Poštovani narodni poslanici, molim vas da zauzmete mesta, da počnemo sa radom.

Poštovani narodni poslanici, otvaram sednicu Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije.

Od dejstava terorističkih bandi na Kosovu i Metohiji poginula su 94 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova naše republike, 32 oficira i vojnika Vojske Jugoslavije, te vas pozivam da minutom ćutanja odamo poštu nedužnim žrtvama i herojima, koji su pali za Srbiju i zajednički život.

Slava im!

Prema službenoj evidenciji današnjoj sednici prisustvuje 220 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Imamo kvorum. Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutan dovoljan broj poslanika i da prema tome postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam Narodnu skupštinu da sam odobrio odsustvo narodnom poslaniku Živadinu Jovanoviću, našem ministru spoljnih poslova, koji se nalazi na zasedanju u Njujorku.

Obaveštavam vas da je o održavanju ove sednice obavešten predsednik Republike Srbije.

Takođe obaveštavam da su pozvani da ovoj sednici prisustvuju predsednik Veća građana Savezne skupštine Milomir Minić, predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.

Podsećam vas da je Drugo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 1998. godini sazvano na zahtev Vlade Republike Srbije, saglasno članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 162. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, sa utvrđenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Pre početka sednice uručeno vam je pismo, kojim Vlada Republike Srbije obaveštava Narodnu skupštinu da je na sednici Vlade, održanoj 25.septembra ove godine, za Drugo vanredno zasedanje, umesto ranije dostavljenog, utvrdila sledeći

D n e v n i r e d

1. Aktuelna bezbednosna i socijalno-ekonomska situacija na Kosovu i Metohiji i izveštaj Vlade Republike Srbije o preduzetim merama za normalizaciju stanja u pokrajini, sa predlogom zaključaka;

2. Predlog odluke o obrazovanju privremenog Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija;

3. Predlog odluke o imenovanju predsednika privremenog Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija.

Takođe, Vlada je obavestila da će izlaganje o preduzetim merama i pravcima rešavanja problema podneti Mirko Marjanović, predsednik Vlade Republike Srbije.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – AKTUELNA BEZBEDNOSNA I SOCIJALNO-EKONOMSKA SITUACIJA NA KOSOVU I METOHIJI I IZVEŠTAJ VLADE REPUBLIKE SRBIJE O PREDUZETIM MERAMA ZA NORMALIZACIJU STANjA U POKRAJINI, SA PREDLOGOM ZAKLjUČAKA

Pre početka sednice uručen vam je Predlog zaključaka, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Ima reč Mirko Marjanović, predsednik Vlade Republike Srbije.

Izvolite, predsedniče.

