 11.00 časova. Dana 14. maja 2024. godine, sa početkom u 11,00 časova, u Narodnoj skupštini je nastavljen Drugi sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa. Sastanku je predsedavao Nemanja Nenadić, predsedavajući Radne grupe, a prisustvovali su članovi Radne grupe: Uglješa Mrdić, Filip Tatalović, Ana Krstić, Risto Kostov, Luka Pušić, Zagorka Aleksić, Đorđe Komlenski, Ahmedin Škrijelj i Pavle Dimitrijević, kao i Marko Milošević, Marina Mijatović, Kristina Antić, Nataša Mihailović Vacić, Vladana Jaraković, Slađana Komatina i Robert Sepi, zamenici članova. Predsedavajući je na početku podsetio prisutne da je Radna grupa prethodnog dana prekinula rad uz dogovor da se sada pređe na drugu tačku dnevnog reda, a to je glasanje. Dodao je da su svi članovi i zamenici članovi Radne grupe dobili predloge akata sistematizovane na način kako je to prethodno dogovoreno uz preciziranje da je najveći broj predloga dostavljen u kasnim večernjim satima, a dva preostala predloga u ranim jutarnjim časovima. Saopštio je da su pripremljena 24 predloga i da predlagači sami opredeljuju da li žele da se o pojedinim rešenjima u njihovim predlozima glasa pojedinačno, član po član, ili zajedno, kada su rešenja međusobno povezana i uslovljena. Član Radne grupe, narodni poslanik Uglješa Mrdić, je zamolio da se glasanje odloži uz obrazloženje da je njemu i kolegama iz parlamentarne većine, imajući u vidu obimnost dostavljenog materijala, potrebno vreme da pažljivo analiziraju sve predloge kako bi potom mogli da se izjasne o njima. Ova molba je izazvala žustru polemiku između članova Radne grupe jer su jedni bili mišljenja da dostavljeni materijal nije nov, već samo sistematizovan na pregledniji način, i da je bio dostupan članovima Radne grupe još od 7. maja 2024. godine, dok su drugi zastupali stanovište da momentalno izjašnjavanje o predlozima bez podrobnije analize i dodatnih konsultacija neće biti svrsishodno i da se eventualno prihvatanje pojedinih predloga od strane Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, odnosno Narodne skupštine u plenumu, može očekivati samo kada su u pitanju oni predlozi koje Radna grupa usvoji dvotrećinskom većinom. Pošto ni posle duže rasprave nije došlo do približavanja stavova, predsedavajući je podsetio prisutne da je on nametnuo ovako intenzivan način rada, sa praktično svakodnevnim sastajanjem, kako bi Radna grupa do 15. maja 2024. godine mogla da uputi Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo određene konkretne predloge, čije bi usvajanje moglo da bude od uticaja na poboljšanje uslova za izbore koji su raspisani za 2. jun 2024. godine. Dodao je da je očigledno da se taj rok neće ispoštovati i da je prinuđen da prekine sastanak dok u komunikaciji sa članovima Radne grupe koje su delegirale poslaničke grupe koje čine parlamentarnu većinu naknadno ne utvrdi termin za glasanje. Član Radne grupe, narodni poslanik Uglješa Mrdić, je predložio da Radna grupa nastavi sa radom i da se uputi poziv predstavnicima državnih organa na koje se odnose pojedini predlozi i preporuke da dođu i odgovaraju na pitanja članova Radne grupe, navodeći kao pozitivan primer prethodno učešće predstavnika Agencije za sprečavanje korupcije i Ministarstva unutrašnjih poslova. Pojedini članovi Radne grupe su potom izneli predlog da se na sastanak pozovu predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u vezi sa proširenim ovlašćenjima članova Radne grupe po pitanju uvida u Jedinstveni birački spisak. U toku diskusije iznet je i predlog da sastav Radne grupe bude proširen tako što će svaki član dobiti još po jednog zamenika zbog povećanog obima aktivnosti. Predstavnik Udruženja CRTA je insistirao na tome da se sastanak ne prekine dok se prethodno ne utvrdi dalji plan rada što bi podrazumevalo definisanje termina za glasanje. U tom smislu je predložio da se Radna grupa izjasni o njegovom predlogu da se članovi Radne grupe koje su delegirale poslaničke grupe koje čine većinu u Narodnoj skupštini obavežu da sutradan do 11.00 časova dostave predsedavajućem informaciju o daljem planu rada. Radna grupa nije prihvatila navedeni predlog. Nakon četiri sata rada, sastanak je prekinut, a predsedavajući je konstatovao da će termin nastavka biti naknadno određen. Dana 17. maja 