Na sednici Odbora održanoj 27. januara 2022. godine, razmotren je Izveštaj o radu Radne grupe za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji. Predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju i predsednik Radne grupe Milovan Drecun zahvalio se Radnoj grupi na nesebičnom radu i trudu uloženom na sačinjavanju jedinstvene baze podataka koja će doprineti otkrivanju pune istine o počinjenim zločinima OVK na prostoru AP KiM u periodu od 1998. do 2000. godine i koja će omogućiti mnoštvo dokaza za dalje istrage i procesuiranje počinioca i odgovornih za zločine terorističke OVK. U nastavku sednice, Drecun je predstavio Izveštaj radne grupe u kojem se navodi, da je polazeći od činjenice, da je u periodu od 1998. do 2000. godine nestalo ili ubijeno preko 2.500 civila, da je oko 250.000 srpskog i nealbanskog stanovništva primorano da napusti svoja vekovna ognjišta i teritoriju AP KiM, da se radi o teškim, izuzetno brutalnim zločinima, neophodno krivično gonjenje zločinaca i njihovo procesuiranje, kako bi se zadovoljila pravda prema žrtvama, a počinioci i naredbodavci zločina kaznili. Dokumentacija koju je Radna grupa do sada prikupila i objedinila je veoma obimna. Radi se o preko 7.000 dokumenata za 3.540 događaja u sedam operativnih zona. Sva dokumentacija koju je Radna grupa uspela da prikupi o objedini u jedinstvenu bazu podataka se čuva u posebno obezbeđenim prostorijama van sedišta Narodne skupštine. Da bi Radna grupa uspešno obavila postavljeni cilj od posebne važnosti je bila saradnja sa predstavnicima: Tužilaštva za ratne zločine, Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno Službe za otkrivanje ratnih zločina, Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije. Veoma bitno je istaći da su stručnu pomoć bezrezervno pružili predstavnici državnih organa, organizacija i tela koji poseduju potrebna znanja i dokumentaciju, pri čemu su izuzetan doprinos dali predstavnici Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije, navodi se u Izveštaju. Služba za otkrivanje ratnih zločina i Komisija za nestala lica takođe su priključile svoju bazu podataka. Radna grupa smatra da bi trebalo formirati posebno državno telo koje će nastaviti da prikuplja informacije, dokaze i činjenice o zločinima koji su počinjeni na prostoru Kosova i Metohije, od početka izvođenja terorističkih akcija OVK, u vidu dokumentacionog centra, koji može biti pridodat nekom od državnih organa ili samostalno formiran. Zadatak koji Radna grupa navodi u Izveštaju je izrada publikacija o zločinima terorističke OVK i etničkom čišćenju koje je sprovodila OVK, a koje PIS u Prištini nastavljaju. Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije Veljko Odalović je u nastavku sednice održao prezentaciju zatvorenih predmeta i dokumenata o izvršenim zločinima na prostoru Kosova i Metohije, koje poseduje Vlada Republike Srbije. Odbor je jednoglasno usvojio Izveštaj Radne grupe. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milovan Drecun, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Nebojša Bakarec, Milica Obradović, Nenad Mitrović, Danijela Vujičić, Miloš Terzić, Rajko Kapelan, Slaviša Bulatović, Ljubomir Marić, Srbislav Filipović, Đorđe Kosanić, Zvonimir Stević, Danijela Veljović i Ilija Životić.

