Hvala.
Ima reč Dragan Todorović, narodni poslanik i ministar u ostavci. Prvo se javio gospodin Todorović, potpredsednik Vlade u ostavci.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle izlaska ministra u ostavci, gospodina Jankovića, ministra pravde, uopšte me ne čudi ono što se dešavalo 24, i posle 24. Pogotovu ovo objašnjenje vezano za to kako je donet, odnosno predložen zakon o ekonomskim odnosima sa inostranstvom na sednici Vlade Republike Srbije.

Prvo i osnovno, SRS nema razloga da se stidi nijednog jedinog trenutka koji je provela u Vladi od 23. marta 1998. godine, pa sve do današnjeg dana. Sve što smo radili, radili smo časno i pošteno i u interesu ove države. Zbog toga, na sednici Vlade, kojoj su prisustvovali ministri SRS, nikada, apsolutno nikada ne bi mogao da prođe ovakav zakon. To se kosi sa našim programom, sa našim političkim delovanjem, od momenta kada smo stupili na političku scenu. Nikada apsolutno ne bismo mogli da glasamo za ovakav zakon.

To što se desilo na sednici Vlade, desilo se samo iz jednog jedinog razloga - što smo imali poverenje da materijal koji je stizao u toku sednice Vlade ne pogledamo i da nam prođu ove dve tačke, odnosno da prođe i ovaj zakon o uspostavljanju ekonomskih odnosa sa inostranstvom.

I to je nešto što je zapanjujuće. Da nam podmećete da smo mi na sednici te Vlade učestvovali. Jer, srpski radikali nikada ne bi dozvolili da svojom odlukom učestvuju u rasturanju SRJ. I, skrećem pažnju poslanicima SPS-a da vode danas računa - da li će glasati o ovom zakonu. Ukoliko budete glasali o ovom zakonu, vi ćete biti ti koji ćete legalizovati rasturanje SRJ.

Valjda vam je jasno da DOS i sve one koji su došli uz DOS na vlast, SRJ uopšte ne interesuje. Njima je cilj da se SRJ što pre rasturi, da se preuzmu sve ingerencije u Republici Srbiji i da sprovedu svoj plan do kraja. To će im omogućiti ukoliko usvoje ovaj zakon. Jer, njih SRJ ne interesuje. Zato se i ne trude da formiraju Saveznu vladu. Šta će njima Savezna vlada? Njih interesuje Srbija.

Zašto savezne zakone ne sprovode u Crnoj Gori - pa zar nismo slušali sve do 24. septembra kako je Vlada Srbije, kako je vlast u Srbiji kočnica zajedničkom životu Srbije i Crne Gore, kako je ova nedemokratska vlast kriva zato što ne može da funkcioniše SRJ.

Evo, sada je mogućnost da se to popravi. Zbog čega sada ne uspevaju da svoje kontakte sa Milom Đukanovićem i svoje odlične kontakte do 24. septembra sada ne sprovedu u delo? Šta se to desilo sa buldožerom u Srbiji? Zašto taj buldožer ne presele u Podgoricu, pa i tamo ne stvore uslove da napokon SRJ, jeste da bi bila buldožerska, ali da funkcioniše kao zajednička država - zato što tamo ne smeju ni da privire, niti smeju, niti hoće. Njih interesuje Srbija, interesuje ih da rasture Srbiju, a sve pod vidom kako bi što pre stigla pomoć, kako bi što pre tu pomoć distribuirali.

Sećate se kako su napadali i kako još uvek napadaju SRS za prijatelje koje mi imamo i sa kojima se ponosimo? Sećate se koliko su para obećali, a jedine pare, koliko ja znam, dobili su od Gadafija, a nisam čuo da su vratili te pare, da su gadljivi na te dolare i da nisu hteli da prihvate, zato što je, bar po njihovim ocenama, Libija nedemokratska država, odnosno da je pod diktaturom, kako oni to kažu.

Buldožerom su preoteli vlast. Sve te uredbe jako rado su zadržali i odmah su digli glas protesta zato što smo mi ukinuli te uredbe, jer je bilo besmisleno da postoje uredbe sa kojima bi oni vršili isto onako vlast, odnosno pokušali da vrše istu vlast kao što smo mi to radili u Vladi u kojoj smo proveli dve i po godine. To im nije odgovaralo. Sada pokušavaju da porast cena objasne time, da je to podmetanje stare Vlade. Pa, evo sada ako bu du uspeli da vas ubede da glasate za tu novu vladu, da vidimo kako će to oni uspeti da sačuvaju socijalni mir, da omoguće svim građanima koliko toliko, ali da prežive.

