Poštovani predsedniče, uvaženi narodni poslanici, Srbija na Kosovu i Metohiji brani mir i slobodu, teritorijalni integritet i suverenitet, samostalnost i bezbednost svojih građana. Uvek kada je branila najviše nacionalne interese, Srbija je to činila odlučno i beskompromisno. To čini i danas Vlada narodnog jedinstva, jer to shvata kao prvu državnu obavezu i osnovni zadatak.
Srbija je Ustavom konstituisana kao građanska država. To opredeljenje, garantovano Ustavom, kao vrhunski princip, zasnovano je na iskustvu Srbije kao višenacionalne zajednice i toleranciji srpskog naroda, koji je kroz istoriju pokazao da može da živi u miru u svojoj državi sa ljudima druge nacije ili vere. Nikada nismo uskraćivali prava drugih i nećemo pristati da bilo ko ugrožava prava srpskog naroda, građansku orijentaciju Srbije i njen teritorijalni integritet i suverenitet.
Vlada narodnog jedinstva jasno je izložila koncept političkog rešenja problema na Kosovu i Metohiji, koji je u interesu ravnopravnosti svih građana, nacionalnih manjina i etničkih zajednica, koji žive u ovoj našoj autonomnoj pokrajini.
Prvo, jasno smo potvrdili čvrsto opredeljenje da su politička sredstva i dijalog jedini put mirnog, uspešnog, trajnog i demokratskog rešavanja problema na Kosovu i Metohiji.
Drugo, svako rešenje mora poštovati teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.
Treće, rešenja, koja se na takav način konstituišu, moraju biti usklađena sa ustavima Srbije i Savezne Republike Jugoslavije i najvišim međunarodnim standardima u oblasti ljudskih, građanskih i prava pripadnika nacionalnih manjina.
Četvrto, rešenja moraju garantovati i obezbediti ravnopravnost i građana i nacionalnih zajednica i etničkih grupa, onemogućiti majorizaciju i ugrožavanje prava bilo koga, ko na Kosovu i Metohiji živi.
Peto, spremni smo da se problemi rešavaju na pozitivnim principima i tekovinama Povelje UN, Helsinškog završnog dokumenta, Pariske povelje OEBS-a i Okvirne konvencije Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina.
Vlada Republike Srbije u svim aktivnostima na rešavanju problema u ovoj našoj pokrajini dosledno se rukovodila ovim principima. Na njima će i istrajati, jer se samo na njima mogu naći rešenja, koja će ostvarivanje samouprave postaviti na način, koji će štititi Srbiju i sve njene građane, garantovati ravnopravnost za sve građane i sve nacionalne zajednice, sačuvati red i mir na Kosovu i Metohiji i omogućiti građanima da se okrenu razvoju i budućnosti.
Problem na Kosovu i Metohiji nije u ljudskim, građanskim i manjinskim pravima. Ona su garantovana Ustavom Srbije. Na istim pravima dobro funkcioniše mnogo veći broj nacionalnih zajednica u Srbiji. Njih selektivno koriste i pripadnici albanske manjine na Kosmetu, kada se radi o lečenju, penzijskom, invalidskom osiguranju, obrazovanju i slično, a koriste ih u potpunosti kao i svi drugi građani svuda van Kosmeta, širom Srbije gde žive.
Glavni uzrok problema na Kosovu i Metohiji jeste separatizam, odnosno delovanje separatističkog pokreta unutar albanske nacionalne zajednice, koja živi na Kosovu i Metohiji, sa ciljem da se Srbija rasparča. Taj pokret naneo je ogromne štete samim Albancima, ali i svim drugim građanima, koji žive na Kosovu i Metohiji. Taj pokret je anticivilizacijski, jer je usmeren na stvaranje etnički čiste države. On je istovremeno najveće zlo za Albance, jer ih gura u sukob sa svima, koji to nisu.
