PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.11.1999.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

10.11.1999

Sednicu je otvorio: Dragan Tomić

Sednica je trajala od 10:45 do 17:00

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na imovinu (načela) – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na imovinu (pojedinosti) (1999)
  • Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na imovinu – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o obezbeđivanju sredstava za sprovođenje socijalnog programa Republike Srbije u 1999. godini (načela) – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o obezbeđivanju sredstava za sprovođenje socijalnog programa Republike Srbije u 1999. godini (pojedinosti) (1999)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o obezbeđivanju sredstava za sprovođenje socijalnog programa Republike Srbije u 1999. godini – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dobit preduzeća (načela) – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dobit preduzeća (pojedinosti) (1999)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dobit preduzeća – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o turizmu (načela) (1999)
  • Predlog zakona o posebnim uslovima i načinu izmirivanja dospelih obaveza po osnovu javnih prihoda (načela) – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o posebnim uslovima i načinu izmirivanja dospelih obaveza po osnovu javnih prihoda (pojedinosti) (1999)
  • Predlog zakona o posebnim uslovima i načinu izmirivanja dospelih obaveza po osnovu javnih prihoda – glasanje (1999)
  • Prva sednica Drugog redovnog zasedanja (1999)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o turizmu (načela) – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o turizmu (pojedinosti) (1999)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o turizmu – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o lokalnoj samoupravi (načela) (1999)
  • Predlog zakona o lokalnoj samoupravi (načela) – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o lokalnoj samoupravi (pojedinosti) (1999)
  • OBRAĆANJA

