Dame i gospodo narodni poslanici, danas je Vlada narodnog jezdinstva kroz ekspoze premijera Marjanovića podnela izveštaj o svom šestomesečnom radu na planu suzbijanja najekstremnijih vidova ispoljavanja albanskog terorizma i separatizma na Kosovu i Metohiji.
Srpska policija i jugoslovenska vojska uspele su da unište glavne terorističke bande i da povrate kontrolu nad kompletnom teritorijom i svim komunikacijama koje su privremeno zauzeli teroristi, ali one ostaju oprezne i u svakom trenutku spremne da reaguju na eventualne terorističke recidive.
Za svo vreme vođenja antiterorističke borbe, u kojoj su pale mnoge žrtve i među policajcima i među vojnicima i oficirima i među civilima, Vlada narodnog jedinstva nije ni jednog trenutka prestajala da nudi otvoreni dijalog predstavnicima albanskih političkih partija.
I, dijaloga nije bilo. Nije bilo jer su Šiptari očekivali da će neko na drugi način, spolja da reši kosovsko-metohijski problem i zadovolji njihove interese i ciljeve. Pripadnici albanske nacionalne manjine u velikom broju su u zabludi jer misle da ih na Zapadu vole. Pa, možda, zaista Amerikanci, Nemci i ostali vole Šiptare kada Šiptari udaraju na Srbe i prolivaju krv, kad nasrću na Srbiju, njen ustavni poredak, kada ubijaju civile, žene i decu, tad Amerikanci i Nemci zaista vole Šiptare.
Ali, kada se Šiptari nađu na njihovoj teritoriji, onda ih najviše mrze. Koliko samo Nemci mrze Šiptare kad Šiptari dođu u Nemačku, da ne govorimo o drugim evropskim narodima. Kakva je tu kolizija na delu. Na jednom mestu ih mnogo vole, a na drugom mestu stravično mrze, pokazujući čak i rasističke predrasude.
Šiptare na Kosovu i Metohiji ne smatraju ljudima u pravom smislu reči. Smatraju ih samo pukim sredstvom, oruđem za rušenje Srbije, i zbog toga se ja više ne obraćam ni Nemcima, ni Amerikancima, ja se obraćam Šiptarima, našim državljanima, da napokon shvate da su Amerikanci spremni da se bore protiv Srbije do poslednjeg Šiptara.
Amerikanci tvrde da smo prekomerno koristili silu slamajući šiptarski terorizam. Nije bilo nikakve prekomerne upotrebe sile. Koristili smo upravo onoliko sile koliko je bilo potrebno da se terorizam uništi. Ni više ni manje.
Šta su hteli Amerikanci? Linije primirja, demarkacione linije, linije razdvajanja, da pošalju mirovne trupe, da se umešaju na jednostavan i lak način. A, kako su oni prekomerno koristili silu kada su bombardovali Libiju? Kad su uništili fabriku lekova u Sudanu? Tada im nije padalo na pamet da ustuknu od prekomerne upotrebe sile.
Pretpostave da je neko za nešto kriv i odmah kažnjavaju. Na osnovu sumnje, nedokazane, lažne, kako se to ispostavilo kada je reč o Libiji i Sudanskoj fabrici lekova. Fabrici lekova koja je proizvodila za Irak po nalogu Ujedinjenih nacija.
Prete nam sa Zapada zbog etničkog čišćenja, kažu - mi vršimo etničko čišćenje. Ko je izvršio najveće etničko čišćenje na Balkanu? Amerikanci i njihovi balkanski saveznici.
U Hrvatskoj pre 1991. godine po popisu stanovništva, po zvaničnim statistikama živelo je 700.000 Srba i više od 300.000 Srba koji su se izjasnili kao Jugosloveni. Gde su ti Srbi? Proterani su nemilosrdno. Mnogi poubijani uz američku pomoću. Lično je američki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt stajao na hrvatsko-ustaškom tenku koji je ubijao srpske civile, srpske žene i decu. Televizijske kamere su ga snimile.
Tamo gde su Amerikanci pomagali direktno Hrvatima Srba više nema, ni u srpskoj Dalamaciji, srpskoj Lici, Kordunu, Baniji, Zapadnoj Slavoniji, a Srbi nestaju i iz Istočne Slavonije i Baranje, uz direktnu američku podršku i pomoć.
