Predlagač zakona predlaže izmene u cilju veće bezbednost proizvoda. Tako, predlogom se menja značenje pojma proizvoda, pa se proizvodom više ne smatra samo finalni, već svaki proizvod koji se isporučuje ili čini dostupnim potrošaču ili drugom korisniku, uz naknadu ili bez naknade, bez obzira na to da li je nov, upotrebljavan ili prepravljen.

Predloženo je i da se pod “obmanjujućim proizvodima” podrazumevaju i proizvodi čijim konzumiranjem može doći do gušenja, trovanja, perforacije ili opstrukcije digestivnog trakta.

Proizvođač je dužan na tržište da stavi samo bezbedne proizvode, a prvi kriterijum je da su ispunjeni zahtevi koji su u skladu sa domaćim propisima kojima se preuzimaju propisi EU kojima se uređuje opšta bezbednost proizvoda.

Proizvod je bezbedan ukoliko je usaglašen sa zahtevima odgovarajućih srpskih standarda kojima se preuzima evropski standard koji je donela evropska organizacija za standardizaciju (tzv. harmonizovani standard). To u praksi znači da bi proizvod imao srpsku oznaku bezbednosti, on mora u svemu ispunjavati kriterijume kao i proizvodi koji imaju evropsku oznaku bezbednosti.

Uspostavlja se nadležnost tržišne inspekcije za opštu bezbednost svih proizvoda, osim ako posebnim zakonom za određenu kategoriju proizvoda ili vrstu rizika nije određena nadležnost drugog organa. Takođe se precizira nadležnost sanitarne inspekcije u delu primene odredbi o obmanjujućim proizvodima.

Efikasniji nadzor se obezbeđuje međusobnom saradnjom nadležnih organa, koji periodično ažuriraju i sprovode program nadzora, zatim prate i ažuriraju naučna i tehnička znanja u vezi sa bezbednošću proizvoda te razmatraju da li je nadzor dovoljno efikasan i po potrebi menjaju pristup nadzoru. Koordinacija organa u oblasti nadzora ostvaruje se preko Saveta za bezbednost proizvoda.

Takođe, nadležni organi primaju i uzimaju u razmatranje pritužbe potrošača i drugih zainteresovanih strana u vezi sa bezbednošću proizvoda te ih informišu o postupcima koji su u tu svrhu predviđeni i preduzeti. Nadležni organi podstiču delovanje proizvođača i distributera na dobrovoljnoj osnovi kao i donošenje i primenu pravila dobre prakse.

Dopunom kaznenih odredbi, propisane su novčane kazne u rasponu od 50.000 do 500.000 dinara za preduzetnike za radnje prekršaja koje su do sada bile kažnjive samo ukoliko ih učini pravno lice.