Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije dostavila vam je na razmatranje Predlog zakona o lokalnoj samoupravi. Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 12. Ustava Republike Srbije, kojim je predviđeno da Republika Srbija, između ostalog, obezbeđuje i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu sa Ustavom, kao i u članu 113, stav 2. Ustava, kojim je predviđeno da se sistem lokalne samouprave uređuje zakonom. Pored toga, položaj opština, grada, grada Beograda kao jedinica lokalne samouprave uređen je odredbama člana 113. do 118. Ustava Republike Srbije.
Sistem lokalne samouprave do sada nije bio uređen posebnim zakonom, već Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije i lokalnoj samoupravi. S obzirom na značaj, sadržaj i obim materije, sistem lokalne samouprave nesumnjivo zaslužuje posebnu kodifikaciju i zbog toga Vlada Srbije predlaže poseban zakon o lokalnoj samoupravi.
U primeni važećeg zakona stvorene su osnovne institucionalne pretpostavke za funkcionisanje lokalne samouprave. Međutim, praksa je pokazala i više slabosti postojećeg zakona, koje otežavaju funkcionisanje lokalne samouprave u Republici i usporavaju njen rad.
Principi sadržani u ovom predlogu zakona znatno doprinose unapređenju sistema lokalne samouprave i u skladu su sa principima postojećeg ustavnog sistema. Cilj donošenja ovog zakona je da se na bazi sopstvenih dosadašnjih iskustava i iskustava zemalja sa razvijenom tradicijom samouprave stvore normativne pretpostavke da svaki građanin u opštini ili gradu, u kome živi i radi, efikasno i zakonito ostvaruje i zadovoljava svoje osnovne životne interese i potrebe. Koncepcija Predloga zakona je takva da je celokupna materija sistematizovana u devet glava.
U prvoj glavi sadržane su osnovne odrebe, kojima se definiše pojam lokalne samouprave, ustavno pravo građana da odlučuje o poslovima lokalne samouprave, naglašava se njena samostalnost u obavljanju ovih poslova, mogućnost da obavljanje svojih poslova poveri drugim subjektima i mogućnost da se jedinici lokalne samouprave povere poslovi iz okvira prava i dužnosti Republike.
Takođe se utvrđuju principi međusobnih odnosa državnih organa i organa jedinica lokalne samouprave i uređuju ostala osnovna pitanja od značaja za ostvarivanja ustavnog položaja i funkcionisanje lokalne samouprave.
Druga glava, koja nosi naziv "Opština", kroz šest odeljaka uređuje sva pitanja, koja se odnose na rad i funkcionisanje opštine. U prva dva odeljka utvrđuju se izvorni poslovi opštine i daje pojam poverenih poslova, za čije se finansiranje utvrđuju sredstva u budžetu Republike.
U trećem odeljku razrađen je sistem finansiranja i izvori prihoda, tako što se taksativnim nabrajanjem navode javni prihodi koji u celini ili delom pripadaju opštini, a posebno se nabrajaju lokalni javni prihodi koji u celini pripadaju opštini.
Značajan izvor lokalnih javnih prihoda jesu lokalne komunalne takse, koje se mogu uvoditi za korišćenje prava, predmeta i usluga, a Zakon precizno nabraja koja su to prava, predmeti i usluge. Lokalna samouprava je samostalna u odlučivanju da li će te takse uopšte uvoditi i ako se za njih odluči, da utvrdi visinu, olakšice, rokove i način plaćanja.
U Predlogu zakona se dalje definiše šta se ima smatrati komunalnim dobrom od opšteg interesa i šta čini osnovicu za utvrđivanje naknade za njihovo korišćenje, kao i da se ona plaća po stopi koja ne može biti veća od 1%, a da se može uvećati samo po prethodnoj saglasnosti Vlade najviše do 5%.
Samodoprinos, kao poseban oblik finansiranja opštine, u potpunosti je uređen ovim predlogom zakona, tako da prestaje potreba za posebnim zakonom, kao što je prestala i potreba za posebnim zakonom o komunalnim taksama i naknadama.