Poštovani predsedniče, uvaženi narodni poslanici, Srbija na Kosovu i Metohiji brani mir i slobodu, teritorijalni integritet i suverenitet, samostalnost i bezbednost svojih građana. Uvek kada je branila najviše nacionalne interese, Srbija je to činila odlučno i beskompromisno. To čini i danas Vlada narodnog jedinstva, jer to shvata kao prvu državnu obavezu i osnovni zadatak.
Srbija je Ustavom konstituisana kao građanska država. To opredeljenje, garantovano Ustavom, kao vrhunski princip, zasnovano je na iskustvu Srbije kao višenacionalne zajednice i toleranciji srpskog naroda, koji je kroz istoriju pokazao da može da živi u miru u svojoj državi sa ljudima druge nacije ili vere. Nikada nismo uskraćivali prava drugih i nećemo pristati da bilo ko ugrožava prava srpskog naroda, građansku orijentaciju Srbije i njen teritorijalni integritet i suverenitet.
Vlada narodnog jedinstva jasno je izložila koncept političkog rešenja problema na Kosovu i Metohiji, koji je u interesu ravnopravnosti svih građana, nacionalnih manjina i etničkih zajednica, koji žive u ovoj našoj autonomnoj pokrajini.
Prvo, jasno smo potvrdili čvrsto opredeljenje da su politička sredstva i dijalog jedini put mirnog, uspešnog, trajnog i demokratskog rešavanja problema na Kosovu i Metohiji.
Drugo, svako rešenje mora poštovati teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.
Treće, rešenja, koja se na takav način konstituišu, moraju biti usklađena sa ustavima Srbije i Savezne Republike Jugoslavije i najvišim međunarodnim standardima u oblasti ljudskih, građanskih i prava pripadnika nacionalnih manjina.
Četvrto, rešenja moraju garantovati i obezbediti ravnopravnost i građana i nacionalnih zajednica i etničkih grupa, onemogućiti majorizaciju i ugrožavanje prava bilo koga, ko na Kosovu i Metohiji živi.
Peto, spremni smo da se problemi rešavaju na pozitivnim principima i tekovinama Povelje UN, Helsinškog završnog dokumenta, Pariske povelje OEBS-a i Okvirne konvencije Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina.
Vlada Republike Srbije u svim aktivnostima na rešavanju problema u ovoj našoj pokrajini dosledno se rukovodila ovim principima. Na njima će i istrajati, jer se samo na njima mogu naći rešenja, koja će ostvarivanje samouprave postaviti na način, koji će štititi Srbiju i sve njene građane, garantovati ravnopravnost za sve građane i sve nacionalne zajednice, sačuvati red i mir na Kosovu i Metohiji i omogućiti građanima da se okrenu razvoju i budućnosti.
Problem na Kosovu i Metohiji nije u ljudskim, građanskim i manjinskim pravima. Ona su garantovana Ustavom Srbije. Na istim pravima dobro funkcioniše mnogo veći broj nacionalnih zajednica u Srbiji. Njih selektivno koriste i pripadnici albanske manjine na Kosmetu, kada se radi o lečenju, penzijskom, invalidskom osiguranju, obrazovanju i slično, a koriste ih u potpunosti kao i svi drugi građani svuda van Kosmeta, širom Srbije gde žive.
Glavni uzrok problema na Kosovu i Metohiji jeste separatizam, odnosno delovanje separatističkog pokreta unutar albanske nacionalne zajednice, koja živi na Kosovu i Metohiji, sa ciljem da se Srbija rasparča. Taj pokret naneo je ogromne štete samim Albancima, ali i svim drugim građanima, koji žive na Kosovu i Metohiji. Taj pokret je anticivilizacijski, jer je usmeren na stvaranje etnički čiste države. On je istovremeno najveće zlo za Albance, jer ih gura u sukob sa svima, koji to nisu.
Separatistički pokret je svoj cilj pokušao ostvariti, prvo, organizovanim delimičnim bojkotom korišćenja i delimičnim kršenjem garantovanih prava i, drugo, merama samoizolacije albanske nacionalne manjine i zatim pokušajima getoizacije kroz paralelne institucije u obrazovanju, zdravstvu i slično.
Kada to nije dalo očekivane rezultate, kada se stratezima secesionizma učinilo da su Srbija i Savezna Republika Jugoslavija slabe, da su im mentori naklonjeni, a nacionalna homogenizacija završena, krenulo se sa terorizmom kao najekstremnijim, najispoljenijim vidom militantnog separatizma, koji je dokazanim zločinima na stratištima u Klečki, Glođanima, Ratišu i drugim, pokazao nacističko lice.
Albanski separatisti i teroristi nemaju nameru da unapređuju ljudska, građanska i manjinska prava. Njihov cilj je otcepljenje Kosova i Metohije od Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, getoizacija Kosova i Metohije, proterivanje svih drugih, koji žive na toj teritoriji. Ukratko, destabilizacija čitavog regiona Balkana, da bi formirali nekakvu Veliku Albaniju. Ne može biti reči o ljudskim, građanskim i bilo kakvim pravima, kada se kidnapuju civili, muče, siluju, masakriraju, ubijaju nedužni građani, žene, deca i starci, policajci i vojnici, i Srbi i Albanci i svi oni, koji ne prihvataju da uzmu oružje i sa njima se bore za cilj, koji se nikada neće ostvariti. To nije borba za prava, to je zločin protiv ljudi i svih njihovih prava.
U 1998. godini na području Kosova i Metohije došlo je do eskalacije terorizma od strane albanskih separatista. U periodu od početka godine do danas izvršena su ukupno 1.273 teroristička napada. Izvršeno je 569 napada na građane, u kojima je ubijeno 140 lica, među kojima je 64 pripadnika albanske nacionalne manjine, 37 Srba i Crnogoraca, 3 Roma i 36 do sada neidentifikovanih lica.
Pedeset devet građana je teško, a 56 lakše ranjeno.
Na pripadnike i objekte MUP-a izvršena su 704 napada. Zločinački i mučki ubijena su 94 pripadnika MUP-a, od kojih 20 iz reda rezervnog sastava, a 193 policajca je teže i 160 lakše ranjeno.
Teroristi su oteli ukupno 249 lica, od kojih 162 Srbina i Crnogorca, 74 Albanca, 10 Roma, jednog državljanina Bivše jugoslovenske Republike Makedonije, jedno lice muslimanske i jedno bugarske nacionalne pripadnosti.
Za sada je utvrđeno da je 93 građana pušteno, da je 9 pobeglo, a 29 ubijeno. O sudbini 118 građana se još uvek ne zna ništa. Činimo i učinićemo sve da se njihova sudbina do kraja rasvetli.
U pomenutom periodu evidentirano je 107 incidenata na granici sa Albanijom. U zaštiti granice od terorista život je izgubilo 32 pripadnika Vojske Jugoslavije. U proteklih 8 meseci albanski teroristi su izvršili i 12 napada na novinare, tri na humanitarne radnike i dva teroristička napada na diplomatske predstavnike. Albanski teroristi obučavani su u centrima u Severnoj Albaniji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Turskoj, Danskoj i drugim zemljama. Među brojnim stranim plaćenicima bilo je i mudžahedina, verskih muslimanskih fanatika.
Teroristi na Kosovu i Metohiji finansirali su u velikoj meri svoju aktivnost krijumčarenjem droge, oružja i municije. Sredstva ostvarena krijumčarenjem droge i oružja korišćena su za kupovinu vojne opreme, finansiranje terorističkih bandi, kao i aktivnosti albanskih političkih partija na Kosovu.
Srbija je tome odlučno stala na put. Srbija je preduzela sve bezbednosne, državne, ekonomske i socijalne mere koje su slomile terorizam albanskih separatista, uspostavile mir i bezbednost na Kosmetu i povećale sigurnost za sve građane, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
Akcijama pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova i Vojske Jugoslavije razbijene su terorističke bande, njihove osnovne baze i uporišta, a zatvaranjem granica zaustavljena vojna i finansijska logistička podrška iz inostranstva.
Dejstva snaga bezbednosti bila su isključivo usmerena protiv terorista i njihovih zločinačkih namera. U tome su morali biti sprečeni u najboljem interesu građana Kosova i Metohije. O tome svedoče brojna utvrđenja, naoružanja, oprema, dokumenti i planovi koji su imali za cilj da presecanjem komunikacija parališu Kosovo i Metohiju, zaustave privredne aktivnosti, onemoguće snabdevanje građana i terorom ih uključe u svoje separatističke aktivnosti.
Snage odbrane države i naroda, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije i Vojske Jugoslavije, na obezbeđivanju državne granice sve svoje obaveze izvršili su časno, odgovorno i profesionalno, uz ogromno požrtvovanje, ličnu hrabrost i žrtve. Za iskazanu profesionalnost, profesionalni, patriotski i samopožrtvovani odnos u odbrani integriteta i suvereniteta odajemo im dužno puno priznanje. O njihovom delovanju ne može se govoriti kao o prekomernoj upotrebi sile. Protiv terorista upotrebljena je sila koja je bila potrebna da slomi i neutrališe njihove akcije i namere, a to je urađeno na način i u skladu kako to čine savremene demokratske države u Evropi i svetu, koje se suočavaju sa teririzmom.
