Ima reč narodni poslanik Kragović Ljubomir, a neka se pripremi narodni poslanik Ahmeti Ramadan.

Poštovano predsedništvo, poštovani dame i gospodo, narodni poslanici, članovi Vlade Republike Srbije, pred nama je Predlog zaključaka Vlade Republike Srbije, Vlade narodnog jedinstva, za konkretno rešavanje problema Kosova i  Metohije.
Moram da priznam da je današnji zadatak broj jedan Vlade nacionalnog jedinstva da očuva prostor Kosova i Metohije, a time da sačuva Srbe i srpstvo uopšte. Ovo čime se mi bavimo danas su samo posledice, a ja bih malo i o uzrocima koji su na to uticali, kao i na samo stanje danas na prostorima Kosova i Metohije.
Nasilna kolonizacija i imperijalizacija srpskog etničkog prostora Kosova i Metohije traje već više vekova. Da podsetim, Srbi su doselili na Balkan od 4. - 7. veka i zauzeli područje današnje Makedonije do Raške, Zetu i Dalmaciju do Zadra, i područje Siska u Hrvatskoj. Srbi su u 8. i 9. veku formirali svoje ranofeudalne države, Rašku, Zetu, Zahumlje, Neretvansku oblast, a u 10. veku Bosnu. Za vreme dinastije Nemanjića od 12. do 15. veka Kosovo i Metohija su postale centralne oblasti srpske državne kulture i duhovnosti. Na tom prostoru su izgrađeni najlepši manastiri u Evropi, koji i dan danas predstavljaju bisere svetske kulturne baštine i nenadmašne spomenike arhitekture, slikarstva i pismenosti. Padom srpskog carstva i dolaskom Turaka i njihovom vladavinom, koja se ogledala u nasilnoj islamizaciji i albanizaciji Kosova i Metohije dolazimo da podatka da od 95% srpskog stanovništva danas imamo oko 15% srpskog življa na prostorima Kosova i Metohije. U ovom procesu islamizacije i albanizacije Kosova i Metohije velike zasluge ima i Komunistička partija Jugoslavije. Nasilna albanizacija Kosova i Metohije bila je državno partijska, politička, njen državni program koji se sastojao iz dva dela - preseljavanje Šiptara iz Albanije na srpska imanja i drugo, proterivanje Srba sa njihovih ognjišta, zabrana njihovog povratka 1945. godine i stalna državna podrška fašističko-nacionalističkim snagama Šiptara da progone i ubijaju Srbe. Oko 300.000 Šiptara je doseljeno od 1945. godine, što čini 1/5 današnjeg srpskog stanovništva.
Pored velikih seoba Srba, koje su se desile pod Arsenijem III Čarnojevićem i Arsenijem IV Jovanovićem, najveća seoba Srba se desila za vreme komunističko-brozovske vladavine Komunističke partije Jugoslavije i Saveza komunista, tj. komunista koji su uspeli da proteraju više stotina hiljada Srba sa Kosova i Metohije. Trend nasilne albanizacije Kosova i Metohije aktuelan je i danas, kada se uz pomoć zapadnih moćnika pokušava sprovesti plan šiptarskih separatista, koji se sastoji iz tri dela.
Etnički čisto - Kosovo i Metohija, Kosovo Republika i treći deo - velika Albanija. Ove ciljeve šiptarski separatisti pokušavaju da ostvare najgorim metodama , a to je terorizam. Terorizam kao najveće zlo savremenog sveta, a Vlada Republike Srbije mora ga ugušiti i uništiti bez obzira na pritiske koji dolaze od strane pojedinih svetskih moćnika. Kosovo i Metohija je Srbija i to mora biti sve dok postoji Srbija. Zastrašujuće je to da ideje, logori, krematorijumi, masovna ubijanja srpskog i ostalog stanovništva, koji se ne slažu sa idejom šiptarskog terorizma, postoji i događa se na kraju dvadesetog veka. Šiptarski teroristi, uz pomoć i dodatak, kao i obuku svojih snaga u Albaniji, danas zemlji sa najvećim leglom terorističkih bandi, zemlji u kojoj se pripremaju snage za najmračnije ciljeve terorizma, moraju biti osuđeni od strane Evropske zajednice i celog sveta. Mora se prestati sa finansiranjem i podrškom šiptarskih terorista. Vlada Republike Srbije, Vlada nacionalnog jedinstva uspela je da razbije i uništi terorističke bande i mora na tome raditi, sve do totalnog uništenja šiptarskih terorista, kao i same ideje o stvaranju velike Albanije na prostorima Kosova i Metohije.