Uvaženi narodni poslanici, predlagač zakona posebno želi da skrene pažnju da opštini nije oduzet niti umanjen nijedan postojeći izvor prihoda, ali je čitava oblast, koja je uređena većim brojem različitih propisa, sistematizovana na jednom mestu, pri čemu su jasno razgraničeni izvori prihoda, kojima opština finansira obavljanje svojih izvornih poslova od sredstava koje država obezbeđuje za obavljanje poverenih poslova.
Odgovarajućim odredbama utvrđeno je da gradovima i gradu Beogradu, kao glavnom gradu, pripada 10% odnosno 15% prihoda od poreza na promet koji pripada Republici, ostvarenog na teritoriji grada, odnosno grada Beograda za finansiranje njihovih rashoda.
Poseban odeljak razrađuje nadležnosti skupštine opštine, izvršnog odbora i opštinske uprave. Zakonom se uređuju okviri za broj odbornika u jedinicama lokalne samouprave, kao i da je skupština predstavničko telo građana, koju sačinjavaju odbornici izabrani na neposrednim izborima tajnim glasanjem.
Novina je predloženo rešenje da sednicu SO može sazvati, ako to predsednik ne učini, jedna trećina odbornika ili izvršni odbor. Detaljnije su uređena pitanja vezana za položaj sekretara opštine, vezivanjem trajanja njegovog mandata, kao što je to i prirodno, za mandat same skupštine.
Što se tiče položaja predsednika SO, zadržana su postojeća rešenja, koja proizilaze iz ukupnog koncepta organizacije lokalne vlasti, utvrđene članom 116. Ustava Republike Srbije, koji je utvrdio skupštinski sistem vlasti na lokalnom nivou, pa je otuda i predsednik samo prvi među jednakima, bez samostalnog dela vlasti i stoga, Predlog zakona govori o predsedniku SO, a ne o predsedniku opštine ili gradonačelniku.
Dopunjene su i odredbe o izvršnom odboru, tako što se predviđa postupak predlaganja kandidata za predsednika i članove izvršnog odbora, kao i da izvršni odbor, koji je razrešen ili mu je prestao mandat zbog raspuštanja SO usled raspisivanja prevremenih izbora, ostaje na dužnosti do izbora novog izvršnog odbora.
Što se tiče delokruga opštinske uprave, novina je da se u opštinama sa većim brojem stanovnika može obrazovati više organa uprave i što se preciziraju ovlašćenja uprave u obavljanju upravnog nadzora.
Pored pitanja opšte organizacije i rada lokalnih organa, vreme i prilike u kojima je Zakon pripreman, a to je maj mesec prošle godine, nametnuli su potrebu da se sa posebnom pažnjom iznađu rešenja koja će svakom građaninu Republike Srbije, bez obzira na sredinu u kojoj živi i radi i bez obzira na to kojoj nacionalnoj grupaciji pripada, omogućiti da ravnopravno sa drugima ostvaruje svoje ustavno pravo na lokalnu samoupravu. Otuda predložena rešenja u okviru odeljka četiri sadrže posebne odredbe o sastavu, organizaciji i radu organa u određenim opštinama sa mešovitim nacionalnim sastavom stanovništva na području Kosova i Metohije.
Inače, ma koliko ovakva rešenja bila novina u našem pravnom sistemu, valja napomenuti da su i u uporednom pravu poznati primeri da se uz punu zaštitu individualnih prava iznalaze i različiti modaliteti usmereni na priznavanje tzv. grupnog političkog subjektiviteta u sredinama u kojima izmešano žive pripadnici manjine i većine preko tzv. manjinskog veta, uvođenja principa konsenzusa u donošenju odluka, paritetnog sistema izvršnih organa itd., ali samo tamo gde je došlo do poremećaja tih odnosa.
Suština celokupnog predloženog koncepta sastoji se u nameri da se i u sredinama gde je dovedeno u pitanje međusobno poverenje pripadnika različitih nacionalnih zajednica stvore uslovi da građani, bez bojazni od eventualnog međusobnog ugrožavanja, zajednički, parlamentarno i uz nužnu međusobnu toleranciju, odlučuju o pitanjima koja su od elementarnog interesa za njihov svakodnevni život i rad. Otuda ovakva asimetrična rešenja za lokalne organe samo u pojedinim opštinama na Kosovu i Metohiji.