Na sednici Odbora, održanoj 17. decembra, razmotren je Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-decembar 2021. godine, koji je podnela Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Odbor je takođe informisan o toku Dijaloga između Beograda i Prištine uz posredovanje EU. Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-decembar 2021. godine, obrazložio je Igor Popović, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Meteohiju. On je naveo da su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, ukupna opredseljena sredstva za Kancelariju za KiM, dostigla iznos od 11.978.397.000,00 RSD, što predstavlja značajna sredstva bez kojih opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji ne bi bio moguć. On je naveo da je kancelarija nastavila sa pužanjem besplatne pravne pomoći, što olakšava položaj korisnika koji su najčešće u teškoj materijalnoj situaciji. Zdarvković je istakao da je u cilju obezbeđivanja stručne i redovne pravne zaštite imovinskih prava stanovništvu Kancelarija aktivno sarađuje sa Projektom besplatne pravne pomoćikoji se finansira iz sredstava EU- IPA 2016, u vrednosti od 2.951.630,00 evra. U izveštajnom periodu od strane Kancelarije za namene finansiranja rada pravne službe Eparhije Raško-prizrenske u 2021. godini je isplaćeno ukupno 1.600.000,00 dinara na godišnjem nivou u dve tranše po 800.000,00 dinara u junu i decembru. U Izveštaju je navedeno da je Kancelarija nastavila sa pružanjem pomoći privrednim subjektima, predstavnicima srpske zajednice u Skupštini Privremenih institucija samouprave na teritoriji AP Kosovo i Metohija, ako i posebne finansijske pomoći Srbima i nealbancima na teritoriji AP KiM. U skladu sa Zaključkom Vlade od 25. marta 2021. godine tokom aprila i maja 2021. godine organizovana i realizovana je saradnja sa svim jedinicama lokalne samouprave na teritoriji AP Kosovo i Metohija u cilju pružanja jednokratne pomoći svim državljanima Republike Srbije, srpske i nealbanske nacionalnosti koji žive na teritoriji AP Kosovo i Metohijs, a u cilju smanjivanja negativnih efekata prouzrokovanih korona virusom COVID-19. Maloletna lica, zaposleni, penzioneri i korisnici novčanih naknada iz budžeta primaju po 100 evra, a nezaposleni po 200 evra pomoći. Predsednik Odbora Milovan Drecun pohvalio je iscrpan Izveštaj koji je pedstavljen i uputio molbu predstanicima Kancelarije da u što većoj meri komunicirju sa srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. On je naglasio da je stekao utisak da postoje građani koji ili ne znaju, ili nisu dovoljno informisani ili pak nemaju tehničke mogućnosti da stupe u kontakt sa Kancelarijom. Nakon rasprave koja je usledila, Odbor je usvojio predstavljeni Izveštaj. Miloje Zdravković direktor Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini, informisao je Odbor o toku Dijaloga između Beograda i Prištine uz posredovanje EU. On je naglasio da je kvantitativno posmatarno dijalog išao dobrim tokom, sa devet sastanaka tokom 2021. godine, ali da mora da konstatuje da u kvalitativno nije postignut nikakav napredak, zbog odbijanja Prištine da sa srpskom stranom razgovara o bilo kom tehničkom pitanju. On kaže da upravo to odbijanje stvara krizu na terenu i da mogu uslediti kitični periodi zbog mogućih jednostranih akcija prištinske strane. „ Osnovni problem sa kojim se suočavamo je pitanje enrgetike. Naime, Priština je odbila da izvrši registraciju i licenciranje kompanije „EPS Trgovina“, dok je kompanija „Elektrosever“ registrovana samo za trgovinu električnom energijom i čeka da dobije licencu za snabdevanje električnom energijom“, rekao je Zdravković. On naglašava da bi Priština mogla jednostranom akcijom da isključi snabdvanje elektične energije na Severu Kosova i Metohije, što bi dovelo do humanitarne katastrofe. Kriza bi, prma njegovim rečima, mogla da nastupi i sprečavanjem održavanja predstojećeg referenduma o promeni Ustava RS od strane privremenih prištinskih instutucija, a ono što se neminovno nameć kao zaključak je da redosled pomenutih događaja koinscidira sa predstojećim izborima u Republici Srbiji. Predsednik Odbora je izrazio zabrinutot zbog moguće destabilizacije bezbednosne situacije na KiM i pozvao na sinhrovizonu državnu akcija na međnarodnom planu, kako bi se upozorilo na rizik koje ove situacije nose. Smatra da je potrebno upoznati predsednika Naroden skuptine Republike Srbije Ivicu Dačća, koji ima najviše međunarodnih kontakata, sa mogućim kriznim situacijama. Tokom sednice bilo je reči o pitanju privatne imovine, slobode kretanje i registarskih tablica. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milovan Drecun, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova:Milora Linta, Nataša Mitrović, Danijela Vujičić, Rajko Kapelan, Slaviša Bulatović, Ljubomir Marić, Srbislav Filipović, Đorđe Kosanić, Danijela Veljović i Ilija Životić.