Teroristi su pljačkali, palili, kidnapovali, uništavali komunikacije koristeći savremeno vojno naoružanje. Tome je primereno odgovoreno, onako i onoliko koliko je bilo potrebno da se terorističke bande unište i pohapse.
Istovremeno sa bezbednosnim merama, Vlada Srbije je sve učinila da aktivira političke procese i stalno je pozivala predstavnike albanske nacionalne manjine da sa delegacijama Vlade Republike Srbije otpočnu otvoren i konkretan, suštinski, dijalog o rešavanju problema. Od 10. marta, na preko 15 poziva upućenih na konkretne adrese, na direktno uključivanje Predsednika Republike Srbije i Predsednika Savezne Republike Jugoslavije, oni se nisu odazvali.
Predstavnici albanskih političkih partija nisu osudili teroriste i zločine koje su učinili, čime i sami snose deo odgovornosti, jer su odbijanjem dijaloga, njihovim odugovlačenjem i međusobnim podelama podgrejavali i praktično podržavali teroriste u njihovim namerama.
Srbija nije imala šta da krije kada je branila svoju teritoriju i svoj suverenitet. Dozvoljen je slobodan pristup svim diplomatskim predstavnicima, kao i brojnim humanitarnim organizacijama i medijima, koji su se neposredno mogli uveriti u situaciju u ovoj našoj pokrajini, zločine terorista i načine delovanja snaga bezbednosti.
Vlada je svojim merama, preko javnih preduzeća, sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, osujetila namere terorista da onemoguće funkcionisanje infrastrukturnih objekata i velikih privrednih sistema na Kosovu i Metohiji i obezbedila funkcionisanje ovih vitalnih sistema na nivou koji je omogućio život i rad građanima u tim otežanim uslovima.
Vlada Republike Srbije je ispunila i sve obaveze iz Sporazuma Grupe tri plus tri i stvorila uslove za normalan početak nastave kako na Univerzitetu u Prištini, u skladu sa postignutim sporazumom, tako i u svim osnovnim i srednjim školama. Svoj deci je obezbeđeno normalno školovanje. Školska godina je počela na vreme. Vlada je za stvaranje tih uslova samo u ovoj godini uložila preko 40 miliona dinara.
Na nekim područjima, gde je teroristička aktivnost bila najprisutnija, mnogo je objekata oštećeno i zapaljeno. To je šteta koju je pretrpela naša zemlja i njeni građani. Zato je apsurdno kada slušamo optužbe kako je ta šteta rezultat represije nad civilima, pogotovo kad se ima u vidu činjenica da su na tim prostorima sve do jedne zapaljene srpske kuće.
Vlada je pokrenula veliku humanitarnu aktivnost za saniranje svih objekata, za isporuke građevisnkog materijala i njegovu podelu svim građanima na Kosovu i Metohiji, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Istovremeno, Kosmetu je, na inicijativu Vlade, uz svesrdnu pomoć građana Srbije, poslata ogromna humanitarna pomoć, koja je distribuirana preko 50 centara svim građanima kojima je pomoć bila najpotrebnija. Centri su formirani svuda gde je to bilo neophodno. Do sada je građanima upućena pomoć vredna preko 100 miliona dinara. Preko polovine te sume uputila je Vlada preko Direkcije za regionalni razvoj sa sedištem u Prištini i drugih Vladinih organizacija i institucija. Preostali deo obezbedili su građani, preduzeća, brojne druge institucije, političke stranke itd.
Pomoć se sastoji u građevinskom materijalu, hrani, lekovima, odeći, obući, sredstvima za higijenu. Prema raspoloživim podacima, pomoć je primilo preko 150 hiljada građana. Predstavnici Vlade Republike Srbije, zajedno sa pripadnicima snaga Ministarstva unutrašnjih poslova, vratili su raseljena lica u njihove domove, obezbedili im neophodnu pomoć za obnovu njihovih kuća i redovno snabdevanje svim što je potrebno za normalno funkcionisanje javnih službi.
Samo u poslednjih mesec dana pripadnici albanske manjine iz preko 150 sela dobrovoljno su predali ogromnu količinu različitog vatrenog oružja. Predato je više desetina hiljada različitog naoružanja i vojne opreme. Oružje i vojna oprema pretežno je poreklom iz Albanije, a u značajnom delu radi se o savremenom naoružanju iz zapadno-evropskih zemalja i njihovih armija, čak i onim sa rasprskavajućom municijom, koja je zabranjena međunarodnom konvencijom.
Danas na Kosovu i Metohiji vlada mir. Život na Kosovu i Metohiji je normalizovan. Republika Srbija osujetila je pokušaj secesionista da terorom ostvare svoje namere. Terorističke bande su uništene, veliki broj terorista pohapšen i razoružan. Ovim merama sačuvana je teritorija Srbije, pokazana odlučnost da mi nećemo trgovati Srbijom, njenom slobodom i teritorijom, da nema pogađanja i kompromisa sa onima koji bi terorom, na silu, da menjaju odnose u Srbiji i da na njenoj teritoriji stvaraju nekakvu novu državu.
Srbija je još jednom pokazala da je sposobna da sama rešava svoje probleme, uz puno poštovanje principa i standarda demokratskih država o ljudskim, građanskim i manjinskim pravima. Neću da kažem da su ovim svi problemi na Kosovu i Metohiji rešeni, ali sve što se dogodilo potvrđuje da su politička sredstva jedini put za rešavanje problema na Kosovu i Metohiji.
Dijalog koji bi vodili neposredno i otvoreno, sa iskrenom namerom da se rešenja traže na opšte poznatim principima koje poznaje savremeni svet i realizuju na način koji bi obezbedili mir i razvoj na Kosovu, sredstvo je za postizanje i garantovanje trajnog mira, sigurnosti i stabilnosti.
Budućnost Kosova i Metohije nije u zatvaranju, izolaciji i bedi, kako zagovaraju albanski separatisti, nego u ravnopravnosti i jačanju međunacionalnog poverenja i razumevanja, sprečavanju majorizacije i svake isključivosti i ekstremnosti.
Kosovo i Metohija raspolaže velikim prirodnim i privrednim i, uopšte, materijalnim resursima. Ekonomski potencijali tih resursa prigušeni su politikom separatista i terorista. Budućnost Kosova i Metohije je da se ti potencijali aktiviraju, da se pokrene proizvodnja, otvaraju novi pogoni i nova radna mesta za brojne mlade i stručne nezaposlene ljude.
Vlada će preko nadležnih ministarstava sve učiniti da na Kosmetu funkcionišu samouprava, državna uprava, sudstvo, obrazovanje i država u svim svojim segmentima. To se odnosi ukupno i na celu Republiku. Kada je ugrožena bezbednost države, svaki nerad, šverc, neplaćen porez, nemaran rad javnih službi ravan je nacionalnoj izdaji.
Vlada će jačati ažurnost državnih organa, njihov efikasan rad. U tom cilju predlažemo da Skupština donese odluku o imenovanju privremenog izvršnog veća na Kosovu i Metohiji. Na taj način želimo da sve civilne strukture funkcionišu moblinije i obezbede neophodne uslove svim građanima u ovoj našoj pokrajini.
O Kosovu i Metohiji u svet mora da ide istina, a ne laži koje su u funkciji destabilizacije regiona Balkana od onih koji albanske teroriste nazivaju gerilcima, armijom i oslobodilačkim snagama, odbijajući da ih, uz istomišljenike širom sveta, svrstaju na liste međunarodnih terorističkih organizacija.
Mediji su imali pun pristup svim delovima Kosova i Metohije. Sve relevantne činjenice bile su im dostupne. Mediji nose odgovornost, oni koji su lansirali laži o masovnim grobnicama Albanaca, isto onoliko kao i oni koji su zatvorili oči pred krematorijumom u kojem su spaljeni starci, žene i deca, posle mučenja i silovanja, samo zato što su Srbi.
Isti slučaj je sa tzv. humanitarnom katastrofom. To je još jedan izraz u nizu pokušaja da se albanski separatisti i teroristi predstave i odigraju ulogu žrtve. Pokušaj da se iscenira humanitarna katastrofa još je jedna u nizu medijskih manipulacija i prevara kojima se služe separatisti i teroristi i kojom su čak obmanuli gospođu Ogata, visokog komesara za izbeglice. Na Kosovu i Metohiji nema nikakve humanitarne katastrofe. Ništa od toga nije istina, sve su laži i montaže i ovom prilikom se pokazalo da tzv. nezavisni mediji nisu u funkciji istine, nego u funkciji laži, pritisaka, defetizma, straha i beznađa. Međutim, i pored toga istina o nasilju albanskih terorističkih bandi otišla je u svet. Činjenice koje su nepobitne treba da podstaknu medije da budu faktor koji će doprinositi i podsticati dijalog preko objektivnog obaveštavanja i informisanja, ohrabrivati politički proces.
Teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i mir i bezbednost za sve njene građane je vrhovni interes. Oko Kosmeta Srbija je odlučna, jedinstvena i nepokolebljiva. Ta narodna volja, izražena i potvrđena na referendumu, to naše trajno opredeljenje iskazano je jedinstvom najvećih parlamentarnih stranaka. Uveren sam da će poslanici Narodne skupštine to jedinstvo danas još jednom potvrditi.
Velike sile i neke zemlje u međunarodnoj zajednici pokušavaju da Kosovo i Metohiju iskoriste kao adut za svoje interesne sfere, novo prekrajanje Balkana, širenje zona uticaja i preko novog imperijalizma i hegemonizma, ostvarivanje kontrole uticaja na ovoj značajnoj saobraćajnoj, vojnoj i privrednoj transferzali. To nije pomoć za probleme na Kosovu i Metohiji. Umesto toga velike sile treba da osude terorizam, onemoguće podršku i pomoć terorista sa svoje teritorije i ukinu dvojne standarde u borbi protiv terorizma.
Zveckanje oružja, pretnje i blokade, nisu doprinos rešavanju problema. Integracija naše zemlje u međunarodne organizacije i institucije, podsticanje dobrosusedskih odnosa, privredne saradnje i integracije jedini su put za pomoć međunarodne zajednice rešavanju problema na Kosovu i Metohiji.
Vlada narodnog jedinstva, uz do sada preduzete mere, nastaviće da deluje u pravcu koji bi ostvario cilj, očuvao celovitost Srbije i Jugoslavije, otvorio put dijalogu i doneo rešenja koja će značiti ravnopravnost za sve na Kosovu i Metohiji.
Albanski separatizam i terorizam doživeo je osudu od njihovih sunarodnika. Predajom oružja i vraćanjem u svoje kuće, iz kojih su ih teroristi nasilno isterali i mobilisali, oni su potvrdili da ne prihvataju politiku secesije, da Srbiju smatraju za svoju državu i da u okviru nje žele da žive i traže rešenja za sve svoje probleme. Taj proces treba da označi kraj ponašanja jednog političkog i nacionalnog establišmenta albanskih separatista, koji se formirao egzistirajući, bogateći se i politički izdižući se na podelama. Takva politika, tom malobrojnom krugu, donela je privlilegije i bogatstvo, a Albancima bedu, zaostajanje, stradanje za nerealne i neostvarene ciljeve.
Srbija i Srbi kao narod potvrdili su da mogu i da hoće da žive sa drugima i da im garantuju sva prava koja će štititi njihove nacionalne posebnosti: jezik, pismo, tradiciju, kulturu, običaje, sve ono što bi čuvalo i jačalo njihov nacionalni identitet. Problemi koji u realizaciji tih prava postoje ne znače da ćemo tolerisati terorizam, pristati na cepanje Srbije ili da ćemo redukovati prava nacionalnih manjina. Srbija će na tome istrajati. To što smo konkretno i efikasno pokazali, ohrabrilo je mnoge da nas u toj politici podrže.
Pozivam Albance, Srbe, Crnogorce, Muslimane, Turke, Rome, sve koji na Kosmetu žive, da u međusobnim odnosima u svojim selima, kao komšije, izgrađuju i jačaju to poverenje. To neće učiniti niko sa strane, ne tako dobro, iskreno i racionalno kao oni sami. Političke stranke, međunarodne organizacije, mediji, svi ostali to treba samo da pomognu. Ukoliko se to pre shvati kao nužnost na Kosmetu biće trajan mir.
Srbija je uvek pravila, pravi i praviće jasnu razliku između Albanaca koji Srbiju smatraju svojom državom i separatista i terorista. Poštovani narodni poslanici, sa ovog mesta želim da objavim da su sa današnjim danom, uništenjem i hapšenjem preostalih terorističkih bandi u rejonu Bajgora, Čičavica i Jezerske planine, naoružane terorističke grupe poražene.
Sa današnjim danom okončana su antiteroristička dejstva. Ona mogu biti obnovljena samo ukoliko se pojavi neka nova banditsko-teroristička aktivnost. Ovim su stvoreni uslovi da se u skladu sa Sporazumom predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Slobodana Miloševića i predsednika Ruske federacije, Borisa Jeljcina, "po meri prestajanja terorističkih aktivnosti snage bezbednosti će smanjiti svoje prisustvo izvan mesta svog stalnog baziranja", smanji angažovanje antiterorističkih snaga. Snage koje će ovim biti umanjene nalaziće se u svojim bazama u stanju pripravnosti još određeno vreme, za slučaj da se ponovo obnovi stvaranje terorističke organizacije na bilo kom delu teritorije na Kosovu i Metohiji.
Ovo je trenutak da država u interesu trajne normalizacije i celokupnog smirivanja tenzija na delu svoje teritorije pozove sve one koji imaju u posedu oružje, da ga predaju organima vlasti. Svi koji to učine u roku od deset dana, ukoliko lično nisu počinili zločin, biće amnestirani. Svi koji se ogluše o ovaj apel i dobru volju države, treba da budu svesni da će poneti sve posledice kriminalnog ponašanja.
Mi smo svesni da još uvek postoje pojedinci i skrivene grupe koje mogu nekog da ubiju iz zasede. Zato ćemo biti u stalnom stanju pripravnosti, sve dok takvo zločinačko i bezglavo ponašanje predstavlja opasnost za bezbednost građana u bilo kom delu Kosova i Metohije. Zato poručujem svima onima koji će i posle svega ovoga pokušati da dokažu svoje postojanje ubistvom, otmicom, zločinom i bilo kojim drugim terorističkim aktom, da ćemo prema takvima biti nemilosrdni.
Očekujemo od albanskih intelektualaca, političara, uglednih građana, da svi pomognu, da se iz nemilih događaja poslednjih meseci izvuče jasna poruka da se problemi na Kosovu i Metohiji jedino mogu razrešiti političkim sredstvima, na miran način i primenom principa koje smo izložili.
Što se tiče najnovije Rezolucije Saveta bezbednosti, mislimo da je Savet svojim stavovima ozbiljno potcenio problem terorizma na Kosovu i Metohiji kao glavni uzrok problema i kao glavnu prepreku oživljavanju i nastavku političkog procesa, koji će kroz dijalog obezbediti trajna i demokratska rešenja za sve koji na Kosovu i Metohiji žive. Mi smo i pored toga opredeljeni za maksimalnu kooperativnost i saradnju sa međunarodnom zajednicom u interesu mira i bezbednosti na Balkanu i jugoistoku Evrope. Nikome, ni jednoj susednoj zemlji ne preti opasnost od Savezne Republike Jugoslavije. To i danas potvrđujemo. Odbacujemo optužbe za represivne mere prema civilima, jer to jednostavno nije tačno.
Mere su preduzimane prema teroristima, a ne prema civilima. Policija je štitila civile koje su ugrožavali teroristi. Teroristi su na Kosovu i Metohiji počinili strašne zločine, a u tim zločinima nisu učestvovali Albanci kao kolektivitet, već kao pojedinci, njihove grupe i zločinačke bande, tako da je odgovornost pokrenuta i delovalo se prema određenim počiniocima zločina. Kada se insistira na dijalogu, bar kada smo mi u pitanju, Savet bezbednosti kuca na otvorena vrata. Još jednom potvrđujemo naše čvrsto opredeljenje za dijalog, kao jedini put i trajnog i političkog rešenja.
Poštovani poslanici, uveravam Albance koje su teroristi na silu mobilisali, a koji su se sada vratili u svoja sela, da od Srbije imaju punu zaštitu i podršku. Srbima, Crnogorcima, Albancima, Turcima, Romima, muslimanima i svima onima koji na Kosovu žive poručujem da će država sa punim ingerencijama i dalje štititi ovaj deo teritorije kao i svaki drugi deo svoje teritorije i obezbediti mir, bezbednost i ravnopravnost za sve. Svima poručujem da se terorom ne mogu poboljšati ili ostvariti bilo kakva prava i ponovo ih pozivam da sednu i razgovaraju sa državnom delegacijom Srbije.
Poštovani predsedniče, uvaženi poslanici, predlažem da Narodna skupština Republike Srbije danas usvoji:
1. zaključke koji su platforma za mirno, političko i demokratsko, trajno rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, kao i normalizaciju ukupnog stanja u ovoj našoj pokrajini;
2. odluku o obrazovanju privremenog Izvršnog veća AP Kosova i Metohija, sa ciljem da se ne prejudicira političko rešenje, a ojača rad civilnih struktura, jer je to na Kosmetu danas posebno potrebno;
3. odluku o imenovanju predsednika privremenog Izvršnog veća kako bi se odmah nastavilo sa radom u rešavanju životnih problema ljudi.
Usvajanjem ovih odluka, Narodna skupština kao vrhovno zakonodavno telo potvrdiće jedinstveno očekivanje građana Srbije da se istraje na odlučnoj odbrani teritorijalnog integriteta i suvereniteta, ravnopravnosti svih građana i okrenutosti razvoju i budućnosti. Time će današnji dan označiti prekretnicu. Vlada narodnog jedinstva neće žaliti truda da se to postigne. Hvala lepo. (Aplauz.)