Gde su Srbi iz srpskog Drvara, Ključa, Petrovca, Glamoča, Sanskog Mosta, gde su Srbi sa srpske Ilidže, srpske Vogošće, srpskog Ilijaša i srpske Grbavice? Rasterani su. Proterani su, nakon što su Amerikanci bombardovali zverski Republiku Srpsku.
Nato pakt su uzgajali 50 godina iz jednog jedinog razloga, da bi tovare svojih smrtonosnih bombi istresao na Republiku Srpsku. I danas se sakata deca rađaju, deca sa velikim izraženim genetičkim poremećajima, jer su Amerikanci koristili osiromašeni uranijum. Eksperimentisali su nad srpskim narodom.
Sad opet prete da će nas bombardovati. Prete vojnom intervencijom. Njihove pretnje treba veoma ozbiljno shvatiti, ali se ne smemo uplašiti. Pretnje su zaista velike i ako nas napadnu imaćemo i velike žrtve i ogromnu materijalnu štetu. Treba s tim biti načisto.
Ali, mi iz ove kože ne možemo. Mi nemamo rezervnu otadžbinu. Ovu moramo da branimo po svaku cenu, bez obzira čime nas napadnu, moramo se braniti do zadnjeg. I da im odlučno stavimo do znanja da ćemo se braniti.
I, nije njima cilj da nam otmu samo Kosovu i Metohiju. Hteli bi oni da nam otmu i Rašku oblast i Vojvodinu. Nije nimalo slučajno što je pre nekoliko dana aktuelni predsednik Mađarske vlade javno tražio da se za Vojvodinu obezbedi isti onakav status za koji veruje da će ga Amerikanci isposlovati za Kosovo i Metohiju.
To je dakle ta omča koja se steže oko našeg grla. Našli su Amerikanci i petu kolonu u našim redovima. Na svu sreću veoma malobrojnu. Politički beznačajnu. Našli su pravi pravcati politički bašibozluk da ovde služi njihovim interesima.
Neke primerke tog bašibozluka imali smo nažalost prilike i danas da čujemo za ovom govornicom. Raspoređen je taj bašibozluk i u nekim beznačajnim vanparlamentarnim strankama. Te stranke što su beznačajnije to imaju više saopštenja i više zahteva, i malo malo pa trče iz Beograda da se sastanu sa zapadnjačkim diplomatama. Ponose se što neprekidno vise u zapadnjačkim ambasadama.
Tog bašibozluka, te pete kolone, tih kvislinga ima i u medijima koji tvrde da su nezavisni. Primaju pare od Amerikanaca i drugih zapadnjaka, a nezavisni. Ko to daje pare iz ljubavi, osim možda u javnoj kući.
Nema na drugim mestima davanja para samo zato što je neko nekome simpatičan. Danas "Naša borba", pa razne organizacije, pa "Blic", pa "Glas javnosti", ko zna kako se sve zovu i kako su raspoređeni, čitav niz tih izdajničkih medija, prenosi i po nekoliko puta, "Studio B" dva puta "Glas Amerike", pa "Dojče vele", pa "Frans internasional", pa "Bibi si" i ko kako se sve zovu te agenture za vođenje specijalnog psihološko-propagandnog rata.
Ko je toliko blesav da formira celu radio stanicu ili televizijsku stanicu na tuđem jeziku, da bi emitovao program, a da nema nekog interesa? Koji mu je interes? Politički, subverzivni, podrivački, a ovde se ponose kvislinzi, što prenose i dalje šire te elemente specijalnog psihološkog ratovanja.
Ne mogu da kažem hoće li nas napasti ili neće, možda hoće, a možda neće, ali naša odlučnost da se branimo svim sredstvima je jedan od ključnih elemenata odvraćanja. Ako već ozbiljno planiraju da nas napadnu, da ih bar upozorimo da na vreme povuku te svoje kvislinge, te svoje agenture, beogradske krugove, helsinške odbore, žene u crnom itd., da tu svu bulumentu na vreme zgrnu iz Srbije, da je odnesu, da ih ne ostavljaju ovde kao taoce.
Možda mi ne možemo dohvatiti svaki njihov avion, ali ćemo zato ščepati one koji nam budu blizu ruku. (Aplauz.)
Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada narodnog jedinstva i dalje insistira na vođenju dijaloga sa predstavnicima albanskih političkih partija. Mi želimo da Albanci napokon shvate da im ova zemlja može biti i otadžbina, i majka, ukoliko je kao takvu prihvate, da mi nemamo nikakvih ni nacionalnih, ni verskih predrasuda, da vrednost jednog građanina merimo samo po tome koliko je on lojalan svojoj državi, koliko poštuje njen Ustav i njene zakone, i ništa više.