Na 10. sednici Odbora za Kosovo i Metohiju, koja je bila zatvorena za javnost, održanoj 27. septembra 2021. godine, razmotrene su informacije nadležnih državnih organa o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji u AP KiM sa aspekta najnovijih jednostranih akcija PIS u Prištini na severu pokrajine. -Odbor je konstatovao da su PIS u Prištini jednostranom, nasilnom akcijom specijalnih jedinici na severu AP KiM destabilizovale situaciju i ugrozile slobodu kretanja, bezbednost i opstanak srpskog naroda. -Odbor najoštrije osuđuje neprihvatljivo destabilizujuće ponašanje PIS u Prištini, brutalno kršenje Briselskog sporazuma i onemogućavanje slobode kretanja srpskom narodu. -Nasilne akcije PIS u Prištini na severu AP KiM podigle su stepen ugroženosti srpskog naroda na kritičan nivo, zbog fizičkog ugrožavanja, hapšenja, maltretiranja i upotrebe sile od strane tzv. Kosovske policije i njihovih specijalnih jedinica, ali i od strane albanskih paravojnih i kriminalnih grupa. -Neprihvatljivo je sprovođenje tzv. recipročnih mera od strane PIS u Prištini, jer tzv. Kosovo nije država i ne predstavlja međunarno-pravni subjekt. -Odbor upozorava da su PIS u Prištini jednostrano prekršile Sporazum o slobodi kretanja izdavanjem Administrativnog uputstva iz 2018. godine o registraciji vozila sa statusom neutralnim KS registarskim tablicama. -Odbor smatra da je međunarodno prisustvo u AP KiM u skladu sa mandatom koji ima, bilo dužno da spreči ovu kao i sve druge jednostrane akcije PIS u Prištini kojima se dodatno narušavaju međunacionalni odnosi, bezbednost i opstanak srpskog naroda na KiM. -Odbor pruža punu podršku predsedniku i Vladi Republike Srbije u preduzimanju političko diplomatskih i bezbednosnih mera u cilju zaštite srpskog naroda na KiM, mirnog rešavanja pitanja slobode kretanja i sprečavanja dalje eskalacije na severu pokrajine. -Odbor smatra da je jedini miran način za rešavanje nastale krize povratak na stanje status quo pre 20. septembra uz hitno i neodložno povlačenje specijalnih jedinica sa severa AP KiM. -Odbor poziva PIS u Prištini da se umesto nasilja i destabilizacije opredele i iskreno posvete da se svi problemi rešavaju na miran način u okviru dijaloga u Briselu pod pokroviteljstvom Evropske unije. -Odbor upozorava na moguće nove jednostrane nasilne akcije PIS u Prištini na severu AP KiM i traži od međunarodnog prisustva i međunarodne zajednice da spreče PIS u Prištini da izazovu novu destabilizaciju i nasilje prema srpskom narodu. -Odbor pruža punu podršku srpskom narodu u AP KiM da nastavi da se na miran, demokratski način bori za ostvarenje svojih osnovnih ljudskih prava, uključujići slobodu kretanja, za bezbedan život i opstanak na AP KiM.

Na sednici Odbora, održanoj 22. juna, razmotren je Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period od maja 2019. do juna 2021. godine, koji je podnela Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Razmotren je i Izveštaj o pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini od maja 2019. do 15. juna 2021. godine, koji je podnela Kancelarija za Kosovo i Metohiju i Kancelarija za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini. Izveštaje su članovima Odbora obrazložili direktor Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini Miloje Zdravković i pomoćnik direktora kancelarije za Kosovo i Metohiju Igor Popović. Članovi Odbora su jednoglasno usvojili izveštaje. Sednicom je predsedavao predsednik odbora Milovan Drecun, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Rajko Kapelan, Aleksandar Mirković, Danijela Veljović, Miodrag Linta, Slaviša Bulatović, dr Danijela Vujičić, Svetozar Andrić, Srbislav Filipović, mr Đorđe Kosanić, Milica Obradović, Miloš Terzić, Ljubomir Marić, i Tamara Pilipović.

