Reč ima narodni poslanik Joca Arsić.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, malo pre je predsednik Odbora za pravosuđe, matičnog za ovaj predlog, rekao da ova skupština treba da imenuje predsednike sudova, počev od predsednika Vrhovnog suda, preko okružnog, do opštinskog suda, na mesta gde predsednici u ovom momentu su ili razrešeni ili su ranije podneli ostavke. Ta njegova konstatacija je tačna, jer se ovde ne radi o izboru, već o imenovanju. Nije mogao drugačije da kaže, a u zakonu, a i u dnevnom redu ove skupštine, predloženom od grupe poslanika DOS-a, stoji da se vrši izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Imenovanje i izbor su dve različite stvari. Za izbor je potrebno više kandidata, za izbor je potreban konkurs, za izbor je potrebno da se izjasne i kolegijumi tih sudova, za izbor je potrebno da se izjasni i još neko, a da pritom, kao što sam rekao, bude više kandidata. Ovom prilikom to nije učinjeno.
Pred ovu skupštinu je došao predlog Odbora o imenovanju, a ne, po dnevnom redu, o izboru predsednika i nosilaca pravosudnih funkcija. To je osnovna primedba koja je vrlo bitna, jer će način na koji ćemo imenovati predsednike i nosioce pravosudnih funkcija staviti njima hipoteku.
Druga stvar, ovde je navedeno jedino da je izvršena konsultacija sa vršiocem dužnosti predsednika Vrhovnog suda, a u drugom stavu, da su izvršene konsultacije sa advokatskim komorama. Molim vas, da li se jedino advokatske komore u ovoj zemlji pitaju i daju konsultacije oko vođenja kadrovske politike u pravosuđu? Da li je to praksa koju je uveo novi ministar, koji je prethodno, nadam se, bio advokat, pošto je nespojivo da se bavi advokatskom profesijom i da vrši ovu funkciju u Vladi? Pri tome, znamo da su pojedine privredne komore uvele praksu da ne primaju u svo je članstvo ljude koji se razrešavaju ili su do sada vršili neku od pravosudnih funkcija. Mislim da takvo obrazloženje ne može biti prihvatljivo i nije dobro zbog integriteta i hipoteke ovih ljudi, kojima ovakvim načinom namećemo da danas na ovaj način njih izaberemo, odnosno, kako je to, tačnije rečeno, predsednik Odbora za pravosuđe je rekao, imenujemo. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Miroljub Veljković, a posle njega narodni poslanik Stevo Dragišić.

Poštovani narodni poslanici, počelo je dugo najavljivano stvaranje nezavisnog sudstva u zemlji Srbiji. Za početak je juče DOS-ova većina u ovoj skupštini nezakonito i protivustavno razrešila nekoliko predsednika sudova u Beogradu, a zatim isto tako nezakonito i protivustavno ukinula odluke prethodnog saziva Narodne skupštine i u sudijsko zvanje vratila nekolicinu sudija. Dobar početak.
Početak stvaranja nezavisnog sudstva u režiji DOS-a već par meseci najavljuje gospodin Batić. Gostujući na medijima, koji su usput svi slobodni i nezavisni, on već mesecima najavljuje gvozdenu metlu u sudskom pravosuđu. Taj njegov revolucionarni zanos je poplašio čak i kandidate za nosioce pravosudnih funkcija, na koje vi iz DOS-a računate. Juče ste pomenuli sudiju Todorovića, a ne možete naterati časne, stručne i poštene ljude da učestvuju u nečasnim, nezakonitim i nepoštenim radnjama. Ove ljude koje je Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine predložio za nosioce pravosudnih funkcija, ja ne poznajem. Pretpostavljam da su stručni i pošteni ljudi, pretpostavljam da će po zakonu suditi i to presuđivati. Kadrovi su iz Beograda, a ja živim u Vrnjačkoj Banji. O njihovim stručnim, kao i moralnim kvalitetima stvarno ništa ne mogu reći, ali zato, gospodo narodni poslanici, poznajem i vaše kandidate na primer u Raškom okrugu. To što vi ovde posebno držite juče vatrene i mitingaške govore o nezavisnom sudstvu i o pravu države, to su samo prazne priče. Svi mi koji dolazimo iz unutrašnjosti znamo da vaši revolucionarni komiteti već odavno imaju liste nosilaca pravosudnih funkcija koji su spremni za odstrel i liste novih, takozvanih nezavisnih kandidata za nosioce pravosudnih funkcija. Kada bi vi imali hrabrosti, vi poslanici iz DOS-a, i elementarnog poštenja, vi bi već danas mogli da izdiktirate ovde skoro sve nosioce pravosudnih funkcija u celoj zemlji, koje ćemo naravno po zakonskoj proceduri na narednim sednicama Narodne skupštine birati. I građani u tim manjim sredinama već znaju ko će biti novi predsednik suda, novi javni tužioci i tako dalje. Za ovo malo neraspoređenih kadrova, vaši poslanici ova četiri dana, ja ih posmatram, izginuše svađajući se po holovima ove skupštine i po restoranu, i nije lako, jer 18 partija - treba podmiriti sve te interese. Pričate nam o nezavisnom sudstvu i kako će konačno profunkcionisati pravna država. Kako izgleda to vaše kadrovanje u pravosuđu, neka posluži ova priča.