I nijedna nacionalna manjina nema razloga da se brine, ukoliko se zaista na taj način ponaša. Ali, oni koji ruše naš ustavni sistem, jednostavno mogu ostati bez ičega. Shvatili su valjda napokon da Zapad interesuju samo u onoj meri ukoliko su spremni da za zapadne interese krvare, jer, da taj Zapad zaista iskreno brine za albanske civile, za albansku nacionalnu manjinu, onda bi "odrešio kesu" da im efikasnije pomogne. Neuporedivo više para se troši za pripremanje oružanih dejstava ili za propagandne aktivnosti, nego što se udeli onima koji su ostali bez svojih kuća, a ostali su bez svojih kuća pre svega zbog toga što su teroristi spaljivali kuće i na silu terali civile, jer je planirano da se na Kosovu i Metohiji stvori nešto poput "pijace Markale", poput Ulice Vase Miskina, partizanskog groblja, pivare ili drugih mesta u Sarajevu, gde je Izetbegović ubijao svoje građane, svoje civile, da bi to bilo pripisano Srbima i izazvalo zapadne žestoke reakcije protiv srpskog naroda i Republike Srpske.
Taj plan je pravljen i za Kosovo i Metohiju. Na vreme smo ga prozreli, uspeli da sprečimo njegovu realizaciju, a sada samo mi pomažemo efikasno tim albanskim civilima, koji su ispali najobičnije žrtve manipulacija velikih sila i albanskih terorista, samo mi šleperima dovlačimo svakodnevno pomoć i u hrani, i u građevinskom materijalu. To što sa Zapada stigne, što bi naš narod rekao, u oko bi stalo. Više troškova imaju da doputuju sve te njihove delegacije, cela ta bulumenta špijuna i propagandista, nego što donesu hrane ili lekova za one ljude kojima su hrana i lekovi najpotrebniji. Hvala vam. (Aplauz.)

Ima reč narodni poslanik Zoran Anđelković, kao poslednji prijavljeni.

Poštovani predsedniče, uvaženi poslanici, danas u južnoj srpskoj pokrajini svi putevi i sva sela pristupačni su svima, upravo onako kako je bilo sve vreme na dve trećine teritorija Kosova i Metohije, gde i nije bilo delovanja terorističkih bandi.
Srbija, MUP, Vojska Jugoslavije, svako u svom delu angažovanja, pokazali su i dokazali profesionalnost, patriotizam, na svakom zadatku koji su obavljali. I tada kada su deblokirali komunikacije, kako bi svi građani mogli normalno da ih koriste, i u potrazi za civilima, koje su teroristi oteli, do Klečke, Glođana, Bajgore, i kada je trebalo čuvati granicu od upada terorističkih bandi iz susedne zemlje, gde su se obučavali i pripremali za ubijanje, isto onako kada su civile koji su zbog delovanja terorista na njihovom prostoru napuštali svoja sela, zbrinjavali, hranili, pomagali im da se vrate svojim kućama. Uvek su to izvršavali na najbolji način, najprofesionalnije, najljudskije i najhrabrije.
Boreći se protiv terorista, oni su čuvali civile. Albansko stanovništvo od albanskih terorista imalo je samo štetu i zato su u policiji videli pomoć i zaštitu za sebe, za svoju porodicu, za svoja sela. Većina Albanaca uverila se da država Srbija sa svim institucijama ima i mudrosti, i snagu, i principijelan stav da jasno odvoji terorizam i teroriste s jedne strane, i Albance kao nacionalnu manjinu koja želi da u miru živi i razvija svoju saradnju sa drugima koji žive na Kosovu i Metohiji, sa druge strane.
Prava pripadnika nacionalnih zajednica nisu prazna priča ili puka politička i pravna rešenja. Ona se sprovode u život. Zato ću navesti samo nekoliko konkretnih primera, koji potvrđuju čvrsto opredeljenje Srbije za nacionalnu ravnopravnost, gubitka poverenja albanskog naroda u separatističku politiku, za jačanje poverenja u Republiku Srbiju, koja se zalaže za mirno, ravnopravno i demokratsko rešenje problema na Kosmetu.