Peti odeljak Predloga zakona reguliše izbor odbornika SO, a predlagač se opredelio za uvođenje većinskog sistema sa jednim krugom glasanja, da bi se izborni postupak učinio efikasnijim i racionalnijim. Opšti je stav da je većinski izborni sistem primereniji izborima za organe lokalne samouprave. Primena većinskog izbornog sistema omogućuje da građani neposredno biraju odbornike, koji će ih predstavljati u organima jedinica lokalne samouprave, ne vodeći računa samo o njihovoj stranačkoj pripadnosti, ali i o tome, već i o ličnim kvalitetima samog kandidata.
Inače odbornici se biraju na osnovu predloga kandidata, koje podnose političke stranke, druge političke organizacije i grupe građana koje svojim potpisima podrži najmanje 30 birača u izbornoj jedinici, a za odbornika je izabran kandidat koji je dobio najveći broj glasova, čime je volja birača adekvatno izražena.
Da bi se sprečilo eventualno opstruiranje konstituisanja SO, predviđeno je da, ukoliko opštinska izborna komisija ne izda uverenje odbornicima da su izabrani za odbornike u zakonskom roku, to će učiniti Republička izborna komisija. Posebnim odredbama regulisani su slučajevi kada se raspisuju ponovni i dopunski izbori i način njihovog sprovođenja.
Kada je u pitanju zaštita izbornog prava, treba naglasiti da, iako se radi o postupku koji je najsličniji upravnom postupku, ne radi se ni o ovom niti o bilo kojem drugom opštem postupku, već o posebnom sui generis postupku, koji se u celini propisuje ovim zakonom, pri čemu se u pogledu procesnih radnji primenjuju, i to shodno, propisi kojima je uređen postupak u upravnom sporu.
Iz tih razloga, predloženo je rešenje kojim se nedvosmisleno utvrđuje da je postupak zaštite izbornog prava posebna vrsta postupka. Poštovano je ustavno pravo na dvostepenost i to tako što se kao prvostepeni organ pojavljuje opštinska izborna komisija, a kao drugostepeni - nadležni sud, u odlučivanju po žalbi na odluku opštinske izborne komisije.
Inače, ne ulazeći u šire teorijsko ustavno-pravno obrazlaganje ovlašćenja Republike da svojim zakonom uredi ovaj postupak, valja samo napomenuti da se nadležnost savezne države da uređuje postupak pred sudovima i drugim državnim organima, član 77. tačka 1. Ustava SRJ, ni u kom slučaju ne može proširiti i prenositi na ovu oblast.
Ukoliko bi se prihvatilo takvo, isključivo jezičko tumačenje, to bi značilo da Republika ne može da ima ovlašćenje da uredi i sam izborni postupak za svoje organe. Pošto u procesnom smislu čitav izborni postupak nije ništa drugo do skup proceduralnih normi, i to svakako, za uređenje postupka pred državnim organom. A, koliko je poznato, do sada niko u pravnoj teoriji ili praksi nije osporio ovakvo ovlašćenje Republici.
U tom smislu, i zaštita izbornog prava je samo deo jedinstvene celine označene kao izborni postupak, jer tek njenim okončanjem, okončava se celokupni izborni postupak. Drugim rečima, jedino moguće tumačenje ustavnih normi može biti ono, po kome se Republici ne može osporiti pravo da u oblastima u kojima samostalno uređuje materijalno pravne odnose, uredi i postupak za njihovo ostvarivanje, odnosno sprovođenje.
Odredbom člana 158. utvrđen je rok za konstituisanje skupštine opštine, i u cilju otklanjanja mogućih nedoumica, trenutak od kada počinje da teče mandat izabranim odbornicima. A, to je dan potvrđivanja njihovog mandata, koji se vrši na osnovu uverenja o izboru odbornika i izveštaja izborne komisije o sprovedenim izborima.
