Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici,  poljoprivredno zemljište je najveće bogatstvo naše Srbije,  zato što raspolažemo sa 5,7 mil.hektara poljoprivrednog zemljišta, 4,7 mil.hektara obradivog zemljišta i 3,6 mil.hektara oraničnih površina.  S obzirom da se zemljište ne može obećavati,  da je zemljište od opšteg društvenog interesa naše zemlje,  cilj ovoga zakona jeste prevashodno da maksimalno koristimo poljoprivredno zemljište, posebno obradiva zemljišta, da racionalno koristimo poljoprivredno zemljište i na toj osnovi da značajno povećamo i prinose i ukupnu proizvodnju u poljoprivredi Srbije.
Dovoljno je samo istaći da u poslednje vreme, na bazi stručne evidencije naše stručne poljoprivredne službe, u Republici se ne obrađuje 250.000 hektara oraničnih površina. Ovo prevashodno govori da zemljište ne obrađuju nepoljoprivredna domaćinstva, mešovita domaćinstva, zemljoradničke zadruge i društvena preduzeća. Istovremeno, treba istaći da 100.000 hektara godišnje prelazi , usled nekvalitetne obrade zemljišta, u livade i pašnjake. Sve ovo kazuje da moramo racionalno koristiti i maksimalno se angažovati na korišćenju poljoprivrednog zemljišta.
Iz tih razloga, Vlada Republike Srbije je predložila dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu, sa ciljem da se uvedu posebni porezi na nekorišćeno zemljište. Iz tih razloga, želim da istaknem da sva društvena poljoprivredna preduzeća, zemljoradničke zadruge, mešovita domaćinstva, koja ne koriste poljoprivredno zemljište, od sada će plaćati dodatni porez od 10 - 50.000 po katastarskoj klasi. 50.000 na prvu katastarsku klasu, 40 na drugu, 30 na treću, 20 na četvrtu i 10 na petu. Istovremeno, sva ova preduzeća, uključujući i nepoljoprivrednike koji neracionalno koriste voćnjake i vinograde, plaćaće porez 50.000 din. po hektaru, a takođe i sva ova poljoprivredna preduzeća koja ne koriste kvalitetno zemljište od sistema za navodnjavanje , plaćaće porez 100.000 din. po hektaru.
Želim da naglasim da nepoljoprivrednici raspolažu sa 40% oraničnih površina. Zato je jasna jedna klauzula u Zakonu , da
nepoljoprivrednici, praktično, plaćaju porez na neobrađeno zemljište od 10- 50.000 po katastarskom jutru. Ono što je najbitnije i što treba istaći jeste, da onaj ko ne plati porez na nekorišćeno poljoprivredno zemljište, posle mesec dana Ministarstvo za poljoprivredu, na bazi precizne Uredbe , jasno će ustupiti zemljište, pre svega seljacima, zatim, zemljoradničkim zadrugama i poljoprivrednim preduzećima i na toj osnovi, praktično, obezbediti da se zemljište racionalno koristi.
U svakom slučaju, na kraju želim da istaknem, od ovog zakona posebno imaju interesa i velike koristi i naša Republika Srbija i seljaci i seljačka gazdinstva i sva poljoprivredna preduzeća koja uspešno obrađuju poljoprivredno zemljište. Mislim da je ovaj zakon poučan i za sve one koji do sada neuspešno koriste poljoprivredno zemljište, posebno obradiva zemljišta i na toj osnovi daće jedan ton da uspešnije i racionalnije koristimo zemljište i da iskoristimo ovo naše prirodno bogatstvo koje je ekološki čisto i koje omogućava proizvodnju biološki visoko kvalitetne i zdrave hrane.
Ja vas pozdravljam i želim da usvojimo ovaj zakon. Hvala.

Da li neko od narodnih poslanika želi reč?
Ima reč narodni poslanik Dragan Veselinov.