Prvo, dobrovoljna predaja naoružanja i vojne opreme u količini od 24 tone samo iz 21 sela Đakovičke opštine, i to dobrovoljno, pripadnicima MUP-a Republike Srbije i pripadnicima Vojske Jugoslavije, najbolja je potvrda poverenja u organe Republike Srbije.
Drugo, nema nijedne raseljene albanske porodice pod vedrim nebom. Kvazi-humanitarci, koji svakodnevno krstare našim drumovima, mogli su videti organizovanje vraćanja Albanaca u sela Bobaj, Boks, Nec, Batuše, Brovinu, Kraljane, Hilje, Junik i mnoga druga mesta, kao što su isto tako mogli videti da još nisu sazreli uslovi za vraćanje srpskih porodica na svoja pradedovska ognjišta u sela Januš, Biteš, Ratić, Molić i nekim drugim.
Treće, Albanci koriste svoja prava, koja im garantuje Srbija. Brojni primeri to potvrđuju. Samo u Đakovičkoj opštini u radu lokalnih organa samouprave, u opštini, ukupno je zaposleno 520 lica, a 400 Albanaca, u Zdravstvenom centru Đakovici, od 820, sedamsto osamdeset su Albanci, direktori velikih privrednih preduzeća u Đakovici su Albanci.
Uzeo sam primer Đakovice zato što su tamo dejstva terorista bila veoma žestoka, što ta opština ima veliki granični pojas prema Albaniji, ali je tako i u ostalim delovima Kosmeta, gde se radi o principijelnoj politici Srbije i dokazu da veliki deo građana albanske narodnosti koristi prava koja su im garantovana Ustavom Srbije. To je naša politika i tako će ostati i ubuduće.
Sva ta ogromna pomoć Srbije Kosmetu, kao i jedinstvo građana i političkih partija, koje se i danas pokazalo u vezi mera Vlade Republike Srbije, dala je ogroman doprinos uništavanju terorističkih bandi, odbrani naše teritorije i suvereniteta. To je dokaz da smo sposobni da samostalno rešavamo svoje probleme.
Jasni stavovi, beskompromisna odbrana teritorijalne celovitosti i suvereniteta Srbije i maksimalno poštovanje ostvarivanja ljudskih i građanskih prava i prava nacionalnih manjina, koje žive u Srbiji, vrednosti su koje i danas, kada smo terorizam na Kosmetu porazili, ostaju kao što su uvek i bili temeljne odrednice Srbije.
To je opredeljenje, uveren sam, i ogromne većine svih građana na Kosovu i Metohiji, svih sa kojima sam proteklih meseci razgovarao, kako onih na područjima na kojima nije bilo terorističkih bandi, tako i onih koji su zbog delovanja terorista bili raseljeni, u Gnjilanu, Mitrovici, Orahovcu, Dečanima, i isticali su da država mora uništiti teroriste, građanima obezbediti sigurnost, te da su zainteresovani da žive u miru, uz punu ravnopravnost i da imaju poverenje u državne organe Srbije, da to mogu da ostvare.
To veliko poverenje građani su pokazali kada su se vraćali svojim kućama, koje su privremeno napustili zbog delovanja terorističkih bandi i to uz zahtev da im pripadnici MUP-a obezbede zaštitu od ponovnog upada terorista u njihova sela.
Vlada Republike Srbije zajedno sa građanima Kosova i Metohije, konkretno radi na izgrađivanju tog poverenja. Ovih dana lokalni organi vlasti formirali su preko 80 odeljenja lokalnog obezbeđenja, u kojima su naravno građani koji žive u tim selima, odnosno Albanci. Prva iskustva govore da je to dalo pozitivne rezultate. Pored obaveze obezbeđivanja mira oni zajedno sa pripadnicima MUP-a u opštinama rade na organizovanju snabdevanja, popravci infrastrukture u njihovim mestima i drugim pitanjima, vezanim za interes građana. Poverenje, koje se na takav način izgrađuje, dobar je temelj i pokazatelj da se kroz dijalog u lokalnoj sredini može obezbediti dijalog u pokrajini u korist ekonomskog i socijalnog razvoja ovog dela Srbije.