Evo, vidimo to po ovim prvim danima i po onome što su odmah uspeli da nam pokažu, bez ikakvih problema. Vi se sećate, posle agresije, kakav je bio naš elektroenergetski sistem. Sećate se u kojoj meri je bio uništen, šta smo sve trebali da uradimo, da bi građani imali struju. A, evo, oni su došli samo sa jednim buldožerom i već su uveli četiri grupe po kojima Srbija svakog dana doživljava isključenje struje. To pokazuje da njih niti interesuje vlast radi dobrobiti ovog naroda, niti će pokušati da urade bilo šta, sem da preko ove prelazne vlade legalizuju ono što su od 24. septembra na nelegalan i protivzakonit način uradili. Misleći da će to, ukoliko budu osnovali neku komisiju na vladi, da će ta vlada sve ozakoniti, da će legalizovati i da za to niko neće odgovarati.

Oni misle da niko neće odgovarati za to što je jedna naoružana grupa kapetana Dragana i to sa dugim cevima upala u Saveznu upravu carina, dovela Zabunovića. Međutim, ja ne bih rekao da je on uopšte bio zbunjen. Pre bi se reklo da je i te kako dobro znao zašto dolazi i šta treba da uradi, čoveka koji u zadnjih sedam do osam godina, ili više godina, se isključivo bavi uvozom akcizne robe i koji je iza sebe već imao dosta afera sa robom koja je nestala i koja se uvek na volšeban način pojavljivala, normalno na crnom tržištu. Dobro, gde su ta dokumenta sa kojima su se oni hvalili i zbog kojih su ušli u Upravu carina. Što ne pokažu to ovom narodu i ne kažu ko je to kršio carinske zakone, ko je to uvozio koju robu, pa da budemo bar, ako ništa drugo, obavešteni o tome ko je uspevao da krši taj zakon i koga će to oni prozvati. Verovatno, prvi na listi bi bio i Zabunović.Vidite, Zabunovića nije dovela stara vlada, doveo ga je DOS. Pitajte sada nekoga u DOS-u, pitajte Dragana Veselinova, da li je on poslao Zabunovića u Saveznu upravu carine, jer je i on DOS. Jer, ako ga je on poslao i on je odgovoran za to. A, ako ga nije poslao, odgovoran je, jer pripada toj političkoj grupaciji.

(Predsednik: Molim Vas, vreme.)

Hvale se da su u Narodnoj banci Jugoslavije zatekli 40 miliona dolara. Ako ništa drugo, nama bar ne mogu da prebace da smo te pare dobili od Zapada. To je ono što smo mukom uspeli da sačuvamo, vodeći računa o tome da ovoj državi predstoji zima, da o svemu treba da se vodi računa, kako bi pomogli ovom narodu. A, gde sada i kako oni objašnjavaju kako se troše tih 400 miliona dolara koje su oni zatekli. Plašim se da će nam se desiti isto kao i kada je došao Ante Marković. I tada je naše devizne rezerve u onoj bivšoj Jugoslaviji pojeo mrak, odnosno otišle su u Sloveniju i Hrvatsku, u druge republike. Plašim se da će se to desiti i sa ovih 400 miliona dolara, da će se desiti sa svim onim sa čime Srbija raspolaže, kako bi nas što pre gurnuli u robovski položaj, kako bi nas što nemoćnije gurnuli u zagrljaj međunarodnih ljudoždera koji jedva čekaju

da nas raskomadaju, da pokupe sve ono što vredi u našoj državi, da sve ove lešinare koji su posle 24. krenuli iz raznoraznih zemalja, gde su se do tada skrivali, kako bi počeli da grabe sve ono što ima bilo kakve vrednosti i što bi pomoglo i što je pomagalo ovoj državi da ostane uspravna.

Zbog toga, dobro razmislite o svemu ovome, pogotovu kada budete trebali da glasate o ovom zakonu. Nemojte reći da niste znali, nemojte reći da vas nismo upozorili, jer ako danas budete prihvatili sve ono što budu tražili od vas, onda nemojte ni da se čudite kada vam oni budu izabrali predsednika stranke koga oni hoće, jer ćete i tada morati...

