Poštovani narodni poslanici, Jugoslovenska levica podržava donošenje predloženog zakona o informisanju.
Postojanje zakona sa jasnim pravnim određenjima prava i odgovornosti novinara i medija, zaštite dostojanstva građana, institucija i države, bitno je obeležje modernog demokratskog i civilizovanog društva. Ostvarivanje zakonitosti je civilizacijsko i demokratsko dostignuće, a ne odsustvo slobode. Zakon štiti rad i one koji rade, štiti ugrožene, a ne one koji ugrožavaju, štiti pokradene, a ne one koji kradu, štiti one koji vole svoju zemlju, a ne one koji je izdaju.
Predloženi zakon o informisanju štiti novinare i novinarsku profesiju od zloupotreba, šikaniranja i pritisaka, onemogućava ugrožavanje objektivnog i profesionalnog novinarskog rada. Predlog ovog zakona tu vrstu valjane zaštite odgovornog novinarskog poziva sadrži - ni jedan novinar, ni jedan medij, niko kome je stalo do novinarske profesije, do objektivnog i angažovanog pisanja, do svoje zemlje, nema razloga da strahuje da će ovaj zakon ugroziti njegov novinarski angažman. Ovaj zakon je na strani svakog novinara i svakog medija kojima su na duši interesi novinarske profesije, interesi ove zemlje, dostojanstvo naroda i potrebe za humanošću i blagostanjem. Donošenjem ovog zakona hoćemo da mediji budu na strani čoveka, da ga informišu objektivno, a ne da ga lažu, da mu šire vidike, a ne strah i paniku, da u njemu podstiču nadu i ljubav, a ne ostrašćenost i mržnju.
Želimo da mediji podstiču slobodarski, stvaralački i kritički duh, a ne pokornost i sluganstvo prema stranim nasilnicima. Takvi zakoni postoje u svim civilizovanim zemljama sveta i stoga je teško razumeti i otpore zakonu o informisanju. U već unapred izraženim otporima na zakon se ne radi o neslaganju sa nekim odredbama predloženog zakona. U pitanju je neslaganje sa donošenjem bilo kakvog zakona o informisanju. Razlozi protiv donošenja zakona, što smo danas ovde čuli, jesu potrebe političkog marketinga i samo ih tako treba posmatrati. Prisutno je, da kažem i to sitna demagogija po kojoj je dobar zakon samo ukoliko se on sastoji samo od jednog člana koji bi, po njima, trebalo da glasi ovako: "Mediji, a pre svega, nezavisni, su neprikosnovena institucija koja je nedodirljiva i ne može je ugroziti ni zemljotres, ni poplava, a pogotovu država". U ovoj odredbi se, do duše, ne spominju ni Vanden Bruk, ni Solana.
Istorija poznaje samo jednu političku opciju koja je bila protiv postojanja zakona. To je bio anarhizam. Danas se na ovim prostorima javlja jedna druga opcija kojoj smeta postojanje preciznog zakona o informisanju. Ta opcija nije anarhistička, ali jeste vazalna, podanička. To su tzv., nezavisni mediji i njihovi minorni politički pomagači, koji teško shvataju da je igranje na kartu suprotstvljanja zakonu put u političko gubitništvo. Razlog otpora tzv. nezavisnih medija u zakonu je veoma jednostavan. Njihovu nezavisnost plaćaju belosvetski centri za uterivanje demokratije i širenje ljudskih prava. Ako učinak tzv. nezavisnih medija u širenju ljudskih prava i demokratije ne bude dovoljan, onda nastaju pretnje raketama i bombama sa sloganom - proredimo nepokorne, da bi oni koji prežive, živeli slobodno.