Kolege i narodni poslanici, gospodine ministre poljoprivrede, ja sam veoma nesrećan zbog ovog  predloga zakona,  koji ste vi podneli. Ovo je ona vrsta zakona koja, verujem , da u ovakvim okolnostima ni jedna zdrava Vlada ne bi ponudila.  Ovaj zakon je plod  neoboljševičke svesti. Ovaj zakon je deo onog duha protiv kojeg sam se ja nekada borio, duha o zemljišnom maksimumu, duha da se seljacima zabranjuje da kupuju traktore  do 1966, onog duha koji je seljacima zabranjivao da angažuju spoljnu radnu snagu.  Nikada se ne napada krupni posed kaznenim porezima.  Ako se istovremeno napada i krupni i sitni posed poreskim kaznama, onda je za to kriva Vlada.  Nemoguće je da se u zemlji, pogotovo ovoj  u kojoj postoji Vojvodina, moravski seljak, mačvanski seljak,  da se u ovakvim uslovima pripiše mentalitetu ili hiru stotinama hiljada ljudi  da namerno ne obrađuju zemlju,  a da se ne vidi da su za to, pre svega, krivi  neodgovarajući agrar i uslovi u našoj zemlji.
Pre bi Vlada trebalo da podnese ostavku ili ministar za poljoprivredu zbog ovakvog predloga. Ovakav zakon kojim se napada poreskim kaznama krupni posed, sitni posed, dovešće do nagle prodaje zemlje i do pada cene zemlje i omogućiće krupnim manipulantima da jedan deo tog zemljišta uzmu za sebe. To je jedno.
Drugo, ovo je više napad i na mešovita gazdinstva i na društvena, koja su preostala, i na zadruge radi poreskog zahvatanja ali neće to dovesti do plasiranja neobrađenog zemljišta. Kažnjava se mešovito gazdinstvo, farme, firme za neobrađenu zemlju onda kada postoji alternativna radna snaga, koje kod nas više nema ili postoji sposobna mehanizacija koja će se plasirati u poljoprivredi. Toga kod nas nema. Nama je mehanizacija stara oko 19 do 20 godina, traktorska, kombajni preko 20 godina, u poljoprivredi nema podsticaja.
Kamate koje država duguje za neizmirene dugove prema seljacima stoje, regresi za đubrivo se ne isplaćuju, ne postoje, premije za mleko se ne isplaćuju ili se isplaćuju sa ogromnim zakašnjenjem. Odavno se zna da naš seljak, vojvođanski, moravski, po analizama mnogih agrarnih ekonomista, spada u grupu najboljih farmera u svetu. Ova apstinencija od poljoprivrede nije plod njihovog neznanja, plod je ogromnog siromaštva i nesposobnosti da se u poljoprivredi akumulira.
Ne znam sa kim ste se konsultovali oko ove stvari. Da li ste se konsultovali sa radnicima, sa Sindikatom radnika zaposlenih u poljoprivredi, sa bilo kojom seljačkom strankom, sa privrednim komorama, sa poslovnim zajednicama, sa zadružnim savezima, ne znam, moguće je da ste se sa nekim konsulstovali. Doduše, da ste se konsultovali sa bilo kim, ne verujem da bi dobili podršku za ovo. Ovo je stara ideja, znam i čija je ideja. Ovo je stara ideja onih koji su zastupali zemljišni maksimum, pa misle da sada mogu i ovo da učine.
Zašto se ne dogodi da jedanput kaznite Železaru koja proizvodi pečurke? Zašto napadate poljoprivredu? Zašto se ona poreskim kaznama gađa? Naša industrija radi sa ispod 40% kapaciteta. Što Vlada ne ponudi poreske kazne celoj industriji? Zašto uporno poljoprivredi to nudi? Takav potez još niste izveli do sada. Zašto ne odredite kazne po arima, zašto po hektarima?
Ovo je zakon protiv vojvođanskog poljoprivrednog gazdinstva. Ono će da plaća ove kazne. Ovo je zakon protiv vojvođanske poljoprivrede, jer u njoj su glavnine društvenih gazdinstava i zadruge koje ne mogu iz ekonomskih razloga da obrade poljoprivredno zemljište. Zašto jedanput ne donesete kazne u arima, već uporno u hektarima? Zašto nam ne kažete koga ćete da kaznite? Šta je to neobrađena zemlja? Da li je to nepoorana zemlja? Da li je to neposejana zemlja? Da li je to zemlja sa koje nije skinuta letina? Da li je to zemlja koja je stradala od podzemnih voda? Da li je to zemlja staračkih gazdinstava, a njih je na stotine hiljada?
Kako možete očekivati da staračka gazdinstva plate poreske kazne? Ona to neće moći. Pokažnjavaćete mnoge seljake koji imaju u drugom ataru zemlju u kome ne žive, pokažnjavaćete ih zbog toga što se ne obrađuje zemlja, a u ovoj zemlji nije moguće slobodno doći do dizela, sa teškoćama se dolazi do semena, cene su neprekidno depresivne i koga ovde kažnjavamo? Neće ovo vratiti zemljište u funkciju. Možda će jedan broj krupnih manipulanata dobiti zemlju na osnovu toga što će biti oduzeto pravo da se njome koriste ovi koji zbog ekonomskih okolnosti to ne mogu, ali u suštini će ova vlada ponovo napasti poljoprivredu i mešovito seljačko gazdinstvo, zadrugu i društveno gazdinstvo poreskim taksama.
Upravo ono što vi činite, to je da neprekidno kažnjavate. Zašto ne biste doneli zakon o slobodnoj trgovini poljoprivrednim proizvodima u našoj zemlji, o slobodnom izvozu poljoprivrednih proizvoda, što predlaže Koalicija "Vojvodina"? Zašto ne doneste zakon o novom penzijsko-invalidskom osiguranju zemljoradnika, gde bi se fond punio iz 3% od poreza na promet, a svaki zemljoradnik sa 65 godina starosti to dobio, a domaćica sa 60 godina? Zašto ne donesete zakon da se oslobode zemljoradnička gazdinstva od poreza, doprinosa, taksa i svih dažbina za mineralna đubriva, dizel gorivo, seme, sredstva za zaštitu bilja, stočnu hranu, sredstva za veterinarsku negu životinja, mehanizaciju, rezervne delove i usluge u poljoprivredi? Zašto kazne? Zašto ne podsticaji? Zašto ne sloboda? Zašto odmah ograničenje?
Ovo bi trebalo izgleda da bude put da se namakne nekoliko milijardi dinara u porez. Izračunajte samo po minimalnoj poreskoj taksi ili ovom kaznenom porezu od 10 hiljada dinara po hektaru, to puta 250.000, koliko bi to novca trebalo da donese. To nema ko da plati.
Vi ulazite u neku posebnu pseudoagrarnu revoluciju. Niste lepši poklon mogli da napravite opoziciji, baš me to raduje, da idete u obračun sa mešovitim gazdinstvima. To je danas većina agrarnog stanovništva. Idete u obračun sa agrarnim radnicima u zadrugama i društvenim gazdinstvima. Moguće je da ste procenili da je to dobro, ali ne ulazim u političke aspekte stvari, to u poljoprivredi neće dati rezultata. Pretrpećete samo nove napade, a u poljoprivredi nove proizvodnje neće biti.
Tražim od vas odogovore na ova pitanja. Želim da kažete kako ste to zamislili, koja ćete to gazdinstva da napadate, sa kojim ciframa računate da odu u državni budžet i zašto će taj novac da se koristi?

