PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)
REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA
PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA
2. dan rada
10.11.1999
Sednicu je otvorio: Dragan Tomić
Sednica je trajala od 10:45 do 17:00
TAGOVI
OBRAĆANJA
Dragan Tomić
Socijalistička partija Srbije
| Predsedava
Molim vas da zauzmete mesta.
Poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1999. godini.
Obaveštavam vas da prema službenoj evidenciji današnjoj sednici prisustvuje 150 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Imamo kvorum.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da sam odobrio odsustvo sledećim narodnim poslanicima: Radu Svilaru, Draganu P. Nikoliću, Srđanu Vuloviću, Tomislavu Markoviću, Milanu Rodiću, Vladimiru Štambuku, Miroslavu Neškoviću , Milošu Jojiću, Draganu Veselinovu, Dušici Karabenč, Marijanu Rističeviću.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri, sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje kandidata narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije za upraženjana poslanička mesta, kako bismo omogućili njihovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručen vam je izveštaj Republičke izborne komisije o izboru narodnih poslanika u izbornim jedinicama 4. - Čukarica i 29. - Peć, radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Takođe, uručen vam je izveštaj Adminstrativnog odbora ili će biti uručen u toku mog čitanja, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnih poslanika, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 30. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnim poslanicima:
- Živku Selakoviću, kandidatu sa Izborne liste Koalicije Demokratska alternativa - Seljačka stranka Srbije - Penzionerska partija Srbije - mr Nebojša Čović, u Izbornoj jedinici 4. - Čukarica, i - Branislavu Hadži Periću, kandidatu sa Izborne liste Socijalistička partija Srbije - Jugoslovenska levica - Nova demokratija - Slobodan Milošević, u Izbornoj jedinici 29. - Peć.
Na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 30. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima:
- Živku Selakoviću,
- Branislavu Hadži Periću.
Čestitam narodnim poslanicima na izboru. (Aplauz.)
Nastavljamo rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA IMOVINU
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane, koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Bojana Ristić i Životije-Žota Jovanović. Primili ste mišljenje Vlade o amandmanima. Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, koji su prihvatili Predlog zakona, u načelu i u pojedinostima.
Pošto je načelni pretres o ovom predlogu zakona obavljen u okviru zajedničkog načelnog pretresa, prelazimo na odlučivanje o Predlogu zakona u načelu.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na imovinu u načelu.
Za je glasao 141, protiv pet, niko nije uzdržan, nije glasalo 9, ukupno je prisutno 155 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona u načelu.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 4. stav 1. amandman 2. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za su glasala četiri, protiv 149, niko nije uzdržan, nije glasao jedan, ukupno su prisutna 154 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. stav 1. amandman 4. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 161, niko nije uzdržan, nije glasao jedan, ukupno je prisutno 167 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. stav 1. amandman 6. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo 6, protiv 160, niko nije uzdržan, nisu glasala dva, ukupno je prisutno 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. stav 1. amandman 8. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 158, niko nije uzdržan, nisu glasala četiri, ukupno je prisutno 167 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. stav 1. amandman je podneo narodni poslanik Životije Jovanović.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u amandmanu pravno moguće, ovaj amandman postaje sastavni deo Predloga zakona.
Na član 4. stav 2. amandman 3. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 164, uzdržanih niko, nisu glasala dva, ukupno je prisutan 171 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. stav 2. amandman 5. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 160, uzdržanih niko, nisu glasala četiri, ukupno je prisutno 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. stav 2. amandman 7. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 162, uzdržanih niko, nisu glasala dva, ukupno je prisutno 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. stav 2. amandman 9. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 164, uzdržanih niko, nije glasao jedan, ukupno je prisutno 170 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. stav 2. amandman 10. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 164, uzdržanih niko, ukupno je prisutno 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 5. stav 1. amandman je podneo narodni poslanik Životije Jovanović.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u amandmanu pravno moguće, ovaj amandman postao je sastavni deo Predloga zakona.
Na član 6. stav 1. amandman 11. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 164, uzdržanih niko, nisu glasala dva, ukupno je prisutan 171 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. stav 2. amandman 12. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 163, uzdržanih niko, nije glasao jedan, ukupno je prisutno 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. stav 2. amandman 13. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 163, uzdržanih niko, nije glasao jedan, ukupno je prisutno 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. stav 2. amandman 14. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 160, uzdržanih niko, nisu glasala tri, ukupno je prisutno 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. stav 2. amandman 15. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 159, uzdržanih niko, nije glasalo četiri, ukupno je prisutno 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. amandman 16. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo šest, protiv 161, uzdržanih niko, nije glasalo pet, ukupno je prisutan 171 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 10. amandman 1. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 160, uzdržan niko, nije glasalo pet, ukupno je prisutno 170 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima? (Ne želi.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima i molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o dopunama Zakona o porezima na imovinu u celini.
Za je glasalo 166, protiv 6, uzdržanih niko, nije glasao jedan, ukupno su prisutna 173 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na imovinu.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane, koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Milan Miković, Bojana Ristić i Jožef Kasa. Primili ste izveštaj Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, koji su prihvatili Predlog zakona, u načelu i u pojedinostima. Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je načelni pretres o ovom predlogu zakona obavljen u okviru zajedničkog načelnog pretresa, prelazimo na odlučivanje o Predlogu zakona u načelu.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona u načelu.
Za je glasalo 166, protiv pet, uzdržan niko, nije glasao jedan, ukupno prisutna 172 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona u načelu.
Otvaram pretres Predlog zakona u pojedinostima.
Narodni poslanik Jožef Kasa je podneo amandman kojim predlaže da se posle člana 2. Predloga zakona doda novi član 2a kojim se predlaže brisanje člana 15a Zakona.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 166, uzdržanih niko, nije glasao jedan, ukupno su prisutna 172 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Narodni poslanik Jožef Kasa je podneo amandman kojim predlaže da se posle člana 2. Predloga zakona doda novi član 2b kojim se predlaže izmena člana 45. stav 1. Zakona.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 162, uzdržanih niko, nije glasalo pet, ukupno su prisutna 172 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milan Miković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasao jedan, protiv 166, uzdržan niko, nije glasalo pet, ukupno su prisutna 172 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj amandman.
Vlada Republike Srbije je predložila da odredba člana 9. Predloga zakona ima povratno dejstvo.
Prema članu 137. stav 3. Poslovnika, kad predlog zakona sadrži odredbe za koje se predviđa povratno dejstvo, prilikom glasanja o tim odredbama Narodna skupština posebno odlučuje da li za to povratno dejstvo postoji opšti interes.
Odbor za finansije smatra da postoji opšti interes za povratno dejstvo člana 9. Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Niko.)
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog Vlade Republike Srbije da odredba člana 9. Predloga zakona ima povratno dejstvo za koje postoji opšti interes.
Za je glasalo 166, protiv 6, uzdržanih niko, nisu glasala tri, ukupno je prisutno 175 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila da postoji opšti interes da odredba člana 9. Predloga zakona ima povratno dejstvo.
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje predloženo amandmanom pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Niko.)
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 167, uzdržanih niko, nije glasao jedan, ukupno su prisutna 173 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj amandman.
Da li još neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima? (Niko.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća u celini.
Za je glasalo 168, protiv pet, uzdržanih niko, nisu glasala tri, ukupno je prisutno 176 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća u celini.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OBEZBEĐIVANjU SREDSTAVA ZA SPROVOĐENjE SOCIJALNOG PROGRAMA REPUBLIKE SRBIJE U 1999. GODINI
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.Primili ste amandmane, koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Marijan Rističević, Milan Miković, Bojana Ristić i Tihomir Marjanović, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima. Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, koji su prihvatili Predlog zakona, u načelu i pojedinostima.
Pošto je načelni pretres o ovom predlogu zakona obavljen u okviru zajedničkog načelnog pretresa, prelazimo na odlučivanje o Predlogu zakona u načelu.
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona u načelu.
Za je glasalo 167, protiv pet, uzdržanih niko, nisu glasala tri, ukupno je prisutno 175 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona u načelu.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandmane su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Marijan Rističević i Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za niko, protiv 163, uzdržanih niko, nije glasalo 9, ukupno su prisutna 172 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandmane su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Marijan Rističević i Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Niko.)
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za niko, protiv 160, uzdržanih niko, nije glasalo 11, ukupno je prisutan 171 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandmane su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Marijan Rističević, Tihomir Marjanović i Milan Miković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Niko.)
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za niko, protiv 161, uzdržanih nema, nije glasalo 9, ukupno je prisutno 170 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Niko.)
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za jedan, protiv 167, uzdržanih niko, nisu glasala tri, ukupno je prisutan 171 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Niko nije glasao za, protiv 160, uzdržanih nema, nije glasalo 7. Ukupno je prisutno 167 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima? (Ne želi.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o obezbeđivanju sredstava za sprovođenje socijalnog programa Republike Srbije u 1999. godini u celini.
Za je glasalo 167, protiv niko, uzdržanih nema, nije glasalo 8. Ukupno je prisutno 170 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o obezbeđivanju sredstava za sprovođenje socijalnog programa Republike Srbije u 1999. godini u celini.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O POSEBNIM USLOVIMA I NAČINU IZMIRIVANjA DOSPELIH OBAVEZA PO OSNOVU JAVNIH PRIHODA
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.Primili ste amandmane, koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Zoran Jovanović, Nebojša Atanacković i Odbor za finansije. Narodni poslanik Nebojša Atanacković na sednici Odbora za finansije povukao je svoj amandman na član 1. tačka 2. Predloga zakona. Primili ste mišljenje Vlade o amandmanima. Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, koji su prihvatili Predlog zakona u načelu i u pojedinostima.
Pošto je načelni pretres o ovom predlogu zakona obavljen u okviru zajedničkog načelnog pretresa, prelazimo na odlučivanje o Predlogu zakona u načelu.
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o posebnim uslovima i načinu izmirivanja dospelih obaveza po osnovu javnih prihoda u načelu.
Za je glasalo 168, protiv jedan, uzdržanih nema, nije glasalo pet. Ukupno su prisutna 174 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona u načelu.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. tačka 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za dva, protiv 162, uzdržanih nema, nije glasalo 8. Ukupno su prisutna 172 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. tačka 2. amandman je podneo Odbor za finansije.
Pošto je ovaj amandman prihvatila Vlada, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u amandmanu pravno moguće, ovaj amandman postao je sastavni deo Predloga zakona.
Na član 1. amandman, kojim predlaže dodavanje stava 2., podneo je Odbor za finansije.
Pošto je ovaj amandman prihvatila Vlada, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u amandmanu pravno moguće, ovaj amandman postao je sastavni deo Predloga zakona.
Da li još neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima? (Ne želi.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o posebnim uslovima i načinu izmirivanja dospelih obaveza po osnovu javnih prihoda u celini.
Za je glasalo 168, protiv tri, uzdržanih nema, nisu glasala tri poslanika. Ukupno su prisutna 174 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona o posebnim uslovima i načinu izmirivanja dospelih obaveza po osnovu javnih prihoda u celini.
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O TURIZMU
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.Primili ste amandmane, koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici dr Zvonimir Budić, Jožef Kasa, Nebojša Atanacković, Ljubiša Selić, Vlada Republike Srbije i Zakonodavni odbor.
Primili ste izveštaje Odbora za trgovinu i turizam i Zakonodavnog odbora, koji su prihvatili Predlog zakona u načelu i u pojedinostima. Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Da li predstavnik predlagača želi reč?
Ima reč ministar turizma Čerović.
Poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1999. godini.
Obaveštavam vas da prema službenoj evidenciji današnjoj sednici prisustvuje 150 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Imamo kvorum.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da sam odobrio odsustvo sledećim narodnim poslanicima: Radu Svilaru, Draganu P. Nikoliću, Srđanu Vuloviću, Tomislavu Markoviću, Milanu Rodiću, Vladimiru Štambuku, Miroslavu Neškoviću , Milošu Jojiću, Draganu Veselinovu, Dušici Karabenč, Marijanu Rističeviću.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri, sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje kandidata narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije za upraženjana poslanička mesta, kako bismo omogućili njihovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručen vam je izveštaj Republičke izborne komisije o izboru narodnih poslanika u izbornim jedinicama 4. - Čukarica i 29. - Peć, radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Takođe, uručen vam je izveštaj Adminstrativnog odbora ili će biti uručen u toku mog čitanja, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnih poslanika, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 30. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnim poslanicima:
- Živku Selakoviću, kandidatu sa Izborne liste Koalicije Demokratska alternativa - Seljačka stranka Srbije - Penzionerska partija Srbije - mr Nebojša Čović, u Izbornoj jedinici 4. - Čukarica, i - Branislavu Hadži Periću, kandidatu sa Izborne liste Socijalistička partija Srbije - Jugoslovenska levica - Nova demokratija - Slobodan Milošević, u Izbornoj jedinici 29. - Peć.
Na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 30. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima:
- Živku Selakoviću,
- Branislavu Hadži Periću.
Čestitam narodnim poslanicima na izboru. (Aplauz.)
Nastavljamo rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA IMOVINU
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane, koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Bojana Ristić i Životije-Žota Jovanović. Primili ste mišljenje Vlade o amandmanima. Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, koji su prihvatili Predlog zakona, u načelu i u pojedinostima.
Pošto je načelni pretres o ovom predlogu zakona obavljen u okviru zajedničkog načelnog pretresa, prelazimo na odlučivanje o Predlogu zakona u načelu.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na imovinu u načelu.
Za je glasao 141, protiv pet, niko nije uzdržan, nije glasalo 9, ukupno je prisutno 155 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona u načelu.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 4. stav 1. amandman 2. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za su glasala četiri, protiv 149, niko nije uzdržan, nije glasao jedan, ukupno su prisutna 154 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. stav 1. amandman 4. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 161, niko nije uzdržan, nije glasao jedan, ukupno je prisutno 167 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. stav 1. amandman 6. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo 6, protiv 160, niko nije uzdržan, nisu glasala dva, ukupno je prisutno 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. stav 1. amandman 8. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 158, niko nije uzdržan, nisu glasala četiri, ukupno je prisutno 167 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. stav 1. amandman je podneo narodni poslanik Životije Jovanović.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u amandmanu pravno moguće, ovaj amandman postaje sastavni deo Predloga zakona.
Na član 4. stav 2. amandman 3. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 164, uzdržanih niko, nisu glasala dva, ukupno je prisutan 171 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. stav 2. amandman 5. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 160, uzdržanih niko, nisu glasala četiri, ukupno je prisutno 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. stav 2. amandman 7. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 162, uzdržanih niko, nisu glasala dva, ukupno je prisutno 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. stav 2. amandman 9. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 164, uzdržanih niko, nije glasao jedan, ukupno je prisutno 170 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. stav 2. amandman 10. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 164, uzdržanih niko, ukupno je prisutno 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 5. stav 1. amandman je podneo narodni poslanik Životije Jovanović.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u amandmanu pravno moguće, ovaj amandman postao je sastavni deo Predloga zakona.
Na član 6. stav 1. amandman 11. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 164, uzdržanih niko, nisu glasala dva, ukupno je prisutan 171 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. stav 2. amandman 12. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 163, uzdržanih niko, nije glasao jedan, ukupno je prisutno 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. stav 2. amandman 13. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 163, uzdržanih niko, nije glasao jedan, ukupno je prisutno 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. stav 2. amandman 14. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 160, uzdržanih niko, nisu glasala tri, ukupno je prisutno 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. stav 2. amandman 15. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 159, uzdržanih niko, nije glasalo četiri, ukupno je prisutno 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. amandman 16. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo šest, protiv 161, uzdržanih niko, nije glasalo pet, ukupno je prisutan 171 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 10. amandman 1. podnela je narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 160, uzdržan niko, nije glasalo pet, ukupno je prisutno 170 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima? (Ne želi.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima i molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o dopunama Zakona o porezima na imovinu u celini.
Za je glasalo 166, protiv 6, uzdržanih niko, nije glasao jedan, ukupno su prisutna 173 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na imovinu.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane, koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Milan Miković, Bojana Ristić i Jožef Kasa. Primili ste izveštaj Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, koji su prihvatili Predlog zakona, u načelu i u pojedinostima. Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je načelni pretres o ovom predlogu zakona obavljen u okviru zajedničkog načelnog pretresa, prelazimo na odlučivanje o Predlogu zakona u načelu.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona u načelu.
