Da za trenutak prekinemo ovu idilu. Ja sam izuzetno srećan i zadovoljan čovek kada se nastave mostovi između politika, kada se naprave i premoste te razlike koje najčešće promovišemo i zaista nemam ništa protiv, čak mislim da je to vrednost kada ljudi koji se nalaze sa različitih strana vage koja se zove vlast i opozicija nađu razumevanje i podrže određene amandmane i zakonske predloge.
Ono što vidim kao loše je argumentacija za tako nešto. Kada argumentacija bude takva da se ne vide kolege u Narodnoj skupštini, pa se kaže – ne vidim nikoga iz SNS ko bi mogao tako nešto da podrži, mislim da to nema veze sa dioptrijom, a ima mnogo više veze sa političkom mržnjom, jer ne vide ti agilnost predlagača, odnosno ovlašćenog predstavnika predlagača, a to je uvažena koleginica Biljana Pantić Pilja, ne videti Dragana Nikolića, Irenu Aleksić, ne videti sve koleginice i kolege koji su uzeli učešće u radu tokom prepodnevne sednice, mislim da je jako loše i da mnogo više govori o onome ko je takve stavove izrekao.
Ono što se kosi sa logikom, a ja nisam pravnik i neću govoriti pravnički, ali ću govoriti na način na koji prvo stvari objasnim samom sebi, a onda mnogo lakše i ljudima oko sebe, izrečeno je u jednoj rečenici, prilikom prihvatanja ovog amandmana od kolege koji nije sada tu i zbog toga ne želim da ga imenujem – ovaj zakon se ne primenjuje, ali postoje ljudi koji zloupotrebljavaju.
Kako može nešto što se ne primenjuje da se zloupotrebljava? Meni tu nema nikakve logike. Ili upotrebljavaš, pa zloupotrebljavaš ili ne upotrebljavaš. Ako nešto ne koristiš, ne upotrebljavaš, kako ga zloupotrebljavaš? Ne konzumiraš ga, a zloupotrebljavaš ga. Dogovorite se da li se ovaj zakon ne primenjuje, a mislim da se primenjuje. Da je dolazilo do zloupotreba, da, i predlagač i ovlašćeni predstavnik predlagača u načelnoj raspravi je vrlo hrabro o tome govorio.
Da ne želimo da se takve anomalije reše, ne bi davali ovakav Predlog zakona, ne bi pokušali ovakvim jednim zakonom od tri člana takve anomalije i da sprečimo.
Ovaj zakon je generalno loš, matični Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Zbog toga radna grupa Ministarstva pravde već 11 meseci radi na snažnim izmenama ili na novom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju. Ovaj zakon je loš zato što je podzakonskim aktima Ministarstvo pravde moralo da reaguje, pa su od 1. septembra ove godine i izvršitelji imali obavezu fiskalnih kasa, odnosno jasnog i preciznog određivanja poreza koji moraju da plate. Matičnim zakonom, osnovnim zakonom tako nešto nije predviđeno.
Mi možemo sada da govorimo i o javnim nabavkama, možemo govoriti o drugim i drugačijim načinima rešavanja i uređenja ove oblasti, ali hajde da nazovemo stvari pravim imenom.
Poštovani građani, govorio sam u načelnoj raspravi o tome, ni ja, verujem i većina kolega koji sede ovde u sali, verujem ni većina građana Srbije nisu toliko srećni zbog izvršitelja. Izvršitelji postoje da tamo one obaveze koje se ne izmiruju da se izmiruju na jedan mnogo ružniji način.
U načelnoj raspravi sam govorio o razlozima zbog čega su građani došli u situaciji da ne izvršavaju svoje obaveze. Jedan razlog je bure koje se valjalo ulicama Niša, ali se valjalo i ulicama drugih gradova, pa su neodgovorni političari, kojih danas nema u ovoj sali, govorili građanima ne morate da plaćate račune, stavite ih u ovo bure, na taj način ste glasali za tu opciju i za tu politiku i sve je rešeno. Naravno, da nije bilo rešeno, ali su ljudi poverovali i nisu plaćali, pa su došli u situaciju da im izvršitelji zakucaju na kućni prag i na kućna vrata.