Mora se obezbediti mir i normalan život građana na Kosovu i Metohiji. Moraju da se stvore uslovi za dogovor sa onima koji žele da se dogovaraju, koji poštuju Ustav i zakone države Srbije i da stvore uslove za popis stanovništva na Kosovu i Metohiji radi utvrđivanja strukture stanovništva koje živi, pošto postoje razni podaci, kao i izvršiti reviziju matičnih, zemljišnih, katastarskih knjiga zato što su one falsifikovane za vreme prethodne vladavine Šiptara.
Poštovane kolege narodni poslanici, moram da pohvalim junačku borbu pripadnika Vojske Jugoslavije na graničnom pojasu prema Albaniji i pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova na uništavanju terorističkih bandi širom Kosova i Metohije, a ujedno i žal za pojedincima koji su poginuli, pojedinim policajcima, građanima kidnapovanim Srbima, koji su ostali i koji su oteti, zverski mučeni, masovno ubijani od strane šiptarskih terorista.
Moram da pohvalim i hrabrost i odlučnost Srba na Kosovu i Metohiji koji su odlučili da ostanu da se bore, da sačuvaju svoja vekovna ognjišta, koje već mesecima nerado daju, čuvaju ih, kao i svoja sela i gradove. Na kraju, podržavam predlog mera Vlade Republike Srbije, Vlade narodnog jedinstva, ka normalizaciji stanja na Kosovu i Metohiji. Hvala vam.

Ima reč narodni poslanik Ahmeti Ramadan, a neka se pripremi narodni poslanik Stevanović Veroljub.

Poštovani poslanici, poštovano predsedništvo i ja ću nešto da kažem o ponuđenom programu. Ponuđeni materijal Vlade je u duhu dosadašnjih stavova zvanične politike koja je u poslednjoj deceniji, odnosno ona ima svoje osnovne postulate konfrontaciju sa demokratskim principima uređivanja državne zajednice, što za posledicu ima konfrontiranja sa svim međunarodnim organizacijama i sve veću međunarodnu izolaciju Jugoslavije. Politički pokret u Srbiji, čijim delovanjem se najviše doprinelo u rušenju Ustava iz 1974. godine, čitavo vreme svoju snagu crpi iz obećanja o brzom i efikasnom rešavanju kosovskog pitanja. Kako se rešava u poslednjoj deceniji kosovski čvor manje-više svima nam je poznato, a to su pre svega: arbitražne i nametnute ustavne promene, čime je degradiran ustavni položaj Kosova. Sledeće su vanredne mere Narodne skupštine kojima su uvođene prinudne mere u svim većim privrednim subjektima Kosova, zatvaranje i ukidanje Radio-televizije Priština na albanskom jeziku i velikog broja drugih javnih ustanova. Sledeće je prestanak finansiranja školstva na albanskom jeziku, isterivanja iz školskih objekata svih učenika i studenata albanske nacionalnosti, isterivanje iz radnog odnosa preko 100.000 radnika i ubijanja na desetine demonstranata u ulicama Prištine i drugih kosovskih gradova, među kojima je priličan broj dece, samo zbog toga što su protestirali protiv nametnutih političkih i ustavnih promena. Umesto obećanih rezultata, opšte stanje na Kosovu se stalno pogoršava, sve više je dolazilo do kršenja osnovnih ljudskih prava na osnovu izveštaja svih međunarodnih institucija, koje prate stanje ljudskih prava u čitavom svetu. Naravno, ovo je sve više doprinelo i internacionalizaciji kosovskog pitanja, a sve druge strane se do sada nisu pokazale i najmanje su miroljubive prema političkom pokretu na Kosovu. Tipičan primer nespremnosti za miroljubivo političko rešenje svakako predstavlja i dezavuisanje od strane državnih organa, postignutog sporazuma o rešavanju problema u obrazovanju. Tako se došlo do aktuelnog i veoma teškog, tragičnog stanja na Kosovu, koje se u međunarodnom javnom mnjenju, u rezolucijama najviše međunarodne organizacije i institucije naziva - humanitarnom katastrofom. Ovde se po inerciji, već poznatom stilu nastavlja konfrontacija sa čitavim demokratskim svetom, pa se tvrdoglavo nastoji dokazati da na Kosovu nema humanitarne katastrofe. Ja ću ovom prilikom, gospodo poslanici, da postavim jedno pitanje. Kako bi drugačije mogla da se nazove situacija u kojoj je na stotine porušenih, zapaljenih domova, na stotine hiljada je raseljenih ljudi, a oko 1000 ljudi ubijeno, među njima su i starci, žene, deca, a čak i odojčadi?  Ja smatram, a ako treba odustaću od govora...