Za je glasalo 166, protiv pet, uzdržan niko, nije glasao jedan, ukupno prisutna 172 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona u načelu.
Otvaram pretres Predlog zakona u pojedinostima.
Narodni poslanik Jožef Kasa je podneo amandman kojim predlaže da se posle člana 2. Predloga zakona doda novi član 2a kojim se predlaže brisanje člana 15a Zakona.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 166, uzdržanih niko, nije glasao jedan, ukupno su prisutna 172 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Narodni poslanik Jožef Kasa je podneo amandman kojim predlaže da se posle člana 2. Predloga zakona doda novi član 2b kojim se predlaže izmena člana 45. stav 1. Zakona.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 162, uzdržanih niko, nije glasalo pet, ukupno su prisutna 172 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milan Miković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasao jedan, protiv 166, uzdržan niko, nije glasalo pet, ukupno su prisutna 172 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj amandman.
Vlada Republike Srbije je predložila da odredba člana 9. Predloga zakona ima povratno dejstvo.
Prema članu 137. stav 3. Poslovnika, kad predlog zakona sadrži odredbe za koje se predviđa povratno dejstvo, prilikom glasanja o tim odredbama Narodna skupština posebno odlučuje da li za to povratno dejstvo postoji opšti interes.
Odbor za finansije smatra da postoji opšti interes za povratno dejstvo člana 9. Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Niko.)
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog Vlade Republike Srbije da odredba člana 9. Predloga zakona ima povratno dejstvo za koje postoji opšti interes.
Za je glasalo 166, protiv 6, uzdržanih niko, nisu glasala tri, ukupno je prisutno 175 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila da postoji opšti interes da odredba člana 9. Predloga zakona ima povratno dejstvo.
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje predloženo amandmanom pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Niko.)
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo pet, protiv 167, uzdržanih niko, nije glasao jedan, ukupno su prisutna 173 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj amandman.
Da li još neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima? (Niko.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća u celini.
Za je glasalo 168, protiv pet, uzdržanih niko, nisu glasala tri, ukupno je prisutno 176 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća u celini.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OBEZBEĐIVANjU SREDSTAVA ZA SPROVOĐENjE SOCIJALNOG PROGRAMA REPUBLIKE SRBIJE U 1999. GODINI
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.Primili ste amandmane, koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Marijan Rističević, Milan Miković, Bojana Ristić i Tihomir Marjanović, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima. Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, koji su prihvatili Predlog zakona, u načelu i pojedinostima.
Pošto je načelni pretres o ovom predlogu zakona obavljen u okviru zajedničkog načelnog pretresa, prelazimo na odlučivanje o Predlogu zakona u načelu.
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona u načelu.
Za je glasalo 167, protiv pet, uzdržanih niko, nisu glasala tri, ukupno je prisutno 175 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona u načelu.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandmane su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Marijan Rističević i Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za niko, protiv 163, uzdržanih niko, nije glasalo 9, ukupno su prisutna 172 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandmane su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Marijan Rističević i Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Niko.)
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za niko, protiv 160, uzdržanih niko, nije glasalo 11, ukupno je prisutan 171 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandmane su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Marijan Rističević, Tihomir Marjanović i Milan Miković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Niko.)
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za niko, protiv 161, uzdržanih nema, nije glasalo 9, ukupno je prisutno 170 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Niko.)
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za jedan, protiv 167, uzdržanih niko, nisu glasala tri, ukupno je prisutan 171 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Niko nije glasao za, protiv 160, uzdržanih nema, nije glasalo 7. Ukupno je prisutno 167 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima? (Ne želi.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o obezbeđivanju sredstava za sprovođenje socijalnog programa Republike Srbije u 1999. godini u celini.
Za je glasalo 167, protiv niko, uzdržanih nema, nije glasalo 8. Ukupno je prisutno 170 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o obezbeđivanju sredstava za sprovođenje socijalnog programa Republike Srbije u 1999. godini u celini.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O POSEBNIM USLOVIMA I NAČINU IZMIRIVANjA DOSPELIH OBAVEZA PO OSNOVU JAVNIH PRIHODA
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.Primili ste amandmane, koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Zoran Jovanović, Nebojša Atanacković i Odbor za finansije. Narodni poslanik Nebojša Atanacković na sednici Odbora za finansije povukao je svoj amandman na član 1. tačka 2. Predloga zakona. Primili ste mišljenje Vlade o amandmanima. Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, koji su prihvatili Predlog zakona u načelu i u pojedinostima.
Pošto je načelni pretres o ovom predlogu zakona obavljen u okviru zajedničkog načelnog pretresa, prelazimo na odlučivanje o Predlogu zakona u načelu.
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o posebnim uslovima i načinu izmirivanja dospelih obaveza po osnovu javnih prihoda u načelu.
Za je glasalo 168, protiv jedan, uzdržanih nema, nije glasalo pet. Ukupno su prisutna 174 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona u načelu.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. tačka 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u ovom amandmanu pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za dva, protiv 162, uzdržanih nema, nije glasalo 8. Ukupno su prisutna 172 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. tačka 2. amandman je podneo Odbor za finansije.
Pošto je ovaj amandman prihvatila Vlada, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u amandmanu pravno moguće, ovaj amandman postao je sastavni deo Predloga zakona.
Na član 1. amandman, kojim predlaže dodavanje stava 2., podneo je Odbor za finansije.
Pošto je ovaj amandman prihvatila Vlada, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje sadržano u amandmanu pravno moguće, ovaj amandman postao je sastavni deo Predloga zakona.
Da li još neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima? (Ne želi.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o posebnim uslovima i načinu izmirivanja dospelih obaveza po osnovu javnih prihoda u celini.
Za je glasalo 168, protiv tri, uzdržanih nema, nisu glasala tri poslanika. Ukupno su prisutna 174 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona o posebnim uslovima i načinu izmirivanja dospelih obaveza po osnovu javnih prihoda u celini.
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O TURIZMU
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.Primili ste amandmane, koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici dr Zvonimir Budić, Jožef Kasa, Nebojša Atanacković, Ljubiša Selić, Vlada Republike Srbije i Zakonodavni odbor.
Primili ste izveštaje Odbora za trgovinu i turizam i Zakonodavnog odbora, koji su prihvatili Predlog zakona u načelu i u pojedinostima. Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Da li predstavnik predlagača želi reč?
Ima reč ministar turizma Čerović.
Slobodan Čerović
Poštovani predsedniče, uvaženi narodni poslanici i članovi Vlade narodnog jedinstva Srbije, osnovni razlog mog javljanja je da vas kratko informišem o razlozima i ciljevima donošenja izmena i dopuna Zakona o turizmu, kao i načinu dolaženja do ovog integralnog teksta.
Izmenama i dopunama Zakona o turizmu želeli smo da uskladimo normativno regulisanje turističko-ugostiteljske privrede sa postojećom praksom, kao i sa dostignućima najrazvijenijih turističkih zemalja sveta.
U tom smislu izvori korišćenja za donošenje ovog zakona su postojeća praksa i zakoni najrazvijenijih turističkih zemalja sveta. U samom donošenju ovog zakona učestvovao je veliki broj učesnika u turističkoj ponudi Srbije, a od eminentnih stručnjaka ugostiteljsko-turističke privrede Srbije do naučnih institucija, kao i pojedini članovi Vlade narodnog jedinstva.
Moram da kažem da je u procesu donošenja izmena i dopuna Zakona postignuta maltene opšta salgasnost za potrebom egzistiranja jednog ovakvog novog zakona.
Ciljevi ovog zakona pre svega su uspostavljanje razvojne, preventivne ili kontrolne funkcije u turističko-ugostiteljskoj privredi, razvojne funkcije kroz omogućavanje povećanja konkurentske sposobnosti turističke privrede Srbije na domaćem i inostranom tržištu, preventivna funkcija u pravcu povećanja kvaliteta turističko-ugostiteljske usluge i kontrolno-preventivna u smislu sankcionisanja negativnih pojava, koje su se do sada uočile u ukupnoj ponudi turizma Srbije.
Pre svega, unošenjem određenih novina doći će se do povećanja kvaliteta usluga. Samo bih u najkraćem apostrofirao te novine. Te novine odnose se na licenciranje putničkih agencija, uvođenje obavezne protivdinarske vrednosti deviznog pologa, koji će se moći koristiti za obeštećenje nezadovoljnih turista potrošača i uvođenje turističke inspekcije, koja će imati preventivno kontrolnu funkciju.
To bi bile najkraće osnovne promene u Zakonu o turizmu. Ovom prilikom želim i da se zahvalim svima onima koji su učestvovali, a verujte mi da je to bio veoma širok krug ljudi, u donošenju izmena i dopuna Zakona, kao i da se zahvalim svojim kolegama iz Vlade narodnog jedinstva i njihovim saradnicima, koji su takođe doprineli izlaženju ovakvog jednog integralnog teksta danas pred Narodnu skupštinu i da se zahvalim svima onima koji su svojim amandmanima na Predlog izmena i dopuna Zakona doprineli njegovom daljem poboljšanju.
Želim samo da istaknem da jedan broj amandmana nije usvojen, ne zato što nije bila potreba za njihovim usvajanjem, nego što su oni pre svega sadržani u postojećem Zakonu o turizmu, tako da nije bilo potrebe menjati izmene i dopune Zakona. Znači, čisto forme radi, a ne radi suštine. Jedan broj amandmana nije usvojen zbog nemogućnosti ekonomske opravdanosti sprovođenja takvih amandmana u praksu.
Na kraju, siguran sam da će se usvajanjem danas, na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, omogućiti da turizam i turistička ponuda Srbije u narednom periodu, kako je to Vlada narodnog jedinstva Republike Srbije proklamovala, bude jedan od osnovnih pokretača i osnovnih nosilaca privrednog razvoja Srbije. Hvala vam na pažnji.
Izmenama i dopunama Zakona o turizmu želeli smo da uskladimo normativno regulisanje turističko-ugostiteljske privrede sa postojećom praksom, kao i sa dostignućima najrazvijenijih turističkih zemalja sveta.
U tom smislu izvori korišćenja za donošenje ovog zakona su postojeća praksa i zakoni najrazvijenijih turističkih zemalja sveta. U samom donošenju ovog zakona učestvovao je veliki broj učesnika u turističkoj ponudi Srbije, a od eminentnih stručnjaka ugostiteljsko-turističke privrede Srbije do naučnih institucija, kao i pojedini članovi Vlade narodnog jedinstva.
Moram da kažem da je u procesu donošenja izmena i dopuna Zakona postignuta maltene opšta salgasnost za potrebom egzistiranja jednog ovakvog novog zakona.
Ciljevi ovog zakona pre svega su uspostavljanje razvojne, preventivne ili kontrolne funkcije u turističko-ugostiteljskoj privredi, razvojne funkcije kroz omogućavanje povećanja konkurentske sposobnosti turističke privrede Srbije na domaćem i inostranom tržištu, preventivna funkcija u pravcu povećanja kvaliteta turističko-ugostiteljske usluge i kontrolno-preventivna u smislu sankcionisanja negativnih pojava, koje su se do sada uočile u ukupnoj ponudi turizma Srbije.
Pre svega, unošenjem određenih novina doći će se do povećanja kvaliteta usluga. Samo bih u najkraćem apostrofirao te novine. Te novine odnose se na licenciranje putničkih agencija, uvođenje obavezne protivdinarske vrednosti deviznog pologa, koji će se moći koristiti za obeštećenje nezadovoljnih turista potrošača i uvođenje turističke inspekcije, koja će imati preventivno kontrolnu funkciju.
To bi bile najkraće osnovne promene u Zakonu o turizmu. Ovom prilikom želim i da se zahvalim svima onima koji su učestvovali, a verujte mi da je to bio veoma širok krug ljudi, u donošenju izmena i dopuna Zakona, kao i da se zahvalim svojim kolegama iz Vlade narodnog jedinstva i njihovim saradnicima, koji su takođe doprineli izlaženju ovakvog jednog integralnog teksta danas pred Narodnu skupštinu i da se zahvalim svima onima koji su svojim amandmanima na Predlog izmena i dopuna Zakona doprineli njegovom daljem poboljšanju.
Želim samo da istaknem da jedan broj amandmana nije usvojen, ne zato što nije bila potreba za njihovim usvajanjem, nego što su oni pre svega sadržani u postojećem Zakonu o turizmu, tako da nije bilo potrebe menjati izmene i dopune Zakona. Znači, čisto forme radi, a ne radi suštine. Jedan broj amandmana nije usvojen zbog nemogućnosti ekonomske opravdanosti sprovođenja takvih amandmana u praksu.
Na kraju, siguran sam da će se usvajanjem danas, na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, omogućiti da turizam i turistička ponuda Srbije u narednom periodu, kako je to Vlada narodnog jedinstva Republike Srbije proklamovala, bude jedan od osnovnih pokretača i osnovnih nosilaca privrednog razvoja Srbije. Hvala vam na pažnji.
Dragan Tomić
Socijalistička partija Srbije
| Predsedava
Zahvaljujem.
Da li neko od narodnih poslanika želi reč?
Ima reč narodni poslanik Milutin Đurić.
Da li neko od narodnih poslanika želi reč?
Ima reč narodni poslanik Milutin Đurić.
Milutin Đurić
Socijalistička partija Srbije
Poštovani gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, u dosadašnjoj primeni Zakona o turizmu pokazalo se da je pojedina rešenja trebalo potpunije regulisati, u cilju daljeg unapređenja razvoja turizma. Tu pre svega mislim na kvalitet usluga, ali i ispunjavanje obaveza prema korisnicima usluga. Isto tako, sadašnja rešenja, kojima je uređena ova delatnost, su u neskladu sa regulativom razvijenih zemalja turističke privrede, gde se traže veoma strogi uslovi, kako u pogledu kadrova, tako i finansijskih garancija.
Odbor za trgovinu i turizam je razmatrao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu i smatra da ponuđena rešenja vode ka - prvo, unapređenju razvoja turizma, drugo, jačanju kvaliteta usluga, treće, pružanju adekvatne zaštite korisnicima usluga.
Ocena Odbora je da je Ministarstvo za turizam učinilo maksimum napora da ponudi najbolja rešenja i stoga smatramo da zakon treba apsolutno prihvatiti. Hvala lepo.
Odbor za trgovinu i turizam je razmatrao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu i smatra da ponuđena rešenja vode ka - prvo, unapređenju razvoja turizma, drugo, jačanju kvaliteta usluga, treće, pružanju adekvatne zaštite korisnicima usluga.
Ocena Odbora je da je Ministarstvo za turizam učinilo maksimum napora da ponudi najbolja rešenja i stoga smatramo da zakon treba apsolutno prihvatiti. Hvala lepo.
Dragan Tomić
Socijalistička partija Srbije
| Predsedava
Zahvaljujem.
Da li još neko želi da govori? (Ne želi.)
Zaključujem načelni pretres.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)
Stavljam na glasanje Predlog zakona u načelu.
Za 155, jedan protiv, uzdržan niko, 6 nije glasalo, ukupno 162 prisutna narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona u načelu.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 5. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman. (Glasovi iz sale: povlačimo amandman.)
Zahvaljujem.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Ljubiša Selić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje predloženo amandmanom pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)
Stavljam na glasanje amandman.
Niko nije glasao za, 156 protiv, uzržan niko, četiri nije glasalo, ukupno prisutno 160 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Jožef Kasa.
Vlada, Odbor za trgovinu i turizam i Zakonodavni odbor nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za šest, 160 protiv, uzržan niko, dva nisu glasala, ukupno prisutno 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 20. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Pošto su amandman Zakonodavnog odbora prihvatili Vlada i Odbor za trgovinu i turizam, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 22. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Pošto su amandman Zakonodavnog odbora prihvatili Vlada i Odbor za trgovinu i turizam, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 25. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Pošto su amandman Zakonodavnog odbora prihvatili Vlada i Odbor za trgovinu i turizam, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Jožef Kasa.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje predloženo amandmanom pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za šest, 156 protiv, uzdržan niko, šest nije glasalo, ukupno prisutno 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Jožef Kasa.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje predloženo amandmanom pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za šest, 159 protiv, uzržan niko, četiri nije glasalo, ukupno prisutno 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Ljubiša Selić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje predloženo amandmanom pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za šest, protiv 160, niko nije uzdržan, nisu glasala tri, ukupno prisutno 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 44. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Pošto su amandman Zakonodavnog odbora prihvatili Vlada i Odbor za trgovinu i turizam, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Vlada Republike Srbije podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 44. doda novi član 44a.
