Dame i gospodo, narodni poslanici, mi smo oduvek znali da je Srpski pokret obnove stranka dezertera. Znali smo i 1991. godine, znamo i danas. Videli ste, Srpski pokret obnove u aprilu mesecu nije mogao, a da ne podrži referendum protiv stranog mešanja u naše unutrašnje poslove.
Međutim, kako su se nagomilavale pretnje našoj zemlji, pretnje bombardovanjem, pretnje vojnom intervencijom NATO pakta, tako je Srpski pokret obnove vršio zamenu teza.
Mnogo puta ste iz usta čelnika Srpskog pokreta obnove mogli čuti da je protiv mudžahedina, protiv islamista, protiv ovih, protiv onih, protiv Šiptara, naravno, ali nikako da nešto kažu i protiv onih koji su glavni krivci za sve što se dešava na Kosovu i Metohiji.
Mi znamo da su neke islamske zemlje bile umešane u ovu balkansku krizu pre nekoliko godina, ali znamo isto tako da povodom Kosova i Metohije i albanskog terorizma, njihov uticaj nije naročito značajan. Značajan je u izvesnoj meri, zanemarljivoj u odnosu na ono što nam rade Amerikanci, Nemci, NATO pakt u celini, pa čak toliko zanemarljiv da mi nismo nikada osetili opasnost u pravom smislu reči po očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije, sa te strane, ali od strane NATO pakta jesmo i te kako.
Mene čudi, čudilo me zapravo, dugo - kako Vuk Drašković može sebi da dozvoli da svaki put svojim govornicima u Skupštini sam piše govore. Pa izađe Miković, vidimo odmah da se ne slaže sa onim što čita, sramota ga, ne sme u oči da nas gleda, nego gleda u onaj papir, zagnjurio se, povisio ton, kao da ga je nešto opalilo, a onda se setim kako je Vuk Drašković zapravo profesionalno deformisan. On je celog života pisao drugima govore, pisao Miki Špiljku i sličnima, pa i hvatao beleške, naravno.
Zašto ta stranka danas ovako reaguje? (I na Čanka će doći red, polako.) Zašto ovako reaguje - njima je nešto izmaklo iz šaka. Šta su oni očekivali - oni su očekivali da će pritisci NATO pakta na našu zemlju uroditi plodom.
Mislili su, levičarske partije će se uplašiti, popustiti, radikali će izaći iz Vlade i, eto, u Vladu dolazi SPO. A jadnici ne znaju da je u Srbiji bukvalno sve moguće, samo više nikad nije moguće da iko ozbiljan pravi bilo kakvu koaliciju sa SPO. Jadni i besni što Srbija nije popustila, što Milošević nije dozvolio trupe NATO na našoj teritoriji, što nije dozvolio da se Kosovo i Metohija izvuče iz pravnog sistema Srbije, krivca sada vide u radikalima. Sada su radikali krivi što su prihvatili sporazum. Sporazum, koji ne znači žrtvovanje nekog bitnog principa i koji ne znači žrtvovanje teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta Srbije. Sad radikali smetaju. Čak je sam Drašković 4 - 5 dana pre sporazuma tražio da se prihvate svi zahtevi zapadnih sila, NATO i Kontakt grupe. Znate li šta su oni u startu podrazumevali? Trupe NATO, da oni zavode red, da oni zavode mir, da se Kosovo izvuče iz pravnog sistema Srbije, da ima samostalni pravni status i ko zna šta sve još. I Drašković, naravno, bio je spreman da prihvati. Pa, da je bilo pametno to prihvatiti kako se Drašković zalagao, što bi onda Milošević držao tako iscrpljujuće sastanke, od kojih su neki po 11 časova trajali? Šta to znači držati sastanke, a sve može odmah da se prihvati? E, to su oni hteli da prihvate.
