Gospodine predsedniče, uvaženi poslanici, ja sam do sada o ovom problemu na razne načine i u raznim prilikama dosta govorio i, nadam se, mnogo i rekao. Naravno, danas prvi put govorim pred Skupštinom o problemu koji imamo na dnevnom redu, a mislim da imamo na dnevnom redu više od toga što je izveštaj delegacije.
Mislim da je delegacija u datim okolnostima učinila sve što je mogla. Mislim da delegaciji i svima nama treba da bude savest čista, jer smo bili izloženi neviđenim pritiscima i to pritiscima koji su bili sračunati da slome sve što mi mislimo i želimo i unazad i unapred u razvoju našeg društva i naroda. Suština je to ipak bila.
Nije bio uopšte predmet sporazum, bile su trupe, samo trupe i ništa sem trupa. Dobijali smo vrlo primamljive ponude. Ako prihvatite trupe, dobićete dobar sporazum. Čak su nam i sada, kada smo potpisali ovaj naš tekst, koji je u suštini proizašao iz teksta Kontakt grupe, ali naravno očišćen od svega onoga što direktno ugrožava suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije i Srbije, ali pre svega suverenitet, rekli su nam - vaš sporazum je vrlo dobar u suštini, ali prihvatite trupe. Naravno, ako pažljivo pročitate glave 2, 5. i 7, videćete šta znače te trupe.
To znači da jugoslovenske vojske i policije na Kosovu nema. To znači da ćemo imati jednu inoviranu verifikacionu misiju na Kosovu. Voker "malo dete" spram te nove verifikacione misije. Dobili bi novog taulajtera koji bi vladao Kosovom. Dobili bi 28.000 naoružanih vojnika - onda je svejedno kakav sporazum potpišemo. Oni bi vladali Kosovom i jednostavno Srbije na Kosovu ne bi bilo.
Mislim da to treba svima u ovoj skupštini da bude jasno, jer to je suština cele priče i ništa više izvan toga. Uostalom i Holburk je danas došao da nam to isto kaže. Njegov glavni zadatak je - ili trupe ili bombardovanje. Kada ga pita čovek, zašto bombardovanje, nema odgovora. Kaže, mi nećemo bombardovanje. Mi kažemo - i mi nećemo bombardovanje. Ko onda hoće? Stvar je dovedena do apsurda i taj apsurd se nama nameće i o tome treba da zna cela javnost ove zemlje da je to suština - trupe ili bombardovanje i ništa više izvan toga. Sve ostalo je bila parada i farsa. Tu farsu mi gledamo već nekoliko meseci. Učinili smo sve da tu farsu, koliko je god moguće, otklonimo.
Naravno, oni su nas zato odveli u Rambuje da bi nas "udavili", da bi nas u "mraku udavili". Ipak smo postigli da svetska javnost polako počinje da shvata da na Kosovu nema 90% Albanaca i 10% ostalih, nego da je nacionalna proporcija drugačija, da ima nacionalnih zajednica i drugih, da postoje, isto tako, Albanci, koji su verni i odani državi u kojoj žive. Shvatili su oni to.
Mislim da je veći deo međunarodne zajednice to shvatio. Jedan deo njih još uvek to ne sme da prizna, ali vremenom će polako priznati. Mislim da je nama savest čista, da smo činili sve što smo mogli. Bez obzira na sve primedbe koje se mogu dati ovde i drugde, sada i kasnije i unazad, ipak mislim da smo mi moralni pobednici ove bitke koju smo imali do sada. Naravno, mi smo isticali i ostali pri tome, ono što je međunarodna zajednica stalno izbegavala da učini, jer bi onda politički sporazum mogao da bude vredan pažnje i sa naše strane i da bude potpisan, ali oni nisu hteli da se on odvojeno potpiše, nego su tražili paket i to paket koji znači ne uzmi ili ostavi, nego samo uzmi, ali uzmi i trupe i policiju i protektorat. To nismo mogli da prihvatimo. Nikada to ne bi mogli da prihvatimo jer bi to bio gubitak Kosova, a gubitak Kosova nije samo gubitak Kosova kao Kosova, to je gubitak srpske države, srpske državnosti i srpskog naroda u celini. Moramo da shvatimo šta to znači. Ne možemo imati zabluda i dilema o čemu se radi.
Nije u pitanju samo Kosovo, to je zahtev za uništenjem, na jedan perfidan način, na tri godine, cele države Srbije. To je suština cele priče. Ne treba sada da se zavijamo u razne forme da je to bilo nešto drugo, to je bilo to. Naravno, mi smo u svim tim razgovorima, a bilo je na desetine razgovora sa ministrima inostranih poslova zapadnih zemalja, to isticali. To je dobro, čuli su nas, čuli su sve naše argumente. Nema nijednog argumenta koji je ovde iznet, a da ga oni nisu čuli po deset puta. Naravno, neki su tajno priznali, neki javno, neki su klimali glavom, neki su rekli, recite vi jer mi ne smemo. To je, nažalost, situacija u međunarodnoj zajednici. Zato kažem da smo mi moralni pobednici.
Zato mislim da danas Skupština treba da bude načisto o čemu se radi. Danas odlučujemo da li prihvatamo trupe ili ne prihvatamo trupe, to je suština, a sve ostalo je pričam ti priču. Mislim da je u ovoj skupštini i u ovom narodu da ostvarimo jedinstvo povodom ovog pitanja i povodom ovoga o čemu govorimo, jer, ako tog jedinstva nema, mi možemo da se oprostimo od svoje budućnosti. Jednostavno, zato apelujem na Skupštinu da ne rasplinjavamo diskusiju, da se koncentrišemo na to pravo pitanje i da pokušamo na njega da damo svoj vrlo jasan i odlučan odgovor, a to je - nema stranih trupa, jer one znače to i to i to piše u dokumentima, nacrtali su nam. Nacrtali su nam da se svede naša armija odnosno Vojska Jugoslavije na teritoriji Kosova na 1.500 ljudi da čuva granicu. Znate šta znači ta granica. Dalje, da se svede policija na 2.500 ljudi i da posle 120 dana nestane zajedno sa Vojskom. Gde je tu suverenitet? Ovde ima dosta pravnika. Suverenitet podrazumeva da na svakom pedlju svoje teritorije možeš da ostvariš sve, zakonodavnu vlast i sve ostalo. Oni su od nas tražili ustav, tražili su zakone, ustavni sud, vrhovni sud, pa šta još? Molim vas, tražili su ovlašćenja za predsednika Kosova koja nema ni predsednik Srbije ni predsednik Crne Gore. Molim vas, to nije moglo da se prihvati jer je to više od treće republike. Zašto su to tražili - iz vrlo prostog razloga, to su im napisali albanski separatisti, ali oni nas nisu pobedili.
Pobedio je jedan diktat jednog dela međunarodne zajednice i u tome je problem. Mi se suočavamo sa tim, jednog dela međunarodne zajednice, pa i u tom jednom delu međunarodne zajednice isto ima podela. Ni u Americi ne misle svi isto, kao što predstavnici pojedinih administracija misle. I tamo se budi svest o tome da li treba, da li se sme, da li se može napasti jedna suverena zemlja koja nikoga nije napala.
Da li smo mi napali neku susednu zemlju? Da li smo ugrozili interese NATO-a? Da li smo bilo šta u tom smislu uradili? Mi se jedino borimo za ono što se bori, uključujući i Ameriku, borimo se protiv terorizma, a oni su pokrenuli sve inicijative protiv terorizma. Svi oni imali su sastanak u Kairu pre dve godine.
Mi samo tražimo ono što je svima dozvoljeno i ništa više od toga. Naravno da smo za to da damo celu ovu autonomiju koju smo napisali. Mi smo u tekstu koji je objavljen, vi ste ga sada dobili, a objavljen je u "Politici", mi smo u toj autonomiji napisali nešto više od prištinskog dogovora. Mi smo išli na ivici našeg Ustava da možemo da ga uklopimo, jer nismo mogli da prihvatimo ono što piše u dokumentu, a to je da se ovim sporazumom promene posle ustavi Srbije i Jugoslavije. Ja sam pitao francuskog ministra spoljnih poslova - da li bi vi kada bi davali Korzici neka autonomna prava menjali zbog toga Ustav Francuske? Ili Kuka - da li bi vi zbog sporazuma oko Severne Irske menjali vaše zakone? Oni hvala bogu nemaju ustav, pa su se tu malo začudili, ali je pravi problem u tome da je stvar vrlo jasna o čemu se radi i zato bih molio da razgovaramo o tom pitanju i da ova komisija počne da radi, da imamo te zaključke, da imamo određene odluke, jer mislim da ovo što dalje nama sledi ipak se svodi na to. Hvala. (Aplauz.)