Pošto su amandman Vlade prihvatili Odbor za trgovinu i turizam i Zakonodavni odbor, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 45. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Pošto su amandman Zakonodavnog odbora prihvatili Vlada i Odbor za trgovinu i turizam, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li još neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima? (Ne.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, u celini.
Za 161, protiv pet, niko nije uzdržan, nisu glasala tri, ukupno prisutno 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu.
Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O LOKALNOJ SAMOUPRAVI
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane, koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Marijan Rističević, Dragan B. Nikolić, Marijan Rističević i prof. dr Dragan Veselinov, Dušica Karabenč, Bojana Ristić, mr Ibro Vajt, Tihomir Marjanović, Marijan Rističević i Dušica Karabenč, Ratomir Munitlak, Jožef Kasa i Ištvan Išpanovič, Života Cvetković, Dragomir Radovanović, Ramadan Ameti, Zoran Nikolić, Ištvan Išpanovič i Tomislav Marković, kao i amandmane Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Narodni poslanici Tomislav Marković, Bojana Ristić i Tihomir Marjanović, Zoran Nikolić, Ratomir Munitlak i Dragomir Radovanović su povukli pisanim putem amandmane, koje su podneli na Predlog ovog zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora, koji su prihvatili Predlog zakona u načelu i u pojedinostima.
Na sednici Odbora za pravosuđe i upravu mišljenje je izdvojio narodni poslanik Milan Miković, a na sednici Zakonodavnog odbora mišljenje su izdvojili narodni poslanici Milan Miković, Zoran Jovanović i Ištvan Išpanovič.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Želi.)
Ima reč ministar za lokalnu samoupravu, Gordana Pop-Lazić.
Da li još neko želi da govori? (Ne želi.)
Zaključujem načelni pretres.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)
Stavljam na glasanje Predlog zakona u načelu.
Za 155, jedan protiv, uzdržan niko, 6 nije glasalo, ukupno 162 prisutna narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona u načelu.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 5. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman. (Glasovi iz sale: povlačimo amandman.)
Zahvaljujem.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Ljubiša Selić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje predloženo amandmanom pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)
Stavljam na glasanje amandman.
Niko nije glasao za, 156 protiv, uzržan niko, četiri nije glasalo, ukupno prisutno 160 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Jožef Kasa.
Vlada, Odbor za trgovinu i turizam i Zakonodavni odbor nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za šest, 160 protiv, uzržan niko, dva nisu glasala, ukupno prisutno 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 20. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Pošto su amandman Zakonodavnog odbora prihvatili Vlada i Odbor za trgovinu i turizam, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 22. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Pošto su amandman Zakonodavnog odbora prihvatili Vlada i Odbor za trgovinu i turizam, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 25. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Pošto su amandman Zakonodavnog odbora prihvatili Vlada i Odbor za trgovinu i turizam, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Jožef Kasa.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje predloženo amandmanom pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za šest, 156 protiv, uzdržan niko, šest nije glasalo, ukupno prisutno 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Jožef Kasa.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje predloženo amandmanom pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za šest, 159 protiv, uzržan niko, četiri nije glasalo, ukupno prisutno 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Ljubiša Selić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je rešenje predloženo amandmanom pravno moguće.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za šest, protiv 160, niko nije uzdržan, nisu glasala tri, ukupno prisutno 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 44. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Pošto su amandman Zakonodavnog odbora prihvatili Vlada i Odbor za trgovinu i turizam, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Vlada Republike Srbije podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 44. doda novi član 44a.
Pošto su amandman Vlade prihvatili Odbor za trgovinu i turizam i Zakonodavni odbor, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 45. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Pošto su amandman Zakonodavnog odbora prihvatili Vlada i Odbor za trgovinu i turizam, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li još neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima? (Ne.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, u celini.
Za 161, protiv pet, niko nije uzdržan, nisu glasala tri, ukupno prisutno 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu.
Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O LOKALNOJ SAMOUPRAVI
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane, koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Marijan Rističević, Dragan B. Nikolić, Marijan Rističević i prof. dr Dragan Veselinov, Dušica Karabenč, Bojana Ristić, mr Ibro Vajt, Tihomir Marjanović, Marijan Rističević i Dušica Karabenč, Ratomir Munitlak, Jožef Kasa i Ištvan Išpanovič, Života Cvetković, Dragomir Radovanović, Ramadan Ameti, Zoran Nikolić, Ištvan Išpanovič i Tomislav Marković, kao i amandmane Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Narodni poslanici Tomislav Marković, Bojana Ristić i Tihomir Marjanović, Zoran Nikolić, Ratomir Munitlak i Dragomir Radovanović su povukli pisanim putem amandmane, koje su podneli na Predlog ovog zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora, koji su prihvatili Predlog zakona u načelu i u pojedinostima.
Na sednici Odbora za pravosuđe i upravu mišljenje je izdvojio narodni poslanik Milan Miković, a na sednici Zakonodavnog odbora mišljenje su izdvojili narodni poslanici Milan Miković, Zoran Jovanović i Ištvan Išpanovič.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Želi.)
Ima reč ministar za lokalnu samoupravu, Gordana Pop-Lazić.
Gordana Pop-Lazić
Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije dostavila vam je na razmatranje Predlog zakona o lokalnoj samoupravi. Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 12. Ustava Republike Srbije, kojim je predviđeno da Republika Srbija, između ostalog, obezbeđuje i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu sa Ustavom, kao i u članu 113, stav 2. Ustava, kojim je predviđeno da se sistem lokalne samouprave uređuje zakonom. Pored toga, položaj opština, grada, grada Beograda kao jedinica lokalne samouprave uređen je odredbama člana 113. do 118. Ustava Republike Srbije.
Sistem lokalne samouprave do sada nije bio uređen posebnim zakonom, već Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije i lokalnoj samoupravi. S obzirom na značaj, sadržaj i obim materije, sistem lokalne samouprave nesumnjivo zaslužuje posebnu kodifikaciju i zbog toga Vlada Srbije predlaže poseban zakon o lokalnoj samoupravi.
U primeni važećeg zakona stvorene su osnovne institucionalne pretpostavke za funkcionisanje lokalne samouprave. Međutim, praksa je pokazala i više slabosti postojećeg zakona, koje otežavaju funkcionisanje lokalne samouprave u Republici i usporavaju njen rad.
Principi sadržani u ovom predlogu zakona znatno doprinose unapređenju sistema lokalne samouprave i u skladu su sa principima postojećeg ustavnog sistema. Cilj donošenja ovog zakona je da se na bazi sopstvenih dosadašnjih iskustava i iskustava zemalja sa razvijenom tradicijom samouprave stvore normativne pretpostavke da svaki građanin u opštini ili gradu, u kome živi i radi, efikasno i zakonito ostvaruje i zadovoljava svoje osnovne životne interese i potrebe. Koncepcija Predloga zakona je takva da je celokupna materija sistematizovana u devet glava.
U prvoj glavi sadržane su osnovne odrebe, kojima se definiše pojam lokalne samouprave, ustavno pravo građana da odlučuje o poslovima lokalne samouprave, naglašava se njena samostalnost u obavljanju ovih poslova, mogućnost da obavljanje svojih poslova poveri drugim subjektima i mogućnost da se jedinici lokalne samouprave povere poslovi iz okvira prava i dužnosti Republike.
Takođe se utvrđuju principi međusobnih odnosa državnih organa i organa jedinica lokalne samouprave i uređuju ostala osnovna pitanja od značaja za ostvarivanja ustavnog položaja i funkcionisanje lokalne samouprave.
Druga glava, koja nosi naziv "Opština", kroz šest odeljaka uređuje sva pitanja, koja se odnose na rad i funkcionisanje opštine. U prva dva odeljka utvrđuju se izvorni poslovi opštine i daje pojam poverenih poslova, za čije se finansiranje utvrđuju sredstva u budžetu Republike.
U trećem odeljku razrađen je sistem finansiranja i izvori prihoda, tako što se taksativnim nabrajanjem navode javni prihodi koji u celini ili delom pripadaju opštini, a posebno se nabrajaju lokalni javni prihodi koji u celini pripadaju opštini.
Značajan izvor lokalnih javnih prihoda jesu lokalne komunalne takse, koje se mogu uvoditi za korišćenje prava, predmeta i usluga, a Zakon precizno nabraja koja su to prava, predmeti i usluge. Lokalna samouprava je samostalna u odlučivanju da li će te takse uopšte uvoditi i ako se za njih odluči, da utvrdi visinu, olakšice, rokove i način plaćanja.
U Predlogu zakona se dalje definiše šta se ima smatrati komunalnim dobrom od opšteg interesa i šta čini osnovicu za utvrđivanje naknade za njihovo korišćenje, kao i da se ona plaća po stopi koja ne može biti veća od 1%, a da se može uvećati samo po prethodnoj saglasnosti Vlade najviše do 5%.
Samodoprinos, kao poseban oblik finansiranja opštine, u potpunosti je uređen ovim predlogom zakona, tako da prestaje potreba za posebnim zakonom, kao što je prestala i potreba za posebnim zakonom o komunalnim taksama i naknadama.
Uvaženi narodni poslanici, predlagač zakona posebno želi da skrene pažnju da opštini nije oduzet niti umanjen nijedan postojeći izvor prihoda, ali je čitava oblast, koja je uređena većim brojem različitih propisa, sistematizovana na jednom mestu, pri čemu su jasno razgraničeni izvori prihoda, kojima opština finansira obavljanje svojih izvornih poslova od sredstava koje država obezbeđuje za obavljanje poverenih poslova.
Odgovarajućim odredbama utvrđeno je da gradovima i gradu Beogradu, kao glavnom gradu, pripada 10% odnosno 15% prihoda od poreza na promet koji pripada Republici, ostvarenog na teritoriji grada, odnosno grada Beograda za finansiranje njihovih rashoda.
Poseban odeljak razrađuje nadležnosti skupštine opštine, izvršnog odbora i opštinske uprave. Zakonom se uređuju okviri za broj odbornika u jedinicama lokalne samouprave, kao i da je skupština predstavničko telo građana, koju sačinjavaju odbornici izabrani na neposrednim izborima tajnim glasanjem.
Novina je predloženo rešenje da sednicu SO može sazvati, ako to predsednik ne učini, jedna trećina odbornika ili izvršni odbor. Detaljnije su uređena pitanja vezana za položaj sekretara opštine, vezivanjem trajanja njegovog mandata, kao što je to i prirodno, za mandat same skupštine.
Što se tiče položaja predsednika SO, zadržana su postojeća rešenja, koja proizilaze iz ukupnog koncepta organizacije lokalne vlasti, utvrđene članom 116. Ustava Republike Srbije, koji je utvrdio skupštinski sistem vlasti na lokalnom nivou, pa je otuda i predsednik samo prvi među jednakima, bez samostalnog dela vlasti i stoga, Predlog zakona govori o predsedniku SO, a ne o predsedniku opštine ili gradonačelniku.
Dopunjene su i odredbe o izvršnom odboru, tako što se predviđa postupak predlaganja kandidata za predsednika i članove izvršnog odbora, kao i da izvršni odbor, koji je razrešen ili mu je prestao mandat zbog raspuštanja SO usled raspisivanja prevremenih izbora, ostaje na dužnosti do izbora novog izvršnog odbora.
Što se tiče delokruga opštinske uprave, novina je da se u opštinama sa većim brojem stanovnika može obrazovati više organa uprave i što se preciziraju ovlašćenja uprave u obavljanju upravnog nadzora.
Pored pitanja opšte organizacije i rada lokalnih organa, vreme i prilike u kojima je Zakon pripreman, a to je maj mesec prošle godine, nametnuli su potrebu da se sa posebnom pažnjom iznađu rešenja koja će svakom građaninu Republike Srbije, bez obzira na sredinu u kojoj živi i radi i bez obzira na to kojoj nacionalnoj grupaciji pripada, omogućiti da ravnopravno sa drugima ostvaruje svoje ustavno pravo na lokalnu samoupravu. Otuda predložena rešenja u okviru odeljka četiri sadrže posebne odredbe o sastavu, organizaciji i radu organa u određenim opštinama sa mešovitim nacionalnim sastavom stanovništva na području Kosova i Metohije.
Inače, ma koliko ovakva rešenja bila novina u našem pravnom sistemu, valja napomenuti da su i u uporednom pravu poznati primeri da se uz punu zaštitu individualnih prava iznalaze i različiti modaliteti usmereni na priznavanje tzv. grupnog političkog subjektiviteta u sredinama u kojima izmešano žive pripadnici manjine i većine preko tzv. manjinskog veta, uvođenja principa konsenzusa u donošenju odluka, paritetnog sistema izvršnih organa itd., ali samo tamo gde je došlo do poremećaja tih odnosa.
Suština celokupnog predloženog koncepta sastoji se u nameri da se i u sredinama gde je dovedeno u pitanje međusobno poverenje pripadnika različitih nacionalnih zajednica stvore uslovi da građani, bez bojazni od eventualnog međusobnog ugrožavanja, zajednički, parlamentarno i uz nužnu međusobnu toleranciju, odlučuju o pitanjima koja su od elementarnog interesa za njihov svakodnevni život i rad. Otuda ovakva asimetrična rešenja za lokalne organe samo u pojedinim opštinama na Kosovu i Metohiji.
Peti odeljak Predloga zakona reguliše izbor odbornika SO, a predlagač se opredelio za uvođenje većinskog sistema sa jednim krugom glasanja, da bi se izborni postupak učinio efikasnijim i racionalnijim. Opšti je stav da je većinski izborni sistem primereniji izborima za organe lokalne samouprave. Primena većinskog izbornog sistema omogućuje da građani neposredno biraju odbornike, koji će ih predstavljati u organima jedinica lokalne samouprave, ne vodeći računa samo o njihovoj stranačkoj pripadnosti, ali i o tome, već i o ličnim kvalitetima samog kandidata.
Inače odbornici se biraju na osnovu predloga kandidata, koje podnose političke stranke, druge političke organizacije i grupe građana koje svojim potpisima podrži najmanje 30 birača u izbornoj jedinici, a za odbornika je izabran kandidat koji je dobio najveći broj glasova, čime je volja birača adekvatno izražena.
Da bi se sprečilo eventualno opstruiranje konstituisanja SO, predviđeno je da, ukoliko opštinska izborna komisija ne izda uverenje odbornicima da su izabrani za odbornike u zakonskom roku, to će učiniti Republička izborna komisija. Posebnim odredbama regulisani su slučajevi kada se raspisuju ponovni i dopunski izbori i način njihovog sprovođenja.
Kada je u pitanju zaštita izbornog prava, treba naglasiti da, iako se radi o postupku koji je najsličniji upravnom postupku, ne radi se ni o ovom niti o bilo kojem drugom opštem postupku, već o posebnom sui generis postupku, koji se u celini propisuje ovim zakonom, pri čemu se u pogledu procesnih radnji primenjuju, i to shodno, propisi kojima je uređen postupak u upravnom sporu.
Iz tih razloga, predloženo je rešenje kojim se nedvosmisleno utvrđuje da je postupak zaštite izbornog prava posebna vrsta postupka. Poštovano je ustavno pravo na dvostepenost i to tako što se kao prvostepeni organ pojavljuje opštinska izborna komisija, a kao drugostepeni - nadležni sud, u odlučivanju po žalbi na odluku opštinske izborne komisije.
Inače, ne ulazeći u šire teorijsko ustavno-pravno obrazlaganje ovlašćenja Republike da svojim zakonom uredi ovaj postupak, valja samo napomenuti da se nadležnost savezne države da uređuje postupak pred sudovima i drugim državnim organima, član 77. tačka 1. Ustava SRJ, ni u kom slučaju ne može proširiti i prenositi na ovu oblast.
Ukoliko bi se prihvatilo takvo, isključivo jezičko tumačenje, to bi značilo da Republika ne može da ima ovlašćenje da uredi i sam izborni postupak za svoje organe. Pošto u procesnom smislu čitav izborni postupak nije ništa drugo do skup proceduralnih normi, i to svakako, za uređenje postupka pred državnim organom. A, koliko je poznato, do sada niko u pravnoj teoriji ili praksi nije osporio ovakvo ovlašćenje Republici.
U tom smislu, i zaštita izbornog prava je samo deo jedinstvene celine označene kao izborni postupak, jer tek njenim okončanjem, okončava se celokupni izborni postupak. Drugim rečima, jedino moguće tumačenje ustavnih normi može biti ono, po kome se Republici ne može osporiti pravo da u oblastima u kojima samostalno uređuje materijalno pravne odnose, uredi i postupak za njihovo ostvarivanje, odnosno sprovođenje.