    Nepoznati Govornik

     Dame i gospodo narodni poslanici, moram priznati da me je do suza ganulo izlaganje Marijana Rističevića, i zaista saosećam sa njegovom sudbinom, sa njegovim položajem i, moram svima ovde da vam kažem, da je glavni krivac za takvo njegovo stanje Milovan Bojić, potpredsednik Vlade Srbije. Milovan Bojić je resorni potpredsednik za oblast zdravstva.
    A mi ovde imamo jedan primerak čoveka, koji nije dobio odgovarajuće zdravstvene usluge. Stomatolozi su mu ugradili dva broja veće zube i on ne zna šta govori ovde (smeh).
    Dame i gospodo narodni poslanici, na ovom zakonu Vlada Srbije je zaista dugo radila. U maju prošle godine već smo imali gotov projekat, pa smo ga onda dorađivali, vagali svaku odredbu, svaku normu, i danas izašli pred Narodnu skupštinu u situaciji kada niko ozbiljan u ovoj zemlji, ko god se trudio, nije mogao o ovom zakonu ni da opepeli.
    Ovaj zakon je do kraja logički sazdan. Ovaj zakon je primeren osnovnim principima, kojima se civilizovani svet rukovodi u procesu regulisanja prava lokalne samouprave.
    Čuli ste danas i od šefa poslaničke grupe SRS da nema odstupanja ovoga zakona ni od jedne odredbe te famozne Evropske povelje. Šta to govori? To govori da su oni koji su pisali Evropsku povelju imali u vidu neke mnogo gore uslove funkcionisanja lokalne samouprave, pa ono što su naveli u tekstu Povelje smatraju nekim evropskim, civilizacijskim standardom ili idealom koji treba dostići i koji se zahteva od svih onih koji slede Evropsku povelju.
    Što se tiče naše lokalne samuprave, mi smo davno nadrasli osnovne principe Evropske povelje. Lokalna samouprava se ovim zakonom zaokružuje kao jedan potpun koncept i ovaj zakon omogućava njeno skoro besprekorno funkcionisanje, koliko je to uopšte moguće, da nešto bude zaista besprekorno u demokratskom političkom životu.
    Šta je problem onih koji kritikuju zakonski projekat? Nismo sužavali ni jedno pravo lokalne samouprave. Prava su garantovana, prava su ostala ista. U svim oblastima u kojima su do sada postojala. Mi povećavamo samo stepen kontrole, izoštravamo pitanje odgovornosti nosilaca funkcija u sistemu lokalne samouprave, jer imamo veoma lošeg iskustva sa funkcionisanjem lokalne vlasti, tamo gde su neke opozicione stranke tu vlast preuzele, pre svega Koalicija "Zajedno", ali i SVM i još neki.
    Tamo gde vlada SVM možda problemi nisu toliko strašni. Problem je na primer kada predsednik opštine namešta u Subotici svojoj kćerki da povoljno, jeftino kupuje opštinsku zemlju, da gomila tu zemlju, gomila i to onu najbolju, najvredniju, najkvalitetniju i tako dalje. To spada u red onih najsitnijih zloupotreba, jer kada poredimo to što se dešava kod Kase u Subotici, sa ovim što se dešava u Beogradu, onda je Kasa malo dete. Onda mu odajmo priznanje, što nije preterivao u tim zloupotrebama.
    Ja vas hvalim, gospodine Kasa.
    Tako da mi ovim zakonom stvaramo uslove za malo veću transparentnost lokalne samouprave. Stvaramo uslove da i republičke inspekcije mogu malo dublje prodreti u suštinu funkcionisanja organa lokalne samouprave, ispitivati njeno delovanje. Od kada je ova vlada narodnog jedinstva, samo smo jednom zaveli prinudnu upravu u Titelu, gde je kriminal uzeo maha, gde je bilo potpuno bezakonje, mafija.
    Pre toga je Vlada u prethodnom sastavu, a u ovom mandatu organa lokalne samouprave, samo u Novom Pazaru zavela prinudnu upravu, gde je lokalna vlast pokušala da stvara državu u državi. I nigde više.
    U četiri slučaja na Kosovu nije bilo moguće funkcionisati ni uspostaviti lokalnu samoupravu, jer je tamo bio veoma visok procenat građana šiptarske nacionalnosti i Srba je bilo zanemarljiv broj, nije bilo moguće ni izbore sprovesti. To je sve.
    Zašto se onda bojati tih prinudnih mera? One se samo izuzetno primenjuju. Toliko izuzetno da je njihov broj u praksi zanemarljiv, čak mislim da je ova naša vlada bila suviše oprezna po tom pitanju, i da se ustručavala da primeni prinudnu upravu i tamo gde je to moralo odavno da se uradi.
    Šta se dešava, na primer, u Beogradu? U Beogradu imamo neverovatan slučaj, mislim da se nigde u svetu ne može desiti ono što se dešava ovde, da gradom vlada mafija u pravom smislu reči. Evo, da vam navedem primer Gradskog saobraćajnog preduzeća. Setite se koliko smo i mi radikali, kao ranije opoziciona stranka i druge opozicione stranke, koliko smo kritikovali prethodnu vlast što je na ulice jednog dana izašlo 800 autobusa, a ne 1.200 ili što se dešava ovo, što se dešava ono. Sada, od nekadašnjih 800, ne može ni 200 da izađe. Saopštili su neki dan i 100. Potpuno upropašćeno javno komunalno preduzeće. Nekada su ti radnici zaposleni u Gradskom saobraćajnom preduzeću Beograda imali najveće plate u Beogradu, pa su i bili nezadovoljni, onako malo i razmaženi, pa išli i na štrajkove, pa iznuđivali sve veće i veće plate, a sada, kakve su im sada plate, kakav je njihov socijalni položaj, imaju li šta da rade? Šta se desilo? Lokalna samouprava konstituisana posle izbora 1996. godine primenila je odmah u startu mafijaške metode, pod maskom privatizacije. Kakva je to privatizacija kad se ne zna ni ko pije, ni ko plaća, ni kako se taj proces odvija, ni pod kojim uslovima, itd. Počela je trgovina linijama Gradskog saobraćajnog preduzeća, pa su prodavane one najbolje linije. Evo vam još jedan konkretan slučaj - braća Šarac, ljudi poznati po sklonosti kriminalnom ponašanju i mafijaškom metodu poslovanja, dobili su najbolju liniju u Beogradu, liniju 31, od Konjarnika do Studentskog trga. Na tri godine pretpostavljena njihova zarada, čista zarada, je tri miliona maraka. Kako su se revanširali gradskoj vlasti? Tako što za potrebe Srpskog pokreta obnove grade motel na Ravnoj gori u vrednosti od pola miliona maraka. Znači, ti meni ovo, ja tebi ono. Dogovoreno je bilo da taj motel bude sa alfaltiranim prilaznim putem, a onda se vođstvo SPO-a predomislilo i kažu - ne asfaltni, hoćemo mermer.
    Predsednik Skupštine grada Beograda Vojislav Mihajlović ima dve firme. Jedna se zove "Eurospoj", ona radi elaborate za linije gradskog saobraćajnog i ko želi da uvede svoj privatni autobus, on mora prvo da kupi projekat od Vojislava Mihajlovića, 1.500 maraka je najniža cena tog projekta i sve se daje u kešu. Koliko linija ima, Stevo?