 Zahvaljujem predsedniku Vlade.
Čuli smo izlaganje koje je podneo Mirko Marjanović, predsednik Vlade Republike Srbije.
Otvaram jedinstveni pretres.
Da li neko od narodnih poslanika želi reč?
Ima reč narodni poslanik Gorica Gajević, šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege poslanici, Socijalistička partija Srbije u potpunosti podržava izlaganje predsednika Vlade Srbije o preduzetim bezbednosnim, socijalnim i ekonomskim merama za stabilizaciju prilika na Kosovu i Metohiji i predlog zaključaka, čiju važnost i značaj posebno ističemo, jer oni potvrđuju principijelno stanovište Srbije da se problemi rešavaju političkim sredstvima, mirnim putem, dijalogom, na način koji čuva teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, nacionalnu ravnopravnost, ostvarivanje ljudskih, građanskih i prava nacionalnih zajednica po najvišim standardima.
Nema i ne može biti rešenja na Kosovu i Metohiji van ovih principa, jedino su ona pravedna, trajna, humana i demokratska, jer u ravnopravnu poziciju stavljaju sve građane, nacionalne manjine i etničke grupe koji žive u ovoj našoj pokrajini. Ovakav prilaz Srbije rešavanju problema na Kosovu i Metohiju od suštinskog je interesa i suštinski je iskren, jer sprečava bilo koji oblik diskriminacije po bilo kom osnovu i otvara perspektivu za političku stabilnost i jačanje tolerancije, međusobnog poverenja i ekonomski razvoj. Srbija je multietnička i multikonfesionalna zajednica. Ustavom je konstituisana kao građanska država. U Srbiji su svi njeni građani jednaki i ravnopravni. Na tim principima Srbija je jedinstvena, nedeljiva i oko toga postoji puna saglasnost demokratskih, patriotskih i humanih snaga u našem društvu. Ravnopravnost i jednakost nisu samo ustavne i političke deklaracije. Na njima je decenijama zasnovana uspešna praksa koja čuva i unapređuje posebnosti nacionalnih zajednica. Dokaz za to je njihovo postojanje, razvoj, brojne škole, listovi, razne radio i TV stanice, kulturno-umetnička društva, veze sa matičnim državama. Terorističke bande albanskih separatista pokušale su da ugroze te temelje, građansku i nacionalnu ravnopravnost. Umesto nacionalne ravnopravnosti albanski separatisti nude diskriminaciju, nacionalnu degradaciju, samoizolaciju, samo da bi ostvarili svoj cilj, nekakvu veliku Albaniju, koja bi iznikla cepanjem teritorije Srbije, Savezne Republike Jugoslavije i drugih susednih država.
Taj cilj su pokušali da ostvare prvo - sistematskim terorom i proterivanjem Srba, Crnogoraca, nasilnom albanizacijom muslimana, Turaka, Roma i svih drugih koji tamo žive, terorom i nad samim Albancima koji ne prihvataju tu politiku. Zatim, da etničkim čišćenjem stvore homogenu, zatvorenu albansku zajednicu. Oni su svoje sunarodnike gurnuli u izolaciju, zabranjujući im da koriste prava koja im garantuje Ustav i zakoni Republike Srbije, podstičući ih da švercuju drogu i oružje, namećući im nekakve poreze, takse, otvorenu otimačinu i pljačku, za izdržavanje uske grupe političkih i verskih, nacionalizmu i secesiji posvećenih fanatika. Na kraju, pokušali su terorom, pljačkom, kidnapovanjem, silovanjem, spaljivanjem, rušenjem, ubijanjem civila, pripadnika snaga bezbednosti, građana svih nacionalnosti i time pokazali svoje genocidno lice.
Srbija je to zlo na Kosovu i Metohiji eliminisala. Terorističke bande su uništene, a pripadnici MUP-a i Vojska Jugoslavije u zaštiti državne granice, profesionalno, u skladu sa normama, sa velikim požrtvovanjem, razbili su terorističke bande i osujetili njihove namere, da cepaju našu državu i zlostavljaju naše građane.
Srbija je za odbranu teritorijalnog integriteta i suvereniteta i ravnopravnosti svih građana, odaje im dužno priznanje.
Srbija u obračunu sa teroristima nije koristila ni veliku ni malu, ni prekomernu silu. Ona je koristila silu u meri koja je bila potrebna da suzbije zlo terorista, tog opšteg civilizacijskog međunarodnog zla, na način kako to rade ostale savremene demokratske države u svetu koje se suočavaju sa terorizmom.
Srbija će se tako i ubuduće odnositi prema onima koji pokušaju da ugroze njene vitalne interese i opstanak. Slom terorističkih bandi, poraz je nasilne, secesionističke politike, poraz je svih onih koji su im u tome i pomagali, vojno, materijalno i politički.
Ljudska, građanska i manjinska prava, nigde i nikada u svetu ne mogu se i neće se ostvariti sejanjem terora, mržnje i ekstremizma. Poraz albanskih terorista najbolje je pokazao ispravnost principijelnog stava Srbije da mirnim putem, političkim dijalogom rešava probleme na Kosovu. Predstavnici Albanaca koji su odbijali dijalog, za koji smo mi uvek, kao i danas spremni, koji nisu osudili teroriste i zločine koje su počinili, kao i svi oni, od nekih zemalja i međunarodnih organizacija do medija, koji su ih u tome podržavali i savetovali, snose deo odgovornosti za zločine terorističkih bandi na Kosmetu. Srbija je uvek pravila i praviće razliku između Albanaca koji Srbiju smatraju svojom državom i koji zajedno i ravnopravno sa drugim u Srbiji žele da ostvaruju lične i porodične interese, od terorista, secesionista i kriminalaca.
Prvima, Srbija garantuje bezbednost, mir, prava po najvišim standardima, koje čuvaju i unapređuju - jezik, pismo, kulturu, veru, tradiciju, običaje i ostale nacionalne osobenosti.
Druge će, kao kriminalce, po zakonu kazniti.
To što su se Albanci, koje su teroristi nasilno mobilisali i oterali iz svojih kuća, masovno vratili u svoja sela, predali oružje i vraćaju se životu i miru, najbolje potvrđuje propast terorističkih i secesionističkih ciljeva i poverenje u državu, sigurnost, prava i zaštitu koju Srbija garantuje i obezbeđuje.
Velikim požrtvovanjem, plemenitošću i humanošću građana čitave Srbije njima se pruža velika materijalna pomoć da obnove svoje kuće uništene u terorističkim akcijama. Takozvanu humanitarnu katastrofu izmislili su stratezi razbijanja Srbije kao jedan od novih licemernih i lažnih argumenata za pritiske na našu zemlju.
U toj humanitarnoj, režiranoj, brizi ističu se oni koji su služili kao baza za obuku terorista, koji svoje stavove i ocene zasnivaju na prevarama, lažnim izbeglicama, lažnim azilantima, na naivno režiranim televizijskim predstavama, koje su istinite samo za one koji ih organizuju. Posebno je cinična njihova briga za humanitarna pitanja ako se zna da nisu prihvatili predlog da otvore stalne kancelarije humanitarnog karaktera. Nisu prihvatili, jer predstave, kao ona u Resniku, ne mogu permanentno da organizuju.
Dok je plemenitosti i solidarnosti svih građana - na Kosovu i Metohiji neće biti humanitarnih problema. Sve u našoj zemlji, pa i na Kosovu i Metohiji, izgradili su naši ljudi i oni će sve što su teroristi uništili i obnoviti. To što je Srbija odlučno i bez kompromisno slomila teroriste ne menja naš principijelni stav za rešavanje pitanja na Kosovu i Metohiji.
Naprotiv, mi ostajemo dosledni da se problemi na Kosovu i Metohiji rešavaju političkim sredstvima, dijalogom državne delegacije, predstavnika Albanaca i svih etničkih grupa koje žive u ovoj našoj pokrajini. Taj koncept nema alternativu.
Kosmet je bogat, veliki, prirodno, privredno, energetski, ljudski i kulturno, na njemu ima mesta za Albance, Srbe, Crnogorce, Muslimane, Rome i za sve druge koji hoće da budu građani Srbije, koji nisu teroristi, koji žele u toleranciji, međusobnom razumevanju i saradnji da za sebe i svoje porodice grade budućnost kroz brži razvoj na prednostima privrednih i prirodnih bogatstava Kosova i Metohije.
Poštovani poslanici, Srbija, zbog politike i nastojanja da ostane građanska država, uz puno poštovanje nacionalne ravnopravnosti i zato što beskompromisno i čvrsto brani svoju teritoriju i svoj suverenitet, trpi velike pritiske.
Teško je u istoriji naći sličan period i zemlju koja je bila izložena takvim pritiscima i pretnjama samo zato što brani sebe od zla i što drugi žele da joj zabrane da se od tog zla brani. Srbija jednostavno na te pritiske ima samo jedan odgovor, a to je da istraje na politici koja će sačuvati zemlju i narod i vrednosti koje su njena suština - sloboda, samostalnost, ravnopravnost, dostojanstvo, otvorenost.
Zveckanje oružjem, pretnje silom, ultimatumi - scenario je koji smo videli u politici i pristupu moćnika koji žele da destabilizacijom Balkana ostvare svoje interese. To je narodima u ovom regionu donelo velike nesreće, patnje i stradanja. Svi koji to vide u međunarodnoj zajednici, a ostaju nemi i slepi, koji ne podižu svoj glas protiv novog imperijalizma i hegemonizma u međunarodnim odnosima treba da znaju da se recept koji oni misle da primene na Kosovu i Metohiji sutra, ukoliko to nekome bude odgovaralo, može primeniti i u njihovim državama.
Taj put neće doneti rešenje. Rešenje može doneti samo puno aktiviranje članskih prava naše zemlje u međunarodnim organizacijama i institucijama, odbacivanje politike dvostrukih standarda, osuda terorizma, podrška snagama koje su za mir, nacionalnu ravnopravnost, toleranciju i dobrosusedske odnose u regionu.
Socijalistička partija Srbije u Narodnoj skupštini, u Vladi narodnog jedinstva, u organima Savezne republike Jugoslavije insistiraće i dalje da se političkim sredstvima, dijalogom, uz punu nacionalnu ravnopravnost, rešavaju svi problemi na Kosovu i Metohiji i pridružuje se pozivima političkim predstavnicima Albanaca da otpočnu razgovore sa državnom delegacijom. Razgovori mogu doneti trajna, pravedna i demokratska rešenja.
Teror, nasilje i pritisci nikome ne mogu doneti dobro, a ponajmanje Albancima.
Poštovani predsedniče, uvaženi poslanici, na današnji dan je pre osam godina usvojen i proglašen Ustav Republike Srbije. Tim ustavom i njegovim principima danas Srbija demokratski brani stabilnost i jedinstvo u interesu svog opstanka, slobode, nezavisnosti i razvoja, u interesu svih nacionalnih zajednica i svih građana Srbije. Hvala. (Aplauz.)