Drugi razlog je zato što ljudi u Srbiji jednostavno nemaju novac, nemaju od čega. Izgubili su posao, nesretnim, pljačkaškim, kriminalnim privatizacijama. Ostali su bez posla, a obećano im je 200 hiljada radnih mesta. Četiristo hiljada ljudi između 2008-2012. godine ostalo je bez posla. Od čega ti ljudi da plaćaju račune?
Računi, porez, sve ono na čemu se zasniva država koja prihoduje od toga, jednostavno moraju da se plate, i za bogate i za siromašne, i za one koji imaju i koji nemaju. Sve do 2012. godine udar je bio na najsiromašnije. Zbog toga se samo u jednoj kompaniji Marka Miškovića porez čak nije ni utvrđena osnovica, pa smo na nekoliko meseci do zastarivanja utvrdili tu osnovicu i sada se borimo preko upravnog suda, na onim mestima na onim kanalima koje država ima da se porez naplati.
Za šest meseci iz Luke Beograd, naplaćeno je više poreza nego za četiri godine pre toga. Zbirno. Izvršitelji su kucali na vrata običnim malim, koje je bivši režim pre toga ostavio bez posla, a onda im poslao izvršitelje da pokucaju na vrata. Velikima nije utvrdio ni osnovicu poreza. To su anomalije o kojima bi morali da govorimo. Anomalije matičnog, osnovnog zakona, koje rešavaju ove izmene.
Zašto su izvršitelji do sada birani na osnovu sedišta poverioca? Zašto su bili za dugove prema „Srbijagasu“, recimo, propagirani samo izvršioci, njih 16 ili 17, iz Novog sada? Zašto nisu mogli da budu iz Vrbasa, recimo, vašeg, gospodine predsedavajući, iz Vrnjačke Banje, Subotice, Zaječara, iz Vranja? Zašto samo ti da naplaćuju i da budu odgovorni prema dugovima za „Srbijagas“? Zašto izvršioci iz Beograda da naplaćuju obaveze za „Telekom“, pa onda dođu iz Beograda do Vrnjačke Banje, gospodina Vujića, pa pokucaju na vrata nekog od naših komšija tamo, već su napravili troškove? Treba doći iz Beograda. Ko će te troškove da plati? Dužnik? Zar nije normalno i prirodno, što se ovim zakonom reguliše, da poverilac, odnosno izvršitelj bude sa teritorije gde i dužnik. Manji su troškovi. Sešću u svoj auto, proći će kilometar dva, pešaka, male su to sredine. Zašto neko do Preševa da odlazi iz Beograda za dug za mobilnog operatera? Zar nije tu bio osnovni razlog i osnovna esencija korupcije koja se javila u matičnom zakonu, pa su onda neki koji su u međuvremenu postali bivši u državnoj nomenklaturi postali sadašnji kao izvršioci? To baš na izvoru, tamo gde su sedišta najvećih firmi poverilaca. Možemo i o tome da govorimo.
Mislim da su na taj način, kao što je predviđeno zakonom, koji je predložila gospođa Pantić, umanjeni troškovi izvršitelja, na taj način je smanjen teret dužnicima, onim ljudima koje je bivši režim ostavio bez posla, bez prihoda, koje je naterao, nažalost, da duguju. Ima i onih koji su poverovali Zoranu Živkoviću, pa su mislili da se sve rešava time što se ubaci račun u bure, a jedino su svoje poverenje u bure ubacili koje je prokockano.
Na ovaj način, ovim zakonom se sprečavaju moguće zloupotrebe. Kao što sam pre nekoliko dana rekao, kada smo razgovarali u načelu, ko god da ima saznanja da je izvršena zloupotreba, ma koliko zvučno ili manje zvučno to ime bilo, molim vas da podnesete krivičnu prijavu. Imamo Zakon o zaštiti uzbunjivača. Imamo zakon koji će zaštiti ljude, koji će reći – da, tu je bilo korupcije. Imamo ga, konačno, posle koliko godina najava, ali ne i političke hrabrosti i političke volje da se takav zakon donese.