Molim vas, dozvolite narodnom poslaniku da govori.

Smatram, a to je i stav Partije za demokratsko delovanje, da je osnovni problem u rešavanju problema, a u vezi sa tim i stalna konfrontacija zvanične politike Srbije i Jugoslavije sa čitavim demokratskim svetom, to je sadržano u stavu srpske politike prema albanskom pitanju koje je postavljeno još u 19 veku.
Ako su nacionalni programi iz prošlog veka na Balkanu mogli da se ostvaruju do početka ovog veka i to sa ogromnim gubicima, stradanju civilnog stanovništva, svakome je jasno da isti scenarij ne može da prođe na samom kraju 20 veka bez adekvatnog odgovora međunarodne zajednice, i ne može se uoči 21. veka, preko odbrane suvereniteta i integriteta države, opravdati stradanje civilnog stanovništva, a naročito dece, žena i iznemoglih staraca.
Na kraju krajeva, od svog samog začetka države, ona je za svoj cilj imala organizovanje javnih institucija u opštem interesu svojih građana. Da postojeća vlast još uvek nije u stanju da rešava kosovski čvor, najbolje dokazuje položaj Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, koji su daleko više nego u jednopartijskom sistemu diskriminisani na socijalnom, kulturnom i političkom planu, iako je albansko stanovništvo učestvovalo na svim dosadašnjim višepartijskim izborima, ono je sve dalje od ostvarivanja osnovnih ljudskih prava koja su zagarantovana međunarodnim konvencijama.
U praksi se veoma često krše Ustavom i zakonima zagarantovana prava.
U strukturama državnih organa Pčinjskog okruga, u kome oko 28% čini albansko stanovništvo, nijedan nije zaposlen. U državnim organima opštine Preševo sa 90% Albanaca, i u Bujanovcu sa 61% Albanaca, Albanci su samo simbolično zastupljeni, a na novoutvrđenim državnim organima, granični prelaz Preševo, nema nijednog zaposlenog Albanca.
U javnim službama, obrazovanju, u privrednim organizacijama zaposlenost Albanaca je ispod svakog minimuma. Osnovno ljudsko pravo, koje je Ustavom i zakonima zagarantovano, je jednako pravo glasa. A u Bujanovcu je flagrantno kršeno zato što se opštinskim odlukama već 6 godina nameće takav sistem izbornih jedinica da naselja sa albanskim stanovništvom u odnosu na naselja sa srpskim stanovništvom imaju oko 2 puta veći broj birača po jednom izabranom odborniku.
A o upotrebi sile od strane policije nad opštinskim rukovodstvom Preševa i krivičnim postupkom koji se vodi protiv predsednika ove opštine, jedinog Albanca koji na osnovu izbornih rezultata vrši ovu funkciju, ja sam ovu skupštinu upoznao i tražio formiranje anketnog odbora.
Međutim, kao što znate, ovaj moj zahtev je potpuno ignorisan.
Ne bih vas dalje zamarao ovakvim i sličnim primerima kojih ima napretek, ali bih još jednom potencirao neophodnost da Narodna skupština daleko više objektivnije, bez strasti iz prošlosti, sagleda problematiku o kojoj govorimo, ali i druga pitanja, nacionalnosti i nacionalnih manjina, u svetlu savremenih demokratskih principa i kriterijuma, kako bi stanovništvo ovih prostora Balkana krenulo konačno ka evropskim integracijama. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Veroljub Stevanović, a neka se pripremi narodni poslanik Srba Petrović.

Dame i gospodo poslanici, Kragujevac i Šumadija se pitaju - koji je to greh počinila Srbija pa su nam ponovo zavedene međunarodne sankcije, a preti nam se i udarima NATO pakta?
Da li Srbija isključivo brani svoju državnu teritoriju, koja je napadnuta i ugrožena? Da. Mi isključivo branimo ono što je naše, što je od stvaranja srpske države bilo naše, i što, dok je Srba i Srbije, mora biti naše. Srbija ne traži ni pedalj albanske ili ma čije druge državne teritorije. Srbija ne osporava ni jedno ni ljudsko, ni versko, ni kulturno, ni imovinsko pravo Albancima koji žive u Srbiji.
