Dame i gospodo narodni poslanici, Narodna skupština je 1992. godine usvojila Zakon o izboru narodnih poslanika, koji je Poslanička grupa Srpske radikalne stranke pokušavala u dva navrata da menja, najpre 1994, a onda 1997. godine, ali za to nismo imali saglasnost većine poslanika u Narodnoj skupštini i ovoga puta uspeli smo da u konsultacijama pre ove sednice obezbedimo saglasnost većine poslanika za izglasavanje ovog zakona.
Ja bih samo želeo da vas najkraće upoznam sa izmenama koje su učinjene u odnosu na zakon koji je do sada važio i po kome smo i mi izabrani za poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Osnovna izmena sadržana je u članu 4, u kome se kaže da se poslanici biraju u Republici Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici. Predlagači ovog zakona hteli su da proporcionalni izborni princip provedu u celini, tako da teritorija Republike Srbije bude jedna izborna jedinica, u kojoj će se birati 250 narodnih poslanika.
To je, onda, podrazumevalo izmene o ukidanju izbornih komisija koje su bile izborne komisije izbornih jedinica, tako da je ostala samo Republička izborna komisija kao organ koji sprovodi izbore za narodne poslanike.
Sledeća izmena u članu 12., koja je od veoma velikog značaja za sprovođenje izbora i za utvrđivanje pravih rezultata na izborima, to je član 12. koji glasi: "U Republici Srbiji kompjuterski se vodi opšti birački spisak po opštinama, kao deo jedinstvenog povezanog sistema. Birački spisak iz člana 4. je jedinstven i stalan i obavezno se ažurira svake kalendarske godine, najkasnije do 31. marta".
Vi znate da su sve nesuglasice u vezi izbora proisticale iz nekoliko odredbi koje je onaj koji je na vlasti i ko sprovodi izbore mogao da krši dosadašnjim zakonom. Prva osnovna odredba su birački spiskovi. Nije postojao jedinstveni birački spisak, nije postojala obaveza ažuriranja biračkih spiskova, izuzev ažuriranja u godini u kojoj se održavaju izbori. Nije postojala obaveza jedinstvenog biračkog spiska.
Mi želimo da obavežemo Vladu Srbije do izbora koji će verovatno biti zakazani za 17. decembar da utvrdi pravila, da obezbedi finansijske mogućnosti i tehničke, da u svakoj opštini, pritiskom na dugme u kompjuteru saznate da li je birač upisan na teritoriji Republike Srbije, odnosno onog časa kada se vrši upis tog birača bilo gde na teritoriji Republike Srbije, tog časa automatski se taj birač sa jedinstvenim matičnim brojem građana ispisuje u opštini u kojoj je bio upisan u birački spisak. Na taj način, a predvideli smo to i ovim zakonom, svaki građanin ima pravo u toku cele godine da ima uvid u birački spisak. Naravno, ostaje ona obaveza koja glasi, da odmah po raspisivanju izbora mora da se omogući predstavnicima podnosioca lista, političkih stranaka uvid u birački spisak, ali i ova izmena koja glasi: da pravo uvida u birački spisak u toku cele godine ima svaki građanin: To po nama omogućuje da se izbori sprovedu tako da niko ne može da kaže da je bilo manipulacija biračkim spiskovima, da je jedno lice upisivano više puta, da je jedno lice upisano u više opština, da se vodi evidencija da su tobož živi i oni koji odavno nisu među živima, da se na taj način uvećava biračko telo i ostvaruju bolji poslanički rezultati u izbornim jedinicama koje objektivno nemaju toliki broj birača.
Sada je izmena i u sastavu Republičke izborne komisije zbog toga što će Republička izborna komisija obavljati posao na teritoriji čitave Srbije, a mora da ima predsednika i 16 stalnih članova Republičke izborne komisije, koje će birati Narodna skupština na predlog poslaničkih grupa zastupljenih u Narodnoj skupštini.
Republička izborna komisija sada ima zadatak da propiše vrstu spreja, što je još jedna novina u izbornom zakonu. Predvideli smo da svaki birač koji pristupi glasanju najpre svojeručno potpiše birački spisak. Kada ga organi koji sprovode izbore pronađu na biračkom spisku, dužni su da on potpiše birački spisak i tek onda mu predaju izborni materijal i onda mu sprejom obeleže desni kažiprst na ruci. Taj sprej mora da traje minimum 24 sata i to je dovoljan znak da to lice više, tog dana 17. decembra, nadam se, neće moći da glasa ni na jednom drugom biračkom mestu, pa makar imao i pet ličnih karata.