Odredbom člana 158. utvrđen je rok za konstituisanje skupštine opštine, i u cilju otklanjanja mogućih nedoumica, trenutak od kada počinje da teče mandat izabranim odbornicima. A, to je dan potvrđivanja njihovog mandata, koji se vrši na osnovu uverenja o izboru odbornika i izveštaja izborne komisije o sprovedenim izborima.
U situaciji kada se u opštini ne sprovedu izbori ili se u roku od 60 dana od izbora ne konstituišu njeni organi, predlaže se da u tom slučaju Vlada obrazuje opštinsko veće, koje obavlja poslove skupštine opštine i izvršnog dobra. A da predsednik Narodne skupštine raspisuje nove izbore za odbornike skupštine opštine, u roku od najduže godinu dana od dana kada je trebalo sprovesti izbore, odnosno od dana sprovedenih prethodnih izbora.
Specifičan sastav i organizacija skupštine opštine u određenim opštinama na Kosovu i Metohiji nužno je morao da se odrazi i na posebnosti u izboru odbornika skupštine opštine, u kojima su obrazovana veća nacionalnih zajednica. Te posebnosti tiču se sastava opštinskih izbornih komisija, posebnih lista kandidata za veće za koje se vrši izbor, kao i osobenost izgleda i oznaka na samom glasačkom listiću zavisno o kome se veću radi.
U odeljku 6, koji nosi naziv simboli, praznici, nazivi ulica i trgova jedinica lokalne samouprave, utvrđeno je pravo opština i drugih oblika jedinica lokalne samouprave, da imaju svoje simbole i svoj praznik, kao i da utvrđuju nazive delova naseljenih mesta, s tim što su uređeni kriterijumi i postupak za njihovo ustanovljavanje. Simboli mogu izražavati samo istorijske, kulturne, privredne i geografske posebnosti jedinica lokalne samouprave. Mogu se upotrebljavati samo uz državne simbole.
Da bi se sprečile eventualne zloupotrebe ovog prava, predviđeno je da saglasnost na sadržinu i izgled simbola daje ministarstvo nadležno za poslove lokalne samouprave.
Što se tiče prava jedinica lokalne samouprave na utvrđivanje naziva ulica, trgova i gradskih četvrti i drugih delova naseljenih mesta, jasno je stavljeno do znanja da ti nazivi ne mogu vređati moral građana, rodoljublje i slobodarske tradicije naroda i države. U protivnom, Ministarstvo za lokalnu samoupravu bilo bi ovlašćeno da tako utvrđene nazive ukloni.
S obzirom da je takvih slučajeva u praksi bilo, a da nije postojao mehanizam da se građani od takvih zloupotreba zaštite, predložen je vrlo efikasan način, odnosno nadležnost Ministarstva za lokalnu samoupravu da takve nazive ukloni.
U glavi 3. sadržane su odredbe kojima se načelno uređuje položaj gradova, poslovi, način finansiranja i organizacija organa grada. Grad se definiše kao teritorijalna jedinica lokalne samouprave, utvrđena zakonom, na čijoj se teritoriji obrazuju dve ili više gradskih opština.
Polazeći od činjenice, gde je organizacija gradova složenija usled postojanja gradskih opština, zbog privredne, socijalne razvijenosti gradova, u odnosu na opštine, njima se mogu poveriti i drugi poslovi državne uprave, koji se inače ne mogu poveriti opštinama. Postojanje gradskih optšina omogućiće efikasnije i racionalnije obavljanje izvornih poslova grada, a statutom grada određuje se koje poslove obavlja grad, a koje gradske opštine.
Položaju Grada Beograda, kao glavnog grada SRJ i Republike Srbije, posvećena je posebna glava u Predlogu zakona, kao posebnoj teritorijalnoj jedinici, polazeći od njegove uloge, privrednih, socijalnih, prostornih i kulturnih osobenosti i karakteristika. To praktično znači, da se Gradu Beogradu zakonom može poveriti širi krug poslova državne uprave, nego opštinama i drugim gradovima.
Poštovani narodni poslanici, imajući u vidu član 116. Ustava Republike Srbije, koji uređuje oblike neposrednog učešća građana u odlučivanju o jedinacama lokalne samouprave, za razliku od posrednog učešća, preko izabranih predstavnika u skupštini opštine, predlagač je poseban odeljak posvetio referendumu i narodnoj inicijativi. Kako je donet poseban zakon, kojim je ova materija uređena, predložena rešenja sadrže samo osnovne principe. Predlog zakona ostavlja mogućnost jedinici lokalne samouprave da svojim statutom utvrdi i druge oblike neposrednog učešća građana u odlučivanju o stvarima iz njenog delokruga i široku slobodu u tome o kojim pitanjima građani odlučuju referendumom.
S druge strane, građani koji imaju biračko pravo i prebivalište na teritoriji lokalne samouprave, imaju pravo da putem narodne inicijative predlože skupštini opštine donošenje akta, kojim će se urediti određeno pitanje iz njenog delokruga, kao što su promena statuta, raspisivanje referenduma i drugih pitanja u skladu sa zakonom i statutom.
Ako skupština jedinice lokalne samouprave ne prihvati predlog sadržan u narodnoj inicijativi, dužna je da o tom predlogu raspiše referendum u roku od 90 dana od dana donošenja odluke o neprihvatanju.
Takođe, predloženim rešenjem uređuje se mesna zajednica, kao oblik interesnog organizovanja građana na određenom području, ukoliko se jedinica lokalne samouprave uopšte odluči da donese odluku o formiranju mesne zajednice, što nije njena obaveza, jer ona može ali i ne mora za to da se odluči. Predlaže se da obrazovanju odnosno ukidanju mesne zajednice prethodi pribavljanje mišljenja građana sa tog područja, kao i da građani sami biraju članove saveta mesne zajednice, na izborima koje raspisuje predsednik skupštine opštine.
Ono što je ovim predlogom zakona precizno regulisano, a što dosadašnji Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije i lokalnoj samoupravi nije normirao, jesu odnosi republičkih organa i organa jedinica lokalne samouprave, koji od nadležnih republičkih organa državne uprave traže mišljenja u vezi sa primenom zakona, daju inicijative i predloge u vezi uređivanja pitanja i preduzimanja mera od značaja za njihov razvoj, kao i da se međusobno obaveštavaju merama i aktivnostima koje preduzimaju u izvršavanju zakona i drugih propisa koji su od neposrednog interesa za jedinicu lokalne samouprave.
Međutim, imajući u vidu da samostalnost lokalne samouprave ni u kom slučaju ne može da znači da je ona oslobođena od poštovanja ustavnosti i zakonitosti, poseban značaj imaju odredbe o nadzoru nad zakonitošću njihovih opštih akata i njihovoj usklađenosti sa samim statutom.
Zbog toga se predlažu ovlašćenja državnih organa koja treba da ostvare, i to dosledno i efikasno, zakonitost rada organa lokalne samouprave. Ukoliko opšti akti tih organa nisu u skladu sa zakonom ili drugim republičkih propisom, ministarstvo nadležno za poslove lokalne samouprave pokrenuće postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom, a do donošenja odluke Ustavnog suda može predložiti Vladi da obustavi od izvršenja takav propis, statut ili drugi opšti akt. Ukoliko skupština jedinice lokalne samouprave donese opšti akt koji nije u saglasnosti sa njenim statutom i pored upozorenja nadležnog ministarstva, pokrenuće se postupak pred Vrhovnim sudom Srbije i istovremeno zatražiti od Vlade Srbije da obustavi ovakav akt od izvršenja do odluke Vrhovnog suda.
Takođe se predviđaju mehanizmi koji treba da osiguraju usklađenost pojedinačnih akata organa jedinica lokalne samouprave sa zakonom ili drugim propisom, u slučajevima kada nije obezbeđena njihova zaštita u upravnom sporu. U takvim slučajevima, ako skupština jedinice lokalne samouprave, na osnovu predloga Ministarstva za lokalnu samoupravu, takav akt ne ukine ili ne poništi u roku od mesec dana, to će učiniti Ministarstvo za lokalnu samoupravu.
Kada se radi o ostvarivanju ustavnih sloboda, prava i dužnosti čoveka i građanina, predviđa se mehanizam kojim se obezbeđuje izvršavanje odluka ili drugih akata jedinica lokalne samouprave, u slučaju kad nadležni organ jedinice lokalne samouprave to ne učini. U tom slučaju, nadležno ministarstvo može preduzeti izvršavanje odluke, odnosno drugog opšteg akta, a najduže godinu dana, uz pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti funkcionera koji rukovodi tim organom. Predloženim odredbama posebno se uređuje situacija kad organ jedinice lokalne samouprave ne donese akt, odnosno ne uredi ili ne obezbedi uslove za uređenje pitanja koja se odnose na obavljanje njenih izbornih poslova. Kako je ovo jedan od slučajeva koji najdrastičnije ugrožava i direktno onemogućava ostvarivanje ustavnih prava građana na lokalnu samoupravu, u toj jedinici lokalne samouprave i mere koje se mogu preduzeti su najrigoroznije.
Inače, upravo iz razloga da bi se obezbedili uslovi da svi građani ostvare na isti način svoje pravo na lokalnu samoupravu, preko svojih odbornika koji ih predstavljaju u skupštini opštine, te u njihovo ime obavljaju poslove lokalne samouprave, predložene zakonske odredbe zadržavaju ovlašćenje Vlade da u određenim slučajevima interveniše. Naime, kao organ koji shodno svom ustavnom položaju vodi politiku i izvršava zakone, Vlada može da preduzme mere prema skupštini jedinice lokalne samouprave kad ona određeno vreme ne obavlja svoje poslove ili ih obavlja protivno ustavu i zakonu. Za razliku od dosadašnjeg, predloženo rešenje je precizirano, ne samo u pogledu mera koje se preduzimaju, već i u pogledu mogućnosti njihovog trajanja i načina konačnog razrešenja tako nastale situacije.
Imajući u vidu da se navedenim rešenjima po prvi put preciznije uređuje nadzor nad zakonitošću rada organa jedinica lokalne samouprave, nije neobično što su predložene odredbe u prethodnoj raspravi izazvale ne male polemike i različita tumačenja, pre svega, u pogledu razloga za njihovo uvođenje. Da bi se otklonile sve eventualne i to neosnovane nedoumice, valja reći da se razlozi za predlaganje ovakvih rešenja nalaze isključivo u nužnosti da se u interesu građana obezbedi mehanizam kontrole zakonitosti rada svih jedinica lokalne samouprave.
Shodno Ustavu Republike Srbije, Vlada ima opštu odgovornost za izvršavanje zakona, a svaka odluka, propis ili akt organa jedinice lokalne samopurave direktno ili indirektno predstavlja izvršavanje nekog zakona. Prema tome, kao što je rečeno, lokalna samouprava je samostalna u obavljanju svojih poslova, ali ako se ti poslovi obavljaju u skladu i na osnovu pozitivnog propisa, ne može se dovesti u pitanje obaveza da njihovo obavljanje bude zakonito. Ako se dogodi da u pojedinom slučaju nije poštovana zakonitost, mora postojati mehanizam kojim bi se reagovalo. Dakle, dokle god organi jedinice lokalne samouprave postupaju u skladu sa zakonom, niko im ne može oduzeti pravo da obavljaju svoje poslove, niti može menjati ili uticati na odluke koje donose. U tome se ogleda samostalnost lokalne samouprave. Međutim, kad to nije slučaj, ne postavlja se više pitanje samostalnosti, već zakonitosti i izvršavanja propisa u svakom konkretnom pojedinom slučaju, što daje osnova za prvo, ali i obavezu nadležnog državnog organa da preduzme propisane mere.
Glava sedma Predloga zakona posvećena je zaštiti prava lokalne samouprave, čije odredbe obezbeđuju organima lokalne samouprave da mogu podneti Vrhovnom sudu Srbije zahtev za zaštitu prava jedinice lokalne samouprave. U slučaju kada su pojedinim aktom državnog organa ta prava povređena, a misli se na povredu prava jedinice lokalne samouprave, na lokalnu samoupravu utvrđenu Ustavom i zakonom.
Glava osma sadrži kaznene odredbe kojima se predviđa novčana kazna za pravno i odgovorno lice u pravnom licu, u slučaju neizvršenja ovim zakonom propisane obaveze, obračuna i uplate naknade za korišćenje komunalnih dobara od opšteg interesa. Ovo iz razloga što je ovo prihod jedinica lokalne samouprave za koji je dosadašnja praksa pokazala da su jedinice lokalne samoprave često ostajale bez njega. Prelazne i završne odredbe sadrže odredbe o prestanku važenja u celini ili delimično odredaba zakona, o roku za usaglašavanje statuta i drugih opštih akata lokalne samouprave, sa odredbama ovog zakona o krajnjem roku za obrazovanje gradskih opština u gradovima: Kragujevac, Niš, Novi Sad i Priština i posledicama nepostupanja u tom roku, kao i o njegovom stupanju na snagu. Predlagač je pritom nastojao da predvidi rokove koji će biti dovoljni, ali i efikasni. Imajući u vidu da je teritorija Autonomne pokrajine Kosova i Metohije trenutno pod okupacijom, da na njoj deluje misija Ujedinjenih nacija, uvereni u to da je ta trenutna situacija, nepovoljna po državu Srbiju i srpski narod, vremenski ograničena, predviđeno je da se izbori i obrazovanje jedinica lokalne samouprave, kao i usaglašavanje Statuta sa odredbama ovog zakona, sprovedu u određenom roku od prestanku misije Ujedinjenih nacija za privremenu upravu.
Dame i gospodo narodni poslanici, zbog onih koji su skloni da sve što dolazi iz Evrope smatraju boljim, osvrnuću se ukratko na Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi i ostala načela sadržana u njoj. Jedno od tih načela jeste da se sistem lokalne samouprave utvrđuje zakonodavstvom zemlje potpisnice i gde je to moguće ustavom. Prema ovoj povelji, lokalna samouprava podrazumeva prava i osposobljenosti lokalnih vlasti da u granicama zakona regulišu i rukovode određenim delovima javnih poslova, na osnovu sopstvene odgovornosti i u interesu lokalnog stanovništva, a preko skupština, sastavljenih od članova izabranih na slobodnim izborima, tajnim glasanjem, na bazi neposrednog, opšteg i jednakog biračkog prava za sve. Ovo pravo neće ni u kom slučaju derogirati oblike neposrednog učešća građana u odlučivanju. Što se delokruga prava i dužnosti lokalne vlasti tiče, ona se utvrđuje statutom, u granicama zakona, što nikako ne znači da joj se ne mogu preneti prava i odgovornosti za specifične zadatke, u skladu sa zakonom.
Evropska povelja poznaje i upravni nadzor nad radom lokalnih vlasti, koji se naravno vrši u slučajevima i postupku predviđenim ustavom i zakonom. Ono oko čega i u teoriji i u praksi ima dosta neslaganja jeste pitanje finansiranja lokalnih vlasti.
Na ovom mestu mora se naglasiti da lokalna samouprava, i prema Evropskoj povelji, u skladu sa ekonomskom politikom zemlje ima pravo na odgovarajuće sopstvene izvore finansiranja kojima će raspolagati slobodno u okviru svojih ovlašćenja.
Izvori finansiranja biće primereni njihovim dužnostima, a najmanje jedan deo sredstava će poticati od lokalnih taksi i naknada za koje lokalne vlasti, u meri utvrđenoj statutom, imaju pravo da utvrđuju stope.
Potreba zaštite finansijski slabijih lokalnih vlasti nalaže uspostavljanje odgovarajućih mera finansijskog ujednačavanja sa ciljem ispravljanja posledica nejednakog finansijskog opterećenja lokalnih vlasti i koliko je god to moguće sredstva koja se prenose lokalnim vlastima neće imati karakter namenskih sredstava.
Još jedno od načela ove povelje je pravo lokalnih vlasti na međusobno udruživanje, a kada je u pitanju saradnja sa lokalnim vlastima drugih zemalja, pod uslovima koji mogu biti propisani zakonom.
Lokalne vlasti imaju pravo na zaštitu lokalne samouprave tako što im na raspolaganju stoje pravna sredstva radi obezbeđivanja slobodnog obavljanja svojih dužnosti i poštovanja načela lokalne samouprave, ustanovljena ustavom ili zakonom.