Srbija se bori protiv albanskog terorizma i nacističkih krečana - krematorijuma. Srbija na Kosovu danas brani povelju Ujedinjenih nacija, Dejtonski sporazum i temelje međunarodnog prava. Sve je ovo nesporno i jasno kao suza. Zašto smo onda kažnjeni i zašto nam se preti žešćim kaznama?
Ovo pitanje upućujem u ime ratnika Šumadije iz dva svetska rata. I upućujem ga, pre svega, Rusima, Amerikancima, Francuzima i Britancima čiji smo saveznici bili u tim ratovima. Šumadija i cela Srbija podneli su najveće moguće žrtve u borbi protiv nemačkog hegemonizma u Prvom, i nemačkog nacizma u Drugom svetskom ratu.
Nadali smo se da će današnja Nemačka prva i najodlučnije osuditi krematorijume albanskih nacista na Kosovu i zahteve za stvaranjem velikog albanskog rajha na Balkanu, kako bi pokazala Evropi i celom svetu da u toj državi više nema velikogermanskih ambicija i da sve što podseća na Aušvic i Mathauzen izaziva revolt kod Nemaca.
Nažalost, današnja Nemačka je glavni pomagač albanskih terorista i nacista i kolovođa svetske kampanje za vojni pohod na Srbiju. Odbijamo da verujemo da će povampireni nemački hegemonizam i oživljeno neprijateljstvo prema Srbiji uspeti da na kraju 20-og veka povede Ruse, Amerikance, Francuze i Britance u napad na Srbiju.
Ako bi se to nekim čudom i desilo, onda bi bombardujući Srbiju, Amerikanci, Rusi, Francuzi i Britanci bombardovali i svu svoju istoriju i sve svoje žrtve u Prvom i Drugom svetskom ratu. Šta nam je činiti ukoliko nam Nato pakt, predvođen Nemačkom, ispostavi ultimatum da kapituliramo pred albanskim nacistima i padnemo na kolena pred zahtevima za stvaranjem albanske države na teritoriji Srbije?
Dozvolite mi da citiram reči predsednika SPO Vuka Draškovića: "Ako bismo prihvatili takav ultimatum, onda bismo počinili zločin nad sobom samima, jer bismo izdali i svoje pretke, svoju istoriju, svoju državu, istinu, pravdu i boga. Mi se nećemo ravnati prema sili koja je protiv nas, nego prema svetinji koju moramo da branimo".
Nemci su 1941. godine kragujevačkom profesoru Miloju Pavloviću ponudili i život i slobodu samo da pogne glavu pred streljanjem svojih učenika. Srpski profesor je odgovorio da "u Srba profesor nije profesor sa katalogom samo" i otišao na gubilište sa svojim đacima. Takvi su Srbi bili juče, takvi smo danas, i takvi ćemo biti uvek. Hvala.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Srba Petrović.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, današnja tema ne traži krupne reči i velika objašnjenja. U tom duhu predloženi zaključci omogućavaju nam da na budućnost Srbije i Jugoslavije gledamo sa stanovišta samopoštovanja njenih građana.
Isti potvrđuju ispravnost svih mera koje je Vlada preduzimala za stabilizaciju prilika na Kosmetu. Suština je u tome da svi pokušaji, koji rešenje kosmetskog problema, pa i ovi disonantni tonovi koji se čuju u Skupštini, ne traže u poštovanju integriteta i suvereniteta Srbije i Jugoslavije, ne mogu naići na odobravanje.
Kada se govori o Kosovu i Metohiji u Srbiji vlada duh zajedništva. Svaki naš čovek nosi Kosovo, gde god da ide, po čitavom svetu. Ono miri Srbe rasejane po svetu, zatrpava provalije, zaboravlja podele, otklanja netrpeljivost.
O prilikama na Kosovu i Metohiji se govori jezikom zajedništva, a ne jezikom razlika i podela i tim se jezikom veoma dobro razumeju roditelji sa svojim sinovima. Na ovom problemu i ovde, i negde drugde, i svuda i uvek, i sin i otac, i unuk i deda imaju isto mišljenje.
Ustav Republike Srbije ozvaničio je ravnopravnost svih građana, čime je sačuvana ideja zajedništva i Jugoslavije i zaslužuje da u svakoj prilici, pa i ovde, bude ponos ove zemlje. Srbija je građanska država u kojoj se poštuju sva ljudska i građanska prava i prava nacionalnih manjina.