Odbor za Kosovo i Metohiju održao je 18. juna sednicu, na kojoj je razmotrena tema rešavanja pitanja nestalih na Kosovu i Metohiji. Sednici su, pored članova Odbora i narodnih poslanika, prisustvovali i predstavnici relevantnih državnih institucija, predstavnici ambasada, Kancelarije UN u Beogradu, Delegacije EU u Srbiji i udruženja porodica nestalih lica na KiM. Predsednik Odbora mr Milovan Drecun, otvarajući sednicu, naveo je da je rešavanje pitanja nestalih na Kosovu i Metohiji od posebnog značaja za dijalog između Beograda i Prištine i za pomirenje Srba i Albanaca na KiM. Drecun je istakao da državni organi Republike Srbije pokazuju punu odgovornost i političku spremnost da se bave ovom temom, dok privremene institucije u Prištini ne pokazuju političku volju, već često ometaju rešavanje sudbina nestalih. Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije Veljko Odalović informisao je prisutne o radu ove Komisije i toku procesa rešavanja sudbine nestalih lica. Odalović je naveo i da je u okviru dijaloga Beograd – Priština od 2004. godine, formirana Radna grupa za lica koja se vode kao nestala na Kosovu i Metohiji i da se sastanci održavaju pod pokroviteljstvom Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN u kontekstu rezolucije 1244 (1999) Saveta bezbednosti. Kroz mehanizam ove Radne grupe, rešeno je 75 odsto slučajeva nestalih lica, od ukupnog broja nestalih (6064), naveo je on. Odalović je ukazao i da je kroz rad Komisije uočeno više slučajeva koji potvrđuju neodgovornost i nehumanost predstavnika međunarodne misije u postupanju sa pronađenim posmrtnim ostacima i uništavanja dokaza o počinjenim zločinima nad licima srpske i nealbanske nacionalnosti. Na prostoru Kosova i Metohije bilo je zločina, i porodice imaju prava da znaju ko je zločine počinio, istakao je na kraju svog izlaganja Veljko Odalović i dodao da svi koji su uključeni u rešavanja pitanja nestalih na KiM treba svoj posao da obave podjedanko odgovorno, kako bi se povratilo poverenje porodica nestalih lica. U raspravi koja je usledila, članovi Odbora složili su se o neophodnosti rešavanja pitanja nestalih Srba na KiM. Predsednik Odbora mr Milovan Drecun istakao je da je međunarodno prisustvo na KiM gdinama zataškavalo zločine nad Srbima i konstatovao da rešavanja ovih pitanja nema bez saradnje sa svim državama koje su imale svoje kontigente u zonama odgovoronosti KFOR. Sednici je predsedavao predsednik Odbora mr Milovan Drecun, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milica Obradović, Danijela Vujičić, Miloš Terzić, Tamara Pilipović, Dejan Stošić, Rajko Kapelan, Slaviša Bulatović, Ljubomir Marić, Đorđe Todorović, Srbislav Filipović, Zvonimir Stević, Danijela Veljović, kao i narodni poslanik Radovan Tvrdišić.

Na šestoj sednici Odbora za Kosovo i Metohiju, koja je bila zatvorena za javnost, održanoj 7. juna 2021. godine, razmotrene su informacije o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji na Kosovu i Metohiji sa aspekta ugrožavanja srpskog naroda od strane tzv. Kosovskih bezbedsnosnih snaga. Odbor se snažno protivi transformaciji tzv. KBS u „Vojsku Kosova“ i zahteva da se poštuje Rezolucija 1244 SB UN, koja isključuje postojanje „Vojske Kosova“. Odbor ocenjuje da tzv. KBS i njihova transformacija u „Vojsku Kosova“ predstavlja činilac kritičnog ugrožavanja bezbednosti i opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Odbor osuđuje intenzivno nabavljanje vojne opreme, naoružanja i municije za tzv. KBS -jačanje prikrivenog prisustva i pripreme za delovanje tzv. KBS na severu Kosova, kao i pritisak na Srbe da postanu pripadnici tzv. KBS. Odbor će intenzivno pratiti bezbednosnu situaciju na AP KiM i ugrožavanje bezbednosti srpskog naroda i preduzimati sve potrebne aktivnosti u okviru svoje nadležnosti radi pružanja podrške srpskom narodu da bude bezbedan i opstane na Kosovu i Metohiji.