Kao što može da se zaključi, nema tog načela predviđenog u Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi a da nije prihvaćeno i primenjeno u Vladinom Predlogu zakona. Uverena u to da ovaj predlog zakona znatno doprinosi unapređenju sistema lokalne samouprave, naravno u okvirima Ustava, Vlada Srbije, poštovani narodni poslanici, predlaže da ga usvojite, uz napomenu da za njegovo sprovođenje nisu potrebna posebna finansijska sredstva u budžetu Republike. Hvala.
Sistem lokalne samouprave do sada nije bio uređen posebnim zakonom, već Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije i lokalnoj samoupravi. S obzirom na značaj, sadržaj i obim materije, sistem lokalne samouprave nesumnjivo zaslužuje posebnu kodifikaciju i zbog toga Vlada Srbije predlaže poseban zakon o lokalnoj samoupravi.
U primeni važećeg zakona stvorene su osnovne institucionalne pretpostavke za funkcionisanje lokalne samouprave. Međutim, praksa je pokazala i više slabosti postojećeg zakona, koje otežavaju funkcionisanje lokalne samouprave u Republici i usporavaju njen rad.
Principi sadržani u ovom predlogu zakona znatno doprinose unapređenju sistema lokalne samouprave i u skladu su sa principima postojećeg ustavnog sistema. Cilj donošenja ovog zakona je da se na bazi sopstvenih dosadašnjih iskustava i iskustava zemalja sa razvijenom tradicijom samouprave stvore normativne pretpostavke da svaki građanin u opštini ili gradu, u kome živi i radi, efikasno i zakonito ostvaruje i zadovoljava svoje osnovne životne interese i potrebe. Koncepcija Predloga zakona je takva da je celokupna materija sistematizovana u devet glava.
U prvoj glavi sadržane su osnovne odrebe, kojima se definiše pojam lokalne samouprave, ustavno pravo građana da odlučuje o poslovima lokalne samouprave, naglašava se njena samostalnost u obavljanju ovih poslova, mogućnost da obavljanje svojih poslova poveri drugim subjektima i mogućnost da se jedinici lokalne samouprave povere poslovi iz okvira prava i dužnosti Republike.
Takođe se utvrđuju principi međusobnih odnosa državnih organa i organa jedinica lokalne samouprave i uređuju ostala osnovna pitanja od značaja za ostvarivanja ustavnog položaja i funkcionisanje lokalne samouprave.
Druga glava, koja nosi naziv "Opština", kroz šest odeljaka uređuje sva pitanja, koja se odnose na rad i funkcionisanje opštine. U prva dva odeljka utvrđuju se izvorni poslovi opštine i daje pojam poverenih poslova, za čije se finansiranje utvrđuju sredstva u budžetu Republike.
U trećem odeljku razrađen je sistem finansiranja i izvori prihoda, tako što se taksativnim nabrajanjem navode javni prihodi koji u celini ili delom pripadaju opštini, a posebno se nabrajaju lokalni javni prihodi koji u celini pripadaju opštini.
Značajan izvor lokalnih javnih prihoda jesu lokalne komunalne takse, koje se mogu uvoditi za korišćenje prava, predmeta i usluga, a Zakon precizno nabraja koja su to prava, predmeti i usluge. Lokalna samouprava je samostalna u odlučivanju da li će te takse uopšte uvoditi i ako se za njih odluči, da utvrdi visinu, olakšice, rokove i način plaćanja.
U Predlogu zakona se dalje definiše šta se ima smatrati komunalnim dobrom od opšteg interesa i šta čini osnovicu za utvrđivanje naknade za njihovo korišćenje, kao i da se ona plaća po stopi koja ne može biti veća od 1%, a da se može uvećati samo po prethodnoj saglasnosti Vlade najviše do 5%.
Samodoprinos, kao poseban oblik finansiranja opštine, u potpunosti je uređen ovim predlogom zakona, tako da prestaje potreba za posebnim zakonom, kao što je prestala i potreba za posebnim zakonom o komunalnim taksama i naknadama.
Uvaženi narodni poslanici, predlagač zakona posebno želi da skrene pažnju da opštini nije oduzet niti umanjen nijedan postojeći izvor prihoda, ali je čitava oblast, koja je uređena većim brojem različitih propisa, sistematizovana na jednom mestu, pri čemu su jasno razgraničeni izvori prihoda, kojima opština finansira obavljanje svojih izvornih poslova od sredstava koje država obezbeđuje za obavljanje poverenih poslova.
Odgovarajućim odredbama utvrđeno je da gradovima i gradu Beogradu, kao glavnom gradu, pripada 10% odnosno 15% prihoda od poreza na promet koji pripada Republici, ostvarenog na teritoriji grada, odnosno grada Beograda za finansiranje njihovih rashoda.
Poseban odeljak razrađuje nadležnosti skupštine opštine, izvršnog odbora i opštinske uprave. Zakonom se uređuju okviri za broj odbornika u jedinicama lokalne samouprave, kao i da je skupština predstavničko telo građana, koju sačinjavaju odbornici izabrani na neposrednim izborima tajnim glasanjem.
Novina je predloženo rešenje da sednicu SO može sazvati, ako to predsednik ne učini, jedna trećina odbornika ili izvršni odbor. Detaljnije su uređena pitanja vezana za položaj sekretara opštine, vezivanjem trajanja njegovog mandata, kao što je to i prirodno, za mandat same skupštine.
Što se tiče položaja predsednika SO, zadržana su postojeća rešenja, koja proizilaze iz ukupnog koncepta organizacije lokalne vlasti, utvrđene članom 116. Ustava Republike Srbije, koji je utvrdio skupštinski sistem vlasti na lokalnom nivou, pa je otuda i predsednik samo prvi među jednakima, bez samostalnog dela vlasti i stoga, Predlog zakona govori o predsedniku SO, a ne o predsedniku opštine ili gradonačelniku.
Dopunjene su i odredbe o izvršnom odboru, tako što se predviđa postupak predlaganja kandidata za predsednika i članove izvršnog odbora, kao i da izvršni odbor, koji je razrešen ili mu je prestao mandat zbog raspuštanja SO usled raspisivanja prevremenih izbora, ostaje na dužnosti do izbora novog izvršnog odbora.
Što se tiče delokruga opštinske uprave, novina je da se u opštinama sa većim brojem stanovnika može obrazovati više organa uprave i što se preciziraju ovlašćenja uprave u obavljanju upravnog nadzora.
Pored pitanja opšte organizacije i rada lokalnih organa, vreme i prilike u kojima je Zakon pripreman, a to je maj mesec prošle godine, nametnuli su potrebu da se sa posebnom pažnjom iznađu rešenja koja će svakom građaninu Republike Srbije, bez obzira na sredinu u kojoj živi i radi i bez obzira na to kojoj nacionalnoj grupaciji pripada, omogućiti da ravnopravno sa drugima ostvaruje svoje ustavno pravo na lokalnu samoupravu. Otuda predložena rešenja u okviru odeljka četiri sadrže posebne odredbe o sastavu, organizaciji i radu organa u određenim opštinama sa mešovitim nacionalnim sastavom stanovništva na području Kosova i Metohije.
Inače, ma koliko ovakva rešenja bila novina u našem pravnom sistemu, valja napomenuti da su i u uporednom pravu poznati primeri da se uz punu zaštitu individualnih prava iznalaze i različiti modaliteti usmereni na priznavanje tzv. grupnog političkog subjektiviteta u sredinama u kojima izmešano žive pripadnici manjine i većine preko tzv. manjinskog veta, uvođenja principa konsenzusa u donošenju odluka, paritetnog sistema izvršnih organa itd., ali samo tamo gde je došlo do poremećaja tih odnosa.
Suština celokupnog predloženog koncepta sastoji se u nameri da se i u sredinama gde je dovedeno u pitanje međusobno poverenje pripadnika različitih nacionalnih zajednica stvore uslovi da građani, bez bojazni od eventualnog međusobnog ugrožavanja, zajednički, parlamentarno i uz nužnu međusobnu toleranciju, odlučuju o pitanjima koja su od elementarnog interesa za njihov svakodnevni život i rad. Otuda ovakva asimetrična rešenja za lokalne organe samo u pojedinim opštinama na Kosovu i Metohiji.
Peti odeljak Predloga zakona reguliše izbor odbornika SO, a predlagač se opredelio za uvođenje većinskog sistema sa jednim krugom glasanja, da bi se izborni postupak učinio efikasnijim i racionalnijim. Opšti je stav da je većinski izborni sistem primereniji izborima za organe lokalne samouprave. Primena većinskog izbornog sistema omogućuje da građani neposredno biraju odbornike, koji će ih predstavljati u organima jedinica lokalne samouprave, ne vodeći računa samo o njihovoj stranačkoj pripadnosti, ali i o tome, već i o ličnim kvalitetima samog kandidata.
Inače odbornici se biraju na osnovu predloga kandidata, koje podnose političke stranke, druge političke organizacije i grupe građana koje svojim potpisima podrži najmanje 30 birača u izbornoj jedinici, a za odbornika je izabran kandidat koji je dobio najveći broj glasova, čime je volja birača adekvatno izražena.
Da bi se sprečilo eventualno opstruiranje konstituisanja SO, predviđeno je da, ukoliko opštinska izborna komisija ne izda uverenje odbornicima da su izabrani za odbornike u zakonskom roku, to će učiniti Republička izborna komisija. Posebnim odredbama regulisani su slučajevi kada se raspisuju ponovni i dopunski izbori i način njihovog sprovođenja.
Kada je u pitanju zaštita izbornog prava, treba naglasiti da, iako se radi o postupku koji je najsličniji upravnom postupku, ne radi se ni o ovom niti o bilo kojem drugom opštem postupku, već o posebnom sui generis postupku, koji se u celini propisuje ovim zakonom, pri čemu se u pogledu procesnih radnji primenjuju, i to shodno, propisi kojima je uređen postupak u upravnom sporu.
Iz tih razloga, predloženo je rešenje kojim se nedvosmisleno utvrđuje da je postupak zaštite izbornog prava posebna vrsta postupka. Poštovano je ustavno pravo na dvostepenost i to tako što se kao prvostepeni organ pojavljuje opštinska izborna komisija, a kao drugostepeni - nadležni sud, u odlučivanju po žalbi na odluku opštinske izborne komisije.
Inače, ne ulazeći u šire teorijsko ustavno-pravno obrazlaganje ovlašćenja Republike da svojim zakonom uredi ovaj postupak, valja samo napomenuti da se nadležnost savezne države da uređuje postupak pred sudovima i drugim državnim organima, član 77. tačka 1. Ustava SRJ, ni u kom slučaju ne može proširiti i prenositi na ovu oblast.
Ukoliko bi se prihvatilo takvo, isključivo jezičko tumačenje, to bi značilo da Republika ne može da ima ovlašćenje da uredi i sam izborni postupak za svoje organe. Pošto u procesnom smislu čitav izborni postupak nije ništa drugo do skup proceduralnih normi, i to svakako, za uređenje postupka pred državnim organom. A, koliko je poznato, do sada niko u pravnoj teoriji ili praksi nije osporio ovakvo ovlašćenje Republici.
U tom smislu, i zaštita izbornog prava je samo deo jedinstvene celine označene kao izborni postupak, jer tek njenim okončanjem, okončava se celokupni izborni postupak. Drugim rečima, jedino moguće tumačenje ustavnih normi može biti ono, po kome se Republici ne može osporiti pravo da u oblastima u kojima samostalno uređuje materijalno pravne odnose, uredi i postupak za njihovo ostvarivanje, odnosno sprovođenje.
Odredbom člana 158. utvrđen je rok za konstituisanje skupštine opštine, i u cilju otklanjanja mogućih nedoumica, trenutak od kada počinje da teče mandat izabranim odbornicima. A, to je dan potvrđivanja njihovog mandata, koji se vrši na osnovu uverenja o izboru odbornika i izveštaja izborne komisije o sprovedenim izborima.
U situaciji kada se u opštini ne sprovedu izbori ili se u roku od 60 dana od izbora ne konstituišu njeni organi, predlaže se da u tom slučaju Vlada obrazuje opštinsko veće, koje obavlja poslove skupštine opštine i izvršnog dobra. A da predsednik Narodne skupštine raspisuje nove izbore za odbornike skupštine opštine, u roku od najduže godinu dana od dana kada je trebalo sprovesti izbore, odnosno od dana sprovedenih prethodnih izbora.
Specifičan sastav i organizacija skupštine opštine u određenim opštinama na Kosovu i Metohiji nužno je morao da se odrazi i na posebnosti u izboru odbornika skupštine opštine, u kojima su obrazovana veća nacionalnih zajednica. Te posebnosti tiču se sastava opštinskih izbornih komisija, posebnih lista kandidata za veće za koje se vrši izbor, kao i osobenost izgleda i oznaka na samom glasačkom listiću zavisno o kome se veću radi.
U odeljku 6, koji nosi naziv simboli, praznici, nazivi ulica i trgova jedinica lokalne samouprave, utvrđeno je pravo opština i drugih oblika jedinica lokalne samouprave, da imaju svoje simbole i svoj praznik, kao i da utvrđuju nazive delova naseljenih mesta, s tim što su uređeni kriterijumi i postupak za njihovo ustanovljavanje. Simboli mogu izražavati samo istorijske, kulturne, privredne i geografske posebnosti jedinica lokalne samouprave. Mogu se upotrebljavati samo uz državne simbole.
Da bi se sprečile eventualne zloupotrebe ovog prava, predviđeno je da saglasnost na sadržinu i izgled simbola daje ministarstvo nadležno za poslove lokalne samouprave.
Što se tiče prava jedinica lokalne samouprave na utvrđivanje naziva ulica, trgova i gradskih četvrti i drugih delova naseljenih mesta, jasno je stavljeno do znanja da ti nazivi ne mogu vređati moral građana, rodoljublje i slobodarske tradicije naroda i države. U protivnom, Ministarstvo za lokalnu samoupravu bilo bi ovlašćeno da tako utvrđene nazive ukloni.
S obzirom da je takvih slučajeva u praksi bilo, a da nije postojao mehanizam da se građani od takvih zloupotreba zaštite, predložen je vrlo efikasan način, odnosno nadležnost Ministarstva za lokalnu samoupravu da takve nazive ukloni.
U glavi 3. sadržane su odredbe kojima se načelno uređuje položaj gradova, poslovi, način finansiranja i organizacija organa grada. Grad se definiše kao teritorijalna jedinica lokalne samouprave, utvrđena zakonom, na čijoj se teritoriji obrazuju dve ili više gradskih opština.
Polazeći od činjenice, gde je organizacija gradova složenija usled postojanja gradskih opština, zbog privredne, socijalne razvijenosti gradova, u odnosu na opštine, njima se mogu poveriti i drugi poslovi državne uprave, koji se inače ne mogu poveriti opštinama. Postojanje gradskih optšina omogućiće efikasnije i racionalnije obavljanje izvornih poslova grada, a statutom grada određuje se koje poslove obavlja grad, a koje gradske opštine.
Položaju Grada Beograda, kao glavnog grada SRJ i Republike Srbije, posvećena je posebna glava u Predlogu zakona, kao posebnoj teritorijalnoj jedinici, polazeći od njegove uloge, privrednih, socijalnih, prostornih i kulturnih osobenosti i karakteristika. To praktično znači, da se Gradu Beogradu zakonom može poveriti širi krug poslova državne uprave, nego opštinama i drugim gradovima.
Poštovani narodni poslanici, imajući u vidu član 116. Ustava Republike Srbije, koji uređuje oblike neposrednog učešća građana u odlučivanju o jedinacama lokalne samouprave, za razliku od posrednog učešća, preko izabranih predstavnika u skupštini opštine, predlagač je poseban odeljak posvetio referendumu i narodnoj inicijativi. Kako je donet poseban zakon, kojim je ova materija uređena, predložena rešenja sadrže samo osnovne principe. Predlog zakona ostavlja mogućnost jedinici lokalne samouprave da svojim statutom utvrdi i druge oblike neposrednog učešća građana u odlučivanju o stvarima iz njenog delokruga i široku slobodu u tome o kojim pitanjima građani odlučuju referendumom.
S druge strane, građani koji imaju biračko pravo i prebivalište na teritoriji lokalne samouprave, imaju pravo da putem narodne inicijative predlože skupštini opštine donošenje akta, kojim će se urediti određeno pitanje iz njenog delokruga, kao što su promena statuta, raspisivanje referenduma i drugih pitanja u skladu sa zakonom i statutom.