Pre dva dana pitam jednog vašeg poslanika iz poslaničke grupe DOS-a - dobro, rekoh, što menjate tog i tog predsednika suda kada i ja i ti znamo da je on častan i pošten čovek, vrhunski profesionalac, a menjate ga sa kandidatom za koga se nikada ne bi moglo reći da poseduje te osobine. On me je onako pogledao i japanski mi odgovorio - znaš šta, bio je predsednik suda za vreme onog prošlog režima.
Znači, to su definitivno vaši kriterijumi prilikom odabira nosilaca pravosudnih funkcija. To je to vaše nezavisno sudstvo.
Stvarno se pitam šta će narod reći, šta ste narodu obećavali u predizbornim kampanjama, u septembru i decembru.
(Čedomir Jovanović, sa mesta: Promene.)
Vidim kakve su promene.

        Reč ima narodni poslanik Stevo Dragišić.

        Dame i gospodo, govoriti o ovoj tački dnevnog reda je nemoguće, a da se ne dovede u blisku vezu sa poslednje dve tačke prethodne sednice koju smo završili juče. Pre svega, moram reći da se ovde ne radi o imenima sudija koji su razrešeni, niti o imenima ljudi koji dolaze na nove funkcije. Sva ta imena su gotovo anonimna za širu javnost, retko ko od prisutnih poslanika poznaje ljude koji su razrešeni juče ili koji se danas imenuju za nove funkcije. Od svih tih ljudi, poslanici SRS, a i javnost u Srbiji, imala je prilike da čuje možda samo za ime, sada već bivšeg predsednika Četvrtog opštinskog suda, Vladimira Ilića, koji je 1996. godine kao predsednik Opštinske izborne komisije, zajedno sa tadašnjim sekretarom Opštinske izborne komisije, učestvovao u finansijskim malverzacijama. To je sve što se tiče od nekih razloga i podataka koji bi mogli imati nekog dodatnog uticaja na odlučivanje poslanika u ovim klupama. Međutim, ono što je suština, što ove tri tačke sada već dovodi u vezu jeste ostvarenje najava čelnika DOS-a, a pre svega mislim na ministra Batića, koji je rekao da je neophodno izvršiti pripremu srpskog pravosuđa za zavođenje reda u državi. Priprema je očigledno počela. Prvo su razrešeni funkcija neke sudije koje nisu u bliskoj vezi sa sadašnjim režimom, dovode se očigledno nove sudije koje su podobne za zavođenje tog reda u državi o kome gospodin Batić govori. Sudeći iz njegovih daljih izjava ovde se radi očigledno o nameri novog režima da hapšenjem nekih političkih protivnika, podizanjem optužnica, videćemo sada iz kojih razloga, sprovede svoju nameru da se svi ti ljudi nađu iza rešetaka. Najsvežiji primer je hapšenje Dragoljuba Milanovića. Međutim, na ukidanje nezavisnost sudstva, na ukidanje samostalnosti vršenja sudijske funkcije, govori i način na koji su donete ove tri odluke. Taj način poručuje svim ostalim sudijama koji nisu bili obuhvaćeni ni razrešenjem, ni imenovanjem da nova većina u Skupštini može da donese bilo kakvu odluku, bez obzira na proceduru koja je potrebna za donošenje te odluke.