Odbor za Kosovo i Metohiju je na sednici, koja je bila zatvorena za javnost, održanoj 14. maja 2021. godine, razmotrio Informaciju Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini o toku Dijaloga između Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije. Odbor je konstatovao da je srpska strana iskazala potpunu posvećenost dijalogu, ali da Priština čekajući pozitivnu ocenu EU za dobijanje vizne liberalizacije, u prvoj polovini juna 2021. godine, namerno prolongira nastavak dijaloga. Odbor je ocenio da je tokom prethodnih pet meseci dijaloga postignuta široka načelna saglasnost oko ključnih elemenata za rešavanje spornih pitanja, ali da dogovori nisu zaključeni jer je pitanje forme njihovog zaključenja ostalo otvoreno. Po pitanju finansijskih potraživanja imovine nije postignut nikakav napredak, dok su usaglašeni, ali ne i dogovoreni, ključni principi koji se tiču pitanja ekonomske saradnje, nestalih i interno raseljenih i izbeglih lica. Odbor sa žaljenjem konstatuje da zbog nespremnosti Prištine nema značajnijeg pomaka u implementaciji dogovorenih sporazuma u okviru Dijaloga. Razgovori na temu formiranja Zajednice srpskih opština, koja je od najvećeg značaja za srpsku stranu, nisu započeti zbog grubog odbijanja Prištine da u njima učestvuje. Istovremeno, Priština nastavlja da krši dogovore koji se odnose na sporazume iz oblasti pravosuđa, slobode kretanja, policije, civilne zaštite, glavnog mosta u Kosovskoj Mitrovici i zvaničnih poseta. Odbor upozorava da jednostranim potezima, po pitanju trafostanice „Valač“, Priština dodatno može destabilizovati situaciju na severu Kosova. Takođe, upozoravamo da promovisanje i prihvatanje tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga i njihovo učešće na vojnoj vežbi „Trenutni odgovor 21“, predstavlja opasnost po mir i bezbednost u regionu. Odbor je ocenio da Priština nastavlja sa pokušajima da pitanja iz pregovaračkog procesa rešava jednostrano, mimo dijaloga, kako bi izbegla obaveze iz pregovaračkog procesa i onemogućila Republiku Srbiju da napreduje u evropskim integracijama. Odbor se snažno zalaže za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i za rešavanje svih otvorenih pitanja na miran način.

Odbor za Kosovo i Metohiju je na Četvrtoj sednici održanoj 29. marta tekuće godine razmotrio informacije Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji na Kosovu i Metohiji sa aspekta održavanja kompleksa multinacionalnih vojnih vežbi pod nazivom „Branilac Evrope 21“, koje organizuje kopnena komanda evropske komande oružanih snaga SAD. Dostavljene informacije nosile su odgovarajući stepen tajnosti, zbog čega je sednica Odbora bila zatvorena za javnost. S obzirom da će jedna od tih vežbi „Trenutni odgovor 21“ biti održana na teritoriji AP KiM uz učešće multinacionalnih snaga i pripadnika tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ (KBS), Odbor je analizirao posledice po bezbednost srpskog naroda na KiM. Odbor za KiM upozorava da korišćenje teritorije AP KiM za izvođenje multinacionalnih vojnih vežbi nije u skladu sa mandatom Rezolucije 1244 SB UN čime se narušava statusno neutralna pozicija KFOR-a. Najavljeno angažovanje „KBS“ u vežbi „Trenutni odgovor 21“ predstavlja prekoračenje aktuelnog mandata ovih snaga, koji je ograničen na civilnu zaštitu i reagovanje u vanrednim situacijama i brutalnu militarizaciju i legalizaciju „KBS“ kao tzv. Vojske Kosova. Vežbom „Trenutni odgovor 21“ grubo se narušava teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije. Odbor ocenjuje da vežba „Trenutni odgovor 21“ predstavlja pretnju i pritisak na Republiku Srbiju pred nastavak pregovora sa privremenim institucijama samouprave u Prištini. Odbor za KiM ocenjuje da je apsolutno neprihvatljivo da se „Kosovu“ daje kapacitet domaćina multinacionalnih vojnih vežbi i vojnim snagama, čije angažovanje nije u skladu sa Rezolucijom 1244. Učešće „KBS“ će dodatno destabilizovati, zastrašiti i ugroziti opstanak srpskog naroda na KiM. Odbor podseća da su u skladu sa mandatom poverenim od UN, međunarodne bezbednosne snage KFOR jedina legitimna vojna formacija na KiM, te je s toga neprihvatljivo da se planirana vežba na bilo koji način zloupotrebljava od strane PIS u Prištini, kao mehanizam za izgradnju kapaciteta tzv. Vojske Kosova i dostizanje operativnih sposobnosti ovih snaga za angažovanje u međunarodnim operacijama. Za Srbiju, bezbednost i opstanak srpskog naroda na KiM, neprihvatljiv je proces militarizacije postojećih bezbednosnih struktura u Prištini kroz jednostrani proces transformacije „KBS“ u Vojsku Kosova. Odbor traži od Ujedinjenih nacija da se poštuje Rezolucija 1244 i spreči održavanje planirane vežbe „Trenutni odgovor 21“ na teritoriji AP KiM i učešće pripadnika „KBS“ Odbor pruža punu podršku Ministarstvu spoljnih poslova i Ministarstvu odbrane na preduzetim aktivnostima da se spreči održavanje vežbe „Trenutni odgovor 21“ na AP KiM i učešće pripadnika „KBS“. U radu sednice učestvovali su predstavnici Ministarstva odbrane, Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za KiM i Kancelrije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa PIS u Prištini. Sednici je predsedavao predsednik Odbora mr Milovan Drecun, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Milica Obradović, Danijela Vujičić, Miloš Terzić, Nenad Mitrović, Tamara Pilipović, Aleksandar Mirković, Rajko Kapelan, Slaviša Bulatović, Ljubomir Marić, Srbislav Filipović, Snežana Paunović, Đorđe Kosanić i Danijela Veljović.