Separatistički pokret je svoj cilj pokušao ostvariti, prvo, organizovanim delimičnim bojkotom korišćenja i delimičnim kršenjem garantovanih prava i, drugo, merama samoizolacije albanske nacionalne manjine i zatim pokušajima getoizacije kroz paralelne institucije u obrazovanju, zdravstvu i slično.
Kada to nije dalo očekivane rezultate, kada se stratezima secesionizma učinilo da su Srbija i Savezna Republika Jugoslavija slabe, da su im mentori naklonjeni, a nacionalna homogenizacija završena, krenulo se sa terorizmom kao najekstremnijim, najispoljenijim vidom militantnog separatizma, koji je dokazanim zločinima na stratištima u Klečki, Glođanima, Ratišu i drugim, pokazao nacističko lice.
Albanski separatisti i teroristi nemaju nameru da unapređuju ljudska, građanska i manjinska prava. Njihov cilj je otcepljenje Kosova i Metohije od Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, getoizacija Kosova i Metohije, proterivanje svih drugih, koji žive na toj teritoriji. Ukratko, destabilizacija čitavog regiona Balkana, da bi formirali nekakvu Veliku Albaniju. Ne može biti reči o ljudskim, građanskim i bilo kakvim pravima, kada se kidnapuju civili, muče, siluju, masakriraju, ubijaju nedužni građani, žene, deca i starci, policajci i vojnici, i Srbi i Albanci i svi oni, koji ne prihvataju da uzmu oružje i sa njima se bore za cilj, koji se nikada neće ostvariti. To nije borba za prava, to je zločin protiv ljudi i svih njihovih prava.
U 1998. godini na području Kosova i Metohije došlo je do eskalacije terorizma od strane albanskih separatista. U periodu od početka godine do danas izvršena su ukupno 1.273 teroristička napada. Izvršeno je 569 napada na građane, u kojima je ubijeno 140 lica, među kojima je 64 pripadnika albanske nacionalne manjine, 37 Srba i Crnogoraca, 3 Roma i 36 do sada neidentifikovanih lica.
Pedeset devet građana je teško, a 56 lakše ranjeno.
Na pripadnike i objekte MUP-a izvršena su 704 napada. Zločinački i mučki ubijena su 94 pripadnika MUP-a, od kojih 20 iz reda rezervnog sastava, a 193 policajca je teže i 160 lakše ranjeno.
Teroristi su oteli ukupno 249 lica, od kojih 162 Srbina i Crnogorca, 74 Albanca, 10 Roma, jednog državljanina Bivše jugoslovenske Republike Makedonije, jedno lice muslimanske i jedno bugarske nacionalne pripadnosti.
Za sada je utvrđeno da je 93 građana pušteno, da je 9 pobeglo, a 29 ubijeno. O sudbini 118 građana se još uvek ne zna ništa. Činimo i učinićemo sve da se njihova sudbina do kraja rasvetli.
U pomenutom periodu evidentirano je 107 incidenata na granici sa Albanijom. U zaštiti granice od terorista život je izgubilo 32 pripadnika Vojske Jugoslavije. U proteklih 8 meseci albanski teroristi su izvršili i 12 napada na novinare, tri na humanitarne radnike i dva teroristička napada na diplomatske predstavnike. Albanski teroristi obučavani su u centrima u Severnoj Albaniji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Turskoj, Danskoj i drugim zemljama. Među brojnim stranim plaćenicima bilo je i mudžahedina, verskih muslimanskih fanatika.
Teroristi na Kosovu i Metohiji finansirali su u velikoj meri svoju aktivnost krijumčarenjem droge, oružja i municije. Sredstva ostvarena krijumčarenjem droge i oružja korišćena su za kupovinu vojne opreme, finansiranje terorističkih bandi, kao i aktivnosti albanskih političkih partija na Kosovu.
Srbija je tome odlučno stala na put. Srbija je preduzela sve bezbednosne, državne, ekonomske i socijalne mere koje su slomile terorizam albanskih separatista, uspostavile mir i bezbednost na Kosmetu i povećale sigurnost za sve građane, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
Akcijama pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova i Vojske Jugoslavije razbijene su terorističke bande, njihove osnovne baze i uporišta, a zatvaranjem granica zaustavljena vojna i finansijska logistička podrška iz inostranstva.