    Nepoznati Govornik

    Šestopedeset linija Gradskog saobraćajnog preduzeća ima u Beogradu. Toliko je prodato, ima više. Šestopedeset linija puta 1.500 maraka, to je više od milion maraka. Drugu firmu ima Vojislav Mihajlović, zove se "Pineks". Ta firma nabavlja rezervne delove za Gradsko saobraćajno preduzeće. Nekad je Gradsko saobraćajno preduzeće kupovalo direktno od Tigrove fabrike, kupovalo od proizvođača i valjda je ta cena koja se postigne kod proizvođača najprikladnija, najprimerenija, najniža, a sad se ubacuju posrednici. Nekad posrednik uzme 5%, nekad 10% itd.
    Jasmina Lazarević i ovaj Živanović se ostrvili, pa sve veći i veći procenat. Pa, pogledajte onda na koji način, a mi očekujemo istražni organi da uskoro izađu napokon sa svim podacima u javnost, na koji način su dodeljivani placevi, na koji način su dodeljivane dozvole za kioske, posebno kioske u centru grada. Kad ćemo sve to saznati? Onda kada se pojavimo sa buldožerom, pa kažemo - ili ti rušimo ili priznaj sve šta si radio, kome si morao da daš pare. Moraćemo da menjamo i savezni Krivični zakon i u projektu se predviđa, kod slučaja primanja i davanja mita, ako se prihvati ovaj projekat, kažnjavaće se samo onaj ko prima mito, a ne i onaj ko daje mito, jer moramo motivisati onoga ko je možda bio primoran da da mito, da saopšti istražnim organima, da prizna, da napiše izjavu, pa da onaj ko je uzeo pare bude kažnjen. Nema drugog načina borbe protiv korupcije.
    Pogledajmo dalje šta se dešava kroz Srbiju, šta je ta lokalna samouprava Koalicije "Zajedno" uradila za svoje gradove, za svoje opštine, da li su izgradili nešto? Videli ste neki dan na Studiju B, na sva zvona su udarili, pustili u saobraćaj 300 metara trake na Bežanijskoj kosi. Ja dva tri dana posle toga prolazim i vidim da to nije u saobraćaju i ne može da se pusti, jer to je paralelna traka, 300 metara ne znače ništa, ne vredi. Njima je bilo važno da se slikaju za televiziju, Studio B emituje, oni pustili i posle nema ništa od tog puta, baš ih briga. Čitav niz poslova se tako radi.
    Pogledajte primer nepotizma. Imate li mogućnost da ukažete na nešto što na to podseća u bilo kojoj zemlji sveta. Možda ima u Saudijskoj Arabiji, gde je ta kraljevska porodica toliko razgranata, imaju po 300 prinčeva, po nekoliko hiljada kraljevskih rođaka i svaki mora biti neki funkcioner. Pošto njima pacovi obično progrizu ormare sa zelenim dolarima, ne moraju da brinu zbog toliko velikog broja kraljevskih rođaka. Pogledajte u Beogradu gde su kraljevski rođaci sve razmešteni. To je najupečatljiviji primer za celu Srbiju. Pod izgovorom borbe protiv političkog protivnika, pod izgovorom želje da se osvoji vlast i želje da se realizuje kakav - takav politički program, zapravo otvoren je prostor da mafija preuzme u svoje ruke. Problem je što mafija na kraju počne da ugrožava onoga ko mafijaškom poslovanju pribegava. Nije ni malo slučajno što je upravo ta stranka, koja vlada Beogradom, SPO, prva javno počela da uvlači kriminalce u politiku. Setite se Giške, Belog, Laleta, Robije itd. Imali su sreće, pa se ti kriminalci međusobno poubijaše, ali manir je ostao. Ti kriminalci