Na sednici, održanoj 19. februara 2021. godine, članovi Odbora za Kosovo i Metohiju razmotrili su Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-decembar 2020. godine, koji je podnela Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Izveštaj je članovima Odbora obrazložio Igor Popović, v.d. pomoćnika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Popović je iscrpno obrazložio pružanje pomoći Kancelarije u oblasti pravosuđa i imovinsko-pravnih pitanja licima koja žive na prostoru Autonomne pokrajine i interno raseljenim licima, potom u oblasti pravne podrške lokalnim samoupravama na teritoriji Kosova i Metohije, poslova u oblasti privrede, ekonomskog razvoja i infrastrukturnih projekata. Što se tiče pravne pomoći, u izveštajnom periodu, poslato je 330 dopisa, primljeno 140 stranaka sa kojima je obavljena usmena konsultacija i dato je 932 saveta telefonskim i elektronskim putem. Kancelarija je u ovom periodu nastavila da pruža pomoć licima srpske i nealbanske nacionalnosti, protiv kojih se, od strane pravosuđa Privremenih institucija na Kosovu i Metohiji, vode montirani krivični postupci za navodno počinjena teška krivična dela tokom oružanih sukoba na teritoriji AP Kosovo i Metohija ili za druga krivična dela po optužnicama, koje su konstituisane u cilju vršenja pritiska za iseljavanje preostalog srpskog i nealbanskog stanovništva i sprečavanje povratka raseljenih. Kancelarija je u izveštajnom periodu nastavila sa pružanjem pomoći Srpskoj pravoslavnoj crkvi u cilju zaštite crkvene imovine, putem finansiranja rada Pravne službe Eparhije Raško-Prizrenske. Da bi se omogućio kvalitetniji život i stvaranje uslova za dalji opstanak i ostanak u smislu obezbeđivanja bržeg i efikasnijeg načina za podsticanje sektora privrede i stvaranja povoljnijeg okruženja utrošeno je 63.509.641 dinar. Ovim sredstvima nabavljeno je više desetina jedinica opreme, krupne i sitne mehanizacije za poljoprivredna gazdinstva, u više opština obnovljeni su poljoprivredni objekti, a pomognuta je i prolećna i jesenja setva u povratničkim zajednicama. Vlada Republike Srbije je Zaključkom od 13. februara 2020. godine usvojila Program rasporeda i korišćenja finansijskih sredstava radi podrške privrednom i ekonomskom razvoju nealbanskih zajednica kojim su obezbeđena sredstva u iznosu od 137.539.000 dinara, a od kojih je veliki deo od 72.096.231 dinar uloženo u razvoj i izgradnju projekta „Rajska banja“. Kancelarija je pružila pomoć i vodosnabdevanju „Gazivode“, potrebama stanovništva iz tri opštine. Kancelarija je za projekte izgradnje i rekonstrukcije kuća pomogla osam opština na Kosovu i Metohiji, gde je rekonstruisano 29 stambenih objekata, u iznosu od 79.951.409 dinara. U izveštajnom periodu, Kancelarija je kroz četiri realizovana projekta na tri teritorije: Leposavić, Kosovska Mitrovica i Zvečan, rekonstruisala više stambenih zgrada, za čiju je realizaciju izdvojeno 461.032.158 dinara. U nastavku sednice, Popović je obrazložio da su pored budžetom izdvojenih sredstava, u toku godine izdvojena dodatna sredstva, u iznosu od 12.000.000 dinara, za izgradnju PCR laboratorije, u borbi za suzbijanje koronavirusa. Pomoćnik direktora, članovima Odbora podneo je izveštaj i o radu Kancelarije kada su u pitanju poslovi u oblasti povratka i opstanka, planiranja infrastrukturnih projekata, poslova