Dejstva snaga bezbednosti bila su isključivo usmerena protiv terorista i njihovih zločinačkih namera. U tome su morali biti sprečeni u najboljem interesu građana Kosova i Metohije. O tome svedoče brojna utvrđenja, naoružanja, oprema, dokumenti i planovi koji su imali za cilj da presecanjem komunikacija parališu Kosovo i Metohiju, zaustave privredne aktivnosti, onemoguće snabdevanje građana i terorom ih uključe u svoje separatističke aktivnosti.
Snage odbrane države i naroda, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije i Vojske Jugoslavije, na obezbeđivanju državne granice sve svoje obaveze izvršili su časno, odgovorno i profesionalno, uz ogromno požrtvovanje, ličnu hrabrost i žrtve. Za iskazanu profesionalnost, profesionalni, patriotski i samopožrtvovani odnos u odbrani integriteta i suvereniteta odajemo im dužno puno priznanje. O njihovom delovanju ne može se govoriti kao o prekomernoj upotrebi sile. Protiv terorista upotrebljena je sila koja je bila potrebna da slomi i neutrališe njihove akcije i namere, a to je urađeno na način i u skladu kako to čine savremene demokratske države u Evropi i svetu, koje se suočavaju sa teririzmom.
Teroristi su pljačkali, palili, kidnapovali, uništavali komunikacije koristeći savremeno vojno naoružanje. Tome je primereno odgovoreno, onako i onoliko koliko je bilo potrebno da se terorističke bande unište i pohapse.
Istovremeno sa bezbednosnim merama, Vlada Srbije je sve učinila da aktivira političke procese i stalno je pozivala predstavnike albanske nacionalne manjine da sa delegacijama Vlade Republike Srbije otpočnu otvoren i konkretan, suštinski, dijalog o rešavanju problema. Od 10. marta, na preko 15 poziva upućenih na konkretne adrese, na direktno uključivanje Predsednika Republike Srbije i Predsednika Savezne Republike Jugoslavije, oni se nisu odazvali.
Predstavnici albanskih političkih partija nisu osudili teroriste i zločine koje su učinili, čime i sami snose deo odgovornosti, jer su odbijanjem dijaloga, njihovim odugovlačenjem i međusobnim podelama podgrejavali i praktično podržavali teroriste u njihovim namerama.
Srbija nije imala šta da krije kada je branila svoju teritoriju i svoj suverenitet. Dozvoljen je slobodan pristup svim diplomatskim predstavnicima, kao i brojnim humanitarnim organizacijama i medijima, koji su se neposredno mogli uveriti u situaciju u ovoj našoj pokrajini, zločine terorista i načine delovanja snaga bezbednosti.
Vlada je svojim merama, preko javnih preduzeća, sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, osujetila namere terorista da onemoguće funkcionisanje infrastrukturnih objekata i velikih privrednih sistema na Kosovu i Metohiji i obezbedila funkcionisanje ovih vitalnih sistema na nivou koji je omogućio život i rad građanima u tim otežanim uslovima.
Vlada Republike Srbije je ispunila i sve obaveze iz Sporazuma Grupe tri plus tri i stvorila uslove za normalan početak nastave kako na Univerzitetu u Prištini, u skladu sa postignutim sporazumom, tako i u svim osnovnim i srednjim školama. Svoj deci je obezbeđeno normalno školovanje. Školska godina je počela na vreme. Vlada je za stvaranje tih uslova samo u ovoj godini uložila preko 40 miliona dinara.
Na nekim područjima, gde je teroristička aktivnost bila najprisutnija, mnogo je objekata oštećeno i zapaljeno. To je šteta koju je pretrpela naša zemlja i njeni građani. Zato je apsurdno kada slušamo optužbe kako je ta šteta rezultat represije nad civilima, pogotovo kad se ima u vidu činjenica da su na tim prostorima sve do jedne zapaljene srpske kuće.