Nećemo dozvoliti da se na Kosovu i Metohiji ponovi Klečka, Glođane, Ratiš i slična mesta, gde su teroristi počinili zločine protiv nedužnih civila. Nažalost, ubijali su, zlostavljali i silovali žene i decu. U Zločištu kod Orahovca teroristi Albanci su silovali svoju komšinicu Srpkinju. U Prizrenu ubijena je čitava albanska porodica, prvo otac i sin, a zatim majka i ćerka, koje su prethodno silovane, od strane albanskih terorista mučene do smrti. Samo zato što su za prijatelje imali Srbe. To su samo neki od stravičnih primera zločinačkog lica terorističkih bandi. Ali, budućnost Kosmeta je jedino u zajedničkom životu, razumevanju, a ne nasilju i teroru.
Ljudi očekuju pomoć od Srbije na Kosovu i Metohiji i zato smo učinili sve da im osiguramo redovno snabdevanje i materijal za popravku oštećenih objekata. Formiranjem 15 humanitarnih centara mi na taj zahtev odgovaramo konkretno. Srbija ne deli pomoć ni po kakvom nacionalnom ključu, već po potrebi. To izgleda ne shvataju ni mnogi humanitarci iz inostranstva, koji sem velike galame o nekakvoj humanitarnoj katastrofi, umesto pomoći šalju pretnju, a kada pomoć i dostave, dele je po nekim njima znanim nacionalnim ključevima i to u vreme kada su im puna usta izjava da se ljudi ne mogu deliti po nacionalnoj i verskoj osnovi.
Humanitarne centre formirala je Vlada i nevladine organizacije. Oni će nastaviti da pomažu onima kojima je pomoć potrebna, bez obzira na nacionalnu i bilo koju drugu pripadnost. Svaka pomoć humanitarnim centrima bilo od koje strane da je došla, ali naravno da je došla dobro i udruženim naporima, biće prihvaćena i zajednički raspoređena onima kojima je potrebna.
Međutim, pravo rešenje problema na Kosovu i Metohiji postići ćemo pokretanjem privrednih potencijala. To je u interesu svih građana i prioritet u našem angažovanju. Oživeti proizvodnju sa punim kapacitetima pogona na Kosovu i Metohiji, prva je obaveza. Otvarati nova radna mesta, stimulisati formiranje novih preduzeća, povezivati privredu Kosmeta sa privredom Srbije i Jugoslavije na način, koji će obezbediti veći rad za bolje sutra, put je kojim će privredni resursi biti upotrebljeni za ubrzani ekonomski, kulturni preporod ove pokrajine.
Pokazalo se da odlučnim merama može da se suzbije i siva ekonomija i šverc i da se stvori prostor za prave privredne aktivnosti na Kosmetu, koje će se zasnivati na proizvodnji, a ne na špekulacijama, kakva je trgovina drogom, oružjem, bombama i slično.
Organizovano ćemo raditi na jačanju poverenja, međunacionalne tolerancije i razumevanja na Kosovu i Metohiji. Činićemo to kroz ažurniji rad organa samouprave, podsticanjem kulturnih institucija, kao i informativnih glasila, koja doprinose takvoj politici, a ne propagiraju podele, nacionalnu netrpeljivost i ekstremizam.
Ovim merama moramo uništiti svest o secesionizmu, kao što smo uništili njegove pojavne oblike, terorizam i nasilje. Ta svest će se menjati brzo, ukoliko odlučno budemo sprovodili mere, koje će jačati poverenje, obezbeđivati ravnopravnost i koje će ljude kretati radu, a ne sukobima i podelama, koje će ih upućivati na vrednosti života u miru i zajedništvu, uz puno poštovanje razlika, koje su postojale i koje će postojati, kao što postoje svuda u svetu.
Vlada narodnog jedinstva delovaće u tom pravcu, kao i do sada. U istom smeru treba da deluju i mediji, političke partije, intelektualci, svi koji hoće da doprinesu da se ovo stanje brzo prevaziđe. Hvala. (Aplauz.)

Da li se još neko od narodnih poslanika javlja za reč?

Gospodine presedniče, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, ja sam Šemsudin Kučević, narodni poslanik ispred Liste za Sandžak - Dr Sulejman Ugljanin. Mi smo na ovom prostoru Balkana, konkretno Jugoslavije, prolazili kroz mnoge teške trenutke u svojoj istoriji. I danas se kao poslanici Narodne skupštine nalazimo pred jednim velikim iskušenjem. To iskušenje je utoliko veće za vladajuću koaliciju, odnosno za SPS - JUL, koji se trenutno nalaze na vlasti u ovoj skupštini.
