Dame i gospodo, gospodin Anđelković je u pravu kada kaže da sam upoznat sa situacijom oko Radio-televizije Srbije i nije to neka posebna pamet ili obaveštenost biti upoznat. Upoznat je ceo svet sa onim što se zbivalo.
Moram na nekoliko stvari oko RTS da ukažem, i zato sam govorio malo pre o Predlogu zakona o RTS-u. Vi znate, gospodine Anđelkoviću, da sam kao ministar za informacije, nekoliko dana pred izbore, 6 dana pred izbornu tišinu, držao konferenciju za novinare, na kojoj sam rekao da se u Srbiji dogodio tihi državni udar, zato što su ukinute emisije tzv. okruglih stolova.
Dakle, da je prekinuto, nije dozvoljeno, i ukinuto je pravo na ravnopravno predstavljanje političkim strankama, kako SPS-u, tako SRS, tako DOS-u i SPO-u, kao najvećim političkim strankama, i onom vašem miljeniku i štićeniku, Siniši Vučiniću. (Zoran Anđelković, sa mesta: nije on naš štićenik). Jeste, jeste, vaš je.
E sada, što se tiče RTS, niko ne zna po kom pravnom osnovu i na koji način su neki ljudi ušli u tu kuću. Revolucija, puč, ne treba toga da se stide, što se toga plaše? To je činjenica. RTS je institucija Vlade Republike Srbije. Mi smo želeli da bude Narodne skupštine Repbulike Srbije. Kakve su oni veze imali sa tim, da na ulazu postave svoje batinaše, svoje ljude, da buldožerima to pregaze, spale, sruše - nikakve.
Ali, gospodine Anđelkoviću, ima nešto drugo - sve što ste rekli mogu da se složim, ali zašto vi sedite ovde kad neće da vam to prenose, kad neće da puste to što ćete da kažete, osim ako ne budete rekli - da, divan je gospodin Čović, da, mnogo volim Zorana Đinđića, a najviše volim druga Tita, koji će da pušta Floru Brovinu iz zatvora, a da niko ne zna ni po kom osnovu, ni koga je pitao za to, i na koji način. Pa zašto vi učestvujete u tome? Zašto ovde ima toliko predstavnika SPS-a kojima ne pada napamet, koji su na to primorani, zbog čega?
Oni ne prenose, mogu da vam rade šta hoće. Znate koje vam vesti objavljuju u dnevniku - objavljuju vam od vesti samo kad je ovaj odbor SPS-a protiv drugog odbora SPS-a, niži partijski organ, protiv višeg partijskog organa. Nama, radikalima, pošto smo jedinstveni, pošto kod nas nema nikakvih sukoba, ništa ni ne objavljuju. Svaki dan dobiju saopštenje, ili konferenciju za novinare, kao da ništa nismo ni imali. Što to ima da objavljuju - ne treba da objavljuju, baš ih briga, zašto da objavljuju drugačije mišljenje, kad je stigla demokratija? Što da ima struje, kad je stigla demokratija, što da ulje ne bude četiri puta skuplje, kad je stigla demokratija, šta ih briga.
E, to je suština. Nemojte vi da im dajete, što im vi dajete legitimitet, što im dajete legitimitet i legalitet za rušenje i spaljivanje, ko ste vi da im date oslobađanje za sve to što su činili? U čije ime to radite? Mislite li da istorija neće zapamtiti način na koji su upadali, način na koji su osvajali vlast? Ko to može da opravda, ko to na kugli zemaljskoj može da opravda, ko to može da dozvoli?