u oblasti upravljanja IPA projektima, međunarodne saradnje, implementacije sporazuma, poslova u zaštiti kulturne baštine, podrške javnim službama, socijalne pomoći i pomoći lokalnim medijima. Popović je govorio i o poglavlju 35, kao i o finansijskim poslovima. Nakon konstruktivne diskusije, članovi Odbora predložili su Narodnoj skupštini da prihvati Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-decembar 2020. godine. U okviru druge tačke dnevnog reda sednice Miloje Zdravković, pomoćnik direktora iz Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa PIS u Prištini informisao je članove Odbora o stanju u dijalogu Beograda i Prištine. Zdravković je upoznao članove Odbora o stanju i dijalogu Beograda i Prištine, istakavši da su isti bili blokirani od 2018. godine do aprila 2020. godine. Podsetio je na prvi Sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, koji je potpisan 19. aprila 2013. godine, u kojem prvih šest tačaka reguliše formiranje zajednica srpskih opština, pri čemu Priština nijednu od ovih šest tačaka nije ispunila, što i predstavlja osnovni problem u nastavku dijaloga. Govoreći o Poglavlju 35 koje se tiče pregovora Beograda i Prištine i koje je specifično jer sadrži mehanizam za praćenje sprovođenja postignutih dogovora u okviru dijaloga Beograda i Prištine, zaključio je da njegovo otvaranje nije moguće dok se ne postigne potpuna primena prvog Sporazuma o normalizaciji odnosa. Zdravković je ukazao da osim što Priština nije ispunila svoje obaveze iz Sporazuma, dodatno je uticalo na dijalog i uvođenje taksi od strane Prištine na robu iz Srbije u iznosu od 100 odsto, 2018. godine, pa sve do aprila 2020. godine, kada je za specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine izabran Miroslav Lajčak, čijim je imenovanjem ponovo otpočet dijalog Beograda i Prištine. Konstatovao je da je do danas održano 11 rundi pregovora u periodu od juna 2020. godine do kraja 2020. godine u okviru kojih se govorilo o nestalim licima, interno raseljenim licima i ekonomskoj saradnji. Po ovim pitanjima postoji načelna saglasnost, ali da do sada nije postignut nikakav dogovor. Kao problem sa kojim se suočavamo, kako je naveo Zdravković, je da je tokom razgovora sa privremenim institucijama Prištine u Briselu naša strana zahtevala otvaranje arhiva, odnosno dnevnika OVK, koji je inače dostupan njihovim institucijama, pri čemu je prištinska strana demantovala da tako nešto uopšte postoji. Takođe je govorio o imovini i finansijskim potraživanjima i naglasio da Priština insistira na reciprocitetu u tim oblastima. Pod tačkom razno, Odbor je doneo Odluku o izmeni Odluke o obrazovanju Radne grupe, tako da se vrši sledeća izmena: Razrešava se dužnosti člana Radne grupe za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji narodni poslanik Svetozar Andrić, zamenik člana Odbora za Kosovo i Metohiju. Takođe, članovi Odbora doneli su Odluku kojom se uređuje način održavanja sednica Radne grupe za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milovan Drecun, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Nebojša Bakarec, Milica Obradović, Nenad Mitrović, Milan Savić, Miloš Terzić, Tamara Pilipović, Aleksandar Mirković, Rajko Kapelan, Slaviša Bulatović, Ljubomir Marić, Đorđe Todorović, Žarko Bogatinović, Zvonimir Stević, Đorđe Kosanić i Danijela Veljović.