U situaciji kada se u opštini ne sprovedu izbori ili se u roku od 60 dana od izbora ne konstituišu njeni organi, predlaže se da u tom slučaju Vlada obrazuje opštinsko veće, koje obavlja poslove skupštine opštine i izvršnog dobra. A da predsednik Narodne skupštine raspisuje nove izbore za odbornike skupštine opštine, u roku od najduže godinu dana od dana kada je trebalo sprovesti izbore, odnosno od dana sprovedenih prethodnih izbora.
Specifičan sastav i organizacija skupštine opštine u određenim opštinama na Kosovu i Metohiji nužno je morao da se odrazi i na posebnosti u izboru odbornika skupštine opštine, u kojima su obrazovana veća nacionalnih zajednica. Te posebnosti tiču se sastava opštinskih izbornih komisija, posebnih lista kandidata za veće za koje se vrši izbor, kao i osobenost izgleda i oznaka na samom glasačkom listiću zavisno o kome se veću radi.
U odeljku 6, koji nosi naziv simboli, praznici, nazivi ulica i trgova jedinica lokalne samouprave, utvrđeno je pravo opština i drugih oblika jedinica lokalne samouprave, da imaju svoje simbole i svoj praznik, kao i da utvrđuju nazive delova naseljenih mesta, s tim što su uređeni kriterijumi i postupak za njihovo ustanovljavanje. Simboli mogu izražavati samo istorijske, kulturne, privredne i geografske posebnosti jedinica lokalne samouprave. Mogu se upotrebljavati samo uz državne simbole.
Da bi se sprečile eventualne zloupotrebe ovog prava, predviđeno je da saglasnost na sadržinu i izgled simbola daje ministarstvo nadležno za poslove lokalne samouprave.
Što se tiče prava jedinica lokalne samouprave na utvrđivanje naziva ulica, trgova i gradskih četvrti i drugih delova naseljenih mesta, jasno je stavljeno do znanja da ti nazivi ne mogu vređati moral građana, rodoljublje i slobodarske tradicije naroda i države. U protivnom, Ministarstvo za lokalnu samoupravu bilo bi ovlašćeno da tako utvrđene nazive ukloni.
S obzirom da je takvih slučajeva u praksi bilo, a da nije postojao mehanizam da se građani od takvih zloupotreba zaštite, predložen je vrlo efikasan način, odnosno nadležnost Ministarstva za lokalnu samoupravu da takve nazive ukloni.
U glavi 3. sadržane su odredbe kojima se načelno uređuje položaj gradova, poslovi, način finansiranja i organizacija organa grada. Grad se definiše kao teritorijalna jedinica lokalne samouprave, utvrđena zakonom, na čijoj se teritoriji obrazuju dve ili više gradskih opština.
Polazeći od činjenice, gde je organizacija gradova složenija usled postojanja gradskih opština, zbog privredne, socijalne razvijenosti gradova, u odnosu na opštine, njima se mogu poveriti i drugi poslovi državne uprave, koji se inače ne mogu poveriti opštinama. Postojanje gradskih optšina omogućiće efikasnije i racionalnije obavljanje izvornih poslova grada, a statutom grada određuje se koje poslove obavlja grad, a koje gradske opštine.
Položaju Grada Beograda, kao glavnog grada SRJ i Republike Srbije, posvećena je posebna glava u Predlogu zakona, kao posebnoj teritorijalnoj jedinici, polazeći od njegove uloge, privrednih, socijalnih, prostornih i kulturnih osobenosti i karakteristika. To praktično znači, da se Gradu Beogradu zakonom može poveriti širi krug poslova državne uprave, nego opštinama i drugim gradovima.
Poštovani narodni poslanici, imajući u vidu član 116. Ustava Republike Srbije, koji uređuje oblike neposrednog učešća građana u odlučivanju o jedinacama lokalne samouprave, za razliku od posrednog učešća, preko izabranih predstavnika u skupštini opštine, predlagač je poseban odeljak posvetio referendumu i narodnoj inicijativi. Kako je donet poseban zakon, kojim je ova materija uređena, predložena rešenja sadrže samo osnovne principe. Predlog zakona ostavlja mogućnost jedinici lokalne samouprave da svojim statutom utvrdi i druge oblike neposrednog učešća građana u odlučivanju o stvarima iz njenog delokruga i široku slobodu u tome o kojim pitanjima građani odlučuju referendumom.