Ima reč narodni poslanik Stevo Dragišić, šef poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke.

Dame i gospodo, poslanički klub Srpske radikalne stranke u potpunosti stoji iza zaključaka koji su predloženi i iza principa koji iz ovih zaključaka proizilaze. Srpska radikalna stranka takođe smatra da se samo političkim sredstvima i dijalogom mogu rešavati problemi koji su izbili na Kosovu, uzrokovani albanskim separatizmom.
Takođe smatramo da sva rešenja moraju biti usklađena sa Ustavom Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije i međunarodnim standardima u oblasti zaštite ljudskih i građanskih prava. Ravnopravosti svih građana i svih nacionalnih zajednica i etničkih grupa na Kosovu i Metohiji mora biti zaštićena, što je Republika Srbija i do sada činila.
Ali, takođe, tražimo od svih onih koji od Srbije očekuju da rešava problem Kosova i Metohije prema njihovim zahtevima, da poštuju teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Kada bi vođe albanskog separatističkog pokreta na Kosovu poštovale ove principe ne bi ni došlo do terorizma, ne bi došlo do eskalacije i sukoba, već bismo odavno bili u poodmakloj fazi pregovora oko rešavanja problema na Kosovu i Metohiji i teroristički pokret ne bi se ni razvio kao vrhunac separatizma Albanaca na Kosovu.
Međutim, od albanskih separatista i vođa terorističkih bandi ne možemo ni očekivati da poštuju ove principe jer oni jednostavno žele da stvore svoju nezavisnu državu. Ali, možemo očekivati od predstavnika tzv. međunarodne zajednice, od međunarodnih foruma, od velikih zapadnih sila, koje upravo na ovim principima insistiraju kada optužuju Republiku Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju da krše nacionalna prava Albanaca, da ne poštuju manjinska prava, da ugrožavaju civile. Od njih možemo očekivati da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.
Nasuprot tome zloupotrebljavaju se mehanizmi Ujedinjenih nacija, pre svega Savet bezbednosti, zloupotrebljava se i to što Republika Srbija pokušava preko Vlade Republike Srbije da otpočne dijalog sa političkim predstavnicima albanske nacionalne manjine, a oni uporno odbijaju čak i da odgovore na poziv, pa se umesto osude tih političkih predstavnika albanske nacionalne manjine osuđuje Republika Srbija za neotpočinjanje dijaloga.
Očigledno je da smo suočeni sa dvostrukim standardima, sa voljom međunarodne zajednice da pitanje Kosova i Metohije razreši na način koji odgovara albanskim separatistima, odnosno vođama terorističkih grupa.
U najmanju ruku, i ako znamo kakva je volja i kakva je namera međunarodne zajednice, očekivali smo makar da osude očigledan genocid koji se sprovodio nad srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji, makar da osude metode koje su koristili šiptarski teroristi. Svi su se uverili u postojanje krematorijuma u selu Klečka, u masovno streljanje zarobljenih civila, ali nismo čuli ni glas osude takvog ponašanja.
Da se kojim slučajem desilo obratno, mislim da bi reakcija međunarodne zajednica bila neuporedivo oštrija nego što je danas prema Republici Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Terorizam na Kosovu i Metohiji pojavio se kao logična posledica dugogodišnjeg separatizma čiji su predvodnici bili današnji politički predstavnici kosovskih Albanaca. Terorizam se pojavio ove godine, kada je bilo izvesno da njihov separatistički pokret uživa izvesnu podršku nekih moćnih zapadnih država, onih država koje se najviše pozivaju na demokratiju.
Oni su ovim terorizmom pokušali da iznude pre svega vojnu intervenciju. Imali su nekoliko mogućih varijanti iz te svoje oružane pobune, odnosno oružanih napada na predstavnike državnih organa Republike Srbije. Mislili su pre svega, ukoliko ta oružana akcija bude uspešna, da će se promeniti pre svega faktičko stanje na terenu, da država Srbija neće kontrolisati veliki deo svoje teritorije, a onda, kao poražena u tom faktičkom stanju, biće prinuđena na mnogo veće ustupke, nego što je bila spremna da da na samom početku.
S druge strane, ukoliko loše krene, očekivali su da će vojna akcija, da će akcija oružanih snaga Republike Srbije, pre svega, policije, biti takva da će veliki broj civila stradati u svemu tome, a onda izazvati žestoku reakciju međunarodne zajednice. I, paralelno s tim, neprekidno su isprobavali spremnost vojske Jugoslavije, pokušavajući da prenesu velike količine oružja iz Albanije u Srbiju. Međutim, taj plan u potpunosti je propao.
Civilnih žrtava gotovo da nije ni bilo, sem u onim slučajevima kada su teroristi sami koristili sela kao utvrđenja i nisu dozvoljavali civilima da napuste to selo u toku dejstava pripadnika MUP-a. S druge strane, sve akcije terorističkih bandi su potpuno propale, sve njihove grupe, i veće i manje, su uništene, veći broj pripadnika terorističke organizacije je pohapšen, mnogi pripadnici albanske nacionalne manjine, koji se nisu slagali sa takvim metodom ostvarivanja svojih političkih ciljeva, su vratili oružje pripadnicima MUP-a.
Kako smo čuli danas, akcije antiterorističkih jedinica Republike Srbije su okončane, terorizam je definitivno poražen. Ono što ostaje Albancima je sada da prihvate dijalog sa državnim predstavnicima Republike Srbije i da u okviru tog dijaloga pokušaju da pronađu rešenja za kojima tragaju već nekoliko godina. Ono od čega Srpska radikalna stranka nikada neće odstupiti, to je da se problem Kosova i Metohije rešava isključivo u okviru Republike Srbije. Kosovo i Metohija se nikada ne može izdvojiti iz Republike Srbije i tretirati na neki drugi način.
Sva ostala rešenja, sva rešenja koja se postižu u okviru Republike Srbije su, što se Srpske radikalne stranke tiče, apsolutno moguća i dozvoljena, i oko toga treba da razgovaramo. Ako Albanci žele da na drugi način uređuju pitanje zdravstva, školstva, socijalnog osiguranja, penzija i nekih drugih oblasti, eto im, neka rešavaju sami, ali ne mogu očekivati da će u okviru te svoje autonimije dobiti atribute državnosti, posebno ne mogu očekivati da će dobiti republiku, koja bi bila sastavni deo, neka nova federalna jedinica, kako bi u budućnosti mogli da računaju, eventualno, na otcepljenje.
Mi danas želimo da sprečimo da Albanci kroz nekoliko godina imaju mogućnost legalnog otcepljenja od Srbije, odnosno SRJ. Spremni smo na široku autonomiju, na široku zaštitu manjinskih prava Albanaca i svih drugih nacionalnih manjina, ne samo na Kosovu i Metohiji, nego u celoj Srbiji. Jedino našta nismo spremni to je da im omogućimo da se otcepe i da sa sobom odnesu deo teritorije Republike Srbije.
Mi danas ne želimo čak ni da spominjemo koliko je Kosovo i Metohija važno za Srbe, i, koliko su Kosovo i Metohija bili inspiracija mnogim generacijama, koje su se borile za slobodu Srbije. Dovoljno je samo reći da je to državna teritorija i da onaj narod, koji deo svoje teritorije pokloni nekom drugom, ne zaslužuje da ima državu uopšte. Mi smo dovoljno svesni u koliko se teškom položaju nalazimo danas, da čitava ta tzv. međunarodna zajednica stoji iza Albanaca, ali jednostavno, argumenti su u našim rukama i jedinstvo koje danas postoji na unutrašnjoj političkoj sceni Srbije je dovoljna garancija da ćemo uspeti da ovaj posao zajedno privedemo kraju, tako da Kosovo i Metohija definitivno ostanu unutar Srbije. Hvala.