Ako skupština jedinice lokalne samouprave ne prihvati predlog sadržan u narodnoj inicijativi, dužna je da o tom predlogu raspiše referendum u roku od 90 dana od dana donošenja odluke o neprihvatanju.
Takođe, predloženim rešenjem uređuje se mesna zajednica, kao oblik interesnog organizovanja građana na određenom području, ukoliko se jedinica lokalne samouprave uopšte odluči da donese odluku o formiranju mesne zajednice, što nije njena obaveza, jer ona može ali i ne mora za to da se odluči. Predlaže se da obrazovanju odnosno ukidanju mesne zajednice prethodi pribavljanje mišljenja građana sa tog područja, kao i da građani sami biraju članove saveta mesne zajednice, na izborima koje raspisuje predsednik skupštine opštine.
Ono što je ovim predlogom zakona precizno regulisano, a što dosadašnji Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije i lokalnoj samoupravi nije normirao, jesu odnosi republičkih organa i organa jedinica lokalne samouprave, koji od nadležnih republičkih organa državne uprave traže mišljenja u vezi sa primenom zakona, daju inicijative i predloge u vezi uređivanja pitanja i preduzimanja mera od značaja za njihov razvoj, kao i da se međusobno obaveštavaju merama i aktivnostima koje preduzimaju u izvršavanju zakona i drugih propisa koji su od neposrednog interesa za jedinicu lokalne samouprave.
Međutim, imajući u vidu da samostalnost lokalne samouprave ni u kom slučaju ne može da znači da je ona oslobođena od poštovanja ustavnosti i zakonitosti, poseban značaj imaju odredbe o nadzoru nad zakonitošću njihovih opštih akata i njihovoj usklađenosti sa samim statutom.
Zbog toga se predlažu ovlašćenja državnih organa koja treba da ostvare, i to dosledno i efikasno, zakonitost rada organa lokalne samouprave. Ukoliko opšti akti tih organa nisu u skladu sa zakonom ili drugim republičkih propisom, ministarstvo nadležno za poslove lokalne samouprave pokrenuće postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom, a do donošenja odluke Ustavnog suda može predložiti Vladi da obustavi od izvršenja takav propis, statut ili drugi opšti akt. Ukoliko skupština jedinice lokalne samouprave donese opšti akt koji nije u saglasnosti sa njenim statutom i pored upozorenja nadležnog ministarstva, pokrenuće se postupak pred Vrhovnim sudom Srbije i istovremeno zatražiti od Vlade Srbije da obustavi ovakav akt od izvršenja do odluke Vrhovnog suda.
Takođe se predviđaju mehanizmi koji treba da osiguraju usklađenost pojedinačnih akata organa jedinica lokalne samouprave sa zakonom ili drugim propisom, u slučajevima kada nije obezbeđena njihova zaštita u upravnom sporu. U takvim slučajevima, ako skupština jedinice lokalne samouprave, na osnovu predloga Ministarstva za lokalnu samoupravu, takav akt ne ukine ili ne poništi u roku od mesec dana, to će učiniti Ministarstvo za lokalnu samoupravu.
Kada se radi o ostvarivanju ustavnih sloboda, prava i dužnosti čoveka i građanina, predviđa se mehanizam kojim se obezbeđuje izvršavanje odluka ili drugih akata jedinica lokalne samouprave, u slučaju kad nadležni organ jedinice lokalne samouprave to ne učini. U tom slučaju, nadležno ministarstvo može preduzeti izvršavanje odluke, odnosno drugog opšteg akta, a najduže godinu dana, uz pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti funkcionera koji rukovodi tim organom. Predloženim odredbama posebno se uređuje situacija kad organ jedinice lokalne samouprave ne donese akt, odnosno ne uredi ili ne obezbedi uslove za uređenje pitanja koja se odnose na obavljanje njenih izbornih poslova. Kako je ovo jedan od slučajeva koji najdrastičnije ugrožava i direktno onemogućava ostvarivanje ustavnih prava građana na lokalnu samoupravu, u toj jedinici lokalne samouprave i mere koje se mogu preduzeti su najrigoroznije.
Inače, upravo iz razloga da bi se obezbedili uslovi da svi građani ostvare na isti način svoje pravo na lokalnu samoupravu, preko svojih odbornika koji ih predstavljaju u skupštini opštine, te u njihovo ime obavljaju poslove lokalne samouprave, predložene zakonske odredbe zadržavaju ovlašćenje Vlade da u određenim slučajevima interveniše. Naime, kao organ koji shodno svom ustavnom položaju vodi politiku i izvršava zakone, Vlada može da preduzme mere prema skupštini jedinice lokalne samouprave kad ona određeno vreme ne obavlja svoje poslove ili ih obavlja protivno ustavu i zakonu. Za razliku od dosadašnjeg, predloženo rešenje je precizirano, ne samo u pogledu mera koje se preduzimaju, već i u pogledu mogućnosti njihovog trajanja i načina konačnog razrešenja tako nastale situacije.
Imajući u vidu da se navedenim rešenjima po prvi put preciznije uređuje nadzor nad zakonitošću rada organa jedinica lokalne samouprave, nije neobično što su predložene odredbe u prethodnoj raspravi izazvale ne male polemike i različita tumačenja, pre svega, u pogledu razloga za njihovo uvođenje. Da bi se otklonile sve eventualne i to neosnovane nedoumice, valja reći da se razlozi za predlaganje ovakvih rešenja nalaze isključivo u nužnosti da se u interesu građana obezbedi mehanizam kontrole zakonitosti rada svih jedinica lokalne samouprave.
Shodno Ustavu Republike Srbije, Vlada ima opštu odgovornost za izvršavanje zakona, a svaka odluka, propis ili akt organa jedinice lokalne samopurave direktno ili indirektno predstavlja izvršavanje nekog zakona. Prema tome, kao što je rečeno, lokalna samouprava je samostalna u obavljanju svojih poslova, ali ako se ti poslovi obavljaju u skladu i na osnovu pozitivnog propisa, ne može se dovesti u pitanje obaveza da njihovo obavljanje bude zakonito. Ako se dogodi da u pojedinom slučaju nije poštovana zakonitost, mora postojati mehanizam kojim bi se reagovalo. Dakle, dokle god organi jedinice lokalne samouprave postupaju u skladu sa zakonom, niko im ne može oduzeti pravo da obavljaju svoje poslove, niti može menjati ili uticati na odluke koje donose. U tome se ogleda samostalnost lokalne samouprave. Međutim, kad to nije slučaj, ne postavlja se više pitanje samostalnosti, već zakonitosti i izvršavanja propisa u svakom konkretnom pojedinom slučaju, što daje osnova za prvo, ali i obavezu nadležnog državnog organa da preduzme propisane mere.
Glava sedma Predloga zakona posvećena je zaštiti prava lokalne samouprave, čije odredbe obezbeđuju organima lokalne samouprave da mogu podneti Vrhovnom sudu Srbije zahtev za zaštitu prava jedinice lokalne samouprave. U slučaju kada su pojedinim aktom državnog organa ta prava povređena, a misli se na povredu prava jedinice lokalne samouprave, na lokalnu samoupravu utvrđenu Ustavom i zakonom.
Glava osma sadrži kaznene odredbe kojima se predviđa novčana kazna za pravno i odgovorno lice u pravnom licu, u slučaju neizvršenja ovim zakonom propisane obaveze, obračuna i uplate naknade za korišćenje komunalnih dobara od opšteg interesa. Ovo iz razloga što je ovo prihod jedinica lokalne samouprave za koji je dosadašnja praksa pokazala da su jedinice lokalne samoprave često ostajale bez njega. Prelazne i završne odredbe sadrže odredbe o prestanku važenja u celini ili delimično odredaba zakona, o roku za usaglašavanje statuta i drugih opštih akata lokalne samouprave, sa odredbama ovog zakona o krajnjem roku za obrazovanje gradskih opština u gradovima: Kragujevac, Niš, Novi Sad i Priština i posledicama nepostupanja u tom roku, kao i o njegovom stupanju na snagu. Predlagač je pritom nastojao da predvidi rokove koji će biti dovoljni, ali i efikasni. Imajući u vidu da je teritorija Autonomne pokrajine Kosova i Metohije trenutno pod okupacijom, da na njoj deluje misija Ujedinjenih nacija, uvereni u to da je ta trenutna situacija, nepovoljna po državu Srbiju i srpski narod, vremenski ograničena, predviđeno je da se izbori i obrazovanje jedinica lokalne samouprave, kao i usaglašavanje Statuta sa odredbama ovog zakona, sprovedu u određenom roku od prestanku misije Ujedinjenih nacija za privremenu upravu.
Dame i gospodo narodni poslanici, zbog onih koji su skloni da sve što dolazi iz Evrope smatraju boljim, osvrnuću se ukratko na Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi i ostala načela sadržana u njoj. Jedno od tih načela jeste da se sistem lokalne samouprave utvrđuje zakonodavstvom zemlje potpisnice i gde je to moguće ustavom. Prema ovoj povelji, lokalna samouprava podrazumeva prava i osposobljenosti lokalnih vlasti da u granicama zakona regulišu i rukovode određenim delovima javnih poslova, na osnovu sopstvene odgovornosti i u interesu lokalnog stanovništva, a preko skupština, sastavljenih od članova izabranih na slobodnim izborima, tajnim glasanjem, na bazi neposrednog, opšteg i jednakog biračkog prava za sve. Ovo pravo neće ni u kom slučaju derogirati oblike neposrednog učešća građana u odlučivanju. Što se delokruga prava i dužnosti lokalne vlasti tiče, ona se utvrđuje statutom, u granicama zakona, što nikako ne znači da joj se ne mogu preneti prava i odgovornosti za specifične zadatke, u skladu sa zakonom.
Evropska povelja poznaje i upravni nadzor nad radom lokalnih vlasti, koji se naravno vrši u slučajevima i postupku predviđenim ustavom i zakonom. Ono oko čega i u teoriji i u praksi ima dosta neslaganja jeste pitanje finansiranja lokalnih vlasti.
Na ovom mestu mora se naglasiti da lokalna samouprava, i prema Evropskoj povelji, u skladu sa ekonomskom politikom zemlje ima pravo na odgovarajuće sopstvene izvore finansiranja kojima će raspolagati slobodno u okviru svojih ovlašćenja.
Izvori finansiranja biće primereni njihovim dužnostima, a najmanje jedan deo sredstava će poticati od lokalnih taksi i naknada za koje lokalne vlasti, u meri utvrđenoj statutom, imaju pravo da utvrđuju stope.
Potreba zaštite finansijski slabijih lokalnih vlasti nalaže uspostavljanje odgovarajućih mera finansijskog ujednačavanja sa ciljem ispravljanja posledica nejednakog finansijskog opterećenja lokalnih vlasti i koliko je god to moguće sredstva koja se prenose lokalnim vlastima neće imati karakter namenskih sredstava.
Još jedno od načela ove povelje je pravo lokalnih vlasti na međusobno udruživanje, a kada je u pitanju saradnja sa lokalnim vlastima drugih zemalja, pod uslovima koji mogu biti propisani zakonom.
Lokalne vlasti imaju pravo na zaštitu lokalne samouprave tako što im na raspolaganju stoje pravna sredstva radi obezbeđivanja slobodnog obavljanja svojih dužnosti i poštovanja načela lokalne samouprave, ustanovljena ustavom ili zakonom.
Kao što može da se zaključi, nema tog načela predviđenog u Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi a da nije prihvaćeno i primenjeno u Vladinom Predlogu zakona. Uverena u to da ovaj predlog zakona znatno doprinosi unapređenju sistema lokalne samouprave, naravno u okvirima Ustava, Vlada Srbije, poštovani narodni poslanici, predlaže da ga usvojite, uz napomenu da za njegovo sprovođenje nisu potrebna posebna finansijska sredstva u budžetu Republike. Hvala.
Dragan Tomić
Socijalistička partija Srbije
| Predsedava
Da li narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje žele reč?
Ima reč narodni poslanik Ištvan Išpanovič.
Ima reč narodni poslanik Ištvan Išpanovič.
Ištvan Išpanović
Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, Predlog zakona o lokalnoj samoupravi je za poslanike Saveza vojvođanskih Mađara neprihvatljiv iz više razloga. Predlog je neprihvatljiv jer se zasniva na centralističkim načelima lokalne samouprave, dok se mi zalažemo za jedan decentralizovan model, koji bi bio zasnovan na načelima iz Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, kao i na pozitivnim iskustvima drugih evropskih zemalja.
Ponuđeni Predlog zakona je neprihvatljiv i zbog toga što bi se zakon pre mogao nazvati zakonom o ograničavanju prava lokalne samouprave ili ako hoćete zakonom o starateljstvu nad lokalnom samoupravom, nego zakonom o lokalnoj samoupravi.
Kada se zalažemo za jedan decentralizovani model lokalne samouprave čuju se primedbe da se takav model ne može konstituisati u Srbiji bez prethodne izmene Ustava Republike Srbije, jer Ustav ograničava prenošenje određenih prava i nadležnosti sa centralnih organa na lokalnu samoupravu. Takva teza se ne može prihvatiti iz više razloga.
Pokušaću da to i dokažem.
Ako se pođe od ustavnih odredbi koje regulišu prava Republike, tada iz člana 72. stav 1. tačka 9) Ustava ne proizilazi da Republika zadržava sva prava, recimo iz oblasti obrazovanja, zdravstva, kulture i tamo još navedenih delatnosti, nego se govori samo o tome da sistem u tim oblastima uređuje Republika, što je sasvim prirodno, jer se ove oblasti moraju regulisati zakonom.
Međutim, istovremeno to ne znači da se sve odluke moraju donositi od strane organa na nivou Republike, kao što je osnivanje, upravljanje, finansiranje tih organizacija i u svim ovim navedenim oblastima.
U odredbama Ustava koje regulišu prava i nadležnosti Republičke vlade nigde ne možemo naći ovlašćenja Vlade da ima isključivo pravo da osniva organizacije u ovim oblastima, da će imati pravo da ima upravne odbore, direktore, da će direktno finansirati ove organizacije iz republičkog budžeta i sl.
Oblast zdravstva, obrazovanja, kulture, socijalne zaštite i slične oblasti u mnogim evropskim državama tradicionalno pripadaju lokalnoj samoupravi, odnosno bar deo tih oblasti. Prema tome, ova ovlašćenja bi se zakonom mogla preneti na lokalnu samoupravu u jednom decentralizovanom modelu lokalne samouprave za kakvu se mi zalažemo.
Znači ne postoji ustavna prepreka za proširenje prava lokalne samouprave ukoliko bi postojala politička volja za takvu odluku. Prema našem viđenju, neophodno je menjati dosadašnju praksu proširenjem prava lokalne samouprave imajući u vidu jedno od osnovnih načela pravne države - da je sve dozvoljeno što zakon ne zabranjuje.
Sasvim je jasno da bi u slučaju nove decentralizovane koncepcije lokalne samouprave trebalo menjati veliki broj zakona u raznim oblastima, ali to sigurno ne može biti prepreka. Za takvo rešenje nema prepreke ni u odredbama Ustava, koje regulišu delokrug rada opštine, jer je u članu 113. stav 1. tačka 5) regulisano da se opština stara o zadovoljavanju određenih potreba građana u oblastima kulture, obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite i sl.
Nedostatak političke volje prema tome se ne može pravdati ustavnim ograničenjima.
Za naše poimanje samostalnosti lokalne samoupave je posebno neprihvatljivo grubo mešanje Ministarstva za lokalnu samoupravu u rad lokalne samouprave, kao što je to predviđeno u čl. 173. i 174. Predloga. Kao da su organi jedinica lokalne samouprave nedorasli za donošenje odluka o simbolima, o danu lokalne samouprave, o nazivu ulica i slično, pa moraju tražiti saglasnost Ministarstva.
Ako već mora postojati neka vrsta kontrole nad zakonitošću rada organa lokalne samouprave, tada treba predvideti sudsku kontrolu za primenu odredaba zakona, a nikako starateljstvo Ministarstva. Ovako ispada da neki službenik Ministarstva pre može da oceni da li je jedinica lokalne samouprave dobro odabrala svoj simbol nego odbornici u toj lokalnoj samoupravi.
Posebno poglavlje čine odredbe o uvođenju tzv. "prinudne uprave" iz člana 213. Predloga zakona. Ovakva formulacija navedenog člana omogućava arbitriranje Vlade i smenu legalno izabranih organa lokalne samouprave po načelu - kadija te tuži, kadija ti sudi.
