Dame i gospodo, lokalna samouprava u Srbiji ima duboke korene. Praktično od završetka procesa organizovanja državnih organa države Srbije u prošlom veku postavilo se pitanje uvođenja lokalne samouprave, odnosno povećanja stepena samostalnosti lokalne samouprave u Srbiji. Možemo slobodno reći da je ovim zakonom materija lokalne samouprave, njene nadležnosti, stepen samostalnosti, način finansiranja i mnoga druga pitanja, koja su vezana za pitanja lokalne samouprave, sažeto na jednom mestu, veoma precizno, veoma jasno, tako da se prvi put od kada se ovo pitanje lokalne samouprave razmatra kod nas, a posebno u poslednjih nekoliko godina, od kada je pitanje lokalne samouprave postalo veoma aktuelno kod nas, na jedinstven način reguliše. Veoma precizno, efikasno i veoma dobro, u skladu sa svim demokratskim principima organizacije lokalne samouprave.
Ranija iskustva u predlaganju zakona o lokalnoj samoupravi, poslednji predlog, koji je bio pred ovom skupštinom pa je povučen iz procedure, praktično su služila samo za sticanje iskustva o tome na koji način principi lokalne samouprave treba da se regulišu i sažmu u jedinstven zakonski projekat. Ta iskustva, koja imamo i u funkcionisanju lokalne samouprave od 1992. godine pa do sada, od konstituisanja saziva skupština opština po novom sistemu lokalne samouprave, pa do danas, poslužila su nam da danas imamo jedan dobar zakon, koji će jedinstveno regulisati čitavu materiju.
Stepen samostalnosti lokalne samouprave uvek je mogao da ukaže na to koliki je stepen demokratije u jednoj državi. S obzirom da se pitanje lokalne samouprave reguliše na najsavremenijim principima samostalnosti lokalne samouprave u oblasti njenog rada i u oblasti njenog finansiranja, trošenja sredstava, zaštite prava lokalne samouprave, možemo slobodno reći da je danas, kada je lokalna samouprava u pitanju, stepen demokratije u Srbiji na najvišem nivou.
Ovaj zakon ima nekoliko delova, koji praktično čine okosnicu ovog zakona. Može se reći da je druga glava zakona o lokalnoj smaoupravi praktično ta okosnica. U drugoj glavi se govori o poslovima opština, finansiranju lokalne samouprave, odnosno finansiranju poslova opština, o organizaciji i radu opštinskih organa, izboru odbornika, simbola, praznika, naziva ulica i trgova jedinica lokalne samouprave itd.
Čitava ova materija je vrlo precizno regulisana. Kada su u pitanju poslovi opštine, govori se o 13 tačno nabrojanih poslova, koji se daju opštinama u nadležnost, kao i njihovo obavljanje. Taksativno su nabrojani svi poslovi, precizno utvrđeni uslovi obavljanja ovog posla, zatim okvir delovanja jedinica lokalne samouprave u poslu, koji im je poveren i, što je najvažnije, garantuje se samostalnost opštinama u obavljanju poslova koje im zakon poverava.
Finansiranje poslova lokalne samouprave je nešto što do sada nije bilo regulisano na način kako je to sada učinjeno. Određeno je da opštine imaju prihode, pre svega od poreza, taksi, naknada i ostalih javnih prihoda. Zatim, od lokalnih javnih prihoda, pri čemu treba posebno pomenuti lokalne komunalne takse, koji su izvori jedinice lokalne samouprave, koji pripadaju njima u celini i mogu da ih troše prema programu odnosno budžetu koji sami usvajaju. Veoma precizno se određuje na šta se sve može uvesti komunalna taksa i kako.
Samodoprinos je takođe prvi put regulisan ovakvom vrstom zakona. Sada se tačno zna ko donosi odluku o samodoprinosu i po kojoj proceduri.
Raspolaganje i korišćenje prihoda je odeljak koji garantuje samostalnost u raspolaganju sredstvima s kojima opština raspolaže, što takođe predstavlja jedan od visokih principa demokratije u oblasti lokalne samouprave.
U organizaciji i radu opštinskih organa prvi put je veoma precizno formulisano koje su nadležnosti skupštine opštine, čak i ta obaveza i nadležnost SO su proširene u odnosu na ranije norme. Govori se o sekretaru, potpredsednicima, izvršnom odboru, opštinskoj upravi, sastavu u organizaciji i načinu rada u opštinama na Kosovu i Metohiji. Ovim zakonom potvrđuje i Vlada Republike Srbije i Narodna skupština da su Kosovo i Metohija neodvojivi deo Republike Srbije. Na najjednostavniji način nedvosmisleno se stavlja svima do znanja da je stanje koje je sada na Kosovu i Metohiji privremeno, da mi očekujemo da će se zakon o lokalnoj samoupravi primenjivati i na teritoriji Kosova i Metohije kada prestane stanje koje sada jeste, kada prestane okupacija koja to de fakto jeste, a odredbe ovog zakona govore o tome da se Srbija ne odriče Kosova i Metohije.
