Reč ima narodni poslanik Olena Papuga. Izvolite.

Poštovani predsedniče Stefanoviću, ministre Krstiću, posle ove rasprave u današnjem danu vraćam se u Vojvodinu, u svoje selo i sa žaljenjem ću morati reći glasačima Vojvođanima da niste prihvatili nijedan amandman skupštine AP Vojvodine. Sada smo dobili izveštaj i vidim da nije ništa prihvaćeno.
Za narodne poslanike koji dolaze iz Vojvodine, a u Narodnoj skupštini ih ima oko 45, ako sam dobro izračunala, deo iz budžeta koji se odnosi na finansiranje regiona iz koga oni dolaze mora da bude prioritetan, jer prirodno je da svako ko dolazi iz nekog kraja bori se za njega, bori se za ljude, bori se za kraj u koji će se vratiti i u koji odlazi svaki dan. Zato ću se u svom govoru najviše osvrnuti na Vojvodinu i deo budžeta koji se odnosi na nju.
Kao što svi znamo, Ustav Republike Srbije je donet 2006. godine. Građani Vojvodine ga nisu podržali. Dan, 31. decembra 2008. godine bio je poslednji rok kad je trebalo da leti Zakon o finansiranju AP Vojvodine, kojim bi se postiglo da budžet ispunjava ustavne stavke. I dalje je finansiranje Vojvodine nestabilno i nepredvidivo. I dalje je finansiranje Vojvodine suprotno Ustavu Republike Srbije. Cilj je da se u budžetu AP Vojvodine obezbedi odredbom člana 184. stav 4. Ustava Republike Srbije utvrđeni minimum obima budžeta u visini od 7% republičkog budžeta, odnosno omogući realizacija ustavne obaveze da se tri sedmine budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.
U situaciji kada ne postoji jasno definisan zakonski okvir za finansiranje nadležnosti AP Vojvodine i u situaciji kada ovaj ustavni minimum od 7% je sve samo ne obaveza zvaničnog Beograda prema AP Vojvodini, u situaciji kada od planiranih budžetskih sredstava iz budžeta Republike Srbije prema kapitalnim transferima u AP Vojvodini od 9,5 milijardi, koliko je trebalo da dođe u toku ove godine, za deset meseci nije završio nijedan dinar u budžetu u AP Vojvodine.
U situaciji kada se za ukupan regionalni razvoj u Republici Srbiji od 100 izdvojenih dinara za Vojvodinu izdvoji samo četiri dinara, jedina logična reakcija kada je republički budžet, odnosno Zakon o budžetu Republike Srbije ušao u skupštinsku proceduru, jeste da se pokuša amandmanima na taj zakon obezbediti onaj minimum od 7% koji predviđa Ustav.
Transferna sredstva treba da budu direktno upućena krajnjim korisnicima, a ne da idu preko budžeta Vojvodine i da stvaraju jednu sliku da je on veći nego što realno jeste. Vojvodina će biti zakinuta za više od polovine svog budžeta koji je skrojen na 56 milijardi dinara, odnosno za 32 milijarde dinara. Reč je o transfernim sredstvima namenjenim obrazovanju i lokalnim samoupravama.
Da vas podsetim, u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u prvom stavu člana 157. je navedeno – u budžetu Republike Srbije obezbeđuju se sredstva za sticanje obrazovanja i vaspitanja dece i učenika u osnovnoj i srednjoj školi koji osniva Republika Srbija, AP i jedinice lokalne samouprave. Znači, bez obzira ko je osnivač, sredstva za obrazovanje se obezbeđuju direktno iz budžeta Republike Srbije.
Smatram da je svakom jasno da je u ovakvom Predlogu budžeta Republike Srbije za 2014. godinu kroz preusmeravanje 23 milijarde dinara kroz budžet AP Vojvodine, praktično Republika Srbija sebi uštedela 23 milijarde, jer je dva puta računala nešto što je moralo da se zaista računa.
Transferna sredstva u strukturi rashoda iznose više od 60%, a ova činjenica ukazuje na to da je Vlada AP Vojvodine imala jako mali finansijski prostor za sprovođenje svojih ciljeva, kao što je smanjenje nezaposlenosti, podsticanje privrede, podržavanje kulture, rada nacionalnih zajednica, itd.
Vojvodina je nedovoljno razvijen region. Ko je odgovoran za to što je Vojvodina postala nedovoljno razvijen region? Beogradski region svrstan je u razvijene, jer ostvaruje vrednost bruto domaćeg proizvoda iznad republičkog proseka. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je nezaposlenost u Vojvodini najveća u državi posle regiona južne Srbije.