Zahvaljujem.
Da li se još neko od narodnih poslanika javlja za reč?
Reč ima Lazar Marjanski, narodni poslanik.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedniče, hteo bih da kažem par reči o zakonu koji je predložen.
Naime, o ovom zakonu može da diskutuje onaj ko ima zemlju. Ovo je jedan zakon koji nešto obećava. O čemu se radi? Sigurno da postoji dosta neobradivih površina. Veći deo je u društveno - državnom sektoru. Tamo gde je domaćin, tamo nema neobrađenog zemljišta. Šta se dobija sa ovim zakonom?
Možemo kao i u poljoprivredi kazati, što je najlakše, šta gubimo. Uvek možemo reći šta smo izgubili, da smo mogli nešto više da uradimo. Ovako, 250.000 hektara, koliko je gospodin ministar izneo, da samo uzmemo da tri i po tone pšenice ima po hektaru, to je jedan prosek od 875.000 tona pšenice za jednu godinu. Kada bi se to pretvorilo koliko je brašna - prosečno je potrebno za Jugoslaviju oko dva miliona i dvesta hiljada tona, računa se od 200 do 220 kilograma pšenice po glavi stanovnika neki prosek. Mi dobijamo 496.000 tona brašna i oko 380.000 tona mekinja i ostalih nusproizvoda koji idu uz meljavu. Kada bi to pretvorili u kukuruz, oko 1.100.000 tona kukuruza godišnje dobijamo. Te površine koje su neobrađene predstavljaju veliku opasnost jer se tu javlja divlji sirak, o čemu sam i pre govorio. To je za sve ostale njive koje su okolo.
Taj divlji sirak je sigurno jedno veliko zlo. Otprilike, procentualno, tamo gde su površine zaražene sirkom od 10 do 15% po jutru ili po njivi su zagađene sirkom. A, šta se još dobija? Oni koji hoće da rade oni mogu da rade.
U mojim Melencima jako je malo neobrađenih površina. Jako malo. Dok susedno selo Kumane, odnosno u zemljoradničku zadrugu upravo su došli oni koji ne znaju da je vode i od prošle godine još pšenicu nisu pokosili. A da ne govorim o kukuruzu. Zato je tih površina mnogo. Ne kažem da bi trebalo u ovom zakonu još nešto da se doda. Ali, suštinski je da onaj ko hoće da radi može.
Nisam računao dobit ljudima koji nerado obrađuju zemlju, da daju drugim zemljoradnicima i, gospodine Veselinov, ima u Melencima i okolini ljudi koji rade oko dve hiljade jutara. To znači hiljadu i nešto hektara. Oko većih mesta, i sve su te površine obrađene, samo kada neko hoće da radi.
Sigurno je da je velika dobit i u novcu. Možda je Vlada mislila, i ja bih predložio Vladi, da deo tog novca usmeri u borbu i zaštitu od korova i sirka. To je veoma opasno. Hvala.

