Ima reč narodni poslanik Vojislav Živković.

Poštovani predsedniče, uvaženi članovi Vlade, kolege narodni poslanici, podržavajući izveštaj, koji je na današnjoj sednici Skupštine Srbije podneo profesor Marković u ime delegacije Vlade Republike Srbije, koja je razgovarala u Francuskoj, želim samo da kažem nekoliko konstatacija.
Na razgovorima u Rambujeu i Parizu naša delegacija je zastupala čvrst stav, koji je garantovao očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije na Kosovu i Metohiji. U tim razgovorima mi smo odlučno insistirali na zaštiti interesa Srbije u skladu sa ustavnim načelima. Jednom reči, držali smo se mandata, koji nam je ova skupština dala.
Na te razgovore naša delegacija je odlazila rukovođena čvrstim opredeljenjem da se na Kosovu i Metohiji uspostavi mir i stvore uslovi za normalni život svih građana. Međutim, može se slobodno reći da je ova konferencija, prema mestu održavanja i stranom mešanju u naše unutrašnje probleme, predstavljala još jedan pokušaj da se Srbija uceni i da joj se nametne rešenje problema na Kosovu i Metohiji na štetu vitalnih državnih i nacionalnih interesa naše zemlje.
Moram da kažem da je naša delegacija bila izložena i u Rambujeu i u Parizu gotovo neverovatnim pritiscima i ucenama, bila je prosto prisiljavana da potpiše dokument, koji je u osnovi bio nepripremljen, tendenciozno sačinjen i koji je otvoreno išao na ruku albanskih separatista i terorista.
Naš glavni interes je mir, ali ne mir po svaku cenu, posebno ne po cenu gubljenja Kosova i Metohije. Naša generacija ne sme da dozvoli da se potpiše bilo kakav sporazum, koji bi udaljio Kosovo i Metohiju od Srbije i Srbiju od Kosova i Metohije.
Nalazimo se verovatno u jednom od najtežih i najkritičnijih trenutaka u istoriji savremene Srbije i odgovornost za posledice prema našim potomcima obavezuje nas da budemo složni, organizovani i mudri u zaštiti Srbije i srpskog naroda u celini.
Svi smo svedoci da albanski teroristi pokušavaju da prevare međunarodnu zajednicu i zato su formalno potpisali svoj papir, dok se na terenu sada intenzivno održavaju, mobilišu i pripremaju za tzv. opšti rat na Kosmetu. U tome im, nažalost, nesebično pomaže zvanična Amerika i još neke zemlje Zapadne Evrope. Srbija je ucenjena od međunarodne zajednice i sa takvim pritiscima je primorana da vodi borbu protiv albanskog separatizma i terorizma gotovo vezanih ruku.
Mi ne treba da odustanemo od svog opredeljenja. Naša ponuda Albancima za zajednički život treba da ostane otvorena. Naš ustav garantuje svim građanima Kosova i Metohije prava, bez obzira na veru i naciju. Ustav Srbije predviđa autonomiju za Kosovo i Metohiju, ali autonomiju u okviru Srbije, čiji će organi funkcionisati nesmetano na čitavom prostoru i Srbije i Kosova i Metohije.
Međutim, isto tako moramo odlučno i do kraja, bez obzira na pretnje i ucene, da se obračunamo sa albanskim teroristima, koji su krenuli u odlučujuću borbu protiv Srbije i Srba na Kosovu i Metohiji.
Međunarodna zajednica, pre svega moćna Amerika pokušala je da instrumentalizuje razgovore u Rambujeu i Parizu i da sporazumom legitimiše ulazak NATO trupa na Kosovo i Metohiju. Naša delegacija to nije prihvatila i čitava zemlja je čvrsto opredeljena da se to ne može prihvatiti. Ne možemo popustiti pred ucenama, ma sa koje strane da dolaze. Mi smo mala zemlja, rastrzana ucenama međunarodne zajednice, iscrpljena sankcijama, izolacijom, ali smo spremni da sami rešavamo svoje probleme, pogotovo kada se radi o Kosovu i Metohiji, jer se tamo ne radi o ljudskim pravima, nego o pokušaju secesije. Naša je obaveza da to sprečimo, bez obzira na ucene i pritiske.
U javnosti cirkulišu raznorazni sporazumi i predlozi, kojima međunarodna zajednica i zapadni centri moći pokušavaju da destabilizuju srpski faktor u celini, a posebno srpski faktor na Kosmetu. Nijedan od tih papira naša delegacija nije potpisala, niti će ikad potpisati. Mi moramo da međunarodnoj javnosti, Albancima i nama samima objasnimo šta znači prelazni period, koji nudi međunarodna zajednica i čitav sadržaj tog papira, da odgovorimo na pitanja šta će doneti albanska policija na Kosmetu, šta za srpsko stanovništvo znači samostalno kosovsko sudstvo, šta znači predsednik Kosova, upravni i zakonodavni organi. Da li će to biti novi zamajac za dalje i potpuno etničko čišćenje na Kosovu i Metohiji? Na tako nešto ne možemo pristati i mi smo jasno i glasno odredili liniju ispod koje ne smemo popustiti ni po koju cenu.
Moramo i ovom prilikom da izrazimo čvrsto jedinstvo i stav da smo spremni da branimo našu zemlju po svaku cenu. Jer, ako je do razgovora u Parizu i postojala neka dilema oko toga koji je pravi cilj SAD, posle tih razgovora više nema dilema. Njihov jedini cilj je da nas ucenama, pritiscima i vojnim pretnjama zaplaše i tako nateraju da sami pristanemo na gubitak dela srpske teritorije i suvereniteta na tom prostoru.
Još jednom treba istaći da je u ovom zaista sudbonosnom trenutku najpotrebnije srpsko jedinstvo. Ne smemo dozvoliti improvizacije i nespremnost, jer to može skupo da košta i našu državu i naš narod u celini, interese naše države.
Naša delegacija, po svom sastavu, izuzetno heterogena, predstavljala je Kosovo i Metohiju i Republiku Srbiju u celini na način koji je za poštovanje. Koristim priliku da se najiskrenije zahvalim pripadnicima nacionalnih zajednica sa prostora Kosova i Metohije, koji su hrabro i odlučno zastupali interese svoje države na razgovorima u Parizu i u Rambujeu. Mislim da zaslužuju poštovanje i ovog naroda i ove skupštine i upravo današnja rasprava pokazuje da oni to i dobijaju.
Moćni Zapad nam je nametnuo strašne uslove. Od njih po nas može biti strašnije samo ako popustimo. Ja jesam Srbin sa Kosova i Metohije i mislim da sam legitiman predstavnik srpskog naroda sa prostora Kosova i Metohije, jedino ako gospodin Veselinov misli da ja zaista nisam Srbin. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Reč ima predsednik Republike Milan Milutinović.

Gospodine predsedniče, uvaženi poslanici, ja sam do sada o ovom problemu na razne načine i u raznim prilikama dosta govorio i, nadam se, mnogo i rekao. Naravno, danas prvi put govorim pred Skupštinom o problemu koji imamo na dnevnom redu, a mislim da imamo na dnevnom redu više od toga što je izveštaj delegacije.
Mislim da je delegacija u datim okolnostima učinila sve što je mogla. Mislim da delegaciji i svima nama treba da bude savest čista, jer smo bili izloženi neviđenim pritiscima i to pritiscima koji su bili sračunati da slome sve što mi mislimo i želimo i unazad i unapred u razvoju našeg društva i naroda. Suština je to ipak bila.
Nije bio uopšte predmet sporazum, bile su trupe, samo trupe i ništa sem trupa. Dobijali smo vrlo primamljive ponude. Ako prihvatite trupe, dobićete dobar sporazum. Čak su nam i sada, kada smo potpisali ovaj naš tekst, koji je u suštini proizašao iz teksta Kontakt grupe, ali naravno očišćen od svega onoga što direktno ugrožava suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije i Srbije, ali pre svega suverenitet, rekli su nam - vaš sporazum je vrlo dobar u suštini, ali prihvatite trupe. Naravno, ako pažljivo pročitate glave 2, 5. i 7, videćete šta znače te trupe.
To znači da jugoslovenske vojske i policije na Kosovu nema. To znači da ćemo imati jednu inoviranu verifikacionu misiju na Kosovu. Voker "malo dete" spram te nove verifikacione misije. Dobili bi novog taulajtera koji bi vladao Kosovom. Dobili bi 28.000 naoružanih vojnika - onda je svejedno kakav sporazum potpišemo. Oni bi vladali Kosovom i jednostavno Srbije na Kosovu ne bi bilo.
Mislim da to treba svima u ovoj skupštini da bude jasno, jer to je suština cele priče i ništa više izvan toga. Uostalom i Holburk je danas došao da nam to isto kaže. Njegov glavni zadatak je - ili trupe ili bombardovanje. Kada ga pita čovek, zašto bombardovanje, nema odgovora. Kaže, mi nećemo bombardovanje. Mi kažemo - i mi nećemo bombardovanje. Ko onda hoće? Stvar je dovedena do apsurda i taj apsurd se nama nameće i o tome treba da zna cela javnost ove zemlje da je to suština - trupe ili bombardovanje i ništa više izvan toga. Sve ostalo je bila parada i farsa. Tu farsu mi gledamo već nekoliko meseci. Učinili smo sve da tu farsu, koliko je god moguće, otklonimo.
Naravno, oni su nas zato odveli u Rambuje da bi nas "udavili", da bi nas u "mraku udavili". Ipak smo postigli da svetska javnost polako počinje da shvata da na Kosovu nema 90% Albanaca i 10% ostalih, nego da je nacionalna proporcija drugačija, da ima nacionalnih zajednica i drugih, da postoje, isto tako, Albanci, koji su verni i odani državi u kojoj žive. Shvatili su oni to.
Mislim da je veći deo međunarodne zajednice to shvatio. Jedan deo njih još uvek to ne sme da prizna, ali vremenom će polako priznati. Mislim da je nama savest čista, da smo činili sve što smo mogli. Bez obzira na sve primedbe koje se mogu dati ovde i drugde, sada i kasnije i unazad, ipak mislim da smo mi moralni pobednici ove bitke koju smo imali do sada. Naravno, mi smo isticali i ostali pri tome, ono što je međunarodna zajednica stalno izbegavala da učini, jer bi onda politički sporazum mogao da bude vredan pažnje i sa naše strane i da bude potpisan, ali oni nisu hteli da se on odvojeno potpiše, nego su tražili paket i to paket koji znači ne uzmi ili ostavi, nego samo uzmi, ali uzmi i trupe i policiju i protektorat. To nismo mogli da prihvatimo. Nikada to ne bi mogli da prihvatimo jer bi to bio gubitak Kosova, a gubitak Kosova nije samo gubitak Kosova kao Kosova, to je gubitak srpske države, srpske državnosti i srpskog naroda u celini. Moramo da shvatimo šta to znači. Ne možemo imati zabluda i dilema o čemu se radi.
Nije u pitanju samo Kosovo, to je zahtev za uništenjem, na jedan perfidan način, na tri godine, cele države Srbije. To je suština cele priče. Ne treba sada da se zavijamo u razne forme da je to bilo nešto drugo, to je bilo to. Naravno, mi smo u svim tim razgovorima, a bilo je na desetine razgovora sa ministrima inostranih poslova zapadnih zemalja, to isticali. To je dobro, čuli su nas, čuli su sve naše argumente. Nema nijednog argumenta koji je ovde iznet, a da ga oni nisu čuli po deset puta. Naravno, neki su tajno priznali, neki javno, neki su klimali glavom, neki su rekli, recite vi jer mi ne smemo. To je, nažalost, situacija u međunarodnoj zajednici. Zato kažem da smo mi moralni pobednici.
Zato mislim da danas Skupština treba da bude načisto o čemu se radi. Danas odlučujemo da li prihvatamo trupe ili ne prihvatamo trupe, to je suština, a sve ostalo je pričam ti priču. Mislim da je u ovoj skupštini i u ovom narodu da ostvarimo jedinstvo povodom ovog pitanja i povodom ovoga o čemu govorimo, jer, ako tog jedinstva nema, mi možemo da se oprostimo od svoje budućnosti. Jednostavno, zato apelujem na Skupštinu da ne rasplinjavamo diskusiju, da se koncentrišemo na to pravo pitanje i da pokušamo na njega da damo svoj vrlo jasan i odlučan odgovor, a to je - nema stranih trupa, jer one znače to i to i to piše u dokumentima, nacrtali su nam. Nacrtali su nam da se svede naša armija odnosno Vojska Jugoslavije na teritoriji Kosova na 1.500 ljudi da čuva granicu. Znate šta znači ta granica. Dalje, da se svede policija na 2.500 ljudi i da posle 120 dana nestane zajedno sa Vojskom. Gde je tu suverenitet? Ovde ima dosta pravnika. Suverenitet podrazumeva da na svakom pedlju svoje teritorije možeš da ostvariš sve, zakonodavnu vlast i sve ostalo. Oni su od nas tražili ustav, tražili su zakone, ustavni sud, vrhovni sud, pa šta još? Molim vas, tražili su ovlašćenja za predsednika Kosova koja nema ni predsednik Srbije ni predsednik Crne Gore. Molim vas, to nije moglo da se prihvati jer je to više od treće republike. Zašto su to tražili - iz vrlo prostog razloga, to su im napisali albanski separatisti, ali oni nas nisu pobedili.
Pobedio je jedan diktat jednog dela međunarodne zajednice i u tome je problem. Mi se suočavamo sa tim, jednog dela međunarodne zajednice, pa i u tom jednom delu međunarodne zajednice isto ima podela. Ni u Americi ne misle svi isto, kao što predstavnici pojedinih administracija misle. I tamo se budi svest o tome da li treba, da li se sme, da li se može napasti jedna suverena zemlja koja nikoga nije napala.
Da li smo mi napali neku susednu zemlju? Da li smo ugrozili interese NATO-a? Da li smo bilo šta u tom smislu uradili? Mi se jedino borimo za ono što se bori, uključujući i Ameriku, borimo se protiv terorizma, a oni su pokrenuli sve inicijative protiv terorizma. Svi oni imali su sastanak u Kairu pre dve godine.
Mi samo tražimo ono što je svima dozvoljeno i ništa više od toga. Naravno da smo za to da damo celu ovu autonomiju koju smo napisali. Mi smo u tekstu koji je objavljen, vi ste ga sada dobili, a objavljen je u "Politici", mi smo u toj autonomiji napisali nešto više od prištinskog dogovora. Mi smo išli na ivici našeg Ustava da možemo da ga uklopimo, jer nismo mogli da prihvatimo ono što piše u dokumentu, a to je da se ovim sporazumom promene posle ustavi Srbije i Jugoslavije. Ja sam pitao francuskog ministra spoljnih poslova - da li bi vi kada bi davali Korzici neka autonomna prava menjali zbog toga Ustav Francuske? Ili Kuka - da li bi vi zbog sporazuma oko Severne Irske menjali vaše zakone? Oni hvala bogu nemaju ustav, pa su se tu malo začudili, ali je pravi problem u tome da je stvar vrlo jasna o čemu se radi i zato bih molio da razgovaramo o tom pitanju i da ova komisija počne da radi, da imamo te zaključke, da imamo određene odluke, jer mislim da ovo što dalje nama sledi ipak se svodi na to. Hvala. (Aplauz.)

Ima reč narodni poslanik Dragoljub Stamenković, potpredsednik Narodne skupštine, a neka se pripremi Leposava Milićević, narodni poslanik.

Dame i gospodo, o šta se to ogrešio srpski narod, kome se toliko zamerio da mu prete i pokušavaju da raskomadaju državu? Možda je to po američkom shvatanju pravde nagrada što smo u velikom ratu izgubili preko 50% muškog stanovništva, što smo u drugom ratu, ratujući na njihovoj strani, a protiv fašizma i nacizma, doživeli jame i stratišta širom bivše Jugoslavije, pogibije u Kragujevcu, Kraljevu, Nišu, Beogradu i drugim gradovima.
Možda je nagrada za to i otimanje Republike Srpske Krajine, komadanje Republike Srpske, pokušaj da se Kosmet otrgne od Srbije. Možda oni smatraju da je to moralno, normalno i pravedno dati državu onima koji je nikada nisu imali, onima koji su ratovali protiv njih, protiv Evrope i demokratije ili možda žele da nastave započeti posao počet bombardovanjem, rušenjem Niša, Leskovca, Beograda i drugih srpskih gradova u Drugom svetskom ratu, ubijanjem svojih ratnih saveznika.
Šta je to Vlada narodnog jedinstva, Vlada Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije, šta je to srpski narod učinio da mu se uvode zločinačke sankcije, da bude izložen na stub srama, da mu se preti uništenjem ili šta to Vlada Republike Srbije nije učinila, a na šta je bila obavezana međunarodnim ugovorima i sporazumima i međunarodnim pravom? Navodno, u Srbiji je došlo do ozbiljnog kršenja ljudskih prava, do upotrebe prekomerne sile, izazivanja humanitarne katastrofe, uništavanja mirnog i miriljubivog stanovništva Kosmeta.
Svakodnevna ubistva policajaca, vojnika, civila nazivaju incidentima, a regularne akcije policije na otkrivanju i hapšenju terorista i zlikovaca, akcije vojske Jugoslavije na sprečavanju ilegalnih prelazaka granica i snabdevanja terorista naoružanjem, prekomernom upotrebom sile. Insistiranje Srbije da se problemi na Kosmetu reše mirnim putem nazivaju farsom i suprotstavljanjem tzv. međunarodnoj zajednici, a terorističke akcije šiptarskih separatista oslobodilačkom borbom.
Na pozive Vlade Republike Srbije na razgovor sa predstavnicima političkih partija Albanaca, na odlaske delegacije Vlade Republike Srbije u Prištinu odgovorili su osnivanjem logora za obuku terorista u Albaniji, doturanjem najmodernijeg naoružanja iz arsenala NATO pakta.
U Srbiji žive pripadnici mnogih nacionalnih manjina. Stranka kojoj pripadam, Srpska radikalna stranka, oduvek se zalagala za miran život, za odnose poštovanja između srpskog naroda i pripadnika nacionalnih manjina koji žive u Srbiji. Smatramo da srpski narod ne može imati veća prava od bilo kojeg pripadnika bilo koje nacionalne manjine u Srbiji, ali i da nacionalne manjine ne mogu imati veća prava nego što ga ima srpski narod u svojoj otadžbini.
Uvek smo isticali da ćemo pripadnike nacionalnih manjina, pa i šiptarske nacionalne manjine, čuvati kao malo vode na dlanu, da ćemo im omogućiti korišćenje svih prava, uključujući i politička prava, da pripadnost rasi, veri, polu, da nacionalna pripadnost ne sme biti prepreka da neko ima pravo na rad i normalnu egzistenciju. Tražili smo samo da svi moraju poštovati Ustav i zakone države u kojoj žive jednako kako to moraju poštovati i pripadnici većinskog srpskog naroda. Ako je Srbija u tome grešila, onda zaista treba da bude i kažnjena.
Pregovori u Rambujeu i Parizu pokazali su čitavom svetu kako Amerikanci shvataju demokratiju. Pravo je samo ono što oni odrede, istina je samo ono što oni kažu. Svet postoji zbog njih, oni su i sudije i tužioci i policajci i tamničari, a Evropa ćuti. Evropa je ćutala i kada se rađao nacizam i fašizam. Evropa je ćutala i kada je Hitler upućivao pretnje svetu. Fašizam i nacizam ponovo prete svetu. Ponovo se pokušava da se silom i bombama disciplinuju mali slobodarski narodi. Ne odgovori li se na te pretnje danas, sutra će već verovatno biti kasno.
Ulazeći u Vladu narodnog jedinstva Srpska radikalna stranka je jasno definisala svoje razloge i svoj cilj. Odbrana teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, očuvanje Kosmeta, ustavno pravni sistem Srbije. Srpski radikali su odlučni da se Kosmet mora braniti onako kako bi se branila Šumadija, Raška ili srpska Vojvodina. Dolazak bilo čijih vojnih trupa na teritoriju Srbije i Savezne Republike Jugoslavije za nas bi bila okupacija, a okupaciji bi se suprotstavili svim raspoloživim sredstvima.
Kako Amerikanci i NATO štite demokratiju, kako rešavaju sporove i štite ljudska prava pokazali su bezbroj puta. Kako to rade u Republici Srpskoj i danas možemo to videti. Smenjivanje legalno izabranog predsednika nije samo smenjivanje dr Nikole Poplašena, to je smenjivanje izborne volje građana, smenjivanje čitavog srpskog naroda. Srpska radikalna stranka ostaje odlučna da je jedini način da se problemi na Kosmetu reše put pregovora. Mirno rešavanje problema na Kosmetu želja je svih sprskih radikala i celokupnog srpskog naroda. O oblicima autonomije može se dogovarati samo sa predstavnicima političkih partija šiptarske nacionalne manjine. Sa teroristima ne sme biti dogovaranja. Teroristima se ne sme popustiti.
Od državnih organa Republike Srbije zahtevamo da se terorizam suzbije i uništi, da se svim građanima Srbije omogući sloboda kretanja na celokupnoj teritoriji Srbije, da se zaštiti imovina i životi građana. Zahtevamo efikasne akcije i uništenje terorista u što kraćem roku. Zahtevamo da se sigurnost vrati u naše kuće, da škole normalno rade, da se svi zločinci primerno kazne, da se okrenemo radu i rešavanju naših ekonomskih problema.
Srpska radikalna stranka poziva srpski narod da se očuva postignuto nacionalno jedinstvo, da se otadžbina brani i odbrani. Mi Srbi rezervne otadžbine nemamo. Mi želimo da živimo u Srbiji. Kome je u Srbiji tesno vrata su mu širom otvorena i iz nje uvek može da ode.
Ako je nekima u svetu žao terorista neka ih primi u svoju zemlju, pa neka tamo ubijaju njihove policajce, vojnike i građane, neka ih tamo uče demokratiji. Mi to nećemo dozvoliti. Mi ne možemo prihvatiti tzv. sporazum koji su šiptarski teroristi i separatisti potpisali sami sa sobom. NATO trupe ne bi donele mir i stabilnost. NATO trupe bi postale oružana sila šiptarskih separatista. U takvom Kosmetu ne bi bilo mesta za Srbe, ali ni za Gorance, Muslimane, Rome, Turke, Albance lojalne državi u kojoj žive.
Način za rešavanje problema koji nudi Vlada Republike Srbije, zasnovan na stavovima i zaključku Narodne skupštine Republike Srbije obezbedio bi mir i stabilnost na Kosmetu, ravnopravnost svih nacionalnih zajednica i sprovođenje široke autonomije, koja ne bi štetila državnim i nacionalnim interesima Srbije i srpskog naroda. (Aplauz.)

Ima reč narodni poslanik Leposava Milićević, a neka se pripremi narodni poslanik Radovan Pankov.

Gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo poslanici, biti ministar za zdravlje ikada i igde je čast i zadovoljstvo za svakog lekara. Biti ministar za zdravlje u ovom vremenu, u ovoj zemlji, je velika čast, ali na žalost ne i zadovoljstvo. Ni jedan lekar u svojoj zemlji ne može biti zadovoljan održavanjem očekivane dužine života na istom nivou od 10 godina, održavanjem higijenske epidemiološke situacije bez ekscesnih pojava, održavanjem kontrole nad vakcijabilnim bolestima i slično, i ako te činjenice naše kolege van naše zemlje procenjuju kao neočekivano dobre i kao uspeh, a verovatno stoga što imaju uvid u sve što se protiv naše zemlje preduzimalo i što se preduzima, pa ovi pokazatelji imaju svoju pravu vrednost tek kada se sagledaju sa tog stanovišta.
Gospoda iz takozvanog civilizovanog dela sveta su pre par desetina godina osmislila veoma ozbiljnu strategiju, kako da se obračunaju sa idejama duboko ukorenjenim na prostorima na kojima živimo, idejama jednakosti, ravnopravnosti, socijalne i svake druge pravde.
Surogat za ove pojmove su takozvana ljudska prava, a njihovo odsustvo ili prisustvo u nekoj zemlji ili regionu doziraju i procenjuju najjačim. To je jedno od medijski najstrašnijih oružja novog svetskog poretka u nastojanju da sve tekovine razvoja ljudske civilizacije podredi svojoj potrebi da jače učini još jačim, a slabe još slabijim.
Da pod plaštom odbrane ljudskih prava bilo gde i bilo čijih uvede robovlasništvo i nad obespravljivačima, a naročito obespravljenima. Da sistematskim stvaranjem uslova za nastajanje humanitarne katastrofe u jednoj zemlji optuži istu tu zemlju za humanitarnu katastrofu. Rasturanjem Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, kojoj se najviše usprotivio naš narod jer je u nju najviše i uložio, stavljanje najjače super sile na stranu destrukcije, dobili smo oko 700 hiljada izbeglica, a uvođenjem ekonomskih sankcija limitirali su naše mogućnosti za zadovoljavanje elementarnih potreba, da eventualni razvoj i ne pominjemo. Pritom surovo zatirući ljudska prava svih građana ove države optužuju vlast ove države za kršenje ili nepostojanje ljudskih prava i izazivanje humanitarne katastrofe. Proglašavanje žrtve za krivca argumentima sile i moći je stari recept i već više puta primenjen na ovom prostoru, a ovog puta maskiran drugačije. Zaodenut u želju za Evropom i svetom bez granica, u kojoj će živeti srećni i obezličeni ljudi, koji će verovati u obezboženog boga, ljudi bez istorije, sa teškom i neizvesnom svakodnevicom, sa budućnošću u kojoj će njihova deca biti podanici sile čije je postojanje samo sebi svrha.
U ovoj zemlji još uvek žive ljudi koji imaju istorijsko pamćenje, čija je sadašnjost teška i neizvesna jer se nalaze na putu samopotvrđivanja jedine svetske super sile, koji dele sa svima u nevolji, većoj od svoje, sve što imaju i sve što nemaju na žalost. Oni koji ne veruju u njihovog obezboženog boga, koji ne veruju da je budućnost namenjena njihovoj deci vredna i jednog pedlja ove zemlje. U ovoj zemlji žive ljudi koji znaju da su oni jači i da silom mogu oteti i da nam silom mogu nametnuti.
U ovoj zemlji žive ljudi koji znaju da je sunce najjače u dva popodne, a ne znaju da je već u padu. U ovoj zemlji žive ljudi koji znaju da oni mogu kako hoće, ali ne mogu dokle hoće. U ovoj zemlji žive ljudi za koje je sloboda više od života. U ovoj zemlji žive ljudi koje će možda po treći put u ovom veku, zarad mira prisiliti na rat. Znamo da u ovu zemlju oni znaju kako da uđu, a ne znam hoće li znati kako da izađu. Pošto mi znamo kako iz ove zemlje neprijatelji izlaze, pošto mi ne želimo da oni budu naši neprijatelji, jer za to nemaju ni jedan jedini suvišni razlog, a mi im nudimo mir, razgovore i politički sporazum.
Bolje danas i bolje sutra za sve, nije samo politička platforma JUL-a, već je opredeljenje svih dobronamernih ljudi u celom svetu. Hvala vam. (Aplauz u sali.)

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Radovan Pankov, a neka se pripremi narodni poslanik Milorad Mirčić.

Poštovani predsednici, uvažene kolege, naša zemlja se suočava i odupire opasnim namerama jedne velike sile, Amerike, koja bi htela da naša otadžbina bude žrtva koncepta njene globalne dominacije. Srbija je ponovo pred izazovom da brani svoju teritoriju, svoj suverenitet, svoj ustav i narod. Setimo se svih iskušenja koja smo preživeli, svih muka na koje smo bili stavljani, jer nismo hteli da zaboravimo ko smo, šta smo, kao i to odakle smo i uvek sa ciljem da čuvamo i sačuvamo svoju zemlju.
Nije bilo lako, ali je bilo časno. Bili smo hrabri, a to moramo biti i danas. Mi smo narod čiju su prošlost i sadašnjost odredili mnogi veliki i hrabri ljudi, sudbinske bitke iz kojih smo učili i naučili i velike pobede koje su proistekle iz naše časti, hrabrosti, odlučnosti i dostojanstva.
Mi smo suverena zemlja i tako nastupamo. Komuniciramo i pregovaramo sa drugim članicama međunarodne zajednice. Mi poznajemo i poštujemo međunarodno pravo, zbog toga teroriste zovemo pravim imenom i tako ih tretiramo. Mi smo pravno uređena zemlja koja ima Ustav i zakone koji garantuju njen državni suverenitet. Zbog toga nećemo potpisati ni jedan sporazum koji svojom formom i suštinom stavlja Ustav naše zemlje van snage i ukida njen državni suverenitet. Upravo zbog toga smo protiv NATO trupa na našoj teritoriji, jer to praktično znači ukidanje našeg suvereniteta.
Mi smo zemlja bogate demokratske tradicije i kvalitetnog demokratskog života danas. Srbija je domovina mnogih nacionalnosti koje uživaju sva prava koja im po najvišim međunarodnim standardima pripadaju, a koja im garantuje država. Najbolji primer za to je Vojvodina, gde je preko 20 nacionalnih zajednica, a oni dobro znaju šta znači živeti u skladnim međunacionalnim odnosima, u međusobnom uvažavanju, miru i toleranciji. Učeni i naučeni da gradimo mostove zajedništva na osnovama ravnopravnosti, bolje od drugih znamo da ustavno-zakonska rešenja o pravima nacionalnih manjina u Srbiji nisu razlog za problem Kosova i Metohije, kako to žele da prikažu svetski moćnici i albanski separatisti. Ista prava imaju i Albanci na Kosmetu.
U čemu je onda problem? Problem je u tome što albanski separatisti i teroristi ne žele da koriste svoja prava u državi Srbiji sa Srbima i drugim nacionalnostima, već u etnički čistoj državi.
Građani Vojvodine, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost, ovih dana na javnim nastupima, na mitinzima, tribinama i skupovima građana širom Vojvodine, jedinstveni su i odlučni da problem Kosova i Metohije nije u građanskim i ljudskim pravima, niti u pravima nacionalnih manjina. Takav problem ne postoji. To je pitanje separatizma i terorizma, čiji je krajnji cilj otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije i stvaranje etnički čiste države, što je današnja neutemeljena i necivilizacijska težnja šiptarskih separatista.
Građani Vojvodine su jedinstveni u opredeljenju za mirno političko rešenje pitanja Kosova i Metohije, za ravnopravnost svih građana i nacionalnih zajednica koje tamo žive, za autonomiju u sastavu Srbije, gde neće biti majorizacije. Odlučni smo i jedinstveni u odbrani naših državnih i nacionalnih interesa. Ostvarivanje narodnog jedinstva najbolja je garancija da ćemo odoleti svim pretnjama, pritiscima i ultimatumima, upućenih našoj zemlji i da ćemo svoju zemlju, ukoliko bude napadnuta, braniti svim sredstvima.
Građani Vojvodine podržavaju naše državno rukovodstvo, podržavaju našu državnu delegaciju, koja je na osnovama zaključaka ove skupštine principijelno, dosledno i časno odbranila interese države, naroda, naš suverenitet i integritet i što nisu pristali na ucene, dikate i pretnje i što su se oduprli lažima i falsifikatima. Niko ne može pobediti narod koji se bori za svoju zemlju i slobodu, istinom, na miran i dostojanstven način. Mi smo se uvek zalagali da se rešenje problema na Kosovu može ostvariti samo dijalogom, razgovorom, mirnim putem i političkim sredstvima, jer ovo jedino obezbeđuje pravedno i trajno rešenje problema za sve građane i nacionalne zajednice koje žive na tom prostoru.