Sada napuštaju poprište jedne parlamentarne rasprave. Neko iz neke stranke, koja je greškom ušla u Narodnu skupštinu, kako se ono zove, Koalicija "Vojvodina", greškom, socijalističkim plakatima je napravljena zabuna u kampanji i greškom je narod za njih glasao. Tako je bilo (smeh u sali). Jeste, socijalisti štampali plakat "Vojvodina koju volim" i narod mislio da je to to isto (aplauz), oblepili Vojvodinu. Pa zar mislite da je neki normalan čovek mogao glasati za Nenada Čanka (smeh u sali). Što je Nenad Čanak menjao naziv svoje stranke? Znao je da za Ligu socijaldemokrata Vojvodine niko živ neće glasati i onda promeni naziv stranke, maskira se, kao fol neku koaliciju sa Veselinovim i još nekim i na izbore. Ovog puta za sledeće izbore mora da spremi novu prevaru i novi naziv stranke. Inače, kada su sad ljudi shvatili da se iza koalicije "Vojvodina" krije prevara, da sad postoje dve koalicije "Vojvodina", da čak Čankova nije ni registrovana, ljudi neće hteti da glasaju.
Pošto sam se sad javio za reč u replici, da iskoristim svoje pravo da kažem o zakonu o informisanju šta imam.
Mi smo ovaj zakon o informisanju u osnovi pripremili još u maju mesecu. Bilo je nekih usaglašavanja među koalicionim parterima, a događaji na Kosovu i Metohiji i angažovanje Vlade povodom tih događaja jednostavo su nas sprečili da se i ranije pojavimo sa inicijativom. Ipak, zakon donosimo u pravom trenutku.
Šta ovim zakonom postižemo? Afirmišemo slobodu štampe i drugih sredstava javnog informisanja. Štampa je slobodna i nema nikakvih ograničenja. Slobodna je i radio difuzija, nema nikakvih ograničenja, osim sa aspekta korišćenja frekvencije za šta mi nismo nadležni, nego savezna vlast.
Ali, šta mi štitimo ovim zakonom? Štitimo slobode i prava čoveka i građanina, pre svega, jer su individualne ljudske slobode i prava iznad kolektivnih. Svuda u civilizovanom svetu se prvo štiti ljudsko dostojanstvo, lično pravo, lična sloboda, individualna sloboda i tek onda se štite kolektivna prava. Ovde kod nas, u našem sistemu individualna prava, lične slobode bile su ugrožene od takozvane nezavisne štampe ili žute štampe, kakav je naziv primereniji. I da smo terali zeca, isterali vuka, to se vidi i po ovome napuštanju poslanika SPO, a vidi se i po ponašanju stranih inspiratora, finansijera ove žute, izdajničke štampe. Havijer Solana, koji je odlučivao o bombardovanju Srbije, o ubijanju srpske dece, srpskih žena, srpskih civila, o rušenju Srbije, došao je ovde da pomaže slobodu štampe. Šta će njemu sloboda štampe u Srbiji, ako već namerava da uništi Srbiju? A još nije odustao, videćete kako će se stvari dalje razvijati, još će biti pritisaka, pretnji i još će biti mnogo opasnosti nad našom zemljom, to unapred možemo da zaključimo. Ne treba Havijeru Solani sloboda štame u Srbiji, njemu treba nesmetana mogućnost da deluje sa svojim ekspertima za specijalni psihološki rat. U Srbiji deluje peta kolona kroz pojedine medije, kroz "Dnevni telegraf", kroz "Danas", kroz "Vreme", kroz "Našu borbu", kroz "Radio B-92" itd. Šta to znači kada šef jednog moćnog vojnog pakta, najmoćnijeg u savremenom svetu, dođe u Beograd i postrojava novinare? On se postavlja u ulogu njihovog glavnog i odgovornog urednika. Glavni i odgovorni urednik "Vremena" i
"Naše borbe" i "Danasa" i drugih sličnih listova je Havijer Solana. Mene samo iznenađuje, da već dolazi sa novcem, kada dolazi sa svojom zaštitom, zašto tim urednicima, tim novinarima nije podelio i činove, pa da znamo da je Veran Matić general - lajtnant NATO, da znamo da je Ćuruvija podnarednik NATO, da je Grujica Spasović, dijete Grujica, major NATO i slično. To me uopšte ne bi iznenadilo, jer oni podnose izveštaj redovno svojim gazdama i za to što rade dobijaju novac i mi imamo podatke da dobijaju novac i o tome otvoreno govorimo.