Zanimljivo je i kako su u Srbiji dolazile strane investicije. Na primer, u Vojvodini su prodate sve uspešne kompanije kao što su, recimo, pivare, dok ne NIS, koga je činilo 90% vojvođanskog „Naftagasa“, prodat za svega 400 miliona evra, iako je bila procenjen na 2,2 milijarde. Dakle, ta politička prodaja nacionalne naftne kompanije pala je direktno na teret građana Vojvodine.
S druge strane, ni jedna velika vojvođanska kompanija koja se nalazila u problemima, nije dobila podsticajna sredstva, kao što je npr. dobila „Zastava“, kada je prodata „Fijatu“. Građane Srbije očekuje i najava da će ih sledeće godine očekivati otpuštanja i da će se nova radna mesta slabo otvarati. Lična potrošnja će biti smanjena.
Hoću još da kažem nešto o poljoprivredi. Poljoprivreda će još teže živeti. Poljoprivrednici će morati da angažuju lične knjigovođe. Neće moći da registruju poljoprivredna gazdinstva ako nemaju svoje knjigovođe. Znamo koje su cene poljoprivrednih proizvoda, znamo i to da poljoprivrednici iz mog sela u kome živim još uvek čekaju podsticaje, u stvari od uprave za agrarna plaćanja iz Šapca…
(Predsednik: Vreme.)
…još za 2012. godinu, što im nije uplaćeno.
Još samo da kažem, pripadam jednoj nacionalnoj zajednici. Članica sam Nacionalnog saveta. Hoću da kažem da bez nekih pogovora dobijamo rešenja da su sredstva za rad Nacionalnih saveta smanjena za 20%. Mislim da će u ovoj godini to biti još gore i da se vodi pozitivna diskriminacija prema nacionalnim savetima, time što ne postoji ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Hvala.

Sledeći prijavljeni je gospodin Jeremić.
Ne želite reč, ili želite? (Ne)
Gospodin Čolaković?
(Momo Čolaković, s mesta: Koliko vremena još imamo?)
Imate jedan minut vremena, kao vreme grupe, a gospodin Čolaković ima četiri minuta.
Onda gospodin Čolaković. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, pre svega želim da izrazim jedno veliko zadovoljstvo i pohvalu na račun ministra Krstića, zbog uvažavanja narodnih poslanika, bez obzira na pristup po pojedinim pitanjima i u celini Narodne skupštine.
Na kraju želim da kažem da ćemo mi podržati Zakon o budžetu, pre svega zbog toga što smo razumeli i shvatili da je premijer, gospodin Ivica Dačić, u ekspozeu u avgustu mesecu naznačio ovakve mere i ovakav način pristupa u izradi budžeta za 2014. godinu.
Drugo, zbog toga što su socijalna izdvajanja ostala na nivou 2013. godine i zbog toga što je Vlada pokazala odgovornu socijalnu politiku i u tom pogledu zaštitila, u onoj meri koliko je to moguće u ovom trenutku, najsiromašnije građane naše zemlje. I treće, zbog toga što je Vlada razumela i shvatila da je najveći deo penzionerske populacije siromašan i da u tom pogledu nisu zadirali u stečena prava penzionera i zbog toga što su obezbeđena sredstva za svih 12 penzija i drugih penzionerskih prava, obezbeđena u celini za 2014. godinu.
Iz tih razloga i razloga koje smo u raspravi izneli, naša poslanička grupa će podržati Zakon o budžetu za 2014. godinu, odluku o PIO fondu i odluku Nacionalne službe za zapošljavanje. Hvala.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 69. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
Preostalo vreme je 9 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo privodimo kraju prvi deo rasprave o budžetu. Nastavak će biti u četvrtak.
Potpuno razumem narodne poslanike, pogotovu iz bivšeg režima što žele da stvari prikažu gorim nego što jeste. To je jedan vid političke borbe, ali mogu da odam i priznanje predstavnicima Vlade koji uvode jednu novu praksu, a to je da ne prave situaciju lepšom nego što jeste. To je svakako jedna novina u srpskom parlamentu, zato što je Zakon o budžetu jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji zakon koji jedna skupština donosi.
U toku ove rasprave sam čuo mnogo kritika na račun budžeta. Neću da pričam o zakasneloj pameti, to bi bilo potpuno besmisleno, ali i mene kako narodnog poslanika neke stvari pomalo iritiraju, a to je da moje kolege poslanici, često, valjda u žaru svoje borbe, kažu i ono što u zakonu ne piše, ono što bi možda oni voleli da piše u zakonima koje predlaže ova Vlada. Zamolio bih sve svoje kolege da kada govore, govore istinu, pa makar i prećutali jedan deo istine, a govore samo ono što im se ne sviđa, ali stvarno postoji u Zakonu o budžetu.