S druge strane, građani koji imaju biračko pravo i prebivalište na teritoriji lokalne samouprave, imaju pravo da putem narodne inicijative predlože skupštini opštine donošenje akta, kojim će se urediti određeno pitanje iz njenog delokruga, kao što su promena statuta, raspisivanje referenduma i drugih pitanja u skladu sa zakonom i statutom.
Ako skupština jedinice lokalne samouprave ne prihvati predlog sadržan u narodnoj inicijativi, dužna je da o tom predlogu raspiše referendum u roku od 90 dana od dana donošenja odluke o neprihvatanju.
Takođe, predloženim rešenjem uređuje se mesna zajednica, kao oblik interesnog organizovanja građana na određenom području, ukoliko se jedinica lokalne samouprave uopšte odluči da donese odluku o formiranju mesne zajednice, što nije njena obaveza, jer ona može ali i ne mora za to da se odluči. Predlaže se da obrazovanju odnosno ukidanju mesne zajednice prethodi pribavljanje mišljenja građana sa tog područja, kao i da građani sami biraju članove saveta mesne zajednice, na izborima koje raspisuje predsednik skupštine opštine.
Ono što je ovim predlogom zakona precizno regulisano, a što dosadašnji Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije i lokalnoj samoupravi nije normirao, jesu odnosi republičkih organa i organa jedinica lokalne samouprave, koji od nadležnih republičkih organa državne uprave traže mišljenja u vezi sa primenom zakona, daju inicijative i predloge u vezi uređivanja pitanja i preduzimanja mera od značaja za njihov razvoj, kao i da se međusobno obaveštavaju merama i aktivnostima koje preduzimaju u izvršavanju zakona i drugih propisa koji su od neposrednog interesa za jedinicu lokalne samouprave.
Međutim, imajući u vidu da samostalnost lokalne samouprave ni u kom slučaju ne može da znači da je ona oslobođena od poštovanja ustavnosti i zakonitosti, poseban značaj imaju odredbe o nadzoru nad zakonitošću njihovih opštih akata i njihovoj usklađenosti sa samim statutom.
Zbog toga se predlažu ovlašćenja državnih organa koja treba da ostvare, i to dosledno i efikasno, zakonitost rada organa lokalne samouprave. Ukoliko opšti akti tih organa nisu u skladu sa zakonom ili drugim republičkih propisom, ministarstvo nadležno za poslove lokalne samouprave pokrenuće postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom, a do donošenja odluke Ustavnog suda može predložiti Vladi da obustavi od izvršenja takav propis, statut ili drugi opšti akt. Ukoliko skupština jedinice lokalne samouprave donese opšti akt koji nije u saglasnosti sa njenim statutom i pored upozorenja nadležnog ministarstva, pokrenuće se postupak pred Vrhovnim sudom Srbije i istovremeno zatražiti od Vlade Srbije da obustavi ovakav akt od izvršenja do odluke Vrhovnog suda.
Takođe se predviđaju mehanizmi koji treba da osiguraju usklađenost pojedinačnih akata organa jedinica lokalne samouprave sa zakonom ili drugim propisom, u slučajevima kada nije obezbeđena njihova zaštita u upravnom sporu. U takvim slučajevima, ako skupština jedinice lokalne samouprave, na osnovu predloga Ministarstva za lokalnu samoupravu, takav akt ne ukine ili ne poništi u roku od mesec dana, to će učiniti Ministarstvo za lokalnu samoupravu.
Kada se radi o ostvarivanju ustavnih sloboda, prava i dužnosti čoveka i građanina, predviđa se mehanizam kojim se obezbeđuje izvršavanje odluka ili drugih akata jedinica lokalne samouprave, u slučaju kad nadležni organ jedinice lokalne samouprave to ne učini. U tom slučaju, nadležno ministarstvo može preduzeti izvršavanje odluke, odnosno drugog opšteg akta, a najduže godinu dana, uz pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti funkcionera koji rukovodi tim organom. Predloženim odredbama posebno se uređuje situacija kad organ jedinice lokalne samouprave ne donese akt, odnosno ne uredi ili ne obezbedi uslove za uređenje pitanja koja se odnose na obavljanje njenih izbornih poslova. Kako je ovo jedan od slučajeva koji najdrastičnije ugrožava i direktno onemogućava ostvarivanje ustavnih prava građana na lokalnu samoupravu, u toj jedinici lokalne samouprave i mere koje se mogu preduzeti su najrigoroznije.