Gospodine Todoroviću, držite se dnevnog reda i prekoračili ste vreme. Na dnevnom je redu zakon o ministarstvima.

Ja se izvinjavam, malo sam skrenuo od teme, ali mislim da će pomoći poslanicima SPS da prilikom donošenja odluke povedu računa. Prema tome, vodite računa, nemojte glasati za ovaj zakon.

Ja molim narodne poslanike da vode računa o vremenu.
Ima reč narodni poslanik Stevo Dragišić.

Gospodo, kao što je predsednik Skupštine rekao  na početku, ova današnja sednica je zakazana na osnovu sporazuma koji su postigli SPS, DOS i SPO. Sporazum kojim se predviđaju vanredni parlamentarni izbori u Republici Srbiji.
Sve ono što se danas nalazi na dnevnom redu, pa i ovaj zakon o ministarstvima, kao prva tačka dnevnog reda, ima za cilj sprovođenje tog sporzuma. Međutim, ovo je trebalo sve da se reši prekjuče, u subotu. Ja kao šef Poslaničke grupe, a i mnogi poslanici u Skupštini, ne samo iz Srpske radikalne stranke, mogli su da se uvere da ovo nije sporazum, da ono što se dešavalo od subote do danas i posebno danas i juče nije sporazum, već ucena. DOS ili revolucionarni komitet, ili krizni štab, kako god ga nazvali, iznudio je formiranje ove republičke vlade, neke nove republičke vlade, koju danas treba da izglasa Republička skupština.
Međutim, vi ćete danas zajedno sa SPO izglasati revolucionarni komitet u proširenom sastavu. Taj prošireni sastav je određen za SPS i SPO. DOS-u je važno da ima legalitet. Oni su posle revolucije, koju su sproveli 5. oktobra, uspeli da otmu i ono što nisu dobili narodnom voljom na izborima. Narodnom voljom kandidat DOS-a Vojislav Koštunica pobedio je u prvom krugu Slobodana Miloševića. Sve što je izvan toga nije narodna volja.
Greška je vaša bila što niste odmah priznali pobedu Vojislava Koštunice i izazvali se opravdani revolt građana. Taj revolt je zbrisao i Slobodana Miloševića, obezbedio Vojislavu Koštunici da stupi na dužnost, ali je usput zbrisao i ono što ne pripada DOS-u. Upali su u neka javna preduzeća, koja su u isključivoj nadležnosti Vlade Republike Srbije i u neka društvena preduzeća, koja nemaju veze sa nadležnošću predsednika SRJ, a još uvek nisu formirali ni Saveznu vladu. Nisu je formirali, jer nemaju dovoljnu većinu samostalno, pa im treba koalicioni partner, koji će verovatno biti SNP iz Crne Gore.
Ali, za ono što su uradili na republičkom nivou, otimajući republičke nadležnosti, a naročito poslove MUP-a, bilo im je potrebno legalno pokriće, a to je učešće u nekoj Vladi. Ta vlada danas treba da se izglasa.
Oni su vas ucenili da će ponovo izvesti narod na ulicu ukoliko ne prihvatite da se formira nova vlada. Čak su rekli - ne može ni rekonstrukcija, nego stara mora da podnese ostavku ili da bude razrešena i da se onda formira nova. Mi srpski radikali smo prihvatili da učestvujemo u tim razgovorima, čak smo bili spremni da možda učestvujemo i u toj vladi, ali kada smo videli kakav je ucenjivački odnos prema ostalim pregovaračima od strane DOS-a i kada smo videli da zbog toga što smo ostali čvrsti i što nismo dali da nas ucenjuju, pokušali da nam organizuju linč ispred Republičke skupštine, mi smo rekli da sa nama nema razgovora. Sa nama ne možete da razgovarate ucenjivački, niti možete da nas uplašite linčom.
Da ste tako i vi postupili, atmosfera linča u Srbiji bi splasnula, DOS bi morao drugačije da razgovara sa partnerima sa kojima će danas formirati vladu. Umesto toga, vi ste prihvatili jezik ucena. Kao vrhunac ucene bilo je ono što je sledilo posle potpisivanja sporazuma. Nova RTS, pošto je stara spaljena, objavila je tekst vašeg sporazuma i potpise svih onih koji su bili ovlašćeni da potpišu, čak i dva garanta, predsednik SR Jugoslavije i predsednik Republike Srbije. Sporazum potpisan, treba da se sprovede.