Na ovaj način, SNS hrabro označava mesto gde može doći do zloupotreba, hrabro označava mesto gde može da ta obaveza i teret građanima bude jeftinija, povoljnija, bolja, i to radimo ovim zakonom. Prihvatam argumentaciju, kao kolegijalnu, kao stručnu, kao korektnu, gospodina Neđe Jovanovića. Mislim da je ovaj amandman donekle prihvatljiv. U nekom delu se i ne slažem, ali sam siguran da ovim izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju ćemo tu oblast urediti znatno transparentnije, znatno bolje. Neće propagirani samo izvršitelji sa pojedine teritorije i iz pojedinih gradova.
Šta da radi izvršitelj u Preševu? Šta on da radi? Da li postoji sedište neke kompanije, neke firme gde bi on mogao da radi? Ne. U Vrnjačkoj banji? U Kraljevu? U Priboju? Gde? Zato će oni koji imaju tako dobru konekciju i karijerni sled u bivšem ministarstvu pravde, a sada izvršitelji, tako lepo plivaju na onim zakonima koje su napravili, da poštuju zakon, da dobro prihoduju. To se ovim zakonom ispravlja. Zbog toga će SNS, naravno, kao što je hrabro predložila, u danu za glasanje o ovom zakonu da glasamo. Hvala.

Da za trenutak prekinemo ovu idilu. Ja sam izuzetno srećan i zadovoljan čovek kada se nastave mostovi između politika, kada se naprave i premoste te razlike koje najčešće promovišemo i zaista nemam ništa protiv, čak mislim da je to vrednost kada ljudi koji se nalaze sa različitih strana vage koja se zove vlast i opozicija nađu razumevanje i podrže određene amandmane i zakonske predloge.
Ono što vidim kao loše je argumentacija za tako nešto. Kada argumentacija bude takva da se ne vide kolege u Narodnoj skupštini, pa se kaže – ne vidim nikoga iz SNS ko bi mogao tako nešto da podrži, mislim da to nema veze sa dioptrijom, a ima mnogo više veze sa političkom mržnjom, jer ne vide ti agilnost predlagača, odnosno ovlašćenog predstavnika predlagača, a to je uvažena koleginica Biljana Pantić Pilja, ne videti Dragana Nikolića, Irenu Aleksić, ne videti sve koleginice i kolege koji su uzeli učešće u radu tokom prepodnevne sednice, mislim da je jako loše i da mnogo više govori o onome ko je takve stavove izrekao.
Ono što se kosi sa logikom, a ja nisam pravnik i neću govoriti pravnički, ali ću govoriti na način na koji prvo stvari objasnim samom sebi, a onda mnogo lakše i ljudima oko sebe, izrečeno je u jednoj rečenici, prilikom prihvatanja ovog amandmana od kolege koji nije sada tu i zbog toga ne želim da ga imenujem – ovaj zakon se ne primenjuje, ali postoje ljudi koji zloupotrebljavaju.
Kako može nešto što se ne primenjuje da se zloupotrebljava? Meni tu nema nikakve logike. Ili upotrebljavaš, pa zloupotrebljavaš ili ne upotrebljavaš. Ako nešto ne koristiš, ne upotrebljavaš, kako ga zloupotrebljavaš? Ne konzumiraš ga, a zloupotrebljavaš ga. Dogovorite se da li se ovaj zakon ne primenjuje, a mislim da se primenjuje. Da je dolazilo do zloupotreba, da, i predlagač i ovlašćeni predstavnik predlagača u načelnoj raspravi je vrlo hrabro o tome govorio.
Da ne želimo da se takve anomalije reše, ne bi davali ovakav Predlog zakona, ne bi pokušali ovakvim jednim zakonom od tri člana takve anomalije i da sprečimo.
Ovaj zakon je generalno loš, matični Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Zbog toga radna grupa Ministarstva pravde već 11 meseci radi na snažnim izmenama ili na novom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju. Ovaj zakon je loš zato što je podzakonskim aktima Ministarstvo pravde moralo da reaguje, pa su od 1. septembra ove godine i izvršitelji imali obavezu fiskalnih kasa, odnosno jasnog i preciznog određivanja poreza koji moraju da plate. Matičnim zakonom, osnovnim zakonom tako nešto nije predviđeno.