U dosadašnjoj praksi, a to ne treba posebno dokazivati, bilo je zloupotreba ovog ovlašćenja, pa je ova odredba zakona potpuno neprihvatljiva. Prema Predlogu zakona prinudna uprava bi trajala godinu dana, a nama je poznato da je takva mera ponekad trajala i znatno duže, pa i četiri godine, samo da znate.
Ni sada nema odredbe koja bi regulisala slučaj - šta ako se izbori posle godinu dana ipak ne raspišu.
Mi predlažemo jedno sasvim drugačije rešenje. Smatramo da posle raspuštanja skupštine ne treba uvoditi tzv. prinudnu upravu, nego treba raspisati izbore za odbornike skupštine opštine. U tom slučaju ne bi se mogle kažnjavati neposlušne opštine, a građani bi i dalje imali ustavno pravo da biraju novi sastav skupštine ukoliko izabrana ne radi u skladu sa Ustavom i zakonom.
Posebno je diskutabilna formulacija u Predlogu zakona gde se govori o uslovima za raspuštanje skupštine jedinice lokalne samouprave.
U predlogu stoji (citiram): "Kad lokalna samouprava obavlja svoje poslove na način kojim se ugrožavaju ustavna i zakonska prava građana, odnosno teže oštećuju društveni interesi..."
Kada se uz to doda da nastanak tih okolnosti ocenjuje isti organ koji i raspušta skupštinu lokalne samouprave, onda je jasno da postoje uslovi za samovoljno arbitriranje Vlade. Na osnovu napred izloženog, ne možemo prihvatiti ponuđeni Predlog zakona, s obzirom da se zalažemo za sasvim drugačiji koncept zakona. Nemamo nikakvih iluzija da će se naše primedbe prihvatiti, da će se ponuđeni tekst zakona na taj način poboljšati ili da će se prihvatiti novi koncept za izradu zakona o lokalnoj samoupravi.
Međutim, isto tako smo uvereni da ovaj zakon neće biti dugog veka, i da će uskoro biti ukinut, zajedno sa već famoznim zakonima o univerzitetu i javnom informisanju.
Istovremeno bih obavestio Skupštinu da povlačimo sve podnete amandmane (ima ih preko 60). Hvala lepo.
Ponuđeni Predlog zakona je neprihvatljiv i zbog toga što bi se zakon pre mogao nazvati zakonom o ograničavanju prava lokalne samouprave ili ako hoćete zakonom o starateljstvu nad lokalnom samoupravom, nego zakonom o lokalnoj samoupravi.
Kada se zalažemo za jedan decentralizovani model lokalne samouprave čuju se primedbe da se takav model ne može konstituisati u Srbiji bez prethodne izmene Ustava Republike Srbije, jer Ustav ograničava prenošenje određenih prava i nadležnosti sa centralnih organa na lokalnu samoupravu. Takva teza se ne može prihvatiti iz više razloga.
Pokušaću da to i dokažem.
Ako se pođe od ustavnih odredbi koje regulišu prava Republike, tada iz člana 72. stav 1. tačka 9) Ustava ne proizilazi da Republika zadržava sva prava, recimo iz oblasti obrazovanja, zdravstva, kulture i tamo još navedenih delatnosti, nego se govori samo o tome da sistem u tim oblastima uređuje Republika, što je sasvim prirodno, jer se ove oblasti moraju regulisati zakonom.
Međutim, istovremeno to ne znači da se sve odluke moraju donositi od strane organa na nivou Republike, kao što je osnivanje, upravljanje, finansiranje tih organizacija i u svim ovim navedenim oblastima.
U odredbama Ustava koje regulišu prava i nadležnosti Republičke vlade nigde ne možemo naći ovlašćenja Vlade da ima isključivo pravo da osniva organizacije u ovim oblastima, da će imati pravo da ima upravne odbore, direktore, da će direktno finansirati ove organizacije iz republičkog budžeta i sl.
Oblast zdravstva, obrazovanja, kulture, socijalne zaštite i slične oblasti u mnogim evropskim državama tradicionalno pripadaju lokalnoj samoupravi, odnosno bar deo tih oblasti. Prema tome, ova ovlašćenja bi se zakonom mogla preneti na lokalnu samoupravu u jednom decentralizovanom modelu lokalne samouprave za kakvu se mi zalažemo.
Znači ne postoji ustavna prepreka za proširenje prava lokalne samouprave ukoliko bi postojala politička volja za takvu odluku. Prema našem viđenju, neophodno je menjati dosadašnju praksu proširenjem prava lokalne samouprave imajući u vidu jedno od osnovnih načela pravne države - da je sve dozvoljeno što zakon ne zabranjuje.
Sasvim je jasno da bi u slučaju nove decentralizovane koncepcije lokalne samouprave trebalo menjati veliki broj zakona u raznim oblastima, ali to sigurno ne može biti prepreka. Za takvo rešenje nema prepreke ni u odredbama Ustava, koje regulišu delokrug rada opštine, jer je u članu 113. stav 1. tačka 5) regulisano da se opština stara o zadovoljavanju određenih potreba građana u oblastima kulture, obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite i sl.
Nedostatak političke volje prema tome se ne može pravdati ustavnim ograničenjima.
Za naše poimanje samostalnosti lokalne samoupave je posebno neprihvatljivo grubo mešanje Ministarstva za lokalnu samoupravu u rad lokalne samouprave, kao što je to predviđeno u čl. 173. i 174. Predloga. Kao da su organi jedinica lokalne samouprave nedorasli za donošenje odluka o simbolima, o danu lokalne samouprave, o nazivu ulica i slično, pa moraju tražiti saglasnost Ministarstva.
Ako već mora postojati neka vrsta kontrole nad zakonitošću rada organa lokalne samouprave, tada treba predvideti sudsku kontrolu za primenu odredaba zakona, a nikako starateljstvo Ministarstva. Ovako ispada da neki službenik Ministarstva pre može da oceni da li je jedinica lokalne samouprave dobro odabrala svoj simbol nego odbornici u toj lokalnoj samoupravi.
Posebno poglavlje čine odredbe o uvođenju tzv. "prinudne uprave" iz člana 213. Predloga zakona. Ovakva formulacija navedenog člana omogućava arbitriranje Vlade i smenu legalno izabranih organa lokalne samouprave po načelu - kadija te tuži, kadija ti sudi.
U dosadašnjoj praksi, a to ne treba posebno dokazivati, bilo je zloupotreba ovog ovlašćenja, pa je ova odredba zakona potpuno neprihvatljiva. Prema Predlogu zakona prinudna uprava bi trajala godinu dana, a nama je poznato da je takva mera ponekad trajala i znatno duže, pa i četiri godine, samo da znate.
Ni sada nema odredbe koja bi regulisala slučaj - šta ako se izbori posle godinu dana ipak ne raspišu.
Mi predlažemo jedno sasvim drugačije rešenje. Smatramo da posle raspuštanja skupštine ne treba uvoditi tzv. prinudnu upravu, nego treba raspisati izbore za odbornike skupštine opštine. U tom slučaju ne bi se mogle kažnjavati neposlušne opštine, a građani bi i dalje imali ustavno pravo da biraju novi sastav skupštine ukoliko izabrana ne radi u skladu sa Ustavom i zakonom.
Posebno je diskutabilna formulacija u Predlogu zakona gde se govori o uslovima za raspuštanje skupštine jedinice lokalne samouprave.
U predlogu stoji (citiram): "Kad lokalna samouprava obavlja svoje poslove na način kojim se ugrožavaju ustavna i zakonska prava građana, odnosno teže oštećuju društveni interesi..."
Kada se uz to doda da nastanak tih okolnosti ocenjuje isti organ koji i raspušta skupštinu lokalne samouprave, onda je jasno da postoje uslovi za samovoljno arbitriranje Vlade. Na osnovu napred izloženog, ne možemo prihvatiti ponuđeni Predlog zakona, s obzirom da se zalažemo za sasvim drugačiji koncept zakona. Nemamo nikakvih iluzija da će se naše primedbe prihvatiti, da će se ponuđeni tekst zakona na taj način poboljšati ili da će se prihvatiti novi koncept za izradu zakona o lokalnoj samoupravi.
Međutim, isto tako smo uvereni da ovaj zakon neće biti dugog veka, i da će uskoro biti ukinut, zajedno sa već famoznim zakonima o univerzitetu i javnom informisanju.
Istovremeno bih obavestio Skupštinu da povlačimo sve podnete amandmane (ima ih preko 60). Hvala lepo.
Dragan Tomić
Socijalistička partija Srbije
| Predsedava
Hvala.
Da li je još neko od poslanika, koji su izdvojili mišljenje, prisutan i traži reč? (Ne.)
Ima reč Goran Perčević, zamenik šefa poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.
Da li je još neko od poslanika, koji su izdvojili mišljenje, prisutan i traži reč? (Ne.)
Ima reč Goran Perčević, zamenik šefa poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.
Goran Perčević
Socijalistička partija Srbije
Poštovani predsedniče, uvažene kolege poslanici, poštovani članovi Vlade, prva faza obnove, koja se pre svega odnosi na infrastrukturu, elektroenergetski sistem, obnovu bolnica i stanova i oživljavanje proizvodnje, je uspešno završena. Obnova i razvoj stvaraju uslove za nastavak reforme. Reforme imaju i jednu specifičnu dimenziju, koja se odnosi na oblast državne organizacije i političkog sistema.
Zakon koji danas usvajamo jedan je od reformskih poteza te vrste i odnosi se na oblast javnih poslova na lokalnom nivou. U izgradnji svakog pravnog sistema, kodifikacija znači jedan pravno savršeniji oblik zakonodavnog reda. Zato, usvajajući predloženi zakon o lokalnoj samoupravi, zakon koji na jednom mestu i celovito uređuje lokalnu samoupravu, činimo značajan korak u razvoju našeg pravnog sistema.
Oblast lokalne samouprave jedna je od esencijalnih oblasti za istinski razvoj demokratije. U savremenoj ustavno-pravnoj i političkoj teoriji u svetu ocenjuje se da je lokalna samouprava u krizi i potisnuta od centralnih vlasti, posebno egzekutive. Nema sumnje da će usvajanje ovog zakona ostati kao svedočanstvo o našem zajedničkom naporu da i u vremenu neposredno posle agresije, kada pritisci na našu zemlju ne prestaju, mi vodimo brigu o učvršćenju i razvoju demokratskog karaktera našeg društva.
Jer, predloženi zakon zaista ne predstavlja samo prostu sistematizaciju odredaba o lokalnoj samoupravi, već nudi i značajne demokratske novine. Prvi put su sasvim razrađena tri instituta neposrednog učešća građana u obavljanju mesnih poslova, referendum je propisan statutom i za njega su vrlo jake garancije, zatim narodna inicijativa, koja, u slučaju da se ne prihvati, obavezno proizvodi referendum, i najzad mesna zajednica.
Dakle, jedna od najznačajnijih demokratskih novina je uvođenje instituta narodne inicijative. Za razliku od svih dosadašnjih propisa, članom 195. utvrđena je i obaveza skupštine lokalne samouprave da, ukoliko ne prihvati predlog sadržan u narodnoj inicijativi, u roku od 90 dana raspiše referendum.
Mesna zajednica sačuvana je kao oblik neposredne demokratije, iako taj pojam vuče negativan odijum u tom smislu što se smatra da se ceo institut vezuje za Kardelja, što nije inače tačno. Mesna zajednica je u svojoj suštini institut koji je užljebljen u suštinu lokalne samouprave i mora opstati. To je van spora, naročito zbog toga što su naše opštine relativno velike i što bi one progutale mnoga naselja, pre svega tipa sela, koja imaju svoj individualitet i svoju subjektivnost, svoju istoriju.
Za razliku od dosadašnjih propisa o lokalnoj samoupravi, zakon uređuje, kao veoma značajnu novinu, i sudsku zaštitu prava jedinica lokalne samouprave, zavisno od slučaja, ili pred Ustavnim, ili pred Vrhovnim sudom.
Možemo slobodno reći da od trenutka usvajanja ovog zakona ustavne garancije kojima se građanima jemči pravo na lokalnu samoupravu dobijaju svoj puni smisao. Želim posebno da naglasim da je razvoj lokalne samouprave jedna od temeljnih tačaka programa Socijalističke partije Srbije. Uostalom, i prirodno je da Socijalistička partija Srbije, kao vladajuća u najvećem broju jedinica lokalne samouprave, preko 100 opština u Srbiji, bude posebno zainteresovana i politički obavezna prema biračima da predloženim zakonom obezbedi njeno bolje i efikasnije funkcionisanje.
Napor koji je zakon učinio da precizno i jasno odvoji državnu nadležnost od lokalne nadležnosti vredan je hvale i predstavlja nešto što je neophodno za uspešno funkcionisanje i države, i lokalne samouprave. Između države i lokalne samouprave treba da postoje odnosi međusobne saradnje. Na temu odnosa države i lokalne samouprave, u našoj javnosti rasprava je na produktivan način okonačana još u 19. veku, u njoj su učestvovali mnogi, od Svetozara Markovića do Slobodana Jovanovića, i bez obzira na sve razlike, zaključak je zajednički - lokalna samouprava ne može biti država u državi. Ovom zaključku se ni danas ne može ništa ni oduzeti, ni dodati.
Pojedine političke partije pokušavaju već duže vreme u našoj javnosti da stvore krajnji odijum prema utvrđivanju ili regulisanju bilo koje državne nadležnosti, kao da se ne radi o njihovoj državi i kao da je država sama po sebi negativna i nedemokratska pojava. Odnos prema sopstvenoj državi i njenim legitimnim organima jedno je od osnovnih merila patriotizma.
Predloženi zakon ima sve odlike zakona ove vrste u zemljama sa razvijenom lokalnom samoupravom i demokratskom tradicijom. On je ne samo u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, već predviđa mnogo veća prava i garancije lokalne samouprave, nego što je to slučaj u mnogim drugim zemljama Evropske unije.
Uzmimo za primer nadzor centralnih organa u odnosu na lokalne organe u Francuskoj, Italiji, Grčkoj, gde postoji daleko strožiji nadzor centralnih i regionalnih organa vlasti nad lokalnom samoupravom, nego što je to slučaj sa rešenjima koja su predložena u ovom zakonu.
Ogroman je značaj lokalne samouprave u tradiciji i svesti našeg naroda. Tradicija narodne samouprave kod nas odigrala je ogromnu ulogu u očuvanju nacionalnog bića i tradicionalnih oblika demokratije. Uzmimo samo npr. seosku i kneževsku samoupravu za vreme petovekovne turske okupacije. Verovatno je u osnovi neprincipijelnih i paušalnih osporavanja ovog zakona bojazan od rešenja koja se tiču izbora predstavničkih tela jedinica lokalne samouprave.
Jer, u želji da celovito reguliše oblast lokalne samouprave, zakon logično uređuje i način izbora organa lokalne samouprave i uvodi najstariji i najjednostavniji način izbora, jednokružni većinski sistem.
Lično mi nije teško da objašnjavam prednosti većinskog izbornog sistema, jer se za njega zalažem još od vremena kad je u Srbiji uveden višepartijski sistem, utoliko pre što i u programu Socijalističke partije Srbije izričito stoji da socijalisti daju prednost većinskom izbornom sistemu, jer je demokratskiji.
Većinski izborni sistem najviše odgovara, što nagoveštava i sam njegov naziv, onome ko dobije većinu glasova na izborima. Zato je tragikomično da oni koji najviše govore o nenarodnom karakteru režima, plaše se kao đavo od krsta većinskog izbornog sistema. Uostalom, ako su već uzeli 11,8 miliona dolara, o kojima svedoči Madlen Olbrajt, i ako su u stanju da opravdaju čak i onih 22.000 tona bombi koje su nam bacili na glavu, zašto ne prihvate model izbornog sistema koji je stvoren i koji se uveliko primenjuje u Engleskoj i SAD, kao i u drugim anglosaksonskim zemljama.
Zahtev za efikasnijim izbornim sistemom, koji je bio posebno izražen i u famoznom Gonzalesovom izveštaju, uvođenjem većinskog izbornog sistema doživeo je svoju satisfakciju, jer je jednokružni izborni sistem najjednostavniji i najefikasniji, pošto se ceo izborni postupak završava u jednom krugu.