kada se uvuku u politiku, oni preuzimaju kontrolu i nad političkom partijom. Da li mislite da bi Srpski pokret obnove sada i kad bi želeo da se otrgne ovim mafijašima i kriminalcima mogao to da uradi? Nemoguće je. Nemoguće je tamo gde je skoro svaki funkcioner umešan u kriminal, da se on iščupa i da kaže - e, preterao sam, sad mi je dosta, sad bih stao, sad sam kupio kuću, stan, imam dobar auto, imam para dovoljno za rezervu, pa sad i da se povučem. Nema povlačenja iz mafije. Mi moramo zaustaviti te mafijaške oblike ponašanja.
    Ovaj zakon, koji će pretpostavljam danas Narodna skupština usvojiti, daje mogućnosti da se adekvatnije vodi borba protiv mafije, protiv kriminala, protiv organizovanog kriminala koji je najopasniji oblik kriminala.
    Što se tiče izbornog principa, koji sadrži ovaj zakon, on je najprostiji, najjednostavniji. Bilo je u opciji i mi smo razmišljali da li proporcionalni, da li većinski. Proporcionalni odgovara na nivou Republike ili na saveznom nivou, gde je partija u prvom planu, gde se glasa za partiju, gde pojedinac bez partije ne može ništa i gde ljudi lično neposredno ne poznaju kandidata. Na lokalnom nivou ljudi se međusobno poznaju i žele da upoznaju onoga koga šalju da zastupa njihove interese u opštinskoj skupštini. To je osnovni motiv. Zašto samo jedan krug? Zato da bi se videlo ko je zaista jak i ugledan, a ko nije. Zašto bi se nekim kalkulacijama prepuštalo u drugom krugu da prevagne i onaj ko možda ne zaslužuje poverenje građana u osnovi.
    Ja se sećam 1996. godine, u drugom krugu milioni lažnih letaka su podeljeni kroz Srbiju, koje je štampala Koalicija "Zajedno", kojima su lagali narod da mi podržavamo njihove kandidate u prvom krugu. Mi to pod pretnjom isključenja iz stranke nismo hteli da radimo. Desilo nam se u Užicu, predsednik opštinskog odbora da je podržao Koaliciju "Zajedno" u drugom krugu i isključili smo ga iz stranke. Još je i ugledan lekar u Užicu, Miroslav Vukašinović. Prekršio je stranačku disciplinu i isključen je.
    U ovom slučaju stvari su do kraja čiste i jasne. Kome je do koalicija pravi ih odmah. Ko neće u koaliciju izlazi sam na izbore. Prvi pobeđuje. Najbolji u selu pobeđuje. Najbolji u svojoj ulici pobeđuje. Zašto se toga bojati? Ko se pribojava opet ima varijantu da pravi koaliciju.
    Zašto praviti koalicije baba i žaba tek u drugom krugu? Zašto u drugom krugu praviti - ne koaliciju za nekoga, nego koaliciju protiv nekoga? To se protivi nekim osnovnim demokratskim načelima, koalicija protiv nekoga. Hajmo koaliciju za nekoga. Takve koalicije imaju smisla. Takve koalicije su građanima razumljive.
    Mi koji činimo koalicionu Vladu narodnog jedinstva Srbije nemamo nameru da pravimo koaliciju za lokalne izbore. Osim u jednom slučaju - ako se sva opozicija udruži, što se onda ne bi i mi udruživali. Ovako, ako nema na suprotnoj strani udruživanja, i mi više volimo da znamo ko je u narodu popularniji, ko može više glasova da osvoji itd. I tu je čista računica.
    Kome u političkom životu smeta logika čiste računice? Samo lovcima u mutnom. A nama je cilj da lovcima u mutnom stanemo u kraj zbog dobrobiti Srbije.