Zahvaljujem
Ima reč narodni poslanik Milan Miković, šef poslaničkog kluba Srpskog pokreta obnove.

Gospodine predsedniče, gospodo iz Predsedništva, dame i gospodo, Srpski pokret obnove je opozicija Vladi i vladinoj većini u ovom parlamentu, ali tematika koju danas razmatramo nije na terenu odnosa pozicije i opozicije. Odbrana Kosova i Metohije i odbrana naše države od velikoalbanskog terorizma jednaka su dužnost i obaveza svih nas u ovoj skupštini, svih političkih stranaka i svih građana u Srbiji i Crnoj Gori.
Srpski pokret obnove naglašava da su pred nama svima teški dani i mnoga iskušenja i izazovi. Ne smemo zavaravati ni sebe, ni naš narod i građane, pričama da su albanski teroristi slomljeni i da će brzo i lako biti normalizovano stanje na Kosovu i Metohiji. Suočavamo se sa političkim zahtevom vođstva kosovskih Albanaca o stvaranju nezavisne države Kosovo i velike Albanije na Balkanu. Iz tih zahteva izvire terorizam i sve dok ne porazimo taj projekat razbijanja Srbije, nećemo poraziti ni terorizam.
To nije posao koji će da traje par sedmica ili meseci, nego znatno duže, i on zahteva jasnu i odlučnu državnu strategiju. U ime Srpskog pokreta obnove izneću teke teze za tu našu državnu politiku na Kosovu i Metohiji. Naravno da Srbija mora garantovati prava Albancima u skladu sa najvišim demokratskim standardima. Pošto SAD važe za šampiona demokratije u svetu, Srpski pokret obnove je za to da se Srbija prema Albancima u Srbiji, kao i prema ostalim nacionalnim zajednicama, postavi u skladu sa principima i pravilima američke demokratije. Šta to konkretno znači - svi građani SAD, bez obzira na svoje nacionalno poreklo, veru ili rasu, jednaki su u pravima, ali su jednaki i u obavezama prema američkoj državi. Nezamislivo je da neka etnička ili rasna zajednica u SAD odbija da plaća poreze, komunalije, ili da odbija službu u vojsci.
Primenimo te američke principe i na Kosmetu, odlučno i u ime najviših demokratskih standarda. Apsolutno je zabranjeno i najstrožije kažnjivo da neka etnička, verska ili rasna zajednica u SAD krene u odcepljenje od te države, ili stvaranje posebne američke države na nacionalnoj, verskoj ili rasnoj osnovi. Amerika ne dopušta tijumf nacističkih i rasističkih načela i smatra ih s pravom antidemokratskim i anticivilizacijskim načelima.
Ono što ne može u Americi, ne može ni u Srbiji. Albancima moramo jasno reći da albanske države u Srbiji nikada nije bilo i da je nikada neće ni biti. Albanci koji prihvataju Srbiju za svoju državu, uživaće u Srbiji maksimum svih, i građanskih, i kulturnih, i verskih prava. U pravima, ali i u obavezama prema državi, biće izjednačeni sa Srbima i svima ostalima.
Onim Albancima koji ne priznaju Srbiju za svoju državu, nego se bore za albansku državu, dužni smo pomoći da odu u Albaniju, to je njihov izbor. Ni u čije duše i snove nećemo zavirivati, ali svi Albanci moraju poštovati državu Srbiju i ne smeju ni oružjem, ni političkim programima napadati ili osporavati državu Srbiju, ukoliko žele da u njoj žive.
SPO smatra da svako delovanje protiv državnog suvereniteta na Kosovu i Metohiji mora povlačiti za sobom i oduzimanje državljanstva Srbije, sa svim posledicama, koje taj čin povlači za sobom. Sve ovo je u skladu sa načelima američke demokratije, odnosno sa najvišim svetskim demokratskim standardima. Nema srpske crkve u SAD, a da se na njoj pored naše nacionalne trobojke ne vijori i američka državna zastava kao simbol te države. Po istom kriterijumu na albanskim školama, fakultetima ili džamijama na Kosmetu obavezno bi bilo da uz albansku stoji i zastava Srbije. Najkraće, srpski narod neće ni jedno svoje pravo da gradi na nepravu Albanaca i svima njima, koji prihvataju državu Srbiju, dužni smo zagarantovati sva i opšta i posebna i pojedinačna i kolektivna prava. Rušenje države nigde u svetu nije priznato za demokratsko pravo, pa ne može biti priznato ni Albancima u Srbiji.
Šta mi još moramo da radimo? Obavezni smo da zaustavimo odliv Srba sa Kosmeta i da podstaknemo povratak na to vrelo naše države i nacije što većeg broja Srba, koji su se decenijama posle Drugog svetskog rata, kao i za vreme Drugog svetskog rata, iselili zbog albanskih zločina i terora velikoalbanske ideje etničkog čišćenja Srba sa Kosova. Upoznajmo Evropu i svet sa istinom da je od 1941. godine do danas više od 400.000 Srba prognano sa Kosova i da je u istom periodu blizu 300.000 Albanaca iz Albanije kriminalno naseljeno na Kosovu. U Vašingtonu, Moskvi, Parizu, Londonu i Rimu moraju saznati da su, primera radi, u Srbici 1941. godine živeli isključivo Srbi, da u toj Srbici još 1960. Srbi čine preko 80% stanovištva, a da je danas Srbica praktično bez Srba. Obavezni smo vratiti Srbe u Srbicu i svuda tamo, odakle su ih oterali dvoglavi orlovi velike Albanije. Etničko čišćenje je zločin protiv čovečanstva i taj zločin nikad ne zastareva i nikad ne može biti legalizovan.
SPO, međutim, ističe da ne možemo pukim parolama zadržati Srbe na Kosmetu niti vratiti Srbe na Kosmet. Potreban je državni program i odlučnost u primeni tog programa. Puna zaposlenost, stambena i materijalna sigurnost moraju biti osnova tog programa. Kosovo je istorijski, verski, duhovni i svekoliki Jerusalim Srbije i svih Srba na svetu, pa je i obaveza Srbije i svih Srba na svetu da taj svoj Jerusalim utvrde i osnaže. Od te obaveze danas nema veće, ni preče obaveze.
Srpski pokret obnove izražava zahvalnost našem narodu, koji je opstao na Kosovu i Metohiji, uprkos teroru i zločinima velikoalbanske ideologije i uprkos višedecenijskom sramnom odnosu režima u Srbiji prema njima i njihovim mukama. Među desetinama hiljada velelepnih kuća na Kosmetu retko koja pripada Srbima. Nezaposlenost je ogromna, plate, gde ih ima, mizerne, a kad padne noć, sa strepnjom se čeka zora. Ipak, nisu se pomerili i prvi su nedavno stali na branik svojih kuća i sela, na branik Srbije. Mnogi su poginuli u borbi sa teroristima, mnogi kidnapovani i zverski mučeni i masakrirani. Međutim, među njima nema ni jednog, koji je klonuo verom i duhom. Odbranili su Srbiju i Srbija cela veliki je dužnik tih svojih graničara. Ogromnu zahvalnost dugujemo i svim pripadnicima naših snaga državne odbrane. Učinićemo neoprostiv greh, ukoliko i jedna porodica poginulih policajaca ili vojnika ostane materijalno ili stambeno ugrožena.
Državna strategija, za koju se zalaže Srpski pokret obnove, podrazumeva i poseban odnos države prema onima, koji prvi idu na front odbrane države. U takvoj situaciji u pogledu primanja, a većina svih tih mladih ljudi su podstanari, uvedimo obavezujuće pravilo da oni, koji su prvi u odbrani Srbije, moraju u skladu sa tim biti i plaćeni i uvažavani od strane svoje države. Ako ne umemo da učimo od sebe, onda učimo od drugih. U sličnoj smo situaciji i na meti sličnog neprijatelja kao što je Izrael, pa se prema državi, njenoj odbrani i njenim braniocima postavimo onako kako to čini Jevrejska država. Hvala vam. (Aplauz.)