Nema izbornog sistema koji može od male da napravi veliku partiju. Partijama koje nemaju podršku građana ne može pomoći nijedan izborni sistem. Zahtev za proporcionalnim sistemom je isto tako legitiman, kao i za većinskim, ali činjenica da smo na saveznom i republičkom nivou prihvatili proporcionalni sistem, nije argument za odbijanje većinskog na lokalnom nivou, jer bez obzira na sve pozitivne i negativne strane većinskog ili proporcionalnog sistema na nacionalnom nivou, očigledno je da je većinski sistem primereniji lokalnim izborima, pre svega zato što se birači dobro međusobno poznaju na lokalnom nivou i zato što žele da glasaju za kandidata prema njegovim ličnim kvalitetima, a ne partijskim bojama.
Prema tome, partije, koje imaju dobre, ugledne i kvalitetne kandidate na lokalnom nivou, ne treba da se boje ovog sistema.
Želim da naglasim da se zalaganje naše poslaničke grupe za ovakav izborni sistem ne bazira na trenutnim političkim kalkulacijama, već na principijelnim razlozima, koji se nalaze u programu naše partije i koji se ne odnose samo na davanje prednosti većinskom izbornom sistemu, već znači i afirmaciju mogućnosti isticanja nezavisnih kandidata, koje predlažu grupe građana. S obzirom da je u postojećim partijama organizovana samo jedna petina biračkog tela, bitan uslov demokratije je da i grupa građana može predložiti za odbornika bilo kog pojedinca kao nezavisnog kandidata. Proporcionalni sistem, bez obzira na formalne mogućnosti, suštinski devalvira ovakvu mogućnost.
Kvalitet ovog zakona je u tome što precizno određuje sadržaj izvornih poslova lokalne samouprave, izvore finansiranja tih poslova, način organizacije i rada organa i jedinica lokalne samouprave, način izbora odbornika skupštine opštine.
Predloženi zakon, u okviru Ustava, uvažava i posebnosti i razlike određenih lokalnih sredina, daje mogućnost da one dođu do izražaja, ne dovodeći u pitanje ravnopravnost građana, kvalitet njihovog života i funkcionisanje lokalne samouprave. Samostalnost lokalne samouprave je neprikosnovena.
Zakon predviđa delovanje države samo u slučajevima kada treba ispraviti nezakonitosti u funkcionisanju lokalne samouprave, ali istovremeno precizno utvrđuje slučajeve i mehanizme, koji obavezuju državu da uspostavi narušenu zakonitost.
Ovaj zakon odlikuje veoma studiozan način pripreme. Prva verzija je napravljena još 1994. godine. Rasprava je obavljena u svim resorima Vlade, a sa prvacima parlamentarnih stranaka organizovani su razgovori sve do ove poslednje verzije. Narodna skupština je 1997. godine čak usvojila zakon u načelu, a nažalost politička opstrukcija, koja je kulminirala 1997. godine, kao i stalno osporavanje ovog zakona, koje je bilo motivisano uskostranačkim interesima, vezano za izbornu matematiku, sprečilo je neke političke stranke da daju suštinski i kreativan doprinos ovoj zaista potpunoj i kvalitetnoj raspravi.
Donošenje zakona označava afirmaciju Ustavom utvrđenog prava na lokalnu samoupravu, kao i prevazilaženje određenih slabosti i nedorečenosti dosadašnjih rešenja.
Veoma je važno naglasiti da Predlog zakona zadržava sva već utvrđena ovlašćenja jedinica lokalne samouprave, pa se prema tome sve neprincipijelne kritike na tu temu moraju odbaciti, jer se ovim prava jedinica lokalne samouprave ne samo ne sužavaju u odnosu na do sada dostignuti nivo, već se naprotiv dalje razrađuju i proširuju.
Kada je reč o specifičnostima lokalne samouprave na Kosmetu, rešenja, koja predviđa zakon predstavljaju neku vrstu lex specialisa u odnosu na ostale odredbe zakona. Ove odredbe polaze od multietničke strukture, onemogućavaju majorizaciju i u ovom trenutku, kada je na delu strašna zloupotreba Ujedinjenih nacija, pod čijom zastavom se sprovodi etničko čišćenje Srba i nealbanskog življa na Kosmetu, još jednom potvrđuje civilizacijsko opredeljenje, za koje smo se zalagali od početka - ravnopravnost svih građana i nacionalnih zajednica i odbrana celovitosti i nezavisnosti naše zemlje.
Poštovani narodni poslanici, stari i čuveni politički teoretičar Monteskije je rekao da politički zakoni ustanovljavaju politički sistem, ali da ga građani održavaju. Zato se nadam da ćemo donoseći zakon o lokalnoj samoupravi ne samo napraviti značajan korak na zakonodavnom planu, već i našim praktičnim delovanjem dalje oživotvoriti lokalnu samoupravu, polazeći od snažnih tradicija narodne samouprave u našem narodu, ali i potrebe sveobuhvatnijeg razvoja demokratije na pragu novog veka.
Zakon koji danas usvajamo jedan je od reformskih poteza te vrste i odnosi se na oblast javnih poslova na lokalnom nivou. U izgradnji svakog pravnog sistema, kodifikacija znači jedan pravno savršeniji oblik zakonodavnog reda. Zato, usvajajući predloženi zakon o lokalnoj samoupravi, zakon koji na jednom mestu i celovito uređuje lokalnu samoupravu, činimo značajan korak u razvoju našeg pravnog sistema.
Oblast lokalne samouprave jedna je od esencijalnih oblasti za istinski razvoj demokratije. U savremenoj ustavno-pravnoj i političkoj teoriji u svetu ocenjuje se da je lokalna samouprava u krizi i potisnuta od centralnih vlasti, posebno egzekutive. Nema sumnje da će usvajanje ovog zakona ostati kao svedočanstvo o našem zajedničkom naporu da i u vremenu neposredno posle agresije, kada pritisci na našu zemlju ne prestaju, mi vodimo brigu o učvršćenju i razvoju demokratskog karaktera našeg društva.
Jer, predloženi zakon zaista ne predstavlja samo prostu sistematizaciju odredaba o lokalnoj samoupravi, već nudi i značajne demokratske novine. Prvi put su sasvim razrađena tri instituta neposrednog učešća građana u obavljanju mesnih poslova, referendum je propisan statutom i za njega su vrlo jake garancije, zatim narodna inicijativa, koja, u slučaju da se ne prihvati, obavezno proizvodi referendum, i najzad mesna zajednica.
Dakle, jedna od najznačajnijih demokratskih novina je uvođenje instituta narodne inicijative. Za razliku od svih dosadašnjih propisa, članom 195. utvrđena je i obaveza skupštine lokalne samouprave da, ukoliko ne prihvati predlog sadržan u narodnoj inicijativi, u roku od 90 dana raspiše referendum.
Mesna zajednica sačuvana je kao oblik neposredne demokratije, iako taj pojam vuče negativan odijum u tom smislu što se smatra da se ceo institut vezuje za Kardelja, što nije inače tačno. Mesna zajednica je u svojoj suštini institut koji je užljebljen u suštinu lokalne samouprave i mora opstati. To je van spora, naročito zbog toga što su naše opštine relativno velike i što bi one progutale mnoga naselja, pre svega tipa sela, koja imaju svoj individualitet i svoju subjektivnost, svoju istoriju.
Za razliku od dosadašnjih propisa o lokalnoj samoupravi, zakon uređuje, kao veoma značajnu novinu, i sudsku zaštitu prava jedinica lokalne samouprave, zavisno od slučaja, ili pred Ustavnim, ili pred Vrhovnim sudom.
Možemo slobodno reći da od trenutka usvajanja ovog zakona ustavne garancije kojima se građanima jemči pravo na lokalnu samoupravu dobijaju svoj puni smisao. Želim posebno da naglasim da je razvoj lokalne samouprave jedna od temeljnih tačaka programa Socijalističke partije Srbije. Uostalom, i prirodno je da Socijalistička partija Srbije, kao vladajuća u najvećem broju jedinica lokalne samouprave, preko 100 opština u Srbiji, bude posebno zainteresovana i politički obavezna prema biračima da predloženim zakonom obezbedi njeno bolje i efikasnije funkcionisanje.
Napor koji je zakon učinio da precizno i jasno odvoji državnu nadležnost od lokalne nadležnosti vredan je hvale i predstavlja nešto što je neophodno za uspešno funkcionisanje i države, i lokalne samouprave. Između države i lokalne samouprave treba da postoje odnosi međusobne saradnje. Na temu odnosa države i lokalne samouprave, u našoj javnosti rasprava je na produktivan način okonačana još u 19. veku, u njoj su učestvovali mnogi, od Svetozara Markovića do Slobodana Jovanovića, i bez obzira na sve razlike, zaključak je zajednički - lokalna samouprava ne može biti država u državi. Ovom zaključku se ni danas ne može ništa ni oduzeti, ni dodati.
Pojedine političke partije pokušavaju već duže vreme u našoj javnosti da stvore krajnji odijum prema utvrđivanju ili regulisanju bilo koje državne nadležnosti, kao da se ne radi o njihovoj državi i kao da je država sama po sebi negativna i nedemokratska pojava. Odnos prema sopstvenoj državi i njenim legitimnim organima jedno je od osnovnih merila patriotizma.
Predloženi zakon ima sve odlike zakona ove vrste u zemljama sa razvijenom lokalnom samoupravom i demokratskom tradicijom. On je ne samo u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, već predviđa mnogo veća prava i garancije lokalne samouprave, nego što je to slučaj u mnogim drugim zemljama Evropske unije.
Uzmimo za primer nadzor centralnih organa u odnosu na lokalne organe u Francuskoj, Italiji, Grčkoj, gde postoji daleko strožiji nadzor centralnih i regionalnih organa vlasti nad lokalnom samoupravom, nego što je to slučaj sa rešenjima koja su predložena u ovom zakonu.
Ogroman je značaj lokalne samouprave u tradiciji i svesti našeg naroda. Tradicija narodne samouprave kod nas odigrala je ogromnu ulogu u očuvanju nacionalnog bića i tradicionalnih oblika demokratije. Uzmimo samo npr. seosku i kneževsku samoupravu za vreme petovekovne turske okupacije. Verovatno je u osnovi neprincipijelnih i paušalnih osporavanja ovog zakona bojazan od rešenja koja se tiču izbora predstavničkih tela jedinica lokalne samouprave.
Jer, u želji da celovito reguliše oblast lokalne samouprave, zakon logično uređuje i način izbora organa lokalne samouprave i uvodi najstariji i najjednostavniji način izbora, jednokružni većinski sistem.
Lično mi nije teško da objašnjavam prednosti većinskog izbornog sistema, jer se za njega zalažem još od vremena kad je u Srbiji uveden višepartijski sistem, utoliko pre što i u programu Socijalističke partije Srbije izričito stoji da socijalisti daju prednost većinskom izbornom sistemu, jer je demokratskiji.
Većinski izborni sistem najviše odgovara, što nagoveštava i sam njegov naziv, onome ko dobije većinu glasova na izborima. Zato je tragikomično da oni koji najviše govore o nenarodnom karakteru režima, plaše se kao đavo od krsta većinskog izbornog sistema. Uostalom, ako su već uzeli 11,8 miliona dolara, o kojima svedoči Madlen Olbrajt, i ako su u stanju da opravdaju čak i onih 22.000 tona bombi koje su nam bacili na glavu, zašto ne prihvate model izbornog sistema koji je stvoren i koji se uveliko primenjuje u Engleskoj i SAD, kao i u drugim anglosaksonskim zemljama.
Zahtev za efikasnijim izbornim sistemom, koji je bio posebno izražen i u famoznom Gonzalesovom izveštaju, uvođenjem većinskog izbornog sistema doživeo je svoju satisfakciju, jer je jednokružni izborni sistem najjednostavniji i najefikasniji, pošto se ceo izborni postupak završava u jednom krugu.
Nema izbornog sistema koji može od male da napravi veliku partiju. Partijama koje nemaju podršku građana ne može pomoći nijedan izborni sistem. Zahtev za proporcionalnim sistemom je isto tako legitiman, kao i za većinskim, ali činjenica da smo na saveznom i republičkom nivou prihvatili proporcionalni sistem, nije argument za odbijanje većinskog na lokalnom nivou, jer bez obzira na sve pozitivne i negativne strane većinskog ili proporcionalnog sistema na nacionalnom nivou, očigledno je da je većinski sistem primereniji lokalnim izborima, pre svega zato što se birači dobro međusobno poznaju na lokalnom nivou i zato što žele da glasaju za kandidata prema njegovim ličnim kvalitetima, a ne partijskim bojama.
Prema tome, partije, koje imaju dobre, ugledne i kvalitetne kandidate na lokalnom nivou, ne treba da se boje ovog sistema.
Želim da naglasim da se zalaganje naše poslaničke grupe za ovakav izborni sistem ne bazira na trenutnim političkim kalkulacijama, već na principijelnim razlozima, koji se nalaze u programu naše partije i koji se ne odnose samo na davanje prednosti većinskom izbornom sistemu, već znači i afirmaciju mogućnosti isticanja nezavisnih kandidata, koje predlažu grupe građana. S obzirom da je u postojećim partijama organizovana samo jedna petina biračkog tela, bitan uslov demokratije je da i grupa građana može predložiti za odbornika bilo kog pojedinca kao nezavisnog kandidata. Proporcionalni sistem, bez obzira na formalne mogućnosti, suštinski devalvira ovakvu mogućnost.
Kvalitet ovog zakona je u tome što precizno određuje sadržaj izvornih poslova lokalne samouprave, izvore finansiranja tih poslova, način organizacije i rada organa i jedinica lokalne samouprave, način izbora odbornika skupštine opštine.
Predloženi zakon, u okviru Ustava, uvažava i posebnosti i razlike određenih lokalnih sredina, daje mogućnost da one dođu do izražaja, ne dovodeći u pitanje ravnopravnost građana, kvalitet njihovog života i funkcionisanje lokalne samouprave. Samostalnost lokalne samouprave je neprikosnovena.
Zakon predviđa delovanje države samo u slučajevima kada treba ispraviti nezakonitosti u funkcionisanju lokalne samouprave, ali istovremeno precizno utvrđuje slučajeve i mehanizme, koji obavezuju državu da uspostavi narušenu zakonitost.
Ovaj zakon odlikuje veoma studiozan način pripreme. Prva verzija je napravljena još 1994. godine. Rasprava je obavljena u svim resorima Vlade, a sa prvacima parlamentarnih stranaka organizovani su razgovori sve do ove poslednje verzije. Narodna skupština je 1997. godine čak usvojila zakon u načelu, a nažalost politička opstrukcija, koja je kulminirala 1997. godine, kao i stalno osporavanje ovog zakona, koje je bilo motivisano uskostranačkim interesima, vezano za izbornu matematiku, sprečilo je neke političke stranke da daju suštinski i kreativan doprinos ovoj zaista potpunoj i kvalitetnoj raspravi.
Donošenje zakona označava afirmaciju Ustavom utvrđenog prava na lokalnu samoupravu, kao i prevazilaženje određenih slabosti i nedorečenosti dosadašnjih rešenja.
Veoma je važno naglasiti da Predlog zakona zadržava sva već utvrđena ovlašćenja jedinica lokalne samouprave, pa se prema tome sve neprincipijelne kritike na tu temu moraju odbaciti, jer se ovim prava jedinica lokalne samouprave ne samo ne sužavaju u odnosu na do sada dostignuti nivo, već se naprotiv dalje razrađuju i proširuju.
Kada je reč o specifičnostima lokalne samouprave na Kosmetu, rešenja, koja predviđa zakon predstavljaju neku vrstu lex specialisa u odnosu na ostale odredbe zakona. Ove odredbe polaze od multietničke strukture, onemogućavaju majorizaciju i u ovom trenutku, kada je na delu strašna zloupotreba Ujedinjenih nacija, pod čijom zastavom se sprovodi etničko čišćenje Srba i nealbanskog življa na Kosmetu, još jednom potvrđuje civilizacijsko opredeljenje, za koje smo se zalagali od početka - ravnopravnost svih građana i nacionalnih zajednica i odbrana celovitosti i nezavisnosti naše zemlje.
Poštovani narodni poslanici, stari i čuveni politički teoretičar Monteskije je rekao da politički zakoni ustanovljavaju politički sistem, ali da ga građani održavaju. Zato se nadam da ćemo donoseći zakon o lokalnoj samoupravi ne samo napraviti značajan korak na zakonodavnom planu, već i našim praktičnim delovanjem dalje oživotvoriti lokalnu samoupravu, polazeći od snažnih tradicija narodne samouprave u našem narodu, ali i potrebe sveobuhvatnijeg razvoja demokratije na pragu novog veka.