Na sednici održanoj 16. decembra 2020. godine, Odbor za Kosovo i Metohiju je razmotrio aktuelnu bezbednosnu situaciju na KiM sa aspekta mogućeg ugrožavanja bezbednosti srpskog naroda, a na osnovu informacija koje su dostavili: Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane i Bezbednosno-informativna agencija. Odbor je konstatovao da položaj srpskog naroda na KiM karakteriše fizička, institucionalna, opšta pravna, imovinsko-pravna, ekonomska i zdravstvena nebezbednost. Građanima srpske nacionalnosti nije omogućeno da ostvare punu zaštitu lične i imovinske sigurnosti, kao i potpunu slobodu kretanja i nastanjivanja. Zaštita ljudskih prava i sloboda kretanja je nedovoljna, o čemu svedoči minimalni broj Srba i drugih raseljenih lica koji su se vratili na područje AP KiM, a povratnici su stalno suočeni sa pretnjama i napadima od strane albanskog stanovništva. Tokom 2020. godine na području AP KiM evidentirana su 63 slučaja etnički motivisanih napada na srpsko stanovništvo. Jedan od načina na koji se vrši pritisak na srpsko stanovništvo je insistiranje PIS u Prištini na procesuiranju srpskog i nealbanskog stanovništva zbog navodno izvršenih ratnih zločina, a bez konkretnih dokaza za pomenuta krivična dela. Neadekvatna zaštita osnovnih ljudskih prava pripadnika srpskog naroda od strane međunarodnih bezbednosnih snaga, kosovske policije i ostalih kosovskih institucija, doprinosi etničkom nasilju i zastrašivanju Srba. PIS na KiM ne nameravaju da zaustave napade na bezbednost i imovinu Srba zbog čega se očekuje nastavak ugrožavanja bezbednosti našeg naroda na KiM. Posebnu zabrinutost izazivaju provokacije kojima Priština pokušava da izazove reakciju srpske strane na KiM koja bi rezultirala incidentima, što bi Priština iskoristila za uspostavljanje „suvereniteta“ na celoj teritoriji KiM, odnosno za preuzimanje energetskih resursa na severu. Proces transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u „oružane“ snage, predstavlja pretnju za bezbednost R. Srbije i srpskog naroda na Kim, pre svega zbog povećanja brojnog stanja i planirane nabavke naoružanja većeg kalibra, razvoja obaveštajne komponente i sajber kapaciteta. Sve agresivnije i značajno pojačano delovanje, tzv. obaveštajne agencije Kosova prema severu Kosova, prvenstveno stvaranja agenturne mreže među Srbima na severu Kosova dodatno ugrožava bezbednost srpskog naroda. Izražena politička kriza na KiM može da utiče na odlaganje dijaloga Beograda i Prištine i formiranje Zajednice srpskih opština. Hapšenja optuženih bivših pripadnika OVK, koji su optuženi za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine izazvala su porast nezadovoljstva dela kosovskih Albanaca, što može ugroziti bezbednost Srba. Posebno zabrinjava što se u albanskoj dijaspori skuplja novac radi finansiranja albanskih ekstremističkih grupa sa teritorije KiM i iz Albanije sa ciljem organizacije protesta na KiM i na jugu centralne Srbije zbog postupanja Specijalizovanih sudskih veća. Takvi protesti mogu biti iskorišćeni za napade na srpski narod. Delovanje radikalnog krila vehabijskog pokreta jedna je od najzastupljenijih pretnji na Kosovu i Metohiji. Posebnu opasnost zbog mogućih terorističkih akcija predstavljaju povratnici sa džihad ratišta iz Iraka i Sirije. Odbor je zaključio da je bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji složena, u dužem periodu nestabilna i konstantno napeta, čemu doprinosi ugrožavanje lične i imovinske sigurnosti srpskog naroda, visok nivo korupcije i organizovanog kriminala, verski ekstremizam, političke tenzije i širenje virusa korona. Bezbednosna situacija ostaće osetljiva i nepredvidiva. Glavni bezbednosni rizik predstavljaju eventualne jednostrane akcije PIS u Prištini na severu Kosova i Metohije ili u ostalim srpskim sredinama, uperene protiv srpskog naroda.

Odbor za Kosovo i Metohiju održao je Prvu sednicu, 26. oktobra 2020. godine. Sednicu je, na osnovu člana 25. Poslovnika Narodne skupštine, sazvao predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić. Do izbora predsednika Odbora, sednici je predsedavao najstariji član Odbora, narodni poslanik Zvonimir Stević iz Poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije. Članovi Odbora su za predsednika Odbora jednoglasno izabrali narodnog poslanika Milovana Drecuna iz Poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – za našu decu“, dok je za zamenika predsednika jednoglasno izabrana narodna poslanica Danijela Veljović iz Poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije.