Zahvaljujem, da li neko od poslanika želi reč?
Ima reč narodni poslanik Miroslav Nešković.

Hteo bih da postavim pitanje predsedniku Skupštine - znamo da je pre mesec dana određeni broj ministara Vlade Republike Srbije podneo ostavku. Zašto se u vezi toga ne preduzimaju određene radnje koje treba da uradi i ova skupština?

        Zahvaljujem.
Ko se javlja za reč?

Poštovani gospodine predsedniče,  poštovane kolege narodni poslanici, ja sam Dušica Karabenč, narodni poslanik  Koalicije "Vojvodina" i želim da kažem par reči o uredbama koje je gospodin predsednik Republike donosio za vreme ratnog stanja. O tim uredbama mi smo bili obaveštani preko sredstava javnog informisanja, tako da nismo mogli da sagledamo pravi smisao tih uredbi. Međutim, sada kada su one pred nama, vidimo u njima hrpu strašnih, nelogičnih stvari i silnu želju da se ova zemlja pretvori u policijsku državu u kojoj će Vlada, uz pomoć policije i njenu podršku, činiti šta joj je volja.
Argument za ovakvu misao daje uredba o unutrašnjim poslovima za vreme ratnog stanja, čl. 3., u kojem doslovce piše: "Kada to zahtevaju razlozi odbrane Republike, ministar može licu koje predstavlja opasnost za bezbednost Republike svojim rešenjem izreći zaštitnu meru upućivanja na boravak u određeno mesto. Mera iz stava 1. ovog člana traje dok postoje razlozi zbog kojih je izrečena, a najduže 60 dana. Posle tog roka takvo lice se predaje u nadležnost pravosudnih organa."
Pitam se po kojim to kriterijumima ministar određuje koje lice predstavlja opasnost za bezbednost po Republiku. Drugo, na koje se to određeno mesto takvo lice upućuje, jer da se radi o pritvoru, onda bi u Uredbi pisalo - da se takvo lice šalje u pritvor, a ovako to može da znači svašta.
Treće, ovakva mera može da traje 60 dana, a tek posle toga takvo lice se predaje u nadležnost pravosudnih organa, pa shodno tome treba nam pojasniti u čijoj je nadležnosti to lice bilo tih 60 dana.
U članu 4. pasus 2. doslovce piše da pripadnici Ministarstva mogu bez ikakvog rešenja vršiti pretrese lica, vozila, prostorija i drugo.
Zanima me da li gospodin predsednik smatra da je to demokratizacija Srbije?
U članu 9. stav 4. se kaže - da se težom povredom radne obaveze za zaposlene u državnim organima smatra, između ostalog, i istupanje protiv vojnih, političkih i privrednih mera državnih organa, koje može da slabi jedinstvo u odbrani zemlje.
To bukvalno znači da kada državni organ nešto odluči, tu niko više ne sme ni primedbu da stavi, inače u protivnom će ministar da ga pošalje na "određeno mesto", dok taj neposlušnik ne postane jedinstven. Kao kulminacija ove uredbe dolazi član 13., od koga se diže kosa na glavi. On glasi - "U sastav jedinice policije mogu se angažovati i učenici Škole unutrašnjih poslova koji su navršili 16 godina života."
Da li je to gospodin predsednik bio spreman da i 16-dišnju decu pošalje na borbene položaje. Tvrdim da jeste i pošto je to ratna uredba, mislim da tu više nikakav komentar nije potreban. Pripremu za tako nešto donosi i Uredba o ličnoj karti, po kojoj se deca koja idu u 8. razred osnovne škole obavezuju da postupaju kao vojni obveznici, da prijavljuju, da objavljuju mesto boravišta i prebivališta, promenu adrese stana i slično.
Za sve one koji nisu uspeli dobro da shvate prethodne uredbe, a da bi se stavilo do znanja da sa Vladom i predsednikom nema šale, donosi se uredba o okupljanju građana.
