Hvala bogu da sam dobio najzad reč, posle ovolikih dugih političkih rasprava o Zakonu o univerzitetu od strane nedovršenih studenata ili nekih srednjoškolaca.
Dame i gospodo, uvaženi predsedniče, ja ću danas govoriti o Zakonu o univerzitetu, o autonomiji univerziteta. Ovaj zakon o univerzitetu,koji je sada pred nama, da je zadržan u prvobitnom obliku, bio bi prava okupacija univerziteta Srbije. Izazvao bi veliki gnev studenata, nastavnika i saradnika svih univerziteta Srbije. Vrlo veštom politikom uspeli ste da izbacite studente time što ste izašli u susret i dali više nego bilo koji zakon studentima u polaganju ispita, a prvobitna ideja nam je bila da ovaj zakon bude za efikasnije studiranje. Time niste pomogli ni studentima, a na ovaj način ste priklještili profesore univerziteta i izazvali praktično diktaturu nad profesorima univerziteta čišćenjima koja tek predstoje, radi racionalizacije koju ćete voditi.
Imajući u vidu šta je autonomija, vidim da većina od vas i ne zna šta je autonomija i da govori o nekim eks teritorijalnostima i o nekim drugim stvarima. Autonomija univerziteta je pojava slobodarskog duha na univerzitetu, da se na univerzitetu može javno reći kritičko mišljenje, da se može voditi naučna polemika, polemika o čemu i svačemu, normalno van predavanja, na tribinama itd. Bez toga nema napretka univerziteta i nema slobodarskog duha na univerzitetima Srbije.
Vrlo je nekorektno što ometate govornika u svom izlaganju. Nije ni to bitno. Ono što rešava problem univerziteta Srbije nije ovaj zakon, već je prvo trebalo da se ova snaga i potencijal, koji je na univerzitetima Srbije, iskoristi u smislu da se sve ove snage angažuju u rešenju brojnih industrijskih i drugih problema u sistemu, kako bi se dobio veći dohodak. Pa, kada se izađe iz socijalne bede, onda neće biti problem sa studiranjem, jer će žuriti da što pre završe fakultet, da bi odmah dobili radno mesto. Na ovaj način rešavate obrnuto. Na ovaj način nikada nećete rešiti problem dugogodišnjeg studiranja.
Zato je neophodno, da bi se iz ovog ćorsokaka izašlo, da profesori, nastavnici, saradnici i studenti na univerzitetima Srbije, da bi se oduprli ovakvom ataku vlasti, obrazuju i pokrenu odbore za autonomiju i da se bore sve do konačne pobede. Imam autoriteta kod studenata na svim univerzitetima u Srbiji i oni znaju šta mislim o studentskom protestu, o studentskom javnom mišljenju, znaju šta mislim o slobodarskom mišljenju univerziteta Srbije. Na ovaj način nećete zatvoriti univerzitete Srbije i nećete moći da sprovedete politiku koju ste ovde izrazili, naročito radikali, ovi koji se smeju sa ove strane. Da znate da to nećete baš vi moći, jer nema te snage koja će moći da savlada 9.000 magistara i doktora nauka i 150.000 studenata. Vi ćete vrlo brzo pasti sa vlasti i doći će nova demokratska vlast, koja će prvu svoju pobedu slaviti time što će stvoriti slobodni univerzitet.

Ima reč narodni poslanik Tihomir Marjanović, neka se pripremi narodni poslanik Spasoje Krunić.

Gospodine predsedniče, gospodo iz Predsedništva, gospodo iz Vlade, dame i gospodo poslanici, danas ovde govorimo o jednom veoma važnom zakonu za jednu državu, o Zakonu o univerzitetu. Odmah na početku hoću da kažem da Vlada, nudeći ovaj predlog zakona, želi da totalno razvlasti univerzitet i uzme sve u svoje ruke. Praviti zakon o univerzitetu, a ne konsultovati i ne tražiti mišljenje sa univerziteta, je ispod svake kritike.
(Dobacivanje iz sale: Glasnije.)

Molim vas da ne dobacujete s mesta.

... Bio je moralni čin da se napravi konsultacija sa umnim ljudima, a njih, hvala bogu, ima na svakom fakultetu širom ove naše Srbije. Ne može Vlada reći da je univerzitet nelegitiman predstavnik za raspravu, a za koga se ovaj zakon, gospodo, predlaže. Verovatno kod sastavljača Predloga zakona postoji, možda, ZUR-ovska nostalgija, sa intencijom da se Akademija nauka i preduzeće svedu na isto. Nije mi poznato da se bilo gde u svetu univerzitet poredi sa javnim preduzećem. U Predlogu ovog zakona stoji da Vlada imenuje i razrešava rektora, upravni odbor univerziteta i nadzorni odbor. Dalje, iz njega se vidi da Vlada imenuje i razrešava dekana, upravni i nadzorni odbor fakulteta. Jednostavno, ono što naš narod kaže, vedri i oblači.
Naime, rektori i dekani koji budu slepo slušali Vladu opstaće, a oni koji budu pokušali da imaju svoje ja, svoje mišljenje, biće razrešeni. Postavlja se prosto pitanje - kako može jedan ministar prosvete znati, od hiljade i hiljade profesora univerziteta, koji su to koji svojim radom zaslužuju da budu birani za dekana i rektora.
(Glas iz sale: Glasnije.)
Molim vas, ja sam vas slušao.