Ja ću kao član stranke Demokratske akcije Sandžaka i kao poslanik Liste za Sandžak Dr Sulejman Ugljanin reći nekoliko stvari i dati svoj doprinos za rešenje ukupne krize na prostoru bivše Jugoslavije.
Mi se zalažemo, pre svega, da se ljudska i nacionalna prava tretiraju po obimu i sadržaju kako su izložena i definisana u odgovarajućim dokumentima OUN i to u Opštoj deklaraciji o pravima čoveka, Međunarodnom paktu o građanskim političkim pravima i Deklaraciji o pravima manjina i drugim međunarodnim aktima. Zalagaćemo se za njihovu doslednu primenu.
Mi smo za uspostavljanje trajnog mira na prostoru bivše SFRJ, za uspostavljanje međudržavne saradnje između novonastalih država na prostoru bivše države, kao i pravilno rešenje statusa svih naroda, koji u tim državama žive. Mi smo protiv rata i protiv upotrebe sile u cilju nametanja političkih rešenja. Naš princip je dijalog i to stalno ponovljeni pregovori do postizanja pravednog rešenja.
Pravedno i trajno razrešenje jugoslovenske krize moguće je postići pregovorima između legitimnih predstavnika naroda, uz posredovanje međunarodne zajednice i primenu efikasnih međunarodnih mehanizama prema stranama u pregovoru u cilju realizacije prihvaćenih obaveza.
Mi smo još 4.11.1991. godine prihvatili principe Haške konvencije, kao prihvatljiv i pravedan model za konačno rešenje jugoslovenske krize i uspostavljanje pravednog i trajnog mira na prostoru prethodne Jugoslavije. U tom kontekstu mi smo jasno definisali naš odnos prema državi. Mi se zalažemo za slobodnu i suverenu Saveznu Republiku Jugoslaviju, za nepovredivost njenih granica, za ravnopravnost građana i svih naroda, koji žive na teritoriji SR Jugoslavije i za zaštitu prava nacionalnih manjina prema najvišim evropskim i svetskim standardima. Nikakva ograničenja u tom pravcu ne smatramo legitimnim. To je naš stav, ako nas neko bude pitao.
I pored ovih naših nastojanja da sa naše strane pomognemo da se problemi rešavaju sistematski, principijelno, bez jakih reči, posle kojih osim ponosa i zadovoljenja ličnog hira nećemo imati ništa drugo, da budem eksplicitniji, dozvolite mi da se poslužim komparativnom metodom. U ovom izveštaju govori se o sukobu države sa teroristima na Kosovu. U Sandžaku nema terorista, a država sa svojim institucionalnim rešenjima, tj. Žabljačkim ustavom, ugrozila je ustavno-pravni položaj bošnjačkog stanovništva u Sandžaku 27.4.1992. godine.
U opštinama Priboj i Pljevlja, desila su se masovna progonstva Bošnjaka iz domova i sela od strane Vojske Jugoslavije i oružanih jedinica iz njenog sastava. Desile su se masovne otmice Bošnjaka u Sandžaku, odnosno u Severinu, Bukovici i Štrpcu. Zapaljeni su i na drugi način uništeni stambeni objekti čiji su vlasnici Bošnjaci. Masovna hapšenja Bošnjaka u Sandžaku, fizička zlostavljanja i neovlašćena upadanja u bošnjačke kuće i fizičko zlostavljanje roditelja pred decom i dece pred roditeljima. Montirani politički procesi u Novom Pazaru, u Bijelom Polju i proces saveznom poslaniku dr Sulejmanu Ugljaninu, 60 hiljada izbeglica i ogroman broj raseljenih lica.
Molim vas, mi ocenjujemo da ovakav položaj bošnjačkog naroda u Sandžaku i drugim delovima SRJ nije prihvatljiv i dalje je neodrživ. Odnos državnih organa prema bošnjačkom narodu Sandžaka, prema njihovim legitimnim predstavnicima nije održiv.
Ako na rešenje kosovske krize budemo gledali parcijalno, iz udobnih fotelja i pretople skupštinske sale, a ne sa pozicija vojnika i njihovih roditelja, sa jednog od 600 ciljeva koje NATO planira da gađa, sa pozicija 230 hiljada izbeglica sa Kosova, sa pozicija prosečnog građanina, nećemo doći do rešenja.
Strah me je preterano lirskog lamentiranja nad sudbinama Kosova i ove države, od čega nećemo imati koristi. Bez pragmatičnog pristupa i čvrstog opredeljenja, da će istinski istrajati na verbalnim obećanjima, ova vlada neće naći rešenje i izlaz iz postojeće krize.