Najbolji primer je bilo poništenje odluka koju je Skupština ranije donela. Da bi ministar pravde izašao i rekao, ako Skupština može da donese zakon, može i da ga poništi, znači onaj ko može više, može i manje, i to nam je osnov za donošenje odluke o poništenju odluke. To jeste tačno, ako se doda samo tako primitivno, slobodno ako mogu da dodam, može Skupština da uradi manje, ali pod određenim uslovima.
Moraju biti ispunjeni neki uslovi da bi Skupština mogla da poništi svoju raniju odluku. Ustav ovlašćuje Skupštinu da poništi zakon, da stavi van snage zakon koji je donela, pod uslovom da je zakon proglašen neustavnim. Ne može se poništiti skupštinska odluka samo zato što su, da ne sumnjam u kompetenciju ljudi koji sede u Odboru za pravosuđe, zaključili da je odluka protivzakonita ili doneta na neustavan način.
Da bi Skupština to mogla da uradi, mora da postoji odluka Ustavnog suda. To je pravni osnov. Pravnog osnova nije bilo. Niko nije proglasio neustavnom odluku. Donoseći odluke, onako kako vama padne na pamet, uz nesumnjiv politički interes, vi ste demonstrirali da ćete u ovoj skupštini raditi onako kako vi budete želeli, bez obzira na proceduru koja je neophodna za donošenje tih odluka.
Vi ste juče uništili pravnu sigurnost u Srbiji, koja se ionako držala na tankim nogama. Smenom režima i donošenjem nekih odluka, koje su po vašoj volji, i poništavanjem odluka koje nisu bile po vašoj volji, bez poštovanja zakonske procedure, danas u Srbiji ne postoji pravna sigurnost. Zbog toga što ste demonstrirali da vam pravna sigurnost nije važna, ostale sudije su dobile lekciju sa ove sednice i može se reći da je priprema za hapšenje dobro izvršena.

Pošto više nemamo prijavljenih govornika (poslanici iz sale - ima), pa hajde, prijavljujte se, nemojte da zaključujem  raspravu.

Gospodine predsedniče, Vaša je obaveza da pitate da li se još neko javlja za reč, i onda da zatvorite pretres, a predsednik poslaničke grupe ima pravo tri puta tokom rasprave po jednoj tački dnevnog reda da se javi. Ja se javljam prvi put.
Današnja rasprava po jedinoj tački dnevnog reda, četvrtog vanrednog zasedanja Skupštine Republike Srbije, odvija se u suštini pod jednom velikom senkom. Ta senka ima dva uzroka - prvi uzrok je bio juče, na trećem vanrednom zasedanju ove skupštine, kada smo razrešili predsednike Okružnog i opštinskih sudova, ovde, u ovoj sali, vašom većinom, ne poštujući proceduru Zakona o sudstvu, ne pružajući šansu predsednicima tih sudova da stanu u svoju odbranu, niti vršeći uvid u kvalitet njihovog rada.
Jednostavno, prva senka je paušalnost u pristupu i oceni određenog stanja u određenom sistemu, u slučaju pravosudnog sistema. Drugu senku na ovu tačku stavljaju poslanici Vlade Republike Srbije, koji svojim izjavama direktno pokazuju da im nije jasno, ili to rade nespretno, da je u suštini pravosudni sistem apsolutno nezavisan i da ministar nema pravo da unapred prognozira šta će i kako da rade pravosudni organi.
Međutim, posledice takvih nastupa imamo prilike da vidimo i ovih dana. Najdrastičniji primer sam već pomenuo juče, to je hapšenje Dragoljuba Milanovića. Tada sam rekao, gospodo, očekujem, ako ovakav pristup koji zagovaraju nosioci visokih funkcija u Vladi Republike Srbije bude našao uporište u pravosudnim organima, očekujem da će vrlo brzo biti uhapšen i savezni ministar policije, jer kao gradonačelnik Niša nije zatvorio pijacu baš onoga dana kada su agresori rešili da bacaju kasetne bombe na Niš, da će biti uhapšen direktor Železnice Srbije, jer je pustio da ide voz kroz Grdeličku klisuru, ali gospodo, nisam rekao da će doći do ironije, da očekujem da će biti uhapšen general Pavković, jer nije izmestio Vojsku Jugoslavije u Bugarsku, pošto je NATO javio da će da bombarduje Vojsku Jugoslavije ovde.