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Marjan Rističević, replika.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Marijan Rističević

    Mene politički nastupi doktora Šešelja uvek dobro zasmeju. Od kada je gospodin Šešelj malim rečnim podmornicama oslobađao Sloveniju, od kad je glogovim kocem vijao vampire Užičkom ulicom, kada je u "Ruskom caru" bezbol palicom utvrđivao statut partije i tako, od tada mi je gospodin Šešelj simpatičan.
    Doduše, ja gospodina Šešelja ne uzimam neozbiljno, za razliku od drugih opozicionara. Tvrdim, i to sasvim odgovorno tvrdim, da je prvi naredni pretendent za presto ukoliko se ovaj isprazni.
    Što se tiče doktorskih usluga, medicinskih usluga gospodina Šešelja..... pošto on meni preporučuje neke medicinske usluge, onda ću i ja njemu preporučiti plastičnog hirurga, koji bi za pet brojeva trebao da smanji njegov stomak, pa bi se onda mogla naći i neka košulja za njega iz zbirke o kojoj je juče pričao. Hvala.

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Ima reč narodni poslanik Jožef Kasa, razumeo sam - replika.

    Jožef Kasa

    Gospodine predsedniče, jeste, replika je, jer najnormalnije je kod nas da treba da se zahvalimo na usluzi, a ovom prilikom gospodin Šešelj me je počeo hvaliti. Hvala mu lepo. To je za mene znak da treba da se čuvam. Tako, poruka je jasna.
    Međutim, treba i to da kažem da razlika između moje ćerke i mnogih radikala je u tome da je moja ćerka tu zemlju pošteno platila. To je tužilaštvo u Subotici, a MUP Republike Srbije, sa našim zajedničkim prijateljem gospodinom Agoštonom Andrašom, a čini mi se da je veći prijatelj Šešelja Agošton, nego moj, davno ispitalo.
    A, neki radikali ne plaćaju, nego otimaju. To je velika razlika, gospodine Šešelj, i dobro bi bilo da o tome povedete računa.
    Drugo, gospodine predsedniče, želeo bih da Vam skrenem pažnju da ste predsednik ove skupštine i da bi Vi trebali da zaštitite integritet pojedinih poslanika. Vi to odavno ne radite. U demokratiji to bi bilo najnormalnije, da se zastidite, i da podnesete ostavku za neobavljanje Vaše funkcije.
    Međutim, i Vi gospodine predsedniče, a i gospodin Šešelj i mnogi od vas..... (Šešelj, s mesta - nemoj samo moju ostavku da tražiš).... ne, ne. Ako Vas ne bi bilo Vas bi trebalo izmisliti. Vi treba da dođete u Suboticu da učite demokratiju, jer mnoge inspekcije su prekontrolisale rad lokalne uprave i sa najvećim ocenama su iz naše sredine otišli.
    Tako da smo spremni da vas podučavamo šta je lokalna samouprava i šta je demokratija. Hvala lepo.

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Hvala. Ima reč potpredsednik Vlade dr Vojislav Šešelj, odgovor na repliku.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Kasa je ovde rekao da je njegova ćerka zemlju pošteno platila. Jeste. Nikada nisam rekao da je ona zemlju ukrala. Da je uzela bez para. Ali, problem je u tome, i sad možete da mislite da li mi je na to ukazao Agošton ili nije, to Vi sa njim raspravljajte, moje je pravo da se informišem i preko Vas i preko Agoštona, i od Vas sam ja saznavao neke stvari za Agoštona kada je Agošton bio aktuelan, nemojte sada tu da ..... pravite problem od ničega.
    Kada opština prodaje zemlju, po zakonu mora to da radi javnom licitacijom, preko javnog konkursa. Mora se pružiti šansa i konkurenciji. Možda je neko drugi hteo tu istu zemlju da kupi. I, kako - u više navrata Vaša ćerka jedini ekskluzivni kupac? Je li to nelogično? Otac joj predsednik opštine, malo-malo opština prodaje zemlju, ona kupuje.
    Nema javne licitacije. Nema konkurencije. Zašto nema konkurencije? Zato što se tako zemlja može kupiti za bagatelu. Da je bila javna licitacija neko bi se pojavio ko bi ponudio više novca, Vaša ćerka bi ostala bez zemlje. Reč je o nekoliko hektara, jelÄ tako? Evo, 17 hektara, pomaže mi ministar za lokalnu samoupravu, 17 hektara najvrednijeg, najskupljeg gradskog građevinskog zemljišta.
    Za 30.000 dinara sve je kupila. JelÄ sve za 30.000 dinara? E, neka je u to vreme marka bila 6,00 dinara, 30.000 dinara = 5.000 DEM. Nek je marka bila i jedan dinar, pa je to 30.000 DEM, 17 hektara, a bilo je i nekih objekata na toj zemlji, gospodine Kasa.
    Znači, dobila je više nego besplatno. Za državu bi bilo mnogo bolje da je dobila besplatno. Ovako se i država blamira. Kako za takvu bagatelu da se kupi nešto što je najvrednije u jednom gradu. E, to je problem. I, nije Vam onda problem u Agoštonu ili nekom drugom saradniku, bivšem, koji Vam odaje tajne. Sve procuri. Zaklela se zemlja raju da se sve tajne saznaju. I ne vredi.
    Sledeći put na izborima, kada ti radikali koji otimaju, kako rekoste, dođu na vlast u Subotici, prečešljaće Vam svu dokumentaciju, sve će tamo istražiti. Ko zna šta će isplivati?

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Lazar Marjanski.