Preplašile su me pretnje bombardovanjem, ali me još više plaše diskusije poslanika i dobacivanje članova SPS-a, JUL-a i SRS-a, jer svojim diskusijama u parlamentu prizivaju vojnu intervenciju.
S punim pravom sam zabrinut i očekujem, mada se u principu uvek polazi od najgorih stvari, umesto ovog programa Vlade i ovih diskusija koje prizivaju vojnu intervenciju, predlažem da usvojimo program mera koji će sprečiti vojnu intervenciju i to:
1. Hitan prekid oružanih akcija na Kosovu i Metohiji;
2. Hitan poziv međunarodnoj zajednici da se uključi u rešavanje svih nerešenih problema.
Na nama, političkim poslanicima manjih stranaka, koji služimo ovde kao dekor političkom parlamentarizmu, manja je odgovornost.

Zahvaljujem. Da li se još ko od narodnih poslanika javlja za reč? (Niko.)
Zaključujem jedinstveni pretres.
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje izveštaj Vlade Republike Srbije o preduzetim merama za normalizaciju stanja u Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija, koji je povodom aktuelne bezbednosne i socijalno-ekonomske situacije na Kosovu i Metohiji podneo Mirko Marjanović, predsednik Vlade Republike Srbije, sa Predlogom zaključaka koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Za je glasalo 225, protiv jedan, uzdržao se jedan, nisu glasala dva, ukupno je glasalo 229 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila izveštaj Vlade Republike Srbije o preduzetim merama za normalizaciju stanja u Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija, koji je povodom aktuelne bezbednosne i socijalno-ekonomske situacije na Kosovu i Metohiji podneo Mirko Marjanović, predsednik Vlade Republike Srbije, sa Predlogom zaključaka Vlade Republike Srbije.
Dozvolite mi da izrazim svoje i, verujem, vaše zadovoljstvo ispoljenim potpunim jedinstvom narodnih predstavnika u Narodnoj skupštini prilikom usvajanja izlaganja predsednika Vlade Republike Srbije i zaključaka. To pokazuje autentičnost izjašnjavanja narodnih poslanika sa voljom naroda. Podsetio bih vas da je tako visok stepen jedinstva postignut prilikom nedavnog izjašnjavanja naroda na referendumu. To jedinstvo je najbolja garancija da će Srbija istrajati na putu afirmacije borbe za mir i ravnopravnost građana, naroda i država. (Aplauz.)
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O OBRAZOVANjU PRIVREMENOG IZVRŠNOG VEĆA AUTONOMNE POKRAJINE KOSOVO I METOHIJA
Uručen vam je Predlog odluke koju je podnela Vlada Republike Srbije.
Otvaram jedinstveni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne želi.)
Da li ko od poslanika želi reč? (Ne želi.)
Zaključujem jedinstveni pretres.
Molim narodne poslanike da, radi utvrđenja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o obrazovanju privremenog izvršnog veća Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija.
Pritisnite odgovarajući taster.
Za je glasalo 222, protiv dva, uzdržao se jedan, nisu glasala dva, ukupno je glasalo 227 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština Republike Srbije većinom glasova usvojila Predlog odluke o obrazovanju privremenog izvršnog veća Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O IMENOVANjU PREDSEDNIKA PRIVREMENOG IZVRŠNOG VEĆA AUTONOMNE POKRAJINE KOSOVO I METOHIJA
Uručen vam je Predlog odluke, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Otvaram jedinstven pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne želi.)
Da li neko od narodnih poslanika želi reč? (Ne želi.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem jedinstveni pretres Predloga odluke.
Molim narodne poslanike da radi utvrđenja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o imenovanju predsednika privremenog Izvršnog veća Autonomne pokrajine Kosova i Metohije.
Za je glasalo 215, protiv dva, tri uzdržana, nije glasalo 6, ukupno je glasalo 226 narodnih poslanika.
Konsatatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o imenovanju predsednika privremenog Izvršnog veća Autonomne pokrajine Kosova i Metohije većinom glasova.
Čestitam u svoje i u vaše ime predsedniku privremenog organa Izvršnog veća Autonomne pokrajine Kosova i Metohije, narodnom poslaniku Zoranu Anđelkoviću. (Aplauz.)
Ovim je sednica završena.