Vlada je pokrenula veliku humanitarnu aktivnost za saniranje svih objekata, za isporuke građevisnkog materijala i njegovu podelu svim građanima na Kosovu i Metohiji, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Istovremeno, Kosmetu je, na inicijativu Vlade, uz svesrdnu pomoć građana Srbije, poslata ogromna humanitarna pomoć, koja je distribuirana preko 50 centara svim građanima kojima je pomoć bila najpotrebnija. Centri su formirani svuda gde je to bilo neophodno. Do sada je građanima upućena pomoć vredna preko 100 miliona dinara. Preko polovine te sume uputila je Vlada preko Direkcije za regionalni razvoj sa sedištem u Prištini i drugih Vladinih organizacija i institucija. Preostali deo obezbedili su građani, preduzeća, brojne druge institucije, političke stranke itd.
Pomoć se sastoji u građevinskom materijalu, hrani, lekovima, odeći, obući, sredstvima za higijenu. Prema raspoloživim podacima, pomoć je primilo preko 150 hiljada građana. Predstavnici Vlade Republike Srbije, zajedno sa pripadnicima snaga Ministarstva unutrašnjih poslova, vratili su raseljena lica u njihove domove, obezbedili im neophodnu pomoć za obnovu njihovih kuća i redovno snabdevanje svim što je potrebno za normalno funkcionisanje javnih službi.
Samo u poslednjih mesec dana pripadnici albanske manjine iz preko 150 sela dobrovoljno su predali ogromnu količinu različitog vatrenog oružja. Predato je više desetina hiljada različitog naoružanja i vojne opreme. Oružje i vojna oprema pretežno je poreklom iz Albanije, a u značajnom delu radi se o savremenom naoružanju iz zapadno-evropskih zemalja i njihovih armija, čak i onim sa rasprskavajućom municijom, koja je zabranjena međunarodnom konvencijom.
Danas na Kosovu i Metohiji vlada mir. Život na Kosovu i Metohiji je normalizovan. Republika Srbija osujetila je pokušaj secesionista da terorom ostvare svoje namere. Terorističke bande su uništene, veliki broj terorista pohapšen i razoružan. Ovim merama sačuvana je teritorija Srbije, pokazana odlučnost da mi nećemo trgovati Srbijom, njenom slobodom i teritorijom, da nema pogađanja i kompromisa sa onima koji bi terorom, na silu, da menjaju odnose u Srbiji i da na njenoj teritoriji stvaraju nekakvu novu državu.
Srbija je još jednom pokazala da je sposobna da sama rešava svoje probleme, uz puno poštovanje principa i standarda demokratskih država o ljudskim, građanskim i manjinskim pravima. Neću da kažem da su ovim svi problemi na Kosovu i Metohiji rešeni, ali sve što se dogodilo potvrđuje da su politička sredstva jedini put za rešavanje problema na Kosovu i Metohiji.
Dijalog koji bi vodili neposredno i otvoreno, sa iskrenom namerom da se rešenja traže na opšte poznatim principima koje poznaje savremeni svet i realizuju na način koji bi obezbedili mir i razvoj na Kosovu, sredstvo je za postizanje i garantovanje trajnog mira, sigurnosti i stabilnosti.
Budućnost Kosova i Metohije nije u zatvaranju, izolaciji i bedi, kako zagovaraju albanski separatisti, nego u ravnopravnosti i jačanju međunacionalnog poverenja i razumevanja, sprečavanju majorizacije i svake isključivosti i ekstremnosti.
Kosovo i Metohija raspolaže velikim prirodnim i privrednim i, uopšte, materijalnim resursima. Ekonomski potencijali tih resursa prigušeni su politikom separatista i terorista. Budućnost Kosova i Metohije je da se ti potencijali aktiviraju, da se pokrene proizvodnja, otvaraju novi pogoni i nova radna mesta za brojne mlade i stručne nezaposlene ljude.