Inače, upravo iz razloga da bi se obezbedili uslovi da svi građani ostvare na isti način svoje pravo na lokalnu samoupravu, preko svojih odbornika koji ih predstavljaju u skupštini opštine, te u njihovo ime obavljaju poslove lokalne samouprave, predložene zakonske odredbe zadržavaju ovlašćenje Vlade da u određenim slučajevima interveniše. Naime, kao organ koji shodno svom ustavnom položaju vodi politiku i izvršava zakone, Vlada može da preduzme mere prema skupštini jedinice lokalne samouprave kad ona određeno vreme ne obavlja svoje poslove ili ih obavlja protivno ustavu i zakonu. Za razliku od dosadašnjeg, predloženo rešenje je precizirano, ne samo u pogledu mera koje se preduzimaju, već i u pogledu mogućnosti njihovog trajanja i načina konačnog razrešenja tako nastale situacije.
Imajući u vidu da se navedenim rešenjima po prvi put preciznije uređuje nadzor nad zakonitošću rada organa jedinica lokalne samouprave, nije neobično što su predložene odredbe u prethodnoj raspravi izazvale ne male polemike i različita tumačenja, pre svega, u pogledu razloga za njihovo uvođenje. Da bi se otklonile sve eventualne i to neosnovane nedoumice, valja reći da se razlozi za predlaganje ovakvih rešenja nalaze isključivo u nužnosti da se u interesu građana obezbedi mehanizam kontrole zakonitosti rada svih jedinica lokalne samouprave.
Shodno Ustavu Republike Srbije, Vlada ima opštu odgovornost za izvršavanje zakona, a svaka odluka, propis ili akt organa jedinice lokalne samopurave direktno ili indirektno predstavlja izvršavanje nekog zakona. Prema tome, kao što je rečeno, lokalna samouprava je samostalna u obavljanju svojih poslova, ali ako se ti poslovi obavljaju u skladu i na osnovu pozitivnog propisa, ne može se dovesti u pitanje obaveza da njihovo obavljanje bude zakonito. Ako se dogodi da u pojedinom slučaju nije poštovana zakonitost, mora postojati mehanizam kojim bi se reagovalo. Dakle, dokle god organi jedinice lokalne samouprave postupaju u skladu sa zakonom, niko im ne može oduzeti pravo da obavljaju svoje poslove, niti može menjati ili uticati na odluke koje donose. U tome se ogleda samostalnost lokalne samouprave. Međutim, kad to nije slučaj, ne postavlja se više pitanje samostalnosti, već zakonitosti i izvršavanja propisa u svakom konkretnom pojedinom slučaju, što daje osnova za prvo, ali i obavezu nadležnog državnog organa da preduzme propisane mere.
Glava sedma Predloga zakona posvećena je zaštiti prava lokalne samouprave, čije odredbe obezbeđuju organima lokalne samouprave da mogu podneti Vrhovnom sudu Srbije zahtev za zaštitu prava jedinice lokalne samouprave. U slučaju kada su pojedinim aktom državnog organa ta prava povređena, a misli se na povredu prava jedinice lokalne samouprave, na lokalnu samoupravu utvrđenu Ustavom i zakonom.
