Na sednici, održanoj 19. februara 2021. godine, članovi Odbora za Kosovo i Metohiju razmotrili su Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-decembar 2020. godine, koji je podnela Kancelarija za Kosovo i Metohiju.

Izveštaj je članovima Odbora obrazložio Igor Popović, v.d. pomoćnika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Popović je iscrpno obrazložio pružanje pomoći Kancelarije u oblasti pravosuđa i imovinsko-pravnih pitanja licima koja žive na prostoru Autonomne pokrajine i interno raseljenim licima, potom u oblasti pravne podrške lokalnim samoupravama na teritoriji Kosova i Metohije, poslova u oblasti privrede, ekonomskog razvoja i infrastrukturnih projekata.

Što se tiče pravne pomoći, u izveštajnom periodu, poslato je 330 dopisa, primljeno 140 stranaka sa kojima je obavljena usmena konsultacija i dato je 932 saveta telefonskim i elektronskim putem. Kancelarija je u ovom periodu nastavila da pruža pomoć licima srpske i nealbanske nacionalnosti, protiv kojih se, od strane pravosuđa Privremenih institucija na Kosovu i Metohiji, vode montirani krivični postupci za navodno počinjena teška krivična dela tokom oružanih sukoba na teritoriji AP Kosovo i Metohija ili za druga krivična dela po optužnicama, koje su konstituisane u cilju vršenja pritiska za iseljavanje preostalog srpskog i nealbanskog stanovništva i sprečavanje povratka raseljenih.

Kancelarija je u izveštajnom periodu nastavila sa pružanjem pomoći Srpskoj pravoslavnoj crkvi u cilju zaštite crkvene imovine, putem finansiranja rada Pravne službe Eparhije Raško-Prizrenske.

Da bi se omogućio kvalitetniji život i stvaranje uslova za dalji opstanak i ostanak u smislu obezbeđivanja bržeg i efikasnijeg načina za podsticanje sektora privrede i stvaranja povoljnijeg okruženja utrošeno je 63.509.641 dinar. Ovim sredstvima nabavljeno je više desetina jedinica opreme, krupne i sitne mehanizacije za poljoprivredna gazdinstva, u više opština obnovljeni su poljoprivredni objekti, a pomognuta je i prolećna i jesenja setva u povratničkim zajednicama.

Vlada Republike Srbije je Zaključkom od 13. februara 2020. godine usvojila Program rasporeda i korišćenja finansijskih sredstava radi podrške privrednom i ekonomskom razvoju nealbanskih zajednica kojim su obezbeđena sredstva u iznosu od 137.539.000 dinara, a od kojih je veliki deo od 72.096.231 dinar uloženo u razvoj i izgradnju projekta „Rajska banja“. Kancelarija je pružila pomoć i vodosnabdevanju „Gazivode“, potrebama stanovništva iz tri opštine.

Kancelarija je za projekte izgradnje i rekonstrukcije kuća pomogla osam opština na Kosovu i Metohiji, gde je rekonstruisano 29 stambenih objekata, u iznosu od 79.951.409 dinara. U izveštajnom periodu, Kancelarija je kroz četiri realizovana projekta na tri teritorije: Leposavić, Kosovska Mitrovica i Zvečan, rekonstruisala više stambenih zgrada, za čiju je realizaciju izdvojeno 461.032.158 dinara.

U nastavku sednice, Popović je obrazložio da su pored budžetom izdvojenih sredstava, u toku godine izdvojena dodatna sredstva, u iznosu od 12.000.000 dinara, za izgradnju PCR laboratorije, u borbi za suzbijanje koronavirusa.

Pomoćnik direktora, članovima Odbora podneo je izveštaj i o radu Kancelarije kada su u pitanju poslovi u oblasti povratka i opstanka, planiranja infrastrukturnih projekata, poslova u oblasti upravljanja IPA projektima, međunarodne saradnje, implementacije sporazuma, poslova u zaštiti kulturne baštine, podrške javnim službama, socijalne pomoći i pomoći lokalnim medijima. Popović je govorio i o poglavlju 35, kao i o finansijskim poslovima.

Nakon konstruktivne diskusije, članovi Odbora predložili su Narodnoj skupštini da prihvati Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-decembar 2020. godine.

U okviru druge tačke dnevnog reda sednice Miloje Zdravković, pomoćnik direktora iz Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa PIS u Prištini informisao je članove Odbora o stanju u dijalogu Beograda i Prištine.

Zdravković je upoznao članove Odbora o stanju i dijalogu Beograda i Prištine, istakavši da su isti bili blokirani od 2018. godine do aprila 2020. godine.

Podsetio je na prvi Sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, koji je potpisan 19. aprila 2013. godine, u kojem prvih šest tačaka reguliše formiranje zajednica srpskih opština, pri čemu Priština nijednu od ovih šest tačaka nije ispunila, što i predstavlja osnovni problem u nastavku dijaloga.

Govoreći o Poglavlju 35 koje se tiče pregovora Beograda i Prištine i koje je specifično jer sadrži mehanizam za praćenje sprovođenja postignutih dogovora u okviru dijaloga Beograda i Prištine, zaključio je da njegovo otvaranje nije moguće dok se ne postigne potpuna primena prvog Sporazuma o normalizaciji odnosa.

Zdravković je ukazao da osim što Priština nije ispunila svoje obaveze iz Sporazuma, dodatno je uticalo na dijalog i uvođenje taksi od strane Prištine na robu iz Srbije u iznosu od 100 odsto, 2018. godine, pa sve do aprila 2020. godine, kada je za specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine izabran Miroslav Lajčak, čijim je imenovanjem ponovo otpočet dijalog Beograda i Prištine.

Konstatovao je da je do danas održano 11 rundi pregovora u periodu od juna 2020. godine do kraja 2020. godine u okviru kojih se govorilo o nestalim licima, interno raseljenim licima i ekonomskoj saradnji. Po ovim pitanjima postoji načelna saglasnost, ali da do sada nije postignut nikakav dogovor.

Kao problem sa kojim se suočavamo, kako je naveo Zdravković, je da je tokom razgovora sa privremenim institucijama Prištine u Briselu naša strana zahtevala otvaranje arhiva, odnosno dnevnika OVK, koji je inače dostupan njihovim institucijama, pri čemu je prištinska strana demantovala da tako nešto uopšte postoji.

Takođe je govorio o imovini i finansijskim potraživanjima i naglasio da Priština insistira na reciprocitetu u tim oblastima.

Pod tačkom razno, Odbor je doneo Odluku o izmeni Odluke o obrazovanju Radne grupe, tako da se vrši sledeća izmena: Razrešava se dužnosti člana Radne grupe za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji narodni poslanik Svetozar Andrić, zamenik člana Odbora za Kosovo i Metohiju.

Takođe, članovi Odbora doneli su Odluku kojom se uređuje način održavanja sednica Radne grupe za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milovan Drecun, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Nebojša Bakarec, Milica Obradović, Nenad Mitrović, Milan Savić, Miloš Terzić, Tamara Pilipović, Aleksandar Mirković, Rajko Kapelan, Slaviša Bulatović, Ljubomir Marić, Đorđe Todorović, Žarko Bogatinović, Zvonimir Stević, Đorđe Kosanić i Danijela Veljović.