Hvala. Ima reč narodni poslanik Milan Rodić, šef poslaničkog kluba Jugoslovenske levice.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani predsedniče Vlade, članovi Vlade, predloženi zaključci Vlade Republike Srbije Narodnoj skupštini o bezbednosnoj, socijalnoj i ekonomskoj situaciji na Kosovu i Metohiji, po oceni poslaničkog kluba Jugoslovenske levice, predstavljaju objektivno određivanje problema i realnu osnovu za njihovo prevazilaženje, za odbranu mira i teritorijalne celovitosti Republike. Predlozi su usklađeni sa ustavnim rešenjima, međunarodnim standardima i principima pune ravnopravnosti građana.
Jugoslovenska levica je uverena da će ova skupština ispoljiti punu rešenost u obuzdavanju destruktivne politike, izražene u separatizmu i terorizmu velikoalbanskih nacionalista i njihovih podstrekača. Zahtev građana, zahtev budućnosti i zahtev levice jeste neodložno prevazilaženje pretećih opasnosti od raspaljenog terorizma i nasilja na Kosovu i Metohiji.
Tražimo neodložno uspostavljanje osnovnih pretpostavki za obnovu i razvoj, uspostavljanje poverenja i sigurnosti svih lojalnih građana.Separatizam i terorizam na Kosovu i Metohiji ugrožavaju sva prava, pravo na rad, pravo na školovanje, na objektivno informisanje, na čuvanje i razvoj nacionalnog identiteta i iznad svega pravo na život.
Za Jugoslovensku levicu ne postoji nedoumica o prirodi i karakteru albanskog terorizma i separatizma. Svako odlaganje rešavanja ovog nesnošljivog problema još više ga otežava. Zato smatramo da je prvorazredni zadatak Skupštine da u skladu sa svojim nadležnostima obezbedi efikasne mehanizme radi zaštite teritorijalne celovitosti Republike i obezbeđivanja uslova za normalizaciju života i rada svih građana Kosova i Metohije u Srbiji i Jugoslaviji.
Od svog osnivanja Jugoslovenska levica ukazuje na pogubnost nastojanja nacional-šovinista da etničkim čišćenjem teritorija rešavaju međunacionalne odnose. Raspaljivanje terorizma na Kosovu i Metohiji, koji je kulminirao u zlodelima naci-fašističkog karaktera, nije nikakav hir istorije, niti njen haotični tok, već zločin protiv čovečnosti i atak na suverenitet i integritet naše države, čiji nosioci nisu nepoznati. Srbija i Jugoslavija su u obavezi da do kraja i bez ostatka saseku terorizam i da obezbede doslednu primenu zakona i uslove za bezbedan život svih građana.
Od beznađa, koje potiče od terorizma na Kosovu i Metohiji, niko nije zaštićen. U svetu nije sporna ocena opasnosti od monstruma, koji se zove terorizam, ali kada se dogodio na Kosovu i Metohiji, principijelnost ustupa mesto egoizmu, licemerju, selektivnosti. Za svako objektivno sagledavanje stvarne uloge pojedinih činilaca međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji jasno je da oni ne brane mir, niti žele sprečiti tzv. humanitarnu katastrofu, već žele da prošire granice vlastitog uticaja. U te svrhe angažovana su ogromna sredstva i energija, sračunati da po cenu života izmanipulisanih i tuđim interesima podjarmljenih kosovskih Albanaca obezbede uticaj i prisustvo na ovim prostorima, što im do sada nije polazilo za rukom. Otuda toliko krupnih laži i nasilja u vidu falsifikovanja elementarnih činjenica i uzaludnog bodrenja terorista.
Veliko je licemerje i podvala međunarodnom pravnom poretku kad se stavlja znak jednakosti između terorizma, s jedne strane, i zakona odbrane zemlje, s druge strane. Time se želi ekstremnim terorističkim organizacijama priznati politički subjektivitet i partnerstvo. Gorčinu od poraza terorista njihovi dušebrižnici neće moće da nadomeste kažnjavanjem, pretnjama i ucenama Srbije i Jugoslavije. Nisu nam nepoznate sklonosti osiljenih i moćnih da nepokorne i neposlušne pretvaraju u krv i pepeo da bi se odmah, iza toga, pojavili u liku tobožnjih humanitaraca. Zabluda samopouzdanih velesila da pokretanjem spirale terorizma obezbede prisustvo i uticaj u pojedinim regionima predstavlja civilizacijski sunovrat i rizik da naredni vek otpočne kao vek varvarstva. Građani Srbije nisu prihvatili mešanje u unutrašnje stvari, nisu prihvatili vazalnu ulogu, pa ni to da Kosovo i Metohija bude istureno komandno mesto tuđih oružanih snaga.
Albanski teroristi, osnaženi raznim komandosima, mudžahedinima i drugim psima rata, predstavljaju kaznenu ekspediciju prema samim Albancima lojalnim svojoj Republici Srbiji i Jugoslaviji. Država je obavezna da svim lojalnim građanima pruži punu zaštitu, pa i stvori uslove za bezbedan povratak kućama svih građana koje su teroristi silom pokrenuli kako bi poslužili za predstavu o tobožnjoj humanitarnoj katastrofi.
Za Jugoslovensku levicu ne postoje mali i veliki narodi. Postoje ravnopravni građani Savezne Republike Jugoslavije, postoje jednaka prava i slobode svih građana, sloboda izražavanja legitimnih interesa, politički pluralizam i društvena tolerancija, postoji rešenost da zakonima i drugim legitimnim sredstvima suzbijemo svaku diskriminaciju, uključujući i nacionalnu.
Poštovani narodni poslanici, uvereni smo da su građani Savezne Republike Jugoslavije danas uz Narodnu skupštinu Srbije, očekujući i jasnu reč osude terorizma i separatizma, ugrožavanja celovitosti Srbije i Jugoslavije, primenjivanja kaznenih mera prema našoj zemlji i podrške terorizmu, kao i osude medijskih i drugih manipulacija. Rešenost da izgrađujemo nezavisnu i stabilnu zajednicu ravnopravnih građana izložena je riziku da voljom pojedinih međunarodnih činilaca, podstaknutog terorizma i drugih ispostava u zemlji, budemo svedeni na izbor između vazalne uloge ili popuštanja pred nasiljem albanskog terorizma.
Otuda je danas ova skupština pred velikim političkim, moralnim, patriotskim i civilizacijskim izazovom da iskaže svoje odnose prema jedinstvu i nezavisnosti državne zajednice. Jugoslovenska levica u svom nazivu sadrži formulu odnosa prema nacionalnom, socijalnom i državnom pitanju. Nemamo nikakvih nacionalnih predrasuda, ali je sasvim jasno da, braneći Kosovo i Metohiju, branimo naš integritet, branimo čoveka, sebe i svoju budućnost.
Sa zločincima, teroristima, šovinistima i izrodima nema zajedničkog življenja.
Poštovani narodni poslanici, postoje momenti kad je neophodno nadrastanje međupartijskih razmirica i nesporazuma, kada je neophodno mobilisanje svih snaga odbrane zajedništva i solidarnosti. Uveren sam da nam je danas potrebna bezrezervna saglasnost i podrška predloženim zaključcima Vlade Republike Srbije.
Zahvaljujem na pažnji.