Zahvaljujem.
Ima reč narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi sa ovim predlogom zakona, kao da sam znao, 11. aprila postavio sam poslaničko pitanje Vladi Republike Srbije i Ministarstvu poljoprivrede. Ne znam da li je ministar to pitanje dobio. Pitao sam ga - po kom zakonu "Agrounija" godinama izdaje hiljadu i petsto hektara zemlje u zakup, neposrednom pogodbom, bez konkursa, drugim pravnim i privatnim licima, da bi jedan od njih, a to je najverovatnije pogodba na duži rok, izdavanje u zakup zemljišta koje nije "Agrounijino", nego je država to zemljište (glas - to nije tema) ...
Jeste. Poljoprivredno zemljište je tema. Nego je država to obradivo poljoprivredno zemljište ustupila "Agrouniji", a ona je otpustila 50% radnika, a hiljadu i petsto hektara dala u zakup drugom pravnom i privatnom licu, neposrednom pogodbom i bez konkursa, i ovaj ga uzeo i pravi tamo neke zgradetine, na zemlji na kojoj su radnici godinama stvarali dohodak i primali platu.
Naravno da nisam dobio odgovor na to pitanje. I po ovom zakonu ta poljoprivredna organizacija, odnosno taj kombinat nije obuhvaćen ovim zakonom. Zato što je zemlju izdao u zakup. Znači, on je već i ne obrađuje.
Postoji druga poljoprivredna organizacija koja ne uživa, odnosno ne obrađuje zemlju koju je dobila od države, nego je tu zemlju kupila svojim radom. E, toj poljoprivrednoj organizaciji, odnosno zadruzi, Ministarstvo poljoprivrede je naredilo da poseje 200 hektara šećerne repe. Pošto ovi nisu imali dovoljno obradivog zemljišta da bi posejali 200 hektara šećerne repe, onda su morali da preoru tek prihranjen ječam. Da li je ovo istina gospodine....(komentar iz sale se ne čuje).
Ne, ukoliko Vi gospodine Nikoliću tvrdite da sam ja ovo izmislio, ja zalažem svoju glavu ukoliko sam ovo izmislio (smeh). A Vi založite svoju, jer ona iovako puno ne vredi.
Ministar poljoprivrede je ovde rekao... (žagor).

Molim vas za tišinu. Dozvolite narodnom poslaniku da govori, molim vas.

Ministar poljoprivrede je rekao da će ovim predlogom zakona doći do uvećanja prinosa. Zašto su prinosi mali? Zato što je ova vlada godinama vodila takvu politiku da je prvo sindikalno i politički razbila poljoprivredne proizvođače, i društvene i individualne, a onda su oni bili laka meta za ovu vladu.
Potom je Vlada niskim cenama, zabranom trgovine sa okolinom, zabranom trgovine van teritorije Srbije bez dozvole Vlade ograničila tržište i stekla uslove da u bescenje otkupi poljoprivredne proizvode od poljoprivrednih proizvođača. I to što je Vlada plaćala nije koštalo puno. Jednostavno je plaćala naštampanim novcem, novcem bez pokrića iza koga ne stoji roba. Što seljaci krvavo po tri puta zarade drugima se naštampa.
Sve je to za posledicu imalo pad prinosa.

Molim vas da dozvolite narodnom poslaniku da govori.