U subotu, kada je došlo do sprovođenja sporazuma, dolazi ucena od strane DOS-a, ako bude u Vladi ministar Ivković Branislav, nećemo da uđemo u Vladu. I optužili vas čak za opstrukciju. I umesto da ste tada rekli da nema razgovora, diskusije, dogovorili smo se jedno, vi nam namećete nove uslove, tražili su da smenite Balšu Govedaricu, republičkog javnog tužioca, neke zahteve je čak imao i SPO, vi ste dva dana pregovarali sa njima, dogovarali se i na kraju ste pristali na njihove uslove, da bi konačno došli do formiranja Vlade. Umesto da ste se ponašali baš kao mi, kada smo kao vaš koalicioni partner vama prezentovali dokaze, zbog kojih ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković ne samo da mora da bude smenjen, nego da ide u zatvor, mesecima smo tražili njegovo razrešenje i smenu. Niste to dali, jer je član vaše stranke, jer ste hteli da zaštitite vaše kadrovsko rešenje na čelu tog ministarstva. Na kraju, pod pritiskom dokaza, jer je kriminalac, jer je dozvolio da mu se rasturi ceo MUP, nije primećivao šta mu se dešava u Ministarstvu, razne obaveštajne službe su mu rovarile po Ministarstvu, pa ste zbog toga i prošli tako kako ste prošli i onda ste mu vi rekli da podnese ostavku. Da ste se tako postavili prema DOS-u i rekli da nema ucenjivanja, ne bi danas bili u ponižavajućem položaju, u kome se sada nalazite. Međutim, vi ste sami sebi odredili svoju sudbinu i takvu ste i prihvatili.
Mi srpski radikali nećemo glasati za legalizovanje kriznog štaba ili revolucionarnog komiteta u proširenom sastavu, jer to znači da u Srbiji sutra, kada nekom padne na pamet, kada uspe da uspostavi kontrolu nad MUP-om, može ponovo da uleće u preduzeća sa bezbol palicama, kako je to Nebojša Čović jednom rekao na konferenciji za štampu ili sa dugim cevima, kako je to rekao kapetan Dragan da je ušao po nalogu Zorana Đinđića u Saveznu upravu carina. Dakle, ponovo će neki novi revolucionarni komitet moći da radi šta mu je volja, pa će onda naterati neku novu skupštinsku većinu da mu legalizuje sve ono što je uradio.
Vi ćete sami snositi odgovornost za sve što se dešavalo od 5. oktobra do danas i za ono što će se desiti od danas pa do novih republičkih ibzora.
Međutim, u svemu ovome treba reći da je revolucionarni komitet ili ta nova neformalna vlast u Srbiji uspela da pokaže da ih interesuje samo preuzimanje nadležnosti i preduzeća koja donose profit, a da ih ono, što se odnosi direktno na život običnih ljudi, na svakodnevni život i onih, koji su bili na tom mitingu 5. oktobra, uopšte ne interesuje. Shvativši onda koliku su grešku napravili, poslužili su se jednom velikom laži. Sećate se da je 5. oktobra izvedena ta čuvena revolucija 6. oktobra počele su da divljaju cene helba, ulja i nekih drugih prehrambenih proizvoda, javnog prevoza u Beogradu. Najavljuju povećanja cene električne energije i slično. Onda su rekli da je za to kriva Republička vlada odnosno Vojislav Šešelj, oni su ukinuli uredbe, kojima su sprečavali povećanje tih cena.
Prva uredba koju je Vlada Republike Srbije donela, dok još nije podnela ostavku, donela je 11. oktobra. Od 6. oktobra, kada je počelo divljanje cena, do 11. oktobra prošlo je 5 dana. Posle pet dana ukinuta je uredba, odnosno doneta je Uredba o prestanku važenja Uredbe o merama za sprečavanje i otklanjanje poremećaja na tržištu izazvanih zloupotrebom monopolskog položaja.
Donet je 18. oktobra niz uredbi, kojima se ukidaju ranije uredbe, koje su kontrolisale te cene. Dakle, posle 12 dana, od kada su cene podivljale, Republička vlada je ukinula sledeće uredbe. Evo ga "Službeni glasnik" broj 37 od 18. oktobra 2000. godine: Uredba o prestanku važenja uredbe o cenama derivata nafte, uredbe o posebnim uslovima prodaje i cenama uglja domaće proizvodnje, uredbe o određivanju broja posrednika u prometu uglja na veliko, uredbe o određivanju broja posrednika u prometu mineralnih đubriva na veliko, uredbe o subvencioniranju proizvodnje jestivog ulja u 2000. godini, uredbe o obezbeđivanju sredstava za podsticaj i subvenciju proizvodnje šećera, uredbe o načinu obrazovanja cena pasterizovanog mleka, uredbe o subvencionisanju prizvodnje pasterizovanog mleka u 2000. godini, uredbe o određivanju cena hleba i uredbe o subvencioniranju proizvodnje hleba u 2000. godini.
Ovo je set uredbi kojima je Vlada Republike Srbije sprečavala divljanje cena ovih proizvoda. Zatim, Vlada Republike Srbije je te uredbe koristila kao svoje instrumente da obezbedi povoljne cene stanovništvu da mogu sebi da obezbede normalan život za vreme sankcija.