Mi možemo sada da govorimo i o javnim nabavkama, možemo govoriti o drugim i drugačijim načinima rešavanja i uređenja ove oblasti, ali hajde da nazovemo stvari pravim imenom.
Poštovani građani, govorio sam u načelnoj raspravi o tome, ni ja, verujem i većina kolega koji sede ovde u sali, verujem ni većina građana Srbije nisu toliko srećni zbog izvršitelja. Izvršitelji postoje da tamo one obaveze koje se ne izmiruju da se izmiruju na jedan mnogo ružniji način.
U načelnoj raspravi sam govorio o razlozima zbog čega su građani došli u situaciji da ne izvršavaju svoje obaveze. Jedan razlog je bure koje se valjalo ulicama Niša, ali se valjalo i ulicama drugih gradova, pa su neodgovorni političari, kojih danas nema u ovoj sali, govorili građanima ne morate da plaćate račune, stavite ih u ovo bure, na taj način ste glasali za tu opciju i za tu politiku i sve je rešeno. Naravno, da nije bilo rešeno, ali su ljudi poverovali i nisu plaćali, pa su došli u situaciju da im izvršitelji zakucaju na kućni prag i na kućna vrata.
Drugi razlog je zato što ljudi u Srbiji jednostavno nemaju novac, nemaju od čega. Izgubili su posao, nesretnim, pljačkaškim, kriminalnim privatizacijama. Ostali su bez posla, a obećano im je 200 hiljada radnih mesta. Četiristo hiljada ljudi između 2008-2012. godine ostalo je bez posla. Od čega ti ljudi da plaćaju račune?
Računi, porez, sve ono na čemu se zasniva država koja prihoduje od toga, jednostavno moraju da se plate, i za bogate i za siromašne, i za one koji imaju i koji nemaju. Sve do 2012. godine udar je bio na najsiromašnije. Zbog toga se samo u jednoj kompaniji Marka Miškovića porez čak nije ni utvrđena osnovica, pa smo na nekoliko meseci do zastarivanja utvrdili tu osnovicu i sada se borimo preko upravnog suda, na onim mestima na onim kanalima koje država ima da se porez naplati.
Za šest meseci iz Luke Beograd, naplaćeno je više poreza nego za četiri godine pre toga. Zbirno. Izvršitelji su kucali na vrata običnim malim, koje je bivši režim pre toga ostavio bez posla, a onda im poslao izvršitelje da pokucaju na vrata. Velikima nije utvrdio ni osnovicu poreza. To su anomalije o kojima bi morali da govorimo. Anomalije matičnog, osnovnog zakona, koje rešavaju ove izmene.
Zašto su izvršitelji do sada birani na osnovu sedišta poverioca? Zašto su bili za dugove prema „Srbijagasu“, recimo, propagirani samo izvršioci, njih 16 ili 17, iz Novog sada? Zašto nisu mogli da budu iz Vrbasa, recimo, vašeg, gospodine predsedavajući, iz Vrnjačke Banje, Subotice, Zaječara, iz Vranja? Zašto samo ti da naplaćuju i da budu odgovorni prema dugovima za „Srbijagas“? Zašto izvršioci iz Beograda da naplaćuju obaveze za „Telekom“, pa onda dođu iz Beograda do Vrnjačke Banje, gospodina Vujića, pa pokucaju na vrata nekog od naših komšija tamo, već su napravili troškove? Treba doći iz Beograda. Ko će te troškove da plati? Dužnik? Zar nije normalno i prirodno, što se ovim zakonom reguliše, da poverilac, odnosno izvršitelj bude sa teritorije gde i dužnik. Manji su troškovi. Sešću u svoj auto, proći će kilometar dva, pešaka, male su to sredine. Zašto neko do Preševa da odlazi iz Beograda za dug za mobilnog operatera? Zar nije tu bio osnovni razlog i osnovna esencija korupcije koja se javila u matičnom zakonu, pa su onda neki koji su u međuvremenu postali bivši u državnoj nomenklaturi postali sadašnji kao izvršioci? To baš na izvoru, tamo gde su sedišta najvećih firmi poverilaca. Možemo i o tome da govorimo.