Glava osma sadrži kaznene odredbe kojima se predviđa novčana kazna za pravno i odgovorno lice u pravnom licu, u slučaju neizvršenja ovim zakonom propisane obaveze, obračuna i uplate naknade za korišćenje komunalnih dobara od opšteg interesa. Ovo iz razloga što je ovo prihod jedinica lokalne samouprave za koji je dosadašnja praksa pokazala da su jedinice lokalne samoprave često ostajale bez njega. Prelazne i završne odredbe sadrže odredbe o prestanku važenja u celini ili delimično odredaba zakona, o roku za usaglašavanje statuta i drugih opštih akata lokalne samouprave, sa odredbama ovog zakona o krajnjem roku za obrazovanje gradskih opština u gradovima: Kragujevac, Niš, Novi Sad i Priština i posledicama nepostupanja u tom roku, kao i o njegovom stupanju na snagu. Predlagač je pritom nastojao da predvidi rokove koji će biti dovoljni, ali i efikasni. Imajući u vidu da je teritorija Autonomne pokrajine Kosova i Metohije trenutno pod okupacijom, da na njoj deluje misija Ujedinjenih nacija, uvereni u to da je ta trenutna situacija, nepovoljna po državu Srbiju i srpski narod, vremenski ograničena, predviđeno je da se izbori i obrazovanje jedinica lokalne samouprave, kao i usaglašavanje Statuta sa odredbama ovog zakona, sprovedu u određenom roku od prestanku misije Ujedinjenih nacija za privremenu upravu.
Dame i gospodo narodni poslanici, zbog onih koji su skloni da sve što dolazi iz Evrope smatraju boljim, osvrnuću se ukratko na Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi i ostala načela sadržana u njoj. Jedno od tih načela jeste da se sistem lokalne samouprave utvrđuje zakonodavstvom zemlje potpisnice i gde je to moguće ustavom. Prema ovoj povelji, lokalna samouprava podrazumeva prava i osposobljenosti lokalnih vlasti da u granicama zakona regulišu i rukovode određenim delovima javnih poslova, na osnovu sopstvene odgovornosti i u interesu lokalnog stanovništva, a preko skupština, sastavljenih od članova izabranih na slobodnim izborima, tajnim glasanjem, na bazi neposrednog, opšteg i jednakog biračkog prava za sve. Ovo pravo neće ni u kom slučaju derogirati oblike neposrednog učešća građana u odlučivanju. Što se delokruga prava i dužnosti lokalne vlasti tiče, ona se utvrđuje statutom, u granicama zakona, što nikako ne znači da joj se ne mogu preneti prava i odgovornosti za specifične zadatke, u skladu sa zakonom.
Evropska povelja poznaje i upravni nadzor nad radom lokalnih vlasti, koji se naravno vrši u slučajevima i postupku predviđenim ustavom i zakonom. Ono oko čega i u teoriji i u praksi ima dosta neslaganja jeste pitanje finansiranja lokalnih vlasti.
Na ovom mestu mora se naglasiti da lokalna samouprava, i prema Evropskoj povelji, u skladu sa ekonomskom politikom zemlje ima pravo na odgovarajuće sopstvene izvore finansiranja kojima će raspolagati slobodno u okviru svojih ovlašćenja.
Izvori finansiranja biće primereni njihovim dužnostima, a najmanje jedan deo sredstava će poticati od lokalnih taksi i naknada za koje lokalne vlasti, u meri utvrđenoj statutom, imaju pravo da utvrđuju stope.
Potreba zaštite finansijski slabijih lokalnih vlasti nalaže uspostavljanje odgovarajućih mera finansijskog ujednačavanja sa ciljem ispravljanja posledica nejednakog finansijskog opterećenja lokalnih vlasti i koliko je god to moguće sredstva koja se prenose lokalnim vlastima neće imati karakter namenskih sredstava.
Još jedno od načela ove povelje je pravo lokalnih vlasti na međusobno udruživanje, a kada je u pitanju saradnja sa lokalnim vlastima drugih zemalja, pod uslovima koji mogu biti propisani zakonom.
Lokalne vlasti imaju pravo na zaštitu lokalne samouprave tako što im na raspolaganju stoje pravna sredstva radi obezbeđivanja slobodnog obavljanja svojih dužnosti i poštovanja načela lokalne samouprave, ustanovljena ustavom ili zakonom.
Kao što može da se zaključi, nema tog načela predviđenog u Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi a da nije prihvaćeno i primenjeno u Vladinom Predlogu zakona. Uverena u to da ovaj predlog zakona znatno doprinosi unapređenju sistema lokalne samouprave, naravno u okvirima Ustava, Vlada Srbije, poštovani narodni poslanici, predlaže da ga usvojite, uz napomenu da za njegovo sprovođenje nisu potrebna posebna finansijska sredstva u budžetu Republike. Hvala.