Mislim da ste prenaglili sa ovom uredbom, jer pre toga možda treba doneti uredbu o jedinstvu građana. Međutim, za svaki slučaj ovom uredbom vi praktično zabranjujete bilo koje okupljanje građana, sem ako ga sami ne organizujete.
Međutim, ova uredba o javnom okupljanju samo pokazuje vašu skrivenu želju, da zadržite pod kontrolom deo naroda koji nije hteo da bude jedinstven. Koliki je taj deo možemo svakodnevno da vidimo na ulicama Novog Sada, Leskovca, Kuršumlije, rezervisti na barikadama i dr. Vi ste se verovatno plašili da vam se ne dogodi narod, ako se sećate šta ta formulacija znači. Međutim, narod kao narod ne čita uredbe, pa će se verovatno dogoditi ovako ili onako. Sledeća uredba je bila uredba o haraču, kako ste je vi nazvali - Uredba o uređivanju, plaćanju i kontroli javnih prihoda za vreme ratnog stanja. U članu 3. ove uredbe kaže se : "Bez dokaza o plaćenim i dospelim obavezama po osnovu javnih prihoda ne može se izivršiti registracija motornih vozila i plovnih objekata." Kako ova uredba funkcioniše, daću vam primer iz prakse. Dođe seljak da registruje traktor, prikolicu ili vozilo koje ima, i otkrije da to ne može jer nije platio porez. Porez nije platio jer njemu država nije platila isporučene proizvode. Međutim, za to niko ne pita. I tako on krene da kupi naftu koja mu je potrebna, a država mu je nije obezbedila i mora da krene sa svojim neregistrovanim vozilom. Usput krši zakon o devizama jer kupuje devize na crnom, pošto svi znamo da se nafta samo tako kupuje. Milicija ga zaustavlja na drumu i hoće da mu oduzme tu naftu, tvrdeći da je švercer i ratni profiter, jer navodno dve litre nafte, koje država daje po hektaru, je dovoljno da se žito vrši i svi ostali radovi obave. Ta zredba je, u stvari, naterala seljake da svesno krše zakon, samo da bi mogli da nahrane narod, rizikujući pri tom da im se stavi na teret nelegalna trgovina devizama, šverc i sve ostalo. Vrhunac nepoštovanja seljaka i svih ostalih poreskih obveznika, koji na svojim leđima već godinama osećaju dobrobit i dobrostanje od ovakve državne politike, je to što im se uzima kroz ovu uredbu ili plenidbom čega god se dočepate, ukuljučujući obrtna sredstva, sirovine i sve otalo što vam padne na pamet. Glavne rečenice u ovoj uredbi su protiv rešenja o prinudnoj naplati, nije dozvoljen prigovor. Žalba ne odlaže prinudnu naplatu. Narod je sigurno oduševljen jer ovakve uredbe je imao u vidu kada vas je birao. Što se tiče drugih uredbi finansijske prirode, verovatno i one imaju svoje svetle tačke, međutim pošto nisam finansijski stručnjak, ne mogu o tome da pričam. Jedino ću reći da mi je na prvi pogled privuklo pažnju iz Uredbe o završnom računu Budžeta za 1998. godinu, stavka na strani 3. - Sredstva o autonomnim pokrajinama su 90.191.769,00 dinara. A na strani 10 iste uredbe i sredstva za plate za Republički hidrometeorolški zavod su 30.013.975,00 dinara. Obzirom da smo 1998. godine još uvek imali dve autonomne pokrajine, vidim koliko otprilike treba Vojvodini da pripadne. Skoro koliko i meteorolozima za plate. A koliko ste iz Vojvodine odvukli, pitanje je. I konačno, završiću svoje izlaganje osvrtom na poslednju uredbu od ovoga niza, to je Uredba o sastavu Vlade. S obzirom na značaj daljeg ostvarivanja zadataka Vlade, svi članovi Vlade ostaju na svojim mestima. Poštovana gospodo iz Vlade, čini mi se da tu nedostaje još jedan član, koji bi mogao da glasi: Vlada je nepromenljiva i ne može se ni izborima menjati. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić, predsednik Odbora za zakonodavstvo.

Uvaženi predsedniče, poštovane kolege, hoću da kažem da je Zakonodavni odbor razmotrio sve predloge zakona sa današnje sednice, pa i Predlog zakona o utvrđivanju uredaba koje je predsednik Republike doneo za vreme ratnog stanja. I, hoću da kažem da je predsednik Republike Srbije ispunio Ustavom Republike Srbije predviđenu obavezu da sva akta koja je doneo za vreme ratnog stanja podnese Narodnoj Skupštini čim ona bude u poziciji da se sastane. I svaki drugi čin i akt predsednika Republike bio bi protiv njegovih Ustavom utvrđenih obaveza. Dakle, nema se sa formalno - pravnog stanovišta ništa zameriti načinu na koji je predsednik Republike svoju obavezu izvršio. Što se tiče navođenja uvažene koleginice o pojedinim odredbama uredaba unutrašnjih poslova za vreme ratnog stanja, Uredbe o ličnoj karti za vreme ratnog stanja, Uredbe o prebivalištu i boravištu građana, Uredbe o okupljanju građana za vreme ratnog stanja, trebalo je pročitati Predlog zakona do kraja. Tamo se jasno u članu 2. konstatuje da navedene uredbe prestaju da važe danom prestanka ratnog stanja. I nikako se ne može, znači, imputirati ovoj vladi da sada želi da osnaži neke elemente koji su bili neophodni da se  kao država odbranimo od agresije. Žao mi je što od uvažene koleginice nisam čuo da su sve ove uredbe izazvane ratom koji je besnio 11 nedelja na ovim prostorima, a što se tiče onog jedinstva mislim da su svi građeni Republike Srbije bili svedoci jedinstva vojske, milicije i naroda u herojskoj odbrani naše otadžbine. Žao mi je što to iz njenih usta, kao potvrdu, nisam čuo u njenom izlaganju.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Marijan Rističević.

Ovo je Ustav, ovo je Poslovnik, gde piše  da niko ne može prekidati govornika, niti ga opominjati osim predsednika Narodne Skupštine u slučajevima predviđenim u ovom poslovniku. Dakle, ......

Molim vas, dozvolite narodnom poslaniku da govori, izvolite.

Meni je lično drago što je danas među nama ustavotvorac, jedan od pisaca republičkog Ustava, jer u Ustavu Srbije piše: "Narodna Skupština Srbije odlučuje o ratu i miru". O ratu nije odlučivala, o miru jeste. Dalje: "Kada Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, predsednik Republike Srbije proglašava ratno stanje". Da li je to on učinio? Nije. Za vreme ratnog stanja predsednik Srbije može da donosi akte iz nadležnosti Narodne skupštine dok se ne steknu uslovi da se ona sastane. Ako je predsednik donosio akte iz nadležnosti Narodne skupštine onda je mogao donositi zakone i to pod uslovom da je proglasio ratno stanje, a ne uredbe. Uredbe su podzakonska akta i one nisu u nadležnosti ovog parlamenta. Takvi zakoni i po Ustavu Srbije podnose se Narodnoj skupštini na potvrdu, čim se steknu uslovi da se ona sastane. Je li to učinjeno? Nije. Skupština se sastala 3.6.1999. godine, a ove uredbe nisu podnete Narodnoj Skupštini. Zato bih danas, umesto što je na dnevnom redu potvrđivanje uredbi trebalo da stoji, da Narodna skupština oceni da je predsednik Republike Milan Milutinović povredio Ustav Srbije i pokrene postupak za njegov  opoziv. Gospodin Milutinović je ovim uredbama izvršio državni udar, jer je uzeo više vlasti nego što mu pripada.
Budući da ste vi glasali, valjda smatrate da ne bi trebalo ni da ga poštujete. Naravno da će vladajuća većina odbiti moj predlog, da se gospodinu Milutinoviću pomogne da ode, zbog povrede Ustava, ustavnim postupkom za njegov opoziv, jer očito smatra da predsednik Republike ne mora čitati Ustav, već mora samo slušati, valjda, vrhovnog komandanta.
Gospodin Milutinović je već 100 puta iz političkih razloga morao otići, da je imao ličnog dostojanstva, otišao bi onog dana kada je odlučio da povuče granični kamen prema Beogradu. U ovim uredbama predsednik je povećao represiju prema stanovništvu i prema neposlušnim radnicima MUP-a, a sa ciljem lova na rezerviste, otimanja imovine, zatvaranja raznih radnji i zatvaranja neistomišljenika.
Uredbe o ličnim kartama i promeni boravišta uopšte nisu za Narodnu skupštinu. Te uredbe su pre za "Politikin zabavnik", "Diznilend", a možda i za "Bambilend". One su dokaz da olovka trpi sve, da olovka nema dušu, a papir trpi sve. Predsednik naređuje da za jedan dan 700 hiljada maloletnika mora imati ličnu kartu. Da je NATO pakt bacao lične karte iz aviona, ne bi uspeo da baci 700 hiljada ličnih karata za jedan dan.
Uredba o okupljanju građana je u stvari uredba protiv okupljanja građana i doneta je da se maksimalno pojača represija prema građanima. Nadalje, sledećim uredbama propisuje se kako iscediti "suvu drenovinu" i prikupiti što više sredstava i što brže naplatiti, kako efikasno oduzimati robu. Ovakvih stvari nije bilo ni za vreme Turaka.
Pa onda ide Uredba o igrama na sreću. Pa da smo mi imali sreće ne bi ni imali ovakvo državno rukovodstvo. Gospodin Milutinović naređuje ministrima da moraju da vrše funkciju i posle davanja ostavki. Po Ustavu, samo vlada u ostavci, dakle, cela vlada, kada da ostavku, mora do izbora nove da vrši funkciju. Dakle, vlada, a ne ministri. Mi nismo imali tu sreću da naša vlada da ostavku.
Interesantna je Uredba o završnom računu budžeta Republike Srbije za 1999. godinu. Predsednik Republike je potrošio 30% više od planiranog, Skupština 20% manje, a Vlada gotovo 40% više od planiranog. Predsednik i Vlada su poskupeli, poslanici pojeftinili. MUP je potrošio 80% više od planiranog, potrošio je pet milijardi dinara od planiranih tri i nešto. Potrošio je dvogodišnji rod pšenice, dakle, negde oko pet miliona tona pšenice, ili 127 hiljada ITM traktora.
Za agrarni budžet, kod poljoprivrede je potrošeno 900 miliona, to su značajna sredstva, da su ih dobili seljaci. Većina sredstava je potrošena na prerađivače mleka, ulja, hleba, i prijatelje Ministarstva poljoprivrede. Isplaćivane su premije prijateljima Ministarstva za stotine junica koje ne postoje, na fiktivnu lažnu dokumentaciju. Možda zato ministar poljoprivrede odbija sastanak sa mnom, mada ja nedeljama tražim taj sastanak.
Program naturalne razmene je propao i Vlada duguje seljacima traktore i mehanizaciju. Štedelo se na zaštiti životne okoline, omladini, sportu, socijalnim pitanjima, u rudarstvu, energetici, u nauci i tehnologiji, u kulturi. Štedelo se na brzi o porodici. Ova država se stara samo o jednoj porodici, pod parolom: "Sve porodice za jednu porodicu".
Udruženje boraca od 1990. godine dobilo je tri puta manje sredstava od Udruženja boraca 1945. Valjda nam je Tito još uvek miliji i draži.
Ministarstvo vera dobilo je malo i od toga uštedelo jednu trećinu. Ova vlast izgleda ne veruje u Boga nebeskog, već u svog zemaljskog, za vreme rata ispodzemaljskog, tj. podrumskog.
Da li je ovaj račun u stvari tačan? Ako je tako, ovde je sabrano da su rashodi (ovo je vaš papir) 16 milijardi 807 miliona 2.914 dinara. Prihodi su isto toliki, ali kad se pažljivije saberu, prihodi nisu 16 milijardi 807 miliona 472 hiljade 914, već preko 30 milijardi i 208 miliona dinara. Negde je iz prihoda iscurelo 13 milijardi i 400 miliona dinara. Po prošlogodišnjem kursu ovde nedostaje dve milijarde i 233 miliona maraka.
Ako je ovo tačno, onda imamo posla sa lopovima, i nije čudo što nam na vreme niste dostavili materijal za sednicu. Vi ste ovde predvideli sredstva za obnovu zemlje. Ja ne znam šta ćete vi obnoviti. Vi za pet godina niste uspeli da pokrpite dve rupe na putu. Iz inostranstva vam nude pomoć za obnovu Balkana, ali se zna pod kojim uslovima. Vojvodini je nuđen most, vi ste odbili da izdate vize stručnjacima, koji su trebali da procene kako će taj most da postave.
Za AP Vojvodinu, koja u budžetu učestvuje sa više od 30%, vraćeno je za njene potrebe manje od 1%. To nije jedina pljačka Vojvodine. Samo kroz ponižavajuće nisku cenu pšenice, olakšali ste Vojvodinu ove godine za pola milijarde maraka i pitate nas šta će nam autonomija. Treba nam da zaštitimo ne samo prirodna i stvorena dobra, već i da se zaštitimo da sutra ne prođemo kao Kosovo.
Sa Srbijom uvek hoćemo, Srbijom nećemo, dosta je bilo - vama žito, nama slama. Mi nećemo više slamu. Hvala.