Mislim da su na taj način, kao što je predviđeno zakonom, koji je predložila gospođa Pantić, umanjeni troškovi izvršitelja, na taj način je smanjen teret dužnicima, onim ljudima koje je bivši režim ostavio bez posla, bez prihoda, koje je naterao, nažalost, da duguju. Ima i onih koji su poverovali Zoranu Živkoviću, pa su mislili da se sve rešava time što se ubaci račun u bure, a jedino su svoje poverenje u bure ubacili koje je prokockano.
Na ovaj način, ovim zakonom se sprečavaju moguće zloupotrebe. Kao što sam pre nekoliko dana rekao, kada smo razgovarali u načelu, ko god da ima saznanja da je izvršena zloupotreba, ma koliko zvučno ili manje zvučno to ime bilo, molim vas da podnesete krivičnu prijavu. Imamo Zakon o zaštiti uzbunjivača. Imamo zakon koji će zaštiti ljude, koji će reći – da, tu je bilo korupcije. Imamo ga, konačno, posle koliko godina najava, ali ne i političke hrabrosti i političke volje da se takav zakon donese.
Na ovaj način, SNS hrabro označava mesto gde može doći do zloupotreba, hrabro označava mesto gde može da ta obaveza i teret građanima bude jeftinija, povoljnija, bolja, i to radimo ovim zakonom. Prihvatam argumentaciju, kao kolegijalnu, kao stručnu, kao korektnu, gospodina Neđe Jovanovića. Mislim da je ovaj amandman donekle prihvatljiv. U nekom delu se i ne slažem, ali sam siguran da ovim izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju ćemo tu oblast urediti znatno transparentnije, znatno bolje. Neće propagirani samo izvršitelji sa pojedine teritorije i iz pojedinih gradova.
Šta da radi izvršitelj u Preševu? Šta on da radi? Da li postoji sedište neke kompanije, neke firme gde bi on mogao da radi? Ne. U Vrnjačkoj banji? U Kraljevu? U Priboju? Gde? Zato će oni koji imaju tako dobru konekciju i karijerni sled u bivšem ministarstvu pravde, a sada izvršitelji, tako lepo plivaju na onim zakonima koje su napravili, da poštuju zakon, da dobro prihoduju. To se ovim zakonom ispravlja. Zbog toga će SNS, naravno, kao što je hrabro predložila, u danu za glasanje o ovom zakonu da glasamo. Hvala.

Samo jednu stvar bih rekao na ovo. To da smo imali katastrofalne 90-te, to je nesporno, da je država ušla u velike probleme. Međutim, to ne može nikako biti isprika za politiku koju smo vodili u poslednjih deset godina. Rezultati koje imamo danas su izuzetno loši i mislim da bi trebalo malo i time da se pozabavimo. To je ono od čega zavisi promena te politike, budućnost građana Srbije, tako da o tome zaista moramo da razgovaramo i to jeste suština problema, pogrešna ekonomska politika koja nas je dovela sada u ovo izuzetno teško stanje.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Gospodine Živkoviću, upravo sam i želeo da vam dam reč, ali…
(Zoran Živković, s mesta: Replika je, nije po amandmanu.)
Stvarno sam propustio da čujem da ste pomenuti, ali ako tvrdite, imate reč. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Gospodine Živkoviću, upravo sam i želeo da vam dam reč, ali…
(Zoran Živković, s mesta: Replika je, nije po amandmanu.)
Stvarno sam propustio da čujem da ste pomenuti, ali ako tvrdite, imate reč. Izvolite.

Verica Kalanović, replika.

Eto, imamo i potvrdu sa najvišeg mesta da sam pomenut. To stvarno govori o psihologiji. To dobacivanje kada neko nije tu. Naravno dobacivanje sa neistinama, pominje se bure, verovatno je to jedna od tri, četiri priče koje su teškim naporom neki poslanici uspeli da nauče. Tri, četiri laži o meni. Jedna je da sam pozivao ljude da ne plaćaju struju, verovatno je to ta tema. I pozivao ih da bacaju račune za struju u bure, na zimskim protestima 1996. godine.