Nova obaveza Republičke izborne komisije, sadržana u članu 34. je, da je Republička izborna komisija dužna da u roku od pet dana od dana raspisivanja izbora svim učesnicima u izborima obezbedi sav izborni materijal. Znači, posebne obrasce za prikupljanje potpisa, za izdavanje raznih uverenja, a ne kao do sada, da vladajuća stranka prikupi sve potpise, obezbedi svu dokumentaciju, pa tek onda podeli obrasce opozicionim strankama i time odmah automatski zauzima najpre prvo mesto na zbirnoj izbornoj listi, a onda u manjim izbornim jedinicama, gde ima vrlo malo birača, pokupi sve potpise i tako onemogući opozicione stranke da uopšte učestvuju na izborima.
Novina je i u načinu obezbeđivanja potpisa za izborne liste. Izborna lista je po članu 43. potvrđena kada je svojim potpisima podrži najmanje 10.000 birača. Birač može svojim potpisom podržati samo jednu listu, ali svaki potpis iz člana 1. ovog stava mora biti overen u opštinskom sudu. Onda više neće moći da se desi da mi predamo potpise, a da izborna komisija kaže, izvinite predala je SPS te iste potpise pre vas, pa da nas vraća pet-šest puta, ili neće više Siniša Vučinić da se koristi potpisima SPS, ili da, recimo, prikupi potpise do slova "j".
Novina je da se biračko mesto određuje za, najviše 2.500 birača, a najmanje za 100 birača. Nema više biračkog mesta na kome nema minimum 100 birača. Valjda vam je i to jasno zbog čega to radimo.
Novina je da se uvodi i odgovornost za lice koje najdocnije pet dana pre dana održavanja izbora ne dostavi obaveštenje o danu i vremenu održavanja izbora svakom biraču.
Novine su izbori za lica koja se nalaze na odsluženju vojnog roka. Zakon predviđa da se u kasarnama ne obavljaju izbori. Zakon predviđa da svako lice koje se nalazi na odsluženju vojnog roka ili na vojnoj vežbi, u određenoj vojnoj pošti glasa na najbližem biračkom mestu koje se nalazi do kasarne u kojoj je ta vojna pošta, a to biračko mesto će imati i birački spisak na kome se nalazi upisan taj vojnik. Vojne vlasti će morati da omoguće svim vojnicima da u toku dana, po rasporedu koje odrede vojne vlasti, izađu iz kasarne, obave svoju građansku dužnost na biračkom mestu na kome postoje predstavnici svih političkih stranaka koji učestvuju na izborima i da se u kasarnu vrate.
Republička izborna komisija je dužna najdocnije 20 dana pred održavanje izbora da obavesti na kojem će to već objavljenom biračkom mestu vojnici, ili rezervisti koji pripadaju određenoj vojnoj pošti u određenoj opštini, glasati. Zadržava se cenzus od najmanje 5% osvojenih glasova za učestvovanje u raspodeli osvojenih mandata.
Novina je da biračka mesta na kojima će biti održani izbori, njihov spisak i adrese, moraju da budu objavljeni najmanje 20 dana pre održavanja izbora u "Službenom glasniku Republike Srbije". Nikada više ne sme da nam se dogodi da se izbori održavaju, a da učesnici u izborima, ne samo da ne znaju pre izbora gde su biračka mesta, ne samo da ne znaju na dan održavanja izbora, nego, evo, i 15 dana posle održanih izbora, učesnici u izborima, pojedini, tu mislim na one koji nisu u SPS i JUL-u, ne znaju gde su bila biračka mesta, gde su održani izbori na tim biračkim mestima i kakvi su rezultati izbora.
Narodna skupština imenovaće članove Republičke izborne komisije u roku od 20 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Republička izborna komisija doneće akte predviđene ovim zakonom najdocnije u roku od 5 dana od dana imenovanja svojih članova.
Finansiranje ostaje isto, s tim što se finansiraju samo osvojeni mandati. Znači, 1.000 prosečnih plata se obezbeđuje za učesnike u izborima. Prema broju osvojenih mandata rasporediće se ta sredstva. I, danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o izbornim jedinicama. Mislim da vam je svima jasno šta želimo. Želimo da se snaga političkih stranaka, stranačkih koalicija, grupa građana, znači onih koji učestvuju na izborima, preslika realno u Narodnoj skupštini Republike Srbije srazmerno broju osvojenih glasova.
Zaboravio sam da vam kažem da se predviđa da kutije na biračkim mestima budu izrađene od providnog materijala - plastika, pleksiglas i drugog providnog materijala.