Vlada će preko nadležnih ministarstava sve učiniti da na Kosmetu funkcionišu samouprava, državna uprava, sudstvo, obrazovanje i država u svim svojim segmentima. To se odnosi ukupno i na celu Republiku. Kada je ugrožena bezbednost države, svaki nerad, šverc, neplaćen porez, nemaran rad javnih službi ravan je nacionalnoj izdaji.
Vlada će jačati ažurnost državnih organa, njihov efikasan rad. U tom cilju predlažemo da Skupština donese odluku o imenovanju privremenog izvršnog veća na Kosovu i Metohiji. Na taj način želimo da sve civilne strukture funkcionišu moblinije i obezbede neophodne uslove svim građanima u ovoj našoj pokrajini.
O Kosovu i Metohiji u svet mora da ide istina, a ne laži koje su u funkciji destabilizacije regiona Balkana od onih koji albanske teroriste nazivaju gerilcima, armijom i oslobodilačkim snagama, odbijajući da ih, uz istomišljenike širom sveta, svrstaju na liste međunarodnih terorističkih organizacija.
Mediji su imali pun pristup svim delovima Kosova i Metohije. Sve relevantne činjenice bile su im dostupne. Mediji nose odgovornost, oni koji su lansirali laži o masovnim grobnicama Albanaca, isto onoliko kao i oni koji su zatvorili oči pred krematorijumom u kojem su spaljeni starci, žene i deca, posle mučenja i silovanja, samo zato što su Srbi.
Isti slučaj je sa tzv. humanitarnom katastrofom. To je još jedan izraz u nizu pokušaja da se albanski separatisti i teroristi predstave i odigraju ulogu žrtve. Pokušaj da se iscenira humanitarna katastrofa još je jedna u nizu medijskih manipulacija i prevara kojima se služe separatisti i teroristi i kojom su čak obmanuli gospođu Ogata, visokog komesara za izbeglice. Na Kosovu i Metohiji nema nikakve humanitarne katastrofe. Ništa od toga nije istina, sve su laži i montaže i ovom prilikom se pokazalo da tzv. nezavisni mediji nisu u funkciji istine, nego u funkciji laži, pritisaka, defetizma, straha i beznađa. Međutim, i pored toga istina o nasilju albanskih terorističkih bandi otišla je u svet. Činjenice koje su nepobitne treba da podstaknu medije da budu faktor koji će doprinositi i podsticati dijalog preko objektivnog obaveštavanja i informisanja, ohrabrivati politički proces.
Teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i mir i bezbednost za sve njene građane je vrhovni interes. Oko Kosmeta Srbija je odlučna, jedinstvena i nepokolebljiva. Ta narodna volja, izražena i potvrđena na referendumu, to naše trajno opredeljenje iskazano je jedinstvom najvećih parlamentarnih stranaka. Uveren sam da će poslanici Narodne skupštine to jedinstvo danas još jednom potvrditi.
Velike sile i neke zemlje u međunarodnoj zajednici pokušavaju da Kosovo i Metohiju iskoriste kao adut za svoje interesne sfere, novo prekrajanje Balkana, širenje zona uticaja i preko novog imperijalizma i hegemonizma, ostvarivanje kontrole uticaja na ovoj značajnoj saobraćajnoj, vojnoj i privrednoj transferzali. To nije pomoć za probleme na Kosovu i Metohiji. Umesto toga velike sile treba da osude terorizam, onemoguće podršku i pomoć terorista sa svoje teritorije i ukinu dvojne standarde u borbi protiv terorizma.
Zveckanje oružja, pretnje i blokade, nisu doprinos rešavanju problema. Integracija naše zemlje u međunarodne organizacije i institucije, podsticanje dobrosusedskih odnosa, privredne saradnje i integracije jedini su put za pomoć međunarodne zajednice rešavanju problema na Kosovu i Metohiji.