Međutim, ta senka, koja stoji nad ovim izborom danas, ne sme da se dovede u pitanje u poređenju sa ljudima koji se biraju. Verujući u visoke stručne kvalitete današnjeg kandidata za vrlo visoke pravosudne funkcije, pre svega za funkciju predsednika Vrhovnog suda Srbije, a konačno i njihovu otpornost na ovakve uticaje, stavljajući na probu tu njihovu otpornost na ovakve uticaje, Poslanička grupa SPS-a, isključivo zbog toga što smo uvereni da u jučerašnje dve tačke nije poštovana zakonitost, biće uzdržana.

Reč ima narodni poslanik Dušan Budišin.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici,  ne znam zašto je toliko bilo potrebno govoriti o predlogu ove odluke, kada je, čini mi se, postalo nesporno, a jeste, a i mora biti nesporno da je stanje u pravosuđu katastrofalno. Rečeno je da su odluke nezakonite. A kako nezakonite, kada su razrešene sudije koje su učestvovale u izbornoj krađi, pa kako nezakonite kada ima tolikog broja nerešenih predmeta?
Zato smo kompetentni pre svega mi koji radimo u pravosuđu. Ja sam advokat više od 30 godina. Ovde se govori o poslušnosti sudija. Dame i gospodo, da li je bilo poslušnijih sudija, nego u prethodnom režimu i u Brozovom komunizmu pre njega. Koji su tada kriterijumi bili - partijska knjižica, pa onda, znalo se da su mnoge sudije pre donošenja presude zvale obavezno komitet, a o tužilaštvu da ne govorimo.
Naša je želja i pokušaj da pravosuđe stane na zdrave noge, time ćemo pomoći ovom društvu koje se nalazi na ivici beznađa, time ćemo pomoći razvitku jedne moderne i bolje Srbije. Nemojmo kritikovati unapred. To je bilo predizborno obećanje i mi smo to dužni da uradimo. Nosioci pravosudnih funkcija moraju biti nezavisni, moraju biti časni i stručni ljudi.
Zato nemojmo podmetati neistine. Ja nisam do sada video mnogo primera da bi neko trebao da radi u višem sudu da bi postao predsednik opštinskog suda. Naprotiv, pravilo je da se predsednik opštinskog suda regrutuje iz opštinskog suda, i to među sudijama koji su pokazali najbolje rezultate, koji imaju stručnost, koji imaju ljudske kvalitete i one sudije koji već po godinama imaju potrebno iskustvo.
Zato treba govoriti o pravoj stvari, a nikako ne zamajavati. Pravosuđe koje mislimo da izgradimo pre svega mora biti stručno, mora biti nezavisno i mora biti podložno kritici, i naravno, ne sme biti nikako ni u sprezi, niti u zavisnosti od izvršne vlasti. To je ono, dame i gospodo, što mi nismo imali 50 godina, to je ono što je i dan danas javni tužilac produžena ruka policajca, a o pritvoru nije rešavao, iako je naš Zakon o krivičnom postupku, zaista, kad se čita, jedan od najboljih, vrlo dobar, on se nikada u praksi nije primenjivao.
Ovde se lamentira i nad sudbinom gospodina Milanovića. Pa zašto, gospodo? Tu postoji jedan niz predviđen zakonom. Ukoliko se u istrazi potvrdi da on nije kriv, a videćete da će on imati, ako dođe do optužnice, jedno pravedno i pošteno suđenje, on će biti, naravno, pušten, i moći će da traži naknadu štete, i to nije ništa sporno.
Zato bi trebalo da se u diskusiji usmerimo na ono što je Predlog odluke. Prigovaralo se i pojedinim sudijama da nemaju stručne kvalitete. Pa, molim vas, prethodni režim je jednom nezakonitom odlukom oterao iz srpskog pravosuđa njihove perjanice. Da je to tako, govori najbolje i činjenica da prilikom izjašnjavanja nije niko ništa rekao protiv kