Zahvaljujem.
Ima reč Stevo Dragišić, šef poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke.

Dame i gospodo, lokalna samouprava u Srbiji ima duboke korene. Praktično od završetka procesa organizovanja državnih organa države Srbije u prošlom veku postavilo se pitanje uvođenja lokalne samouprave, odnosno povećanja stepena samostalnosti lokalne samouprave u Srbiji. Možemo slobodno reći da je ovim zakonom materija lokalne samouprave, njene nadležnosti, stepen samostalnosti, način finansiranja i mnoga druga pitanja, koja su vezana za pitanja lokalne samouprave, sažeto na jednom mestu, veoma precizno, veoma jasno, tako da se prvi put od kada se ovo pitanje lokalne samouprave razmatra kod nas, a posebno u poslednjih nekoliko godina, od kada je pitanje lokalne samouprave postalo veoma aktuelno kod nas, na jedinstven način reguliše. Veoma precizno, efikasno i veoma dobro, u skladu sa svim demokratskim principima organizacije lokalne samouprave.
Ranija iskustva u predlaganju zakona o lokalnoj samoupravi, poslednji predlog, koji je bio pred ovom skupštinom pa je povučen iz procedure, praktično su služila samo za sticanje iskustva o tome na koji način principi lokalne samouprave treba da se regulišu i sažmu u jedinstven zakonski projekat. Ta iskustva, koja imamo i u funkcionisanju lokalne samouprave od 1992. godine pa do sada, od konstituisanja saziva skupština opština po novom sistemu lokalne samouprave, pa do danas, poslužila su nam da danas imamo jedan dobar zakon, koji će jedinstveno regulisati čitavu materiju.
Stepen samostalnosti lokalne samouprave uvek je mogao da ukaže na to koliki je stepen demokratije u jednoj državi. S obzirom da se pitanje lokalne samouprave reguliše na najsavremenijim principima samostalnosti lokalne samouprave u oblasti njenog rada i u oblasti njenog finansiranja, trošenja sredstava, zaštite prava lokalne samouprave, možemo slobodno reći da je danas, kada je lokalna samouprava u pitanju, stepen demokratije u Srbiji na najvišem nivou.
Ovaj zakon ima nekoliko delova, koji praktično čine okosnicu ovog zakona. Može se reći da je druga glava zakona o lokalnoj smaoupravi praktično ta okosnica. U drugoj glavi se govori o poslovima opština, finansiranju lokalne samouprave, odnosno finansiranju poslova opština, o organizaciji i radu opštinskih organa, izboru odbornika, simbola, praznika, naziva ulica i trgova jedinica lokalne samouprave itd.
Čitava ova materija je vrlo precizno regulisana. Kada su u pitanju poslovi opštine, govori se o 13 tačno nabrojanih poslova, koji se daju opštinama u nadležnost, kao i njihovo obavljanje. Taksativno su nabrojani svi poslovi, precizno utvrđeni uslovi obavljanja ovog posla, zatim okvir delovanja jedinica lokalne samouprave u poslu, koji im je poveren i, što je najvažnije, garantuje se samostalnost opštinama u obavljanju poslova koje im zakon poverava.
Finansiranje poslova lokalne samouprave je nešto što do sada nije bilo regulisano na način kako je to sada učinjeno. Određeno je da opštine imaju prihode, pre svega od poreza, taksi, naknada i ostalih javnih prihoda. Zatim, od lokalnih javnih prihoda, pri čemu treba posebno pomenuti lokalne komunalne takse, koji su izvori jedinice lokalne samouprave, koji pripadaju njima u celini i mogu da ih troše prema programu odnosno budžetu koji sami usvajaju. Veoma precizno se određuje na šta se sve može uvesti komunalna taksa i kako.
Samodoprinos je takođe prvi put regulisan ovakvom vrstom zakona. Sada se tačno zna ko donosi odluku o samodoprinosu i po kojoj proceduri.
Raspolaganje i korišćenje prihoda je odeljak koji garantuje samostalnost u raspolaganju sredstvima s kojima opština raspolaže, što takođe predstavlja jedan od visokih principa demokratije u oblasti lokalne samouprave.
U organizaciji i radu opštinskih organa prvi put je veoma precizno formulisano koje su nadležnosti skupštine opštine, čak i ta obaveza i nadležnost SO su proširene u odnosu na ranije norme. Govori se o sekretaru, potpredsednicima, izvršnom odboru, opštinskoj upravi, sastavu u organizaciji i načinu rada u opštinama na Kosovu i Metohiji. Ovim zakonom potvrđuje i Vlada Republike Srbije i Narodna skupština da su Kosovo i Metohija neodvojivi deo Republike Srbije. Na najjednostavniji način nedvosmisleno se stavlja svima do znanja da je stanje koje je sada na Kosovu i Metohiji privremeno, da mi očekujemo da će se zakon o lokalnoj samoupravi primenjivati i na teritoriji Kosova i Metohije kada prestane stanje koje sada jeste, kada prestane okupacija koja to de fakto jeste, a odredbe ovog zakona govore o tome da se Srbija ne odriče Kosova i Metohije.
Tu je bilo i raznih primedbi na zakon o lokalnoj samoupravi. Primedbe idu u dva osnovna pravca: jedan pravac se odnosi na ovo o čemu sam sada govorio, na nadležnosti lokalne samouprave i na finansiranje lokalne samouprave, a drugi pravac se odnosi na izbor odbornika. Ako pogledate ko su ti koji upućuju kritike takve vrste, možete da vidite i iz kakvih pobuda.
Jedna grupa opozicionih političkih partija osporava ovaj zakon samo zbog izbornog sistema. Izborni sistem koji je predviđen ovim zakonom je većinski i jednokružni. Dakle, formira se u jednoj izbornoj jedinici lista kandidata. Onaj kandidat koji dobije najviše glasova, taj je izabran za odbornika.
Srpska radikalna stranka smatra, za razliku od prethodnog govornika, da je proporcionalni izborni sistem demokratskiji. Međutim, kada su izbori za SO u pitanju, smatramo da je mnogo bolje da kandidat za odbornika bude neko ko stanuje u izbornoj jedinici, koga građani poznaju, koga već znaju da li je sposoban da obavlja dužnost odbornika ili ne, ko će moći da doprinese razvoju opštine u izbornoj jedinici na kojoj se nalazi, ko jednostavno može da bude dobar predstavnik svojih birača. Smatramo da je taj neposredan kontakt kandidata sa biračima mnogo bolji na lokalnom nivou, ali je svakako proporcionalni izborni sistem na republičkom nivou, na saveznom nivou, dakle na višim nivoima izbora mnogo demokratskiji.
Postavlja se pitanje zbog čega tim političkim partijama smeta ovaj zakon? Oni se, doduše, ne izjašnjavaju tako otvoreno da su protiv zakona samo zbog izbornog sistema. Oni osporavaju zakon u celini. Ali, suština je sledeća. Niko od njih nije dao suštinsku primedbu na zakon, u oblasti poslova opštine, u oblasti finansiranja nadležnosti opštine, nešto drugo što bi moglo da predstavlja suštinsku zamerku. Jednostavno kažu - zakon ne valja. Ne valja im zbog toga što po izbornom sistemu, koji je predviđen, očekuju da ne mogu da imaju vlast u onim opštinama u kojima su je osvojili na poslednjim izborima.
Evo kako se to desilo. Na poslednjim izborima, opozicione partije su osvojile vlast u nekoliko opština u Srbiji. Izborni sistem je bio većinski, dvokružni. U prvom izbornom krugu, kada se saberu glasovi svih njihovih kandidata, imali su mnogo manje glasova nego što su neke druge političke partije imale. Ali, zbog drugog izbornog kruga, njihovi kandidati su prolazili, zato što su se udruživali sa nekim drugim partijama ili zbog toga što glasači jednostavno nisu izlazili na izbore. Pored toga što su imali duplo manje glasova, osvajali su vlast u opštinama. To se svakako ne može smatrati izrazom volje birača, jer je volja birača izražena u prvom izbornom krugu. U prvom izbornom krugu se može vrlo precizno utvrditi kakva je bila volja birača. U drugom izbornom krugu razni faktori utiču na krajnji ishod izbora. Pomenuo sam već: neobaveštenost birača da se uopšte sprovodi drugi izborni krug, nezainteresovanost da ponovo izađu na izbore i naknadno udruživanje pred drugi izborni krug pojedinih političkih pratija. Tako da većinski izborni sistem, koji jeste primereniji na lokalnom nivou, mnogo bolje odražava volju birača ako je jednokružni. Zbog toga je Srpska radikalna stranka za većinski jednokružni izborni sistem na lokalnom nivou.
Postoji drugi deo partija, drugi blok partija koje osporavaju ovaj zakon, ali njima većinski jednokružni izborni sistem odgovara. Zato ne diraju izborni sistem. Odgovara im zato što su to uglavnom partije koje predstavljaju nacionalne manjine. Partije koje predstavljaju nacionalne manjine imaju grupisanost birača u opštinama u kojima žive. Većinski jednokružni izborni sistem ih favorizuje. Oni su sigurni da će osvojiti vlast na sledećim izborima, baš zato što je većinski jednokružni izborni sistem. Ali, žele da prošire svoje nadležnosti. Oni osporavaju zakon sa aspekta nadležnosti. Kada je reč o nadležnostima zakona, ono što oni traže, to već poprima oblik državnosti. Njima je potrebno da stepen lokalne samouprave podignu na viši nivo, koji bi bio veoma sličan nivou i nadležnostima koje ima Republička vlada u oblastima koje su isključivo u nadležnostima državnih organa, a ne organa u jedinicama lokalne samouprave.
Samo na taj način mogu da se posmatraju kritike koje su upućene na račun ovog zakona. Kada sagledate motive jednih i drugih videćete da su ti motivi isključivo u pravcu ostvarivanja njihovih ličnih interesa, a ne zbog toga što u zakonu nešto zaista nedostaje.
Ovo je prvi put da je na jednom mestu regulisana materija lokalne samouprave, da lokalna samouprava danas ima širok stepen samostalnosti.
Kada su već pominjali Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi, koja je usvojena 1985. godine, ja ću pomenuti devet principa koje ta povelja proklamuje.

Vreme.

Ja završavam vrlo brzo.
Vi ćete na osnovu toga sami proceniti da li je ovaj zakon u suprotnosti sa tom poveljom.
Utvrđivanje principa lokalne samouprave vrši se zakonom, eventualno ustavom, a osnovna prava i dužnosti lokalnih vlasti ustavom ili statutom.
Osnovnu sadržinu funkcije i nadležnosti lokalne samouprave čini samostalnost u radu, u okviru zakona. Isključuje se mogućnost uskraćivanja punosti prava, što je ovim zakonom posebno naglašeno da se garantuje samostalnost u radu.
Promene granica, odnosno teritorije jedinice lokalne samouprave mogu se obaviti samo uz saglasnost jedinica lokalne samouprave. To reguliše Zakon o teritorijalnoj organizaciji lokalne samouprave.
Organizacija vlasti - ne derogiraju se zborovi i referendumi gde su predviđeni. Ovde su referendumi i narodna inicijativa posebno pomenuti i regulisani.
Samostalnost obrazovanja organa uprave i izvori sredstava - takođe ovim zakonom se garantuje samostalnost u toj oblasti.
Upravni nadzor mogu vršiti organi centralne vlasti, ali se to vrši samo u oblasti zakonitosti odluka koje donose jedinice lokalne samouprave, što je takođe ovim zakonom regulisano u oblasti u kojoj se govori o odnosima između ministarstava i jedinica lokalne samouprave. Može se kontrolisati zakonitost, ali ne celishodnost. Ovde se i ne govori o celishodnosti.
Dakle, Evropska povelja o lokalnoj samoupravi baš proklamuje princip kontrole zakonitosti rada lokalne samouprave.
Sredstva koja se prenose, koja centralna vlast prenosi lokalnoj samoupravi nemaju namenski karakter. I nemaju namenski karakter. Budžetom se određuje kako će se trošiti ta sredstva.
Međusobna saradnja jedinica lokalne samouprave, dakle jedinica lokalne samouprave u okviru države, a u skladu sa zakonom i međunarodna saradnja. Ta međunarodna saradnja nije zabranjena.
Jedinice lokalne samouprave imaju pravo na pravna sredstva radi obezbeđivanja slobodnog obavljanja dužnosti i poštovanja načela lokalne samouprave, što je takođe posebno ovim zakonom garantovano.
Srpska radikalna stranka će glasati za ovaj zakon zato što je to najbolji zakon koji se do sada našao pred Skupštinom iz oblasti lokalne samouprave.

Zahvaljujem.
(Aplauz.)
Dajem pauzu do 14,30.
(Nastavak posle pauze)

Ima reč dr Živorad Đorđević, zamenik šefa poslaničkog kluba Jugoslovenske levice.

Uvaženi narodni poslanici, JUL neprestano ukazuje na neophodnost da ostvarene promene u društvenom sistemu moraju biti podržane i odgovarajućim promenama iz domena zakonodavstva. Jedno od tih dobrih rešenja predstavlja i zakon o lokalnoj samoupravi, predložen od strane Vlade Republike Srbije.

Visoko cenimo napor Vlade da kao predlagač ponudi celovit, jedinstven sistem uređenja ove izuzetno važne oblasti za funkcionisanje društvenog i političkog sistema. Duboko verujemo da je najveća vrednost što predloženi zakon stvara pravne uslove da se na najneposredniji način izražava volja građana. Stvaranje mogućnosti za izražavanje volje građana je merilo vrednosti svakog zakona, pa i ovog, merilo demokratičnosti svakog društva.

Na ovo sveto pravilo demokratije, koje je temelj svakog modernog i civilizovanog društva, treba se podsetiti i prilikom usvajanja ovog zakona, jer mislim da izvorna ideja demokratije kao izraza volje naroda danas je žestoko obrukana. Danas su na sceni neka čudna viđenja demokratije, nameću ga neki novi fireri, takozvanog novog svetskog poretka, neki novi drug Koba, u zapadnoj varijanti. Ti novi vetrovi nazovi demokratije bez volje građana, novi totalitarizam uperen je protiv slobode i dostojanstva čoveka. Ti, dakle, vetrovi duvaju i ovde.

Tortura manjine, tortura ulične buke se nameće umesto volje i interesa građana. Zato mislim da mnogi politički nesporazumi,sukobi i podele, pa i ovo oko ovog predloga zakona, nastaju na totalitarističkom pokušaju novih gospodara sveta i njihovih vazala da ugrožavanjem prava čoveka i građanina zatru svaku njegovu mogućnost da bude slobodan, da ima svoje mišljenje i svoju volju.

I danas, pod plaštom demokratije i navodne borbe za ljudska prava, bombama se nastoji da se utera demokratija, bombama se uskraćuje osnovno ljudsko pravo, pravo na život. Danas se silom nameće sloga, danas ćemo vas malo ubiti, da bi sutra malo bolje živeli.

Jugoslovenska levica, polazeći od izvornog značenja demokratije, u čijoj biti se nalazi izražavanje volje, potreba, interesa građana, duboko veruje da je ovaj predloženi zakon u interesu naroda, jer mu omogućava neposredno izražavanje interesa, i stoga omogućava da nacionalni interes i interesi ovog naroda budu iznad interesa takozvanog novog svetskog poretka. Pored toga, podrška JUL-a novim rešenjima u ovom zakonu zasniva se i na sledećim razlozima, nabrojaću ih:

Novi Predlog zakona sistematizuje celokupnu oblast u funkcionisanju lokalne samouprave na jedinstven način.

Značajno se unapređuju rešenja od naročite važnosti za život i rad građana na lokalnom nivou.

Konkretizuju se pojedina rešenja u skladu sa stvarnim potrebama građana i ustavnim rešenjima.

Pojednostavljuje se i čini efikasnim ceo sistem vezan za izbore na nivou lokalne samouprave.

Objedinjavaju se iskustva, tradicija i najbolja rešenja iz oblasti lokalne samouprave.

Veoma precizno određuje se i sam pojam lokalne samouprave, jedinica, organa, poslova, kao i pitanja u vezi sa imovinom i sredstvima lokalne samouprave, mesnim zajednicama i druga pitanja koja su značajna za funkcionisanje ove oblasti.

Deo zakona odnosi se na rešenja koje se tiču opština sa nacionalno - mešovitim sastavom stanovništva, čija se suština ogleda u stvaranju uslova za ravnopravno učešće svih građana u odlučivanju o pitanjima od važnosti za njihov zajednički život.

Već duže vreme u našoj javnosti prisutne su rasprave o neophodnosti novog načina uređivanja pitanja lokalne samouprave. U svim tim raspravama, JUL je ukazivala da sveobuhvatno i dosledno uređenje ovih pitanja, prema slovu Ustava, spada u red prioritetnih zadataka ove skupštine.

Sadašnje stanje na Kosovu i Metohiji, nastalo neprincipijalnim ponašanjem snaga organizacija UN, posebno ukazuje na potrebu usvajanja predloženih zakonskih rešenja. Obaveza ove skupštine je da obezbedi zakonske uslove za zaštitu prava svih građana i nacionalnih zajednica, svuda i na Kosmetu.

JUL, poznato je, smatra ravnopravnost građana svojim temeljnim opredeljenjem i, u tom smislu, protivi se svakom obliku narušavanja tog principa. Sadašnja događanja, a naročito težak položaj, progon i brojni oblici diskriminacije Srba, Crnogoraca, Muslimana, Roma i ostalog nealbanskog življa, stavljaju nam u obavezu da i putem uređenja lokalne samouprave doprinesemo stvaranju uslova za poboljšanje položaja svih građana i nacionalnih zajednica.

JUL posebno podržava obrazovanje veća nacionalnosti svih nacionalnih zajednica, kao i veća nacionalno neopredeljenih građana. U proteklom periodu, Vlada Srbije je sačinila više nacrta zakona o lokalnoj samoupravi, izrazivši spremnost za punu saradnju sa poslaničkim grupama u iznalaženju najprimerenijih rešenja u zakonskom uređivanju ove oblasti.

JUL, za razliku od nekih drugih poslaničkih grupa, odazivala se svakom pozivu za saradnju, ne samo sa Vladom, nego i sa svim poslaničkim grupama u definisanju uređivanja lokalne samouprave. Međutim, ni na poslednjem sastanku, održanom 14. oktobra ove godine u Vladi, nije došlo do okupljanja predstavnika svih poslaničkih grupa. Ovako ponašanje pokazuje potpunu nespremnost pojedinih poslaničkih grupa, da o ovom važnom pitanju razgovaraju i daju doprinos konačnom uobličavanju Predloga zakona.

Primedbe i neslaganja sa predloženim rešenjima, koja se nameću javnosti, nisu ni konkretna ni korektna. Reč je o a priornim diskriminacijama svake ideje i mogućnosti da se o Predlogu ovog zakona razgovara. A onda, tu nema rasprave, jer nema suočavanja ideja i rešenja.

Mi, ili ako hoćete ja, ne znam šta žučni protivnici ovog predloga žele. Mi samo znamo da ništa ne žele, bar ne u institucijama ovog sistema. Parlamentarna borba je jedna od najviših načela demokratskog i civilizovanog društva. Moj prethodnik u ovoj raspravi pokušao je da uđe u motive, razloge, zašto se protivnici ovog predloga protive ovom zakonu.

Nemam nameru da ulazim u te motive, niti je to moguće. Mislim da i njima nije jasno zašto su protiv ovog zakona. Verujem da u pojašnjenju ideja zašto su protiv ovog zakona ne može da im pomogne ni parapsihologija, ni Madlenka kada se uleti.

Stoga, ispred poslaničke grupe JUL-a, pozivam vas da predloženi zakon o lokalnoj samoupravi podržimo, i posle rasprave usvojimo onako kako to dolikuje jednom demokratskom i civilizovanom društvu. Hvala.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Ramadan Ameti.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, ova verzija zakona o lokalnoj samoupravi, sem što celovitije u jednom dokumentu uređuje dosadašnja rešenja iz oblasti lokalne samouprave, ni jednim korakom ne proširuje kompetencije lokalne samouprave.

A, s druge strane, pojačava nadzor i tutorstvo državnih organa nad lokalnom samoupravom, preko širokih mogućnosti uništavanja opštinskih akata, a i uvođenja privremenih mera. Što se uvođenja privremenih mera tiče, mi Albanci na Jugu Republike Srbije imamo iskustva.

Poznato nam je da partija na vlasti obično koristi ovo sredstvo kada je ugrožena njena dominacija na opštinskom nivou i po pravilu se ove mere obrazlažu nepoštovanjem zakonitosti i ustavnosti.

U prethodnom sazivu u opštini Medveđa više od dve godine su trajale privremene mere, preko kojih je SPS obezbedio dominaciju i na poslednjem sazivu Skupštine opštine, a u kom se nivou sada u opštini Medveđa sprovodi zakonitost vidi se i po etničkim čišćenjima koja se obavljaju u ovoj opštini.

(Tomislav Nikolić: To je bilo etničko kupanje.)

Možda i etničko kupanje po vama, gospodine.

Odatle, ogromna većina Albanaca je bila primorana da napusti vekovna ognjišta. Ovo je inicijativa ka anticivilizacijskoj pojavi, koja se takođe odvija i u Preševu i u Bujanovcu. Ja sam pravovremeno signalizirao i tražio da se iseljavanje Albanaca iz južne Srbije razmatra preko anketnog odbora. Narodna skupština, međutim, to je, na žalost, odbijala iz formalnih razloga. A na koji način Vlada i Ministarstvo prate zakonitost u sistemu lokalne samouprave, prilično dobro se vidi iz primera opštine Preševo. Naime, odlukom Vlade imenovan je pomoćnik načelnika Pčinjskog okruga samo za opštinu Preševo, i naravno, ovaj vladin funkcioner koji je do sada imenovan samo u ovoj opštini u kojoj odborničku većinu ima Partija za demokratsko delovanje, koja okuplja Albance u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, veoma marljivo i pedantno uspeva da nameće zakonitost (po modelu partije na vlasti). Na ovaj način umesto drastičnog oblika uvođenja nepopularnih privremenih mera izmišljen je blaži oblik blokiranja organa lokalne samouprave. Naravno, sve sa ciljem da se ukaže na nesposobnost opozicionih partija da vode čak i organe lokalne samouprave.

Zadržavanje većinskog, umesto proporcionalnog sistema, koji je bio potvrđen prethodnom verzijom Predloga ovoga zakona, takođe ima političke motive, jer ide u prilog koaliciji partija na vlasti. Naime, praksa je pokazala da rešenjima većinskog sistema partije na vlasti, koje imaju dominaciju u državnim organima, lako uspevaju da razbijaju inicijativu i usitnjavaju opozicione odborničke grupe koje na osnovu izbornih rezultata obezbeđuju većinu u skupštini u lokalnim samoupravama.

Uvođenje proporcionalnog sistema takođe bi doprinelo eliminisanju dosadašnje manipulacije za izborne jedinice, koje su bile prisutne u opštini Medveđa, a naročito u Bujanovcu i Preševu. Naime, u Bujanovcu, na osnovu zvaničnih podataka Zavoda za statistiku, albansko stanovništvo čini oko 62% od ukupnog stanovništva u opštini Medveđa. Međutim, manipulacijama koje su radile opštinske vlasti prilikom donošenja izbornih jedinica još 1992. godine albansko stanovništvo teoretski može da bira najviše 12 svojih predstavnika, od 41 odbornika, koliko ima Skupština opštine Bujanovac. Ovo drastično kršenje jednog od osnovnih ljudskih prava, jednakog biračkog prava, urađeno je tako što sela sa albanskim stanovništvom, čak i 700 - 800 birača, nemaju svoju izbornu jedinicu, a sela sa srpskim stanovništvom imaju izbornu jedinicu samo sa 100 ili 150 birača.

Zbog toga predlažem da se umesto većinskog uvede proporcionalni sistem, u kome bi teritorija opštine bila jedna izborna jedinica. Međutim, i u slučaju da se ide sa većinskim sistemom, neophodno je da se veličina izborne jedinice u opštini utvrdi tako što bi se precizirali okviri u kojima se može kretati broj birača iz jedne izborne jedinice, a ne da se to ostavi slobodnoj proceni, jer na ovaj način, kao što sam izneo, dolazi do grubih manipulacija, koje doprinose da se gubi sam smisao i koncepcija izbora.

Zbog toga je Partija za demokratsko delovanje, koja ima 10 - 12 odbornika koje imaju Albanci u Skupštini Bujanovca, odlučila da povuče svoje odbornike i neće učestvovati u narednim izborima pod postojećim diskriminatorskim uslovima, jer, gospodo, i u jednopartijskom sistemu albansko stanovništvo bilo je bolje predstavljeno, kako u strukturi tadašnjih veća skupština, ali i u strukturi zaposlenih u opštinskim organima.

Od kada je pluralistički sistem, po modelu SPS-a, počeo da se sprovodi u organe u Bujanovcu, Albanci su eliminisani, kako iz struktura državnih organa, tako i iz struktura organa i institucija lokalne samouprave. Mislim da je vredno istaći problematiku službene primene jezika i pisma nacionalnih manjina. Iako Ustavom i zakonom je to garantovano, u praksi se to ne sprovodi, ni u državnim, ni u organima lokalne samouprave, sa izuzetkom škola koje još uvek rade i na albanskom jeziku, ali one su restriktivnog trenda, jer ove školske godine zbog iseljavanja albanskog stanovništva ugašena je osnovna škola "Skender Beg" u selu Zarbince, koja je u narednoj školskoj godini imala 340 učenika, a ista sudbina čeka i osnovnu školu opštine Medveđa i u Preševskom Karadaku.

Smatram neophodnim da se ovim zakonom bolje precizira sprovođenje ustavne odredbe kojom je garantovano nacionalnostima i nacionalnim manjinama službena upotreba njihovog jezika i pisma, kako bi se konačno, nakon jedne decenije od usvajanja Ustava, počela da se u praksi sprovodi ova važna odredba i kako bi se takođe vratilo pravo koje su Albanci u Preševu, Bujanovcu i Medveđi imali u toku jednopartijskog sistema, a koje im je neustavno oduzeto u ovoj poslednjoj deceniji, od strane velikosrpskih demokrata i SPS-a.

Evropska povelja o lokalnoj samoupravi govori o tome da će se javni poslovi po pravilu izvršiti, pre svega, od strane onih vlasti koje su najbliže građanima. U ovom pravcu očekivali smo da će se bar u oblasti prosvete vratiti neophodni uticaj organa lokalne samouprave, mesnih zajednica i građana na rad škola.

Ovim rešenjima i Predlogom ovog zakona i dalje ostaju na snazi postojeća neprihvatljiva rešenja da se školski odbori i direktori menjaju sa republičkog nivoa, bez obaveze da se bar vrše konsultacije sa predstavnicima lokalne samouprave u čijoj sredini radi određena škola. Ovakvom strogom centralizacijom su pogođene nacionalne manjine, ne samo u domenu imenovanja direktora i školskih odbora, nego i u oblasti nastavnih programa i udžbenika.

U vremenu najsavremenije nastave, albanska deca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi više od 10 godina su radila bez udžbenika, a sada kada su osnovnoj školi obezbeđeni, oni su samo veoma loši prevodi udžbenika iz srpske nastave, sa veoma grubim materijalnim greškama, koje te udžbenike čine neupotrebljivim i čime se neminovno otvara put asimilacija albanskog stanovništva na ovom području.

Ako ova zakonska rešenja, koja su se u praksi pokazala neuspešnim i često štetnim, a ako nam je namera da se bar u nivou zakonske regulative približimo opštim vrednostima savremenog sveta, smatram neophodnim da se ovaj predlog zakona povuče i pripremi nova verzija koja bi ozbiljnije razradila oblast lokalne samouprave, bazirajući se na principima Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.

Naše amandmane povlačimo jer znamo da su odbijeni, a vama hvala na ovakvom ponašanju.

Molim vas za tišinu, ima reč narodni poslanik Dražimir Marušić.