Radi javnosti, to naravno nije tačno. Tada sam pozivao građane da ne plaćaju taksu za televiziju koja se plaćala uz račun za struju. Jedna od prvih odluka, čak prelazne Vlade posle 5. oktobra je bila ukidanje takse na tv pretplatu uz račun za struju. Te takse nije bilo do 2004. godine, prema tome, to je dosledno sprovođeno. Moji istomišljenici su me slušali, tako da i dan danas ne plaćaju tu taksu, niti su je plaćali u ono vreme kada je navodno bila obavezna. Tako da te laži, čekam hoće li da se uhvate za čokot ili tako nešto i ko će da pomenu onu treću laž koju sam i ja zaboravio.
To što je neko osetljiv na bure, na pojam bureta, na oblik bureta zbog verovatno svoje sličnosti sa istim, to nije tema za ovaj parlament.

Eto, imamo i potvrdu sa najvišeg mesta da sam pomenut. To stvarno govori o psihologiji. To dobacivanje kada neko nije tu. Naravno dobacivanje sa neistinama, pominje se bure, verovatno je to jedna od tri, četiri priče koje su teškim naporom neki poslanici uspeli da nauče. Tri, četiri laži o meni. Jedna je da sam pozivao ljude da ne plaćaju struju, verovatno je to ta tema. I pozivao ih da bacaju račune za struju u bure, na zimskim protestima 1996. godine.
Radi javnosti, to naravno nije tačno. Tada sam pozivao građane da ne plaćaju taksu za televiziju koja se plaćala uz račun za struju. Jedna od prvih odluka, čak prelazne Vlade posle 5. oktobra je bila ukidanje takse na tv pretplatu uz račun za struju. Te takse nije bilo do 2004. godine, prema tome, to je dosledno sprovođeno. Moji istomišljenici su me slušali, tako da i dan danas ne plaćaju tu taksu, niti su je plaćali u ono vreme kada je navodno bila obavezna. Tako da te laži, čekam hoće li da se uhvate za čokot ili tako nešto i ko će da pomenu onu treću laž koju sam i ja zaboravio.
To što je neko osetljiv na bure, na pojam bureta, na oblik bureta zbog verovatno svoje sličnosti sa istim, to nije tema za ovaj parlament.

Neću se baviti prevrtanjem po prošlosti, iako sam ja 90-te živela ovde u Srbiji, sa dvoje male dece, i radila u „Prvoj petoljetki“ u hladnoj sali šest meseci, a šest bila na čekanju. Ali sam se javila da odgovorim onima koji prave insinuacije na politička leđa, pretpostavljam, mene ili moje partije za dobijanje kredita.
Godinu i po dana sam bila na čelu upravnog odbora Fonda za razvoj. Pozivam ove koji danas imaju i sudstvo i policiju, i tajne i javne službe, da provere moj rad i one koji su imali politička leđa URS za dobijanje kredita u Fondu za razvoj. Naravno, neka postave pitanje i onim ostalima, bilo nas je ukupno 11, koji su jednoglasno odobravali kredite firmama preko Fonda za razvoj. Ali, najmanje što očekujem ovde jeste da neko postavlja pitanje kako je radio Fond za razvoj koji je u trenutku kad sam ja odlazila imao milijardu i 700 miliona neplasiranih sredstava, koji svake godine posluje sa poslovnom dobiti koju uplaćuje delom u budžet, a ne postavlja pitanje kako rade „Galenika“, „Putevi Srbije“, „Srbijagas“, „Dunav“ osiguranje. Za njih su potrebne velike plate, da nam možda menadžment ne ode, ali zato za kredite su potrebna politička leđa.
Hajde da ispitamo i ta politička leđa. Hajde da vidimo šta radi policija po pitanju tih političara koji daju i odobravaju kredite privrednicima po Srbiji bez određenih sredstava obezbeđenja.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Nije situacija, na sreću, takva. Ovo je samo bacanje prašine u oči.

Gospodine Živkoviću, molim vas.
Molim vas da u sledećem obraćanju poštujete dostojanstvo Narodne skupštine, kada se obraćate drugom narodnom poslaniku, pošto za to nemate pravo po Poslovniku.
(Zoran Živković, s mesta: Ja se nikad ne obraćam narodnom poslaniku, to je zabranjeno.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović, Gordana Čomić i Borislav Stefanović.
Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović.