Dame i gospodo narodni poslanici, Nova demokratija smatra da je za najbolji koncept univerziteta za 21. vek, pored koncepta koji obezbeđuje sve uslove za neometan rad u pogledu finansija, materijalnih uslova, nastavnog kadra, mogućnosti za naučno-istraživački rad, za profesionalnu i nastavnu delatnost, takođe bitno da se ispoštuje adekvatna ravnoteža i da se ona postigne između prava osnivača da upravlja, koja se osnivaču ne može i ne treba osporavati, i autonomije univerziteta, koja je takođe civilizacijsko dostignuće.
Nova demokratija ne spada u stranke koje crno belo gledaju na stvari i koja će bilo koji predlog posmatrati kao isključivo loš ili isključivo dobar. Nesumnjivo je da zakon na određen način poboljšava regulativu koja se tiče prava osnivača da ima neposredniji uvid u ono što se dešava na univerzitetu, ali je svakako nedopustivo da to pravo nadjača i civilizacijski stečenu autonomiju univerziteta.
Zbog toga Nova demokratija neće glasati za ovakav predlog zakona, jer i uprkos našem pokušaju da zakon popravimo sa brojnim amandmanima nismo uspeli zbog toga što smo od Vlade uglavnom na sve amandmane dobili negativan odgovor, bez nekog jasnijeg, preciznijeg, detaljnijeg i uverljivijeg obrazloženja.
Mislim da je greška Vlade Republike Srbije što je napustila jedan dobar metod u svom radu iz prethodnog perioda, da prilikom pripreme i izrade zakonskih projekata konsultuje veći broj stručnjaka, naučnih i javnih radnika i onih koji su neposredno zainteresovani za što bolje i što kvalitetnije regulisanje te materije, a u ovom slučaju to je univerzitet.
Dobro je što se na kraju, tek juče, u Vladi organizovao razgovor predsednika Vlade, i kod potpredsednika, sa predstavnicima univerziteta i predstavnicima studenata, ali čini se da je to dosta kasno i da je postojalo i malo dobre volje, sve ove negativne reakcije u javnosti mogle su se sprečiti na taj način što bi se zajednički pristupilo izradi istinski kvalitetnog i dobrog zakona, koji je u interesu ne samo osnivača, univerziteta i njegove autonomije, nego pre svega u interesu društva u celini.
Nadam se da će takav koncept saradnje sa naučnim, javnim i kulturnim radnicima i institucijama ubuduće Vlada primenjivati, jer se u prošlosti pokazao kao dobar, a sada nažalost nismo imali tu priliku da se to desi.
Ono što je takođe jako bitno to je da tokom ove rasprave, što je uobičajeno bilo kod drugih zakonskih projekata, nije organizovana konsultacija sa univerzitetima u meri u kojoj je to uobičajeno kod pripreme novih zakonskih projekata i posebno u meri u kojoj je to dostojno univerziteta, kao posebno važne nacionalne i državne institucije.
Mi iz Nove demokratije smatramo da neka rešenja prelaze očekivane granice, uz puno uvažavanje prava finansijera da ima adekvatan uticaj u upravljanju, što se ne može ni na koji način sporiti, ali pojedina rešenja ugrožavaju neke elemente autonomije univerziteta.
Takođe, može se zapaziti da je u Predlogu zakona primenjen upravljački koncept javnog preduzeća, pri čemu su neka rešenja čak ispod regulative javnog preduzeća, jer kod javnih preduzeća Vlada imenuje upravni odbor, a upravni odbor imenuje direktora javnih preduzeća. U ovom slučaju Vlada bira upravni odbor univerziteta i fakulteta, ali i rektora i dekana, a oni su definisani kao poslovodni organi sa pravima i dužnostima direktora preduzeća, što u velikoj meri predstavlja prst u oko onima koji su zaposleni na univerzitetu, jer se univerzitet pretvara u jednu običnu firmu, što ne bismo mogli dopustiti zbog izuzetnog društvenog i nacionalnog značaja univerziteta.