Tu je bilo i raznih primedbi na zakon o lokalnoj samoupravi. Primedbe idu u dva osnovna pravca: jedan pravac se odnosi na ovo o čemu sam sada govorio, na nadležnosti lokalne samouprave i na finansiranje lokalne samouprave, a drugi pravac se odnosi na izbor odbornika. Ako pogledate ko su ti koji upućuju kritike takve vrste, možete da vidite i iz kakvih pobuda.
Jedna grupa opozicionih političkih partija osporava ovaj zakon samo zbog izbornog sistema. Izborni sistem koji je predviđen ovim zakonom je većinski i jednokružni. Dakle, formira se u jednoj izbornoj jedinici lista kandidata. Onaj kandidat koji dobije najviše glasova, taj je izabran za odbornika.
Srpska radikalna stranka smatra, za razliku od prethodnog govornika, da je proporcionalni izborni sistem demokratskiji. Međutim, kada su izbori za SO u pitanju, smatramo da je mnogo bolje da kandidat za odbornika bude neko ko stanuje u izbornoj jedinici, koga građani poznaju, koga već znaju da li je sposoban da obavlja dužnost odbornika ili ne, ko će moći da doprinese razvoju opštine u izbornoj jedinici na kojoj se nalazi, ko jednostavno može da bude dobar predstavnik svojih birača. Smatramo da je taj neposredan kontakt kandidata sa biračima mnogo bolji na lokalnom nivou, ali je svakako proporcionalni izborni sistem na republičkom nivou, na saveznom nivou, dakle na višim nivoima izbora mnogo demokratskiji.
Postavlja se pitanje zbog čega tim političkim partijama smeta ovaj zakon? Oni se, doduše, ne izjašnjavaju tako otvoreno da su protiv zakona samo zbog izbornog sistema. Oni osporavaju zakon u celini. Ali, suština je sledeća. Niko od njih nije dao suštinsku primedbu na zakon, u oblasti poslova opštine, u oblasti finansiranja nadležnosti opštine, nešto drugo što bi moglo da predstavlja suštinsku zamerku. Jednostavno kažu - zakon ne valja. Ne valja im zbog toga što po izbornom sistemu, koji je predviđen, očekuju da ne mogu da imaju vlast u onim opštinama u kojima su je osvojili na poslednjim izborima.
Evo kako se to desilo. Na poslednjim izborima, opozicione partije su osvojile vlast u nekoliko opština u Srbiji. Izborni sistem je bio većinski, dvokružni. U prvom izbornom krugu, kada se saberu glasovi svih njihovih kandidata, imali su mnogo manje glasova nego što su neke druge političke partije imale. Ali, zbog drugog izbornog kruga, njihovi kandidati su prolazili, zato što su se udruživali sa nekim drugim partijama ili zbog toga što glasači jednostavno nisu izlazili na izbore. Pored toga što su imali duplo manje glasova, osvajali su vlast u opštinama. To se svakako ne može smatrati izrazom volje birača, jer je volja birača izražena u prvom izbornom krugu. U prvom izbornom krugu se može vrlo precizno utvrditi kakva je bila volja birača. U drugom izbornom krugu razni faktori utiču na krajnji ishod izbora. Pomenuo sam već: neobaveštenost birača da se uopšte sprovodi drugi izborni krug, nezainteresovanost da ponovo izađu na izbore i naknadno udruživanje pred drugi izborni krug pojedinih političkih pratija. Tako da većinski izborni sistem, koji jeste primereniji na lokalnom nivou, mnogo bolje odražava volju birača ako je jednokružni. Zbog toga je Srpska radikalna stranka za većinski jednokružni izborni sistem na lokalnom nivou.
Postoji drugi deo partija, drugi blok partija koje osporavaju ovaj zakon, ali njima većinski jednokružni izborni sistem odgovara. Zato ne diraju izborni sistem. Odgovara im zato što su to uglavnom partije koje predstavljaju nacionalne manjine. Partije koje predstavljaju nacionalne manjine imaju grupisanost birača u opštinama u kojima žive. Većinski jednokružni izborni sistem ih favorizuje. Oni su sigurni da će osvojiti vlast na sledećim izborima, baš zato što je većinski jednokružni izborni sistem. Ali, žele da prošire svoje nadležnosti. Oni osporavaju zakon sa aspekta nadležnosti. Kada je reč o nadležnostima zakona, ono što oni traže, to već poprima oblik državnosti. Njima je potrebno da stepen lokalne samouprave podignu na viši nivo, koji bi bio veoma sličan nivou i nadležnostima koje ima Republička vlada u oblastima koje su isključivo u nadležnostima državnih organa, a ne organa u jedinicama lokalne samouprave.
Samo na taj način mogu da se posmatraju kritike koje su upućene na račun ovog zakona. Kada sagledate motive jednih i drugih videćete da su ti motivi isključivo u pravcu ostvarivanja njihovih ličnih interesa, a ne zbog toga što u zakonu nešto zaista nedostaje.
Ovo je prvi put da je na jednom mestu regulisana materija lokalne samouprave, da lokalna samouprava danas ima širok stepen samostalnosti.
Kada su već pominjali Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi, koja je usvojena 1985. godine, ja ću pomenuti devet principa koje ta povelja proklamuje.