Predlogom zakona se uređuje da pravo predlaganja zakona imaju:
1) Narodni poslanik;
2) Vlada;
3) Narodna skupština;
4)Autonomne pokrajine, i
5)Najmanje 30.000 birača.

Zaštitnik građana i Narodna banka Srbije imaju pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti, prema ovom predlogu.

Predlog zakona uređuje obavezne elemente nacrta zakona i predloga zakona, obavezu upućivanja na javnu raspravu i institucije kojima se moraju nacrti dostaviti na mišljenje (Zaštitniku građana – kada on nije predlagač, Državnoj revizorskoj instituciji DRI, Agenciji za borbu protiv korupcije, Povereniku za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Povereniku za zaštitu ravnopravnosti).

U pogledu obaveze održavanja javne rasprave, predlagač zakona navodi slučajeve u kojima se mora održati javna rasprava a to su svi slučajevi kada se nacrtom zakona predlaže:

1) zakon o kojem Narodna skupština odlučuje apsolutnom većinom;
2) nov zakon;
3) izmene i dopune zakona koje se odnose na vršenje ljudsih i manjinskih prava, ili se bitno menjaju rešenja iz postojećeg zakona, bez obzira na broj članova koji se menja ili dopunjuje;
4) izmena i dopuna najmanje jedne četvrtine članova zakona;
5) lex specialisi, i
6) utvrđivanje opšteg interesa u postupku eksproprijacije.

Predlagač zakona utvđuje i obavezu da se uz predlog zakona dostave predlozi podzakonskih akata koji će biti doneti na osnovu zakona. Ovo rešenje treba da otkloni dosadašnju praksu kašnjenja u donošenju podzakonskih akata i da stvori uslove za primenu zakona u što kraćem roku od momenta njegovog stupanja na snagu.

Uređuju se i uslovi pod kojim određeni predlog zakona može ući u proceduru usvajanja u Narodnoj skupštini po hitnom postupku, navode se tri slučaja:
1) ako se predlogom zakona uređuju pitanja i odnosi koji su nastali usled okolnosti čije nastupanje nije moglo da se predvidi;
2) ako nedonošenje zakona po hitnom postupku može da prouzrokuje štetne posledice po život, zdravlje i imovinu ljudi, ili po bezbednost zemlje i rad organa i organizacija, i
3) ako je potrebno hitno donošenje radi ispunjavanja međunarodnih obaveza i usklađivanje sa propisima Evropske unije.