Primera radi navodim Vojvodinu, čija vam je nacionalna šarolikost 26 naroda svima poznata i nije smetnja skladnom životu. U Vojvodini se mešaju i susreću brojni kulturni uticaji i imamo pravo bogatstvo preplitanja različitih nacionalnih kultura. Niko nije ugrožen, nikome nije tesno, međunacionalni odnosi su dobri, i to je svima poznato. Isti zakoni i Ustav važe i odnose se i na Kosovo i Metohiju.
Ali, na Kosmetu je na delu terorizam, napadnuta je država i njeni građani, cilj je otcepljenje teritorije Srbije zarad ostvarivanja iredentističkih snova o velikoj Albaniji. Odgovor naše države bio je primeren situaciji, sve u cilju da se zajedno živi, normalno, u miru, dostojanstvu i punoj bezbednosti. Terorističke bande, delovanjem državnih organa, i to veoma profesionalno, u okvirima zakonskih propisa, slomljene su i uspostavljen je red i mir, u interesu svih građana koji tamo žive.
Primenjeni su postupci odbrane utemeljenih principa pravne države, i to onako kako bi to činili časni i umni ljudi iz naše prošlosti. I pored toga, mi se, gospodo narodni poslanici, danas nalazimo u situaciji da dokazujemo poštenje i humanizam, vrline po kojima smo u svetu poznati. Nikada našoj zemlji nisu bili svojstveni postupci nečoveštva. Na Kosovu i Metohiji štiti se svaki pojedinac, ma kakvog mnenja bio, isto onako kako bi se štitio i na bilo kom delu Republike Srbije.
Nijedna pravna država neće dozvoliti svojatanje ili cepanje svoje teritorije, pa ni uspostavljanje paralelne vlasti. Oko toga pogađanja nema. Obračun sa teroristima mora biti konačan, a seme zla uništeno. Veoma dobro razumemo i starateljstvo sa stanovišta novoevropske politike. Pod firmom demokratije, servira nam se sila, Nato postupci i nemačke frustracije.
To je samo podvrgavanje disciplinskim pravilima Zapada i ispunjavanje njihove volje. Preko Kosova i Metohije Zapad želi da uređuje odnose unutar Srbije. Kosmet je teren, a u igri su Srbija i Jugoslavija. Radi se o povlačenju konaca, koji su providnih namera i za moćnike vešte tom zanatu, ali Srbija se neće dati. Mi znamo da Srbija bez Kosova i Metohije nije Srbija, već osakaćena i pognuta.
Srbija uspešno brani svoju teritoriju i nikakva galama spolja neće je odvratiti od tog cilja. Civilizovan razgovor, na kome bi predstavnici albanskih partija pokazali da imaju dobru volju za dijalog, uz osudu terorizma, vodio bi rešavanju situacije. Sve ostalo je samo šema zaluđivanja ljudi i stvaranja konfuzije. Od svega je važniji mir, sigurnost za sve, a njega mogu da garantuju samo zvanični organi Republike Srbije.
Poštovani narodni poslanici, sadašnje i predstojeće vreme traži postojanost i odgovornost, i ne samo to, već, kako bi kazao mudrac, i jačinu duše, sposobnost da se odoli iskušenjima, a From bi rekao: "Jačina duše omogućava da se kaže ne, tamo gde svet očekuje - da".
Poštujući državne i nacionalne interese, mi poštujemo i naredbe kosovskog zaveta, a one su svete, u njih se ne sumnja, one nas čine čvrstima i složnima, sada kada su pritisci učestali, ti zahtevi su obavezni i druge zapovesti ne mogu postojati.
U protivnom, izgubili smo svoj identitet, ostali bismo bez svojih korena, napušteni i potpuno sami. Braneći Kosovo i Metohiju, mi branimo svoje. Ta svest, vidim, dominira ovde u Skupštini, kao i istrajavanje našeg predsednika, Slobodana Miloševića, da se problemi Kosova i Metohije rešavaju isključivo mirnim putem, uz istovremeni ekonomski oporavak, veće zapošljavanje, povećavanje standarda i punu nacionalnu ravnopravnost.
I ne samo ta svest, ta svest doživljava punu prosvetljenost i čini nas ne samo obaveznima da Kosovo i Metohiju ne damo, već i apsolutno jedinstvenim i neustrašivim. Braneći Kosovo i Metohiju, mi branimo svoju autentičnost i to je izvor naše snage, a to svet ne želi da razume.
Samo ljudi koji svoju zemlju priznaju, poštuju njene zakone, mogu se nadati dostojnoj budućnosti. Hvala.