Jedan od kolega reče prvo 200 miliona za otpuštanje, pa onda 600 miliona evra, itd. Ne postoje sredstva predviđena za otpuštanje, ne postoji programski ciljani devizni kurs dinara, da će on biti 117, pa 127, kao što je svima poznato naš devizni kurs se formira na osnovu ponude i potražnje. Jako je važan za otplatu budžeta, a vidim da se i ministar pridržava onoga što sam ga zamolio, a to je da stvari predstavlja gorim nego što jeste.
To su znači jedne projekcije za najgoru moguću opciju, a mislim da će kurs i dalje da bude stabilan, ne vidim ni jedan ekonomski razlog zašto ne bi bio u naredno periodu, pogotovo što je sada već dve trećine uvoza pokriveno izvozom, tako da se još nekim doznakama koje stižu iz inostranstva, a nisu vezane za kredite i zaduženja, platni bilans između Republike Srbije i ostatka sveta je potpuno izbalansiran.
Mnogo je bilo priči oko Zakona o javnim nabavkama pa je neko postavio pitanje zašto je budžetom predviđeno 10% više nego u prethodnoj godini, da li to znači da Zakon o javnim nabavkama ne valja. Ovaj zakon o javnim nabavkama je najbolji koji je Srbija do sada imala. U narednom periodu ćemo neke ne loše strane zakona, nego neke strane zakona koje su neki zloupotrebljavali da ispravimo, ali zakon je postigao onu svoju svrhu, a to je da polako idemo ka onom evropskom proseku javnih nabavki u skraćenom postupku, a to je 5%. I ono što je još dobro u Zakonu o javnim nabavkama, koji je takođe bitan za Zakon o budžetu, jeste da nema više aneksa ugovora i da oni koji zloupotrebljavaju zakon, zloupotrebljavaju ga zbog tih aneksa ugovora, jer su ogromne pare trpali usvoje džepove, kao navodno najbolji ponuđači, a onda su aneksima postojali višestruko najgori i oni koji zapadaju u Zakon o javnim nabavkama neka budu svesni da njihove privatne interese štite ti koji su se na državnim parama bogatili potpuno nezakonito.
Bilo je priče oko Etihada i Er Srbije. Ne mogu da razumem zašto nešto može da bude i šta je to u stvari problem. Pa neka je iznajmljen taj avion. Postavljam pitanje – šta je sa avionom koji je trebao da bude kupljen na lizing, a nikada nije kupljen, a sredstva su potrošena? O tome predstavnici bivšeg režima ne žele da razgovaraju.
Da li je tačno da se zakup plaća tri hiljade i četristo dolara ili evra? Verovatno jeste. Ali, vidite kako je neiskren, taj poslanik koji je to rekao. Plaćaju to građani Srbije. Ne plaćaju to građani Srbije, to plaćaju putnici koji se voze u avionu, jer niko nije iznajmio avion da se vozi prazan po nebu Srbije ili sveta. Znači, to su sve bukvalno zlonamerne optužbe, da li iz ljubomore, da li iz zavisti, da li iz neznanja, da li zbog neuspešne politike koju su predstavljali u nekom ranijem periodu.
Postavlja se dalje pitanje oko sudbine JAT-a i niko neće da kaže od kolega koji su sa obe ruke glasali kada se JAT zaduživao i da se to stvarno vraćalo iz budžeta Republike Srbije, znači, od građana Republike Srbije.
Pitanje javnog duga da li može da bude postavljeno ako se zna da najveći deo sredstava iz budžeta ide za Penzioni fond, Fond zdravstvene zaštite, da će najveći deo zaduženja da ide u infrastrukturu, a ne u tekuću javnu potrošnju što je rupa bez dna i u investicije.
Da li je problem narodnim poslanicima bivšeg režima to što će konačno da se završi Koridor 10, sa kojim su se oni mučili 12 godina a više od pola biće završeno za tri godine. Jedan kolega poslanik se pobuni zbog Kostolca, a rekao bih da tamo nije kampanja. Da li je problem što će nova termoelektrana da bude napravljena u Kostolcu? Neka bude bilo gde u Srbiji. To je šest miliona kilovat sati dnevno puta 300 radnih dana pa izračunajte koliko to utiče na bruto dohodak Srbije.
Potpuno ne mogu da razumem da neko priča o 140.000 viška radnika, a da ne prihvati svoj deo odgovornosti za taj višak zaposlenih u državnoj upravi. Ne mogu da prihvatim kao činjenicu zašto neko ne bi plaćao porez na zarade iznad 60.000 dinara, kome se to kolege poslanici dodvoravaju? Ne mogu da prihvatim da je ova vlada kriva što po prvi put znamo koliko imamo zaposlenih u državnoj upravi i koliko se njih izdržava iz budžeta RS, pa je sada problem što se odjednom pojavio višak. To ne može biti problem.