Nova demokratija je pokušala da svojim amandmanima popravi ovaj zakonski projekat, a na žalost u tome nismo uspeli iz razloga što ih Vlada nije prihvatila. Da posle ne bih izlazio i obrazlagao svaki amandman posebno, reći ću vam ukratko samo suštinu nekoliko najvažnijih amandmana. Predložili smo da, uvažavajući specifičnosti institucija univerziteta i fakulteta, a imajući u vidu i praksu u drugim zemljama sa starim poznatim univerzitetima, u zemljama razvijene demokratije, predložili smo da se organ upravljanja na fakultetu naziva "Savet", kao što je uobičajeno, a ne "Upravni odbor". Bitna je suštinska definicija i ingerencija tog upravljačkog tela, dok smatramo da ovaj naziv nije adekvatan onome što univerzitet zapravo predstavlja u društvu. Takođe, analogno pozitivnoj praksi i iskustvima nekih starih evropskih univerziteta, a s obzirom na prirodu funkcije rektora i dekana, nismo dirali u predloženo pravo da Vlada imenuje rektore i dekane, ali smo predložili da ih imenuje između tri kandidata koje predlaže univerzitet i fakulteti. Smatramo da bi na taj način ljudi koji budu izabrani za rektore i dekane mogli mnogo više da budu povezaniji sa onima sa kojima rade, da bi imali mnogo veću podršku od svojih kolega, fakulteta, matičnih fakulteta, svog univerziteta, a to rešenje, sa druge strane, ne bi diralo u pravo Vlade da bira te ljude koji će sprovoditi volju osnivača, ali istovremeno bi kao ljudi sa univerziteta, podržani od strane svojih kolega, mogli da budu i veliki zaštitnici autonomije univerziteta.
To je bilo jedno izbalansirano rešenje koje je moglo da prođe i koje ne narušava ceo koncept ovog zakona, ali naglašava malo veću autonomiju univerziteta i fakulteta.
Sledeći amandman, koji je dala Nova demokratija, tiče se izbora nastavnika i prava dekana da to rade. Takođe nismo dirali ni u to predloženo rešenje od strane Vlade da dekan obavlja taj posao, ali smo smatrali da nije celishodno da dekan i obrazuje komisiju za pripremu izveštaja o prijavljenim kandidatima. Znači, on bira komisiju koja mu sprema izveštaj i on bira kandidate.
Smatrali smo da tu komisiju treba da obrazuje veće fakulteta, da obrazuju nastavnici, profesori na određenom fakultetu i da oni pripreme izveštaj dekanu, jer na kraju krajeva, njegova je konačna, uz saglasnost ministra. Tim pre što amandmanom Vlade na član 88. dekan objavljuje konkurs na predlog katedre, znači ako je katedra već uključena u postupak da se objavi konkurs, nije jasno zašto onda katedra i ne predloži imenovanje adekvatne komisije. Ono što je bila prvobitna namera, pozitivna namera predlagača, jeste da se pooštre uslovi studiranja i da se studiranje učini efikasnijim i kvalitetnijim, boljim i tu nameru treba pozdraviti. Međutim, Vlada je praktično od tog koncepta odstupila povećanjem broja ispitnih rokova i obaveza koje studenti mogu da prenesu u narednu godinu studiranja.
Moram da kažem da su te amandmane dali poslanici Nove demokratije i da mi nije jasno zašto ih je Vlada odbila, da bi potom amandmane u istovetnom tekstu ponudila kao amandmane Vlade. Nije sramota prihvatiti amandman narodnog poslanika. Znači, dali smo amandmane koji se tiču poboljšanja i koji izlaze u susret studentima u smislu nekih olakšica, ali Vlada odbija te amandmane da bi potom dala istovetan predlog amandmana kao svoj predlog. To prosto nema rezona. Takođe, predložili smo poznati fenomen, povraćaj imovine u velikoj meri se odnosi i na univerzitet i predložili smo određena rešenja da se ta imovina vrati univerzitetu i fakultetima.
To je takođe odbijeno uz obrazloženje da to nije materija koju reguliše ovaj zakon. Verujem u dobru volju Vlade da brine o univerzitetu i molim Vladu da što pre predloži druga zakonska rešenja koja se tiču nekih drugih zakona, kojim bi se imovina koja pripada univerzitetu i fakultetima vratila svojim prvobitnim vlasnicima, znači univerzitetu i fakultetima.
Ono što pomalo zabrinjava i ne mislim da dovodi do dobre atmosfere i do dobrih odnosa u društvu, jesu teške reči kojima su sa ove govornice i poslednjih dana u medijima okvalifikovani ljudi koji rade na univerzitetu i koji tamo studiraju. Nije moguće da je baš sve tako crno, nije moguće da je univerzitet leglo kriminala, korupcije, malverzacija i svakojakog društvenog zla, praktično leglo organizovane neprijateljske delatnosti ili neka teroristička grupa koja deluje protiv države. Kada bi to bilo tačno onda bismo mi bili u jednom strašnom stanju, iz kojeg ne bi bilo povratka, ali hvala bogu to nije tako.
Još više čudi što neki redovni profesori univerziteta koji rade, stvaraju na univerzitetu....