Vlada narodnog jedinstva, uz do sada preduzete mere, nastaviće da deluje u pravcu koji bi ostvario cilj, očuvao celovitost Srbije i Jugoslavije, otvorio put dijalogu i doneo rešenja koja će značiti ravnopravnost za sve na Kosovu i Metohiji.
Albanski separatizam i terorizam doživeo je osudu od njihovih sunarodnika. Predajom oružja i vraćanjem u svoje kuće, iz kojih su ih teroristi nasilno isterali i mobilisali, oni su potvrdili da ne prihvataju politiku secesije, da Srbiju smatraju za svoju državu i da u okviru nje žele da žive i traže rešenja za sve svoje probleme. Taj proces treba da označi kraj ponašanja jednog političkog i nacionalnog establišmenta albanskih separatista, koji se formirao egzistirajući, bogateći se i politički izdižući se na podelama. Takva politika, tom malobrojnom krugu, donela je privlilegije i bogatstvo, a Albancima bedu, zaostajanje, stradanje za nerealne i neostvarene ciljeve.
Srbija i Srbi kao narod potvrdili su da mogu i da hoće da žive sa drugima i da im garantuju sva prava koja će štititi njihove nacionalne posebnosti: jezik, pismo, tradiciju, kulturu, običaje, sve ono što bi čuvalo i jačalo njihov nacionalni identitet. Problemi koji u realizaciji tih prava postoje ne znače da ćemo tolerisati terorizam, pristati na cepanje Srbije ili da ćemo redukovati prava nacionalnih manjina. Srbija će na tome istrajati. To što smo konkretno i efikasno pokazali, ohrabrilo je mnoge da nas u toj politici podrže.
Pozivam Albance, Srbe, Crnogorce, Muslimane, Turke, Rome, sve koji na Kosmetu žive, da u međusobnim odnosima u svojim selima, kao komšije, izgrađuju i jačaju to poverenje. To neće učiniti niko sa strane, ne tako dobro, iskreno i racionalno kao oni sami. Političke stranke, međunarodne organizacije, mediji, svi ostali to treba samo da pomognu. Ukoliko se to pre shvati kao nužnost na Kosmetu biće trajan mir.
Srbija je uvek pravila, pravi i praviće jasnu razliku između Albanaca koji Srbiju smatraju svojom državom i separatista i terorista. Poštovani narodni poslanici, sa ovog mesta želim da objavim da su sa današnjim danom, uništenjem i hapšenjem preostalih terorističkih bandi u rejonu Bajgora, Čičavica i Jezerske planine, naoružane terorističke grupe poražene.
Sa današnjim danom okončana su antiteroristička dejstva. Ona mogu biti obnovljena samo ukoliko se pojavi neka nova banditsko-teroristička aktivnost. Ovim su stvoreni uslovi da se u skladu sa Sporazumom predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Slobodana Miloševića i predsednika Ruske federacije, Borisa Jeljcina, "po meri prestajanja terorističkih aktivnosti snage bezbednosti će smanjiti svoje prisustvo izvan mesta svog stalnog baziranja", smanji angažovanje antiterorističkih snaga. Snage koje će ovim biti umanjene nalaziće se u svojim bazama u stanju pripravnosti još određeno vreme, za slučaj da se ponovo obnovi stvaranje terorističke organizacije na bilo kom delu teritorije na Kosovu i Metohiji.
Ovo je trenutak da država u interesu trajne normalizacije i celokupnog smirivanja tenzija na delu svoje teritorije pozove sve one koji imaju u posedu oružje, da ga predaju organima vlasti. Svi koji to učine u roku od deset dana, ukoliko lično nisu počinili zločin, biće amnestirani. Svi koji se ogluše o ovaj apel i dobru volju države, treba da budu svesni da će poneti sve posledice kriminalnog ponašanja.