Ima reč narodni poslanik Zoran Kostadinović.

Dame i gospodo, želim da vas obavestim da sam u prošlom mandatu, odnosno 13. 3. 1996. godine podneo predsedniku Narodne skupštine predlog da se promeni Zakon o izboru narodnih poslanika.
Zašto sam se sada javio za reč?
Zato što sam i u svom drugom, sledećem, ovom mandatu, još jednom pokušao da taj zakon stavim na dnevni red po hitnom postupku. Ni to nije uspelo. A, ovo je čisto jedan moj istup da vam pokažem da ste tada u to vreme ozbiljno shvatili nas poslanike SPO-a imali bismo o čemu da govorimo.
Ne bih sada po tačkama, s obzirom da će o ovom predlogu po tački 11. moći da se govori, a sada o sledećem, kratko ću vas obavestiti šta sam tada tražio. Tražio sam... (negodovanje) ovo govorim zbog građana Srbije.

Molim vas da dozvolite poslaniku da govori.

Naročito hoću da vam skrenem pažnju na to da mi je uzor za podnošenje ovog zakona bio Poslovnik Skupštine Kraljevine Srbije. On je ljudima koji vode velika preduzeća, naročito ako su državna, zabranjivao, tj. morali su da se izjasne hoće li biti poslanici ili će biti direktori državnih preduzeća. Neki od njih nisu mogli da budu načelnici uprave, znači svi iz državne službe morali su da se opredele hoće li biti poslanici ili neće.
Zašto vam ovo govorim?
Ovde sede privrednici koji nisu tu trebali da sede da je ovaj zakon usvojen, odnosno oni bi bili u svojim fabrikama, radili bi svoj posao. Gospodin Mirko Marjanović bi izabrao između direktora "Progresa" i narodnog poslanika, pretpostavljam da bi izabrao narodnog poslanika, ali bi tada veću pažnju obratio na rad Skupštine, a sve njegove prinadležnosti, sva njegova delatnost bila bi vezana za rad ove skupštine.
Drugo, oslobodio bi mesto nekom u svojoj partiji da recimo vodi "Progres". Treće, sve firme koje su učestvovale u poslovima koje je vodio "Progres", znači "Progres" je bio protežiran, ne bi bio. Znači, bila bi bolja konkurencija. I ono najvažnije, kadrovi SPS i JUL-a koji sada ovde gube vreme, a privrednici su, oslobodili bi svojim partijskim kolegama funkcije i tako bi se proširila kadrovska baza koja direktno vodi u demokratizaciju stranke, pa nam se ne bi događale ovakve ružne stvari kakve nam se danas događaju i najverovatnije ne bismo ovako tužan skup držali posle ovih izbora.

Hvala.
Ima reč narodni poslanik Džemail Suljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam bio u prilici da pročitam Predlog ovog zakona, ali iz izlaganja gospodina Nikolića shvatio sam i primetio da nije rešeno uopšte pitanje manjinskih naroda. Cenzus koji je određen od pet posto smatram da ne odgovara realnosti i ako bi to ostalo tako značilo bi jednu otvorenu diskriminaciju prema manjinskim narodima kojih nema 5% u strukturi Republike.
Drugo, što bih takođe istakao, tj. sugerisao je da bi Sandžak trebao da bude jedna posebna izborna jedinica, da bi na taj način Raška oblast ... (komentar iz sale se ne čuje) niste trebali to pitanje sada postaviti jer ja lično nemam ništa protiv da li će se zvati Sandžak ili Raška, Raška oblast, jer nijedna ni druga reč nije slovenskog porekla. Sandžak je, znamo, turskog, a Raška ilirskog, odnosno albanskog, a vi izaberite kako god hoćete.
Moj je predlog da Sandžak bude posebna izborna jedinica.

Hvala.
Da li još neko od narodnih poslanika želi reč? (Ne.)
Pošto se više niko ne javlja, zaključujem načelni pretres i stavljam Predlog zakona u načelu na glasanje.
Molim narodne poslanike da prethodno postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona u načelu.
Za je glasalo 164, niko protiv, četiri su uzdržana, nije glasalo osam, ukupno je prisutno 176 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona u načelu.
Otvaram pretres zakona u pojedinostima.
Da li neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima? (Ne želi.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izboru narodnih poslanika u celini.
Za je glasalo 165, protiv niko, uzdržanih je tri, nije glasalo sedam narodnih poslanika, a 175 je prisutno u sali.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o izboru narodnih poslanika.
Pošto smo se dogovorili da samo obradimo ove dve tačke dnevnog reda, obaveštavam vas da ćete o nastavku ove sednice biti naknadno obavešteni, pošto sutra predstoje konstulacije, kao što sam na početku sednice rekao, o političkom dogovoru za ovu rekonstruisanu vladu, tako da ćemo vas o tome obavestiti.