Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, problem Kosova traje već 10 punih godina. Evo, posle 10 godina republički parlament se sastaje da na tu temu progovori šta ima o tome da se kaže. Po ko zna koji put, evo, stavljeni smo pred svršen čin. Znači, ono što je 10 godina rađeno mimo vas, narodnih poslanika, dakle mimo izražene narodne volje, mi faktički treba ovde da aminujemo i da kažemo da je to dobro urađeno i da je to tako trebalo da se radi.
Kao ozbiljni ljudi moramo porazgovarati i o uzrocima, a ne samo da analiziramo posledice onoga što se radilo. Da bismo analizirali uzroke, moramo se setiti šta je u tih proteklih 10 godina rađeno i kako je uopšte problem u ovakvoj meri eskalirao i nastao. Sećate se da je zapravo sve počelo kada je naš gospodin predsednik obećao srpskom narodu na Kosovu da niko ne sme da ih bije. Nažalost, evo do dana današnjeg dogodilo se da ima desetine mrtvih, hiljade prognanih itd.
Takođe se sećate da je raspisan Zajam za preporod Srbije, koji je trebalo da reši neuralgične zone tadašnje naše države u povoju, da reši pitanje nerazvijenih područja, među kojima je bilo i Kosovo, da se otvore nova radna mesta, da se mladi ljudi tamo vrate i da se izmeni etnička struktura u korist srpskog življa. Nažalost, ta radna mesta nisu otvorena, srpski narod se tamo nije vratio, a od Zajma za preporod Srbije teško da je ko video dinar gde je otišao. Ono što smo dobili jeste da smo dobili multinacionalnu BK-korporaciju, koja danas ima vrlo malo veze sa Kosovom.
Takođe se sećate Programa za Kosovo, po kome je dnevno na Kosovo odlazio milion dolara. Danas nam treba dva miliona dolara za policiju i vojsku, kako bismo iz tog kola izašli.
Ja kao Vojvođanin i ekonomista razmišljam da je trebalo uraditi drugačije. Te pare, ili deo tih para, trebalo je usmeriti u Vojvodinu, u njenu poljoprivredu, u njenu naftu, u njenu industriju. Sa tim efektima, koje bismo dobili da smo te pare uložili u Vojvodinu, Vojvodina bi danas bila jedna od najrazvijenih regija u Evropi. Srbija i Jugoslavija bi bile u Evropskoj uniji, a srpski narod, gde god živeo po Evropi ili svetu, bio bi cenjen, za razliku od situacije koju imamo danas. Albanski narod bio bi lojalan takvoj državi, jer bi živeo u državi, u kojoj se daleko bolje živi od one, koju oni sami hoće da prave.
Sada dolazimo do one ključne stvari, do ključnog problema, gde je rešenje za Kosovo. Rešenje za Kosovo sigurno nije vojnim putem na Kosovu. Rešenje za Kosovo jeste rešenje svih problema Srbije, koje ima. A njeni problemi proističu upravo iz ogromnog nivoa centralizacije vlasti, koju ona trenutno ima. Vidite, tu imamo klasičan sindrom dobrog i lošeg deteta. Mi imamo majku Srbiju, imamo jedno dobro dete, koje uči, radi, vredno je, poslušno, ne protivreči kad mu se nešto kaže. To je Vojvodina. Ono biva kažnjeno. Imamo drugo dete, koje je neposlušno i ono biva nagrađeno za svoje "nestašluke".
Ono što treba uraditi i što mi tražimo, mi to ne tražimo samo za Vojvodinu, tražimo to i za našu Šumadiju, za naš Beograd, za naš Sandžak i za sve regione u ovoj državi, koji imaju istorijsko i ekonomsko opravdanje da takvi postoje. Kada se takva država Srbija napravi, ona će biti demoktratska i decentralizovana. Ona će automatski u takvoj situaciji rešiti i problem Kosova.
Ja za vas imam jednu molbu. Kada dođe do redefinicije naše zajedničke države, ja vas samo molim da ovo uzmete u obzir i da ne zaboravite ni našu Vojvodinu, ni naš Sandžak i sve naše regione, koji imaju istorijsko i ekonomsko opravdanje da postoje. A Vojvodina će sa svoje strane znati da vam to višestruko vrati, kao i do sada.