To je smisao te i takve nezavisnosti, koji se temelji na vazalstvu. Suprotstavljanje izdajstvu nije političko ili ne samo političko pitanje, nije ni moralne prirode, jer osuda, poput one - sram vas bilo - ne pomaže. Ovo je pravno pitanje, jer u izdaji zemlje nema ni politike, ni morala, ni svesti, ni savesti. Najnovija potvrda takve vazalne uloge jeste nedavni susret, kao što je već rečeno, generalnog sekretara NATO-a Solane i američkog generala Klarka sa glavnim urednicima tzv. nezavisnih medija prilikom službene posete našoj zemlji. Zamislite susret tzv. nezavisnih novinara, onih koji pišu da su naša vojska i policija grube, surove, zločinačke uvek kada brane svoju zemlju. Njihov susret sa vojskovođama NATO pakta, one iste sile koja nam preti bombardovanjem bombama, koje su to dodirne tačke najslobodoumnijih i najnezavisnijih novinara na svetu i onih koji drže prst na okidaču "Tomahavk" upereni na ovu zemlju. Odgovor je jasan. Najnezavisniji na svetu i šire, nezavisni od ove vlasti i ovog naroda, ali nisu od Solane i zato mu redovno idu na dosoljavanje.
Traže od gospodina Solane pare, ali i zaštitu od sopstvenog naroda. Ovog puta izgleda prošli su više slano, nego slavno.
Recimo, najnoviji primer interesovanja nemačkog ambasadora za očuvanje nezavisnosti nezavisnih prilikom jučerašnje posete Vladi Srbije. Koliko je meni poznato, poslednjih pet godina nemački ambasador u Beogradu nije izražavao želju da poseti ni Vladu, ni njenog predsednika i da se zainteresuje za privrednu i kulturnu saradnju, nije se brinuo da li u vreme sankcija imamo hranu ili lekove, ni za posledice od zemljotresa, ni zbog zločina albanskih terorista, ali zabrinuo se i po prvi put zatražio prijem u Vladi Srbije da izrazi strepnju zbog opasnosti da ovaj predloženi zakon ne ugrozi njegove štićenike, a ovakav zakon u njegovoj zemlji je još rigorozniji i više decenija je na snazi, pa se Nemci ne brinu za slobodu svojih medija.
Da kažem i to da naš ambasador u Bonu izražava neviđenu pasivnost po tom pitanju. Ovaj zakon štiti medije i novinarsku profesiju, ali štiti i građane, institucije, društva i stabilnost države od neistina, neodgovornosti, ugrožavanja dostojanstva i od izdaje zemlje. Radi se o zakonskoj zaštiti od svakog razarajućeg psihološkog dejstva od širenja defetizma, laži, od izmišljanja događaja da bi se širila panika i narod što više izluđivao.
Želimo da vreme straha od medijskih neistina, blamaža, vreme medijskog srama, u kome je psihički uništavan ovaj narod, vreme ponižavanja novinarske profesije, da to tužno vreme bude što pre iza nas.
Ovaj zakon mora da zaštiti novinarsku profesiju od moralnog i profesionalnog posrnuća, od onih koji bezgranično kleveću i ugrožavaju dostojanstvo građana, od onih koji otvorenom saradnjom sa stranim centrima moći doprinose destabilizaciji zemlje, od onih koji su plaćeni da zastrašuju narod, kako bi nas što više bilo nervno rastrojenih i nesposobnih.
Kada takozvani nezavisni mediji počnu da primaju pare iz inostranstva da bi stvarali profit svojim gazdama u okvirima zakonskih odredbi, onda će moći mirno da spavaju. Sve dok te i tolike pare pristižu od svetskih centara moći zarad rušenja ove zemlje predloženi zakon mora dosledno da se ostvaruje. Neka izdaju novine, ali ne mogu da izdaju zemlju. Pravo novinara da slobodno piše i medija da ne bude ugrožen bilo kojom silom ne mogu da budu alibi za javno blamiranje bilo kog građanina, pa makar on bio pastir ili predsednik Vlade, a ponajmanje za ugrožavanje nezavisnosti države i dostojanstva naroda.
Takve odredbe zaštite čoveka, institucija i države, zaštite novinara i medija sadrži i predlog ovog zakona, baš onako i onoliko koliko i kako to predviđaju zakoni o informisanju u zapadnim zemljama, pa ako su ovi naši nezavisni toliko zaljubljeni u zapadnu demokratiju i njihove zakone, neka osete slast primene takvog zakona na svom ognjištu. Ništa logičnije od toga. Hvala.