Ovim zakonom mi stvari stavljamo na svoje mesto. Imali su jednu lekciju uredbom, uredba se donosi kada Vlada treba brzo da reaguje. Bilo je mnogo razloga da se brzo reaguje. Sada više nema tih razloga da brzo reagujemo, idemo jednim sistemskim zakonom i zavodimo red i ne ukidamo slobodu. Onaj ko smatra da je sloboda štampe emitovanje propagandno - informativnog političkog programa "Glasa Amerike", "Dojče vele", "Slobodne Evrope", BBS-a, "Frans internacionala", taj se grdno vara. Znate li da se "Glas Amerike" apsolutno ne sme emitovati na teritoriji Amerike? Ne sme, zabranjeno je. Zašto? Zato što "Glas Amerike" isključivo protežira zvanične stavove američke Vlade. U američkom obliku demokratije se smatra, ako Vlada preko jednog medija, koji se finansira iz budžeta, protežira sopstvene stavove, da ugrožava prava drugih. U Americi zabranjen "Glas Amerike", a kod nas se prosto jagme lokalni mediji koji će ga reemitovati. A, to ne može. I to nikada neće moći u Srbiji, ubeđen sam u to.
Što se tiče visina kazni, kazne su oštre, kazne su visoke, ali kazne su novčane. Zašto neki napadaju tako visoke kazne? Valjda se zalažemo za uspešniju, efikasniju borbu protiv kriminala. I ovo je jedna vrsta kriminala, ne tolike društvene opasnosti da moramo hapsiti, ali dovoljno visoke društvene opasnosti da se moraju izricati primerene novčane kazne. Onaj, ko je protiv ovih kazni, unapred stavlja do znanja da misli da nastavlja da vređa, kleveće, iznosi izmišljotine, vodi specijalni propagandni rat itd.
Onaj ko nema nameru da vređa, da kleveće, da izmišlja, da lansira laži, nema čega da se boji. Mi nigde nismo rekli u tom zakonu da će se kažnjavati kritika političara, kritika političke partije, kritika državnog organa. Mi čak podstičemo kritiku. Mi kao članovi Vlade neprekidno javno ponavljamo da smatramo da nam je svaka objektivna kritika dragocena. Mi tražimo da nas građani kritikuju, kako bi radili što bolje, kako bi iz toga izvlačili pouke. Mi tražimo da nas politička konkurencija kritikuje, ali ne da izmišljaju, da sistematski izmiljašju, da vode specijalni psihološki rat. Koliko je puta "Dnevni telegraf" Slavka Ćuruvije, koji je radio u službi državne bezbednosti kao profesionalac, kao profesionalni funkcioner, koliko je puta objavio da će marka biti 9 dinara, pa u maju da će struja poskupeti 30%, pa ko zna šta je sve objavljivao, da ne govorim o ovim najavama bombardovanja, najavama početka rata, o sejanju panike u Beogradu tvrdnjama da nema sklonišpta, da je narod nezaštićen itd. To, jednostavno više, ne može da se održi.
Oni kažu, štampaće novine negde napolju. Mogu da štampaju, ali opet dolaze pod udar zakona, ako ih budu distribuisali na teritoriji Srbije, i oni kaznu ne mogu izdržati. Kazna će se primenjivati prema svima kojima bude izrečena na osnovu argumenata, a koje ceni sud i to je ono što ovaj zakon donosi.
Smatram da je ovo dobar zakon i da će se ovaj zakon pamtiti u istoriji srpskog parlamentarizma, u istoriji srpskog pravnog sistema kao jedan dobar, vredan, zakon sazdan od pravnih načela kojima se, jednostavno, ne može prigovoriti.