 Vreme, molim vas.

Govorim kao šef poslaničke grupe.

Možete samo dva puta po 10 minuta.

 O ovoj tački se neću javljati drugi put, zato ću iskoristiti to pravo u ovom prvom javljanju. Onok tenutka kada je revolucija zbrisala sva pravila u ovom društvu, onog trenutka kada je revolucija legalizovala pljačku i otimačinu i kada nikome nije falila dlaka sa glave zbog toga, niti postoji nagoveštaj da će neko biti kažnjen zbog toga što je uradio u ovih nekoliko dana, odnosno nedelja,  počele su da divljaju cene. Te uredbe  su i dalje bile na snazi. Pošto se uredbe ne poštuju, pošto oni koji su obavezni bili da ih poštuju i poštovali su ih do 6.oktobra, više to nisu činili, jer u stanju haosa to nisu morali da rade, Vlada Republike Srbije je ukinula te uredbe. Sada neka revolucionarni komitet, krizni štab u proširenom štabu, koji će nastavljati da obavlja poslove republičke vlasti, donese uredbe kojima će to regulisati, ako je u stanju to da izvede. Ali, imajući u vidu da su stranke koje čine Demokratsku opoziciju Srbije kritikovale Vladu Republike Srbije u vreme kada je donosila ove uredbe, sumnjamo da će ove uredbe ponovo biti donete, odnosno da će cene ne samo ostati onakve kakve su danas,  nego da će divljati,  nego da će biti još veće, jer nemoguće je postići tržišnu cenu ovih proizvoda, a da te cene budu pristupačne za običnog građanina. Cene će porasti, a plate će ostati iste. Nema te finansijske pomoći iz inostranstva koja može da popuni taj jaz koji  će se pojaviti između visine cena i visine plate. Jednostavno, ne postoji.
Dakle, ovo je moralo biti rečeno i u Narodnoj skupštini, da
se jednom zauvek razreši ta dilema ko je kriv za haos koji je stvoren u državi. S druge strane, treba imati u vidu kakva se vlada danas formira, ko sve sačinjava taj krizni štab? Demokratsku opoziciju Srbije čine one partije koje su za 10 godina postojanja na političkoj sceni Srbije dobro poznate svima koji su pratili politiku, a ne samo se bavili njome. U toj političkoj kaoliciji, odnosno sadašnjoj vladi ili kriznom štabu u proširenom sastavu, nalaze se sve separatističke partije koje postoje u Srbiji, i one koje se zalažu za Vojvodinu-Republiku i one koje se zalažu za izdavajanje Raške oblasti, ili kako oni kažu - Sandžaka, iz suvereniteta Republike Srbije, i one koje se zalažu za izdvajanje Kosova iz suveriniteta Srbije, i one stranke koje su za to da se Crna Gora otcepi, ukoliko to želi, dakle, rasturanje Savezne Republike Jugoslavije, i one koje su za trostepenu autonomiju u Vojvodini ili u budućoj Republici Vojvodina, i one stranke koje su za dalje rasparčavanje ostatka Republike Srbije, odnosno regionalizaciju, kako to oni stručno žele da kažu, kako bi ublažili posledicu regionalizacije, odnosno rasturanja ostatka Srbije, i one stranke koje su se otvoreno zalagale za isporučivanje svih osumnjičenih za ratne zločine Hagu.