Molim vas, nemojte dobacivati s mesta.

Toliko sam kulturan, da ću vas sačekati.
Valjda to treba da bude najugledniji i najcenjeniji profesor od strane svojih kolega sa kojima radi. Ovakvim konceptom zakona Vlada uvodi prinudnu upravu nad profesorima fakulteta. Neistinita je konstatacija od strane Vlade da će ovim zakonom biti udaljen partijski život sa fakulteta. Ne. Naprotiv, preko rektora, dekana, Vlada će ostvariti svoju stranačku politiku. Po meni, na ovaj način preko zakona na fakultete se ubacuju sadašnje političke stranke iz Vlade - SRS, JUL i SPS. Ponovo, što bi se reklo, na fakultete ulazi politička podobnost profesora. Ranije je bila moralna podobnost.
Gospodo poslanici, ukoliko ovaj zakon bude usvojen na fakultetima će ostajati poslušnici, a profesori koji imaju svoje ja, moraće odlaziti iz zemlje, jer neće dozvoliti da im neko nametnut odozgo, soli pamet. Šta će biti od fakulteta, procenite sami.
Ovih dana se čuje od nekih predstavnika Vlade da ovaj predlog zakona ima sličnosti sa Zakonom o univerzitetu Francuske. Nije tačno. Navešću samo jedan primer. Naime, tamo postoji univerzitetski savet, koji ministru predlaže tri kandidata za rektora, od kojih on bira jednog.
Dame i gospodo poslanici, Vlada bi morala da zna da je Generalna skupština UNESK-a, na zasedanju od 21. oktobra do 12. novembra 1996. godine, donela Rezoluciju, koje bi trebalo da se pridržavaju sve zemlje učesnice. Prvo, u Rezoluciji, između ostalog, piše da je "autonomija visokoškolskih ustanova onaj stepen samoupravljanja neophodan za efektivno odlučivanje". Drugo, što se tiče profesora i ostalog univerzitetskog osoblja, Rezolucija predviđa da oni treba "da učestvuju u vladajućim telima i kritikuju visokoškolske institucije i takođe da su ovlašćeni da biraju većinu predstavnika u akademskim telima".
Na kraju, kao poslanik Srpskog pokreta obnove apelujem na Vladu i poslanike da Predlog zakona o univerzitetu povuku iz procedure, jer je to u interesu naše budućnosti.