Nemojte više da plašite građane Srbije kataklizmom. Nijedna od kataklizmi se nije desila, koju ste predvideli, i kao što kažete mi smo na pola mandata, a vi ste to predviđali prva tri meseca mandata. Kataklizmi više nema. Nećemo da dozvolimo bilo kakve kataklizme. Nemojte da nam neko priča kako je neko zabrinut za prodaju računara jer to navodno nije više sredstvo luksuza, a i veš mašine su na 20%, električni štednjaci na plin su na 20% i mnoga druga tehnička roba je na 20% pa ne vidim kakav je to sada veliki problem koji će da utiče na životni standard građana. Ako neko ima platu 60.000, ne potroši je celu…
(Predsednik: Vreme.)
… na nabavku hrane, ali u toj najgoroj varijanti neće biti 10% kao što neki predviđaju nego samo 2% na ukupnu platu. Ta 2% su iznuđena i mogu samo da kažem da zbog načina na koji je ovaj budžet pravljen, odnosa Vlade prema budžetu, odnosa Vlade prema građanima Srbije SNS u danu za glasanje će glasati za ovaj budžet.

Replika, narodni poslanik Borislav Stefanović.

Nije problem ni u termoelektrani, nije problem ni u tome kada se neko u Srbiji zaposli, da svi treba da slavimo. To je činjenica. Problem je u tome kako to radite. Problem je u tome kako ste ovaj budžet projektovali i šta će on doneti građanima Srbije. Problem je u tome, kada se planiraju budžetska sredstva za otpuštanja i mi smo navodili cifre, razne, od 60 do 100 hiljada, zato što vaši ministri to kažu, ne zato što mi to pričamo. Dakle, piše vam u budžetu, gospodine Arsiću, i to jeste činjenica. Sredstva su opredeljena za to, prvi put, i nije problem da se evidentira koliko radi ljudi u javnom sektoru i niko nije rekao ništa ni protiv toga, ni protiv termoelektrane, ni protiv zapošljavanja ljudi, ni protiv progona i hapšenja kriminalaca, a ne političkih protivnika. Sve je to u redu.
Naš problem je u tome kako to radite i koji su vam rezultati i koji će biti rezultat tih mera koje ćete primeniti. Ne može biti dobar rezultat ako nema ničega što podstiče razvoj i rast privrede. Ne može biti nikakvog rezultata ako se kriza nameće građanima preko leđa. Ne može biti rezultata kada niste predvideli sredstva za dalje zapošljavanje, već samo za nezapošljavanje, tj. za otpuštanje ljudi. To je problem, o tome se radi. Ako neko ima platu preko 60.000, dokazali smo vam vrlo efektno, kroz argumente, da su te uštede 50% manje od onoga što dajete „Srbijagasu“, „Elektroprivredi“ i drugim preduzećima. Dakle, u pitanju je marketing. Čist marketing.
Naš cilj je da onaj što ima 10.000, 15.000, 20.000 dinara dođe na što veću platu i da taj čovek ima što veću platu. U međuvremenu da im se deca zaposle, da imaju perspektivu gde da rade.
(Predsednik: Vreme.)
Ovaj budžet to ne omogućava. Na žalost, ovaj budžet je u tom smislu za građane užasno loš, krajnje nepovoljan i bez ikakve perspektive za njihov razvoj.

Replika Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, taj novac koji se spominje namenjen je za restrukturiranje tih preduzeća koja već 12 godina nisu restrukturirana, a ne za otpuštanje radnika i naknade za ta otpuštanja. Da li neko nešto ima protiv da deo, sada već bivše društvene imovine, a sada državne, bude prodat po onoj ceni po kojoj stvarno košta na tržištu?
Da vas podsetim kako se radila privatizacija. Osnovica je bila knjigovodstvena vrednost, sa svim otpisima koje ima, ne tržišna. U 99% slučajeva tržišna cena je 10 puta veća od knjigovodstvene, da bi i to bilo mnogo. Početna cena je 30% od knjigovodstvene. Posmatrajte najprostijom mogućom ekonomskom logikom. Ako nešto kupite po mnogo jeftinijoj ceni nego što košta na tržištu, hoćete li da ulažete u njega, ili ćete da ga rasparčate i prodate deo po deo i steknete profit? Svako ko se bavi ekonomijom uradiće ovo drugo. Nije problem taj koji je to uradio. Problem su oni koji su napisali takav zakon i dozvolili i štelovali ga prema nekima koji su to uradili.
Nećemo da pričamo o Mesnoj industriji Požarevac, koja je imala potraživanja od vojske i dugovala fondovima. Fondovi su kamatarili 0,2% dnevno MIP. Ta kamata nije mogla da se nadoknadi kamatom od potraživanja od vojske. Jedan ministar je odbio da potpiše saglasnost na prebijanje dugova, treba da kažem njegovo ime i prezime, dok kamate fondovima nisu pojele imovinu MIP i potraživanja od vojske.
(Predsednik: Vreme.)
Mi to nećemo da radimo.