Mislili smo da će budući predsednik Savezne Republike Jugoslavije, Vojislav Koštunica, sprečiti isporučivanje naših građana Hagu. On je to govorio u predizbornoj kampanji nekoliko puta. Čak i u svom predstavljanju na državnoj televiziji, nekoliko dana pred izbore, decidno je rekao da je Haški tribunal političko oruđe za satanizaciju srpskog naroda. Ne zamerite mi ako ga nisam baš precizno parafrazirao. Rekao je da građane Srbije ne treba izručivati Hagu. Onda je, po stupanju na dužnost, to svoje prethodno zalaganje, zalaganje dok je bio marginalac u političkom životu Srbije, kao opoziciona stranka, i zalaganje kao predsednički kandidat DOS-a, postepeno menjao, pa je rekao - to nam sada nije važno, pa imamo važnijih pitanja, videćemo , razmislićemo, dok na kraju, dok nije pritisnut sa svih strana, nije izjavio - Milošević je sam prihvatio saradnju sa Hagom. Šta nas briga, isporučićemo sve one koje traže. Nismo mi odlučili da Jugoslavija sarađuje sa Haškim tribunalom.
Dakle, dame i gospodo, budući učesnici u kriznom štabu, vi formiranjem ove vlade, uvođenjem kriznog štaba u legalne institucije, pokrivanjem pljački i otimačine koja se desila za ovih nekoliko dana, od revolucije do danas, na mala vrata omogućavate svima koji su želeli da rasture Saveznu Republiku Jugoslaviju, da to urade na legalan način. Vi legalizujete njihove pokušaje rasturanja naše države. Savezna Republike Jugoslavija neće više biti ono što je nekada bila. Autonomaši su zagospodarili Vojvodinom, krenuće rezolucija o pribavljanju i otimanju nadležnosti od Republike Srbije. Krenuće dalji zahtevi drugih separatističkih partija. Vi niste u stanju to da sprečite. Čak i u onim resorima, koji su trebali vama da pripadnu, koje u raspodeli sa Srpskom radikalnom strankom, kada je trebala da se formira Vlada narodnog jedinstva, ni po cenu života niste hteli da date, a to je MUP , finansije, pravda. Vi ste dobili tutore. Nećete moći da sprovedete ni ono što bude moralo da se uradi. Tutori će vam sedeti nad glavom. Čak i predsednik vlade, koji je iz vaše stranke, imaće svoje tutore. U ovom zakonu piše da će predsednik vlade odlučivati sporazumno sa svojim potpredsednicima. Šta će vam onda predsednik vlade? Što niste odredili tri koopredsednika, što niste odredili tri potpredsednika. Što jednostavno niste formirali neko telo koje će obavljati te funkcije. Što se igrate forme? Vi se igrate forme.
Suština je nešto sasvim drugo. Suština je u tome da DOS može legalno da upravlja Republikom Srbijom, da konvalidira haos i otimačinu, da osnaži ono što je oteo. Postavljam vam sada pitanje, da li će se formiranjem kriznog štaba u proširenom sastavu, izglasavanjem u ovoj skupštini, vratiti svi oni ljudi koji su mašinkama oterani sa svojih
funkcija, pre nego što je formirana ta vlada? Hoće li se vratiti rukovodstvo EPS-a? Recimo, EPS je u direktnoj nadležnosti republičke vlade. Hoće li se stanje vratiti na stanje pre 5.oktobra, pa onda vlada da odluči ko će upravljati EPS-om, ili da bude neko trojno upravljanje EPS-om. Navodim EPS samo kao primer, a ima mnogo takvih preduzeća. Neće. Iako budete hteli, nećete biti sposobni to da sprovedete.
Na vama, koji danas imate većinu u ovoj skupštini, ne na DOS-u, oni su svoje lice pokazali, na vama koji ćete danas glasovima svojim imati 126 glasova za izglasavanje ovog kriznog štaba u proširenom sastavu, leži odgovornost za ono što će se dešavati. Od ovog trenutka, kada formirate taj krizni štab u proširenom sastavu, taj revolucionarni komitet kad dovedete na čelo države, od tog trenutka sve što se bude dešavalo u državi, ići će na vašu dušu.
Vi ste još uvek kadri, imate dovoljno snage da sprečite ono što nas očekuje.