Ima reč narodni poslanik Spasoje Krunić, neka se pripremi narodni poslanik Dobrivoje Budimirović, izvestilac Odbora.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, uzalud nada da će bar kad se o univerzitetu razgovara biti malo više domaćeg vaspitanja.
Čuli smo i trudiću se da ne ponovim, da ne gubimo vreme, da je bilo više političkih, nego stručnih komentara na predloženi zakon. To apsolutno nije tačno, s obzirom na 80 i nešto amandmana. Dozvolite mi da pomenem samo jednu od tema koja je izostavljena, bez obzira što je amandmanom bilo napomenuto. Zahtevali smo kao arhitekti da se prizna ono oduvek što je postojalo u zakonu, da nastava na Arhitektonskom fakultetu sadrži i stručno umetničke predmete. Iz toga proizlazi kako se priznaje magistarska teza itd. To nije prihvaćeno iz neobjašnjivih razloga.
Naravno da nije mesto da objašnjavam šta je arhitektura i koji su sve faktori obrazovanja arhitekata i u okončanju njihovog posla, na kraju - krajeva, prisutni - tehnički, izvantehnički, umetnički, misaoni u jednom klupku iz kog se ništa ne može izvući a da se dobije kvalitetan arhitekta.
Ne znam kome je potrebno da jedan ovakav amandman ne prihvati i ne znam ko može računati da je to u korist studenata i njihovog obrazovanja, njihove budućnosti. Naravno da to nije od koristi i da naravno nije dobro. Naravno da ništa slično, a ima mnogo toga, nije potrebno danas isticati. Potrebno je proceniti, oceniti, krajnje otvoreno, da ipak postoji izvesna ili nespremnost ili slepilo, oprostite ako je pretežak izraz, jer izgleda danas umesto jezika univerziteta, mi slušamo na žalost, od strane predstavnika Vlade graktanje šačice huligana, ostrašćenost, rasterivanje, raspirivanje, to je sve jezik koji je taj i daj bože da ga već jednom prevaziđemo.
Dakle, gospodo, neće biti na dobro studenata i sasvim je bezrazložno da objašnjavate kako je u Srbiji jako korisna "Đurđevska kišica" i kako je u Srbiji jako dobro da studenti žive dobro, da kabineti, laboratorije, fakulteti, instituti budu bolje opremljeni, da budu biblioteke pune knjiga i da se jednostavno učini sve da bi oni efikasnije studirali. Nije dakle potrebno ono što je dobro, a što je dobro podvlačiti, nego je dobro puteve i ometanje tih puteva raščišćavati.
Dekan bira dakle, iz reda onih koji ispunjavaju uslove, ko je profesor.
Mislim da treba znati da dekan bira, doduše on po izvesnim korekcijama, ako sam dobro stigao da pročitam, konsultuje katedru kao telo, na koje se profesore može najradikalnije uticati, na koje se i na čije se sudbine može najradikalnije uticati.
Oprostite što podsećam, moja generacija pamti političke komesare - dekane. Moja generacija zna u glavu, u ime ko je sa Mašinskog, Građevinskog, Arhitektonskog fakulteta morao da napusti zemlju. Moja generacija sa razlogom pažnje za budućnost mladih se plaši da ne dobije ponovo dekane i profesore - političke komesare. Kažem, plašim se, ne tvrdim, jer još uvek gajim nadu da to svi zajedno nećemo dopustiti. Moja generacija pamti da sam 1963. godine, zahtevajući da u nastavnom veću, ili kako se u ono doba zvalo, budu prisutna dva studenta radi pravilnog informisanja, da sam bio na pragu isključenja iz svih univerziteta u zemlji, jer sam pokazao nečuvenu drskost.
Danas Vlada, hvala blagom Bogu, afirmiše prisustvo studenata, bar u onim zonama odlučivanja koje su primerene mladim ljudima u fazi obrazovanja. Naravno da politika ne treba da bude na univerzitetu i naravno da nikog ne treba plašiti tim obećanjima. To treba rešiti svuda i na svakom koraku. Kada sam, gospodo, biran na Arhitektonski fakultet, već je bilo ustanovljeno tajno glasanje i prvi sam izabran tajnim glasanjem. Danas bi mi bila manja čast da sam izabran odlukom dekana, ali ne bi mu ni to zamerio. Naravno, merila koja mi na fakultetu tražimo da budu stalno oštrija i sve oštrija, bojim se da se ovim zakonom dovode u pitanje.
Kad smo kod politike, čitam, možda nisam dobro čuo, da izlaze saopštenja univerzitetskih odbora pojedinih stranaka koje se nalaze u Republičkoj skupštini i Republičkoj vladi. To, svakako, nije SPO i sve što govorim, govorim stavove SPO. Ne znam kome treba rehabilitacija, ozvučenje, prizvučenje nekakvih slika da postoje univerzitetski odbor, kad na univerzitetu ne smeju da budu odbori političkih stranaka. Mislim da je to opet stvar intervencije nekog drugog, a ne moja.
Dakle, gospodo, čuo sam i oprostite moraću to da napomenem, a trudim se da ne bude nikakve replike niti ću bilo kome replicirati da se pominje drug i poruka druga iz Engleske. Nije potrebno da se ova skupština unižava takvim provokacijama i takvim neistinama. Ja čitam i vidim da drugovi iz Kine šalju poruke i to je stvar onoga ko prima i ko šalje poruke.
U Engleskoj su gospoda Karađorđevići i danas ste dobili voljom božjom baš knjigu o srpskim vladama, odnosno vladama Srbije od 805. do danas i prvi starešina ondašnjeg ustrojstva skupštine upravo je bio Karađorđević. Setićete se 2004. i 2005. godine da ovo što ste danas uradili treba da bude sramota. Kao što je sramota pozivati nastavnike da se vrate nastavi, jer nije to tačno. Mi nastavnici radimo veoma naporno u dramatično teškim uslovima. Pa čak i oni amandmani koji preporučuju da se poštuje nastavno veće, kad kaže koji broj studenata može fizički da opstane u prostorijama i koji broj studenata može da se osposobi za ono što ga čeka, i to se čak ukida. Verujte posle 40 studenata u jednoj sali, gde je autorski rad od table do table ili autorska vežba od table do table nema učinka i nema dobrog studenta.
Dozvolite mi na kraju da podsetim na golu činjenicu - 29. oktobra 1990. godine, pre osam godina, u programu SPO, a slobodan sam pomenuti program, jer je ovde pomenut jedan program koji se zalaže za besplatno školovanje i mi se zalažemo svakako u meri u kojoj je to razumno, primereno - u našem programu stoji "sloboda unierziteta je strategijski interes zemlje i osnovna poluga njene duhovne i moralne obnove. Narodni novac koji se budžetom namenjuje univerzitetu ne daje pravo državnoj administraciji da utiče na njegovu autonomiju, razvoj nastave i naučno-istraživačkog rada". Jedno slovce od ovog ne povlačimo. Kada bude u prilici da odlučuje, SPO će tražiti povlačenje zakona koji ste danas namerni usvojiti.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Dobrivoje Budimirović.