Mi smo svesni da još uvek postoje pojedinci i skrivene grupe koje mogu nekog da ubiju iz zasede. Zato ćemo biti u stalnom stanju pripravnosti, sve dok takvo zločinačko i bezglavo ponašanje predstavlja opasnost za bezbednost građana u bilo kom delu Kosova i Metohije. Zato poručujem svima onima koji će i posle svega ovoga pokušati da dokažu svoje postojanje ubistvom, otmicom, zločinom i bilo kojim drugim terorističkim aktom, da ćemo prema takvima biti nemilosrdni.
Očekujemo od albanskih intelektualaca, političara, uglednih građana, da svi pomognu, da se iz nemilih događaja poslednjih meseci izvuče jasna poruka da se problemi na Kosovu i Metohiji jedino mogu razrešiti političkim sredstvima, na miran način i primenom principa koje smo izložili.
Što se tiče najnovije Rezolucije Saveta bezbednosti, mislimo da je Savet svojim stavovima ozbiljno potcenio problem terorizma na Kosovu i Metohiji kao glavni uzrok problema i kao glavnu prepreku oživljavanju i nastavku političkog procesa, koji će kroz dijalog obezbediti trajna i demokratska rešenja za sve koji na Kosovu i Metohiji žive. Mi smo i pored toga opredeljeni za maksimalnu kooperativnost i saradnju sa međunarodnom zajednicom u interesu mira i bezbednosti na Balkanu i jugoistoku Evrope. Nikome, ni jednoj susednoj zemlji ne preti opasnost od Savezne Republike Jugoslavije. To i danas potvrđujemo. Odbacujemo optužbe za represivne mere prema civilima, jer to jednostavno nije tačno.
Mere su preduzimane prema teroristima, a ne prema civilima. Policija je štitila civile koje su ugrožavali teroristi. Teroristi su na Kosovu i Metohiji počinili strašne zločine, a u tim zločinima nisu učestvovali Albanci kao kolektivitet, već kao pojedinci, njihove grupe i zločinačke bande, tako da je odgovornost pokrenuta i delovalo se prema određenim počiniocima zločina. Kada se insistira na dijalogu, bar kada smo mi u pitanju, Savet bezbednosti kuca na otvorena vrata. Još jednom potvrđujemo naše čvrsto opredeljenje za dijalog, kao jedini put i trajnog i političkog rešenja.
Poštovani poslanici, uveravam Albance koje su teroristi na silu mobilisali, a koji su se sada vratili u svoja sela, da od Srbije imaju punu zaštitu i podršku. Srbima, Crnogorcima, Albancima, Turcima, Romima, muslimanima i svima onima koji na Kosovu žive poručujem da će država sa punim ingerencijama i dalje štititi ovaj deo teritorije kao i svaki drugi deo svoje teritorije i obezbediti mir, bezbednost i ravnopravnost za sve. Svima poručujem da se terorom ne mogu poboljšati ili ostvariti bilo kakva prava i ponovo ih pozivam da sednu i razgovaraju sa državnom delegacijom Srbije.
Poštovani predsedniče, uvaženi poslanici, predlažem da Narodna skupština Republike Srbije danas usvoji:
1. zaključke koji su platforma za mirno, političko i demokratsko, trajno rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, kao i normalizaciju ukupnog stanja u ovoj našoj pokrajini;
2. odluku o obrazovanju privremenog Izvršnog veća AP Kosova i Metohija, sa ciljem da se ne prejudicira političko rešenje, a ojača rad civilnih struktura, jer je to na Kosmetu danas posebno potrebno;
3. odluku o imenovanju predsednika privremenog Izvršnog veća kako bi se odmah nastavilo sa radom u rešavanju životnih problema ljudi.
Usvajanjem ovih odluka, Narodna skupština kao vrhovno zakonodavno telo potvrdiće jedinstveno očekivanje građana Srbije da se istraje na odlučnoj odbrani teritorijalnog integriteta i suvereniteta, ravnopravnosti svih građana i okrenutosti razvoju i budućnosti. Time će današnji dan označiti prekretnicu. Vlada narodnog jedinstva neće žaliti truda da se to postigne. Hvala lepo. (Aplauz.)