2024. godine, sa početkom u 11,00 časova, u Narodnoj skupštini je nastavljen Drugi sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa. Sastanku je predsedavao Nemanja Nenadić, predsedavajući Radne grupe, a prisustvovali su članovi Radne grupe: Ana Jakovljević, Jelena Jerinić, Filip Tatalović, Ana Krstić, Luka Pušić, Ahmedin Škrijelj, Pavle Dimitrijević i Bojan Klačar, kao i Aleksandar Stevanović, Vladana Jaraković i Robert Sepi, zamenici članova. Predsedavajući je na početku konstatovao da nastavku sastanka prisustvuje 10 članova i zamenika članova Radne grupe i dodao da na osnovu shodne primene Poslovnika Narodne skupštine postoji kvorum potreban za rad, ali ne i kvorum za odlučivanje, imajući u vidu tačku 6. Odluke o obrazovanju Radne grupe za unapređenje izbornog procesa kojom je propisano da Radna grupa odlučuje dvotrećinskom većinom glasova od ukupnog broja članova, što znači da je za donošenje bilo kakve odluke neophodno prisustvo minimalno 12 članova, odnosno zamenika članova. Obrazlažući razloge za zakazivanje nastavka Drugog sastanka radne grupe za petak, 17. maj 2024. godine, predsedavajući je podsetio na cilj i zadatke Radne grupe, kao i na rokove za ispunjenje tih zadataka. Potom je obavestio prisutne o nameri da uputi dopis svim članovima i zamenicima članova Radne grupe sa zahtevom za izjašnjenje o tome ko će moći da uzme učešća u radu Radne grupe u ponedeljak, 20. maja 2024. godine, odnosno da pristupi glasanju o predlozima koji su na Dnevnom redu Drugog sastanka. Napomenuo je da će nastavak sastanka zakazati isključivo u slučaju da po navedenom pitanju dobije potvrdu od najmanje dve trećine članova Radne grupe. Iskoristio je priliku da upita prisutne članove i zamenike članova da li na licu mesta mogu da se izjasne o istom pitanju i dobio usmenu potvrdu od svih 10 prisutnih članova i zamenika članova sa pravom glasa da će oni uzeti učešća u glasanju i u ponedeljak, 20. maja 2024. godine, ukoliko nastavak Drugog sastanka bude zakazan za taj dan. U kratkoj diskusiji koja je usledila članovi Radne grupe su analizirali novonastalu situaciju i davali predloge kako da se ona reši. Neki od članova su iskoristili priliku da postave pitanja o dogovorenom načinu vršenja uvida u birački spisak u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, a u kontekstu nedavno proširenih ovlašćenja Radne grupe. Predsedavajući je obavestio članove Radne grupe da su neki od predloga o kojima Radna grupa treba da se izjasni u međuvremenu dostavljeni pojedinim državnim organima uz molbu da ti organi dostave Radnoj grupi svoje mišljenje o predloženim izmenama zakona koji su u njihovom delokrugu. Istim povodom, neki od članova Radne grupe su se interesovali za dalju dinamiku rada, i to ne samo Radne grupe već i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Narodne skupštine, uz pitanje do kada bi predlozi koje Radne grupa evntualno bude usvojila mogli da se nađu u skupštinskoj proceduri. Nakon jednog sata rada, sastanak je prekinut, a predsedavajući je prethodno obavestio prisutne da će o nastavku sastanka biti naknadno obavešteni.

Prvi sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa održan je danas u Narodnoj skupštini. Za predsedavajućeg Radne grupe izabran je Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbije. On je najavio da će sledeći sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa biti održan 7. maja 2024. godine, do kada njeni članovi mogu dostaviti svoje predloge. Sastav Radne grupe čine po dva predstavnika, odnosno član i zamenik člana, poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, političke stranke nacionalne manjine koje nemaju poslaničku grupu u Narodnoj skupštini, te organizacije civilnog društva, udruženje CRTA, Centar za slobodne izbore i demokratiju i Transparentnost Srbija. Formiranje ove Radne grupe direktan je rezultat parlamentarnog dijaloga koji je inicirala predsednica parlamenta Ana Brnabić. Sastanku su prisustvovali Uglješa Mrdić, Uglješa Marković, Marko Milošević, Zlata Jusufović, Filip Tatalović, Ana Krstić, Luka Pušić, Nataša Mihailović Vacić, Zagorka Aleksić, Danijela Nestorović, Đorđe Komlenski, Edin Numanović, Ahmedin Škrijelj, Pavle Dimitrijević, Vladana Jaraković, Bojan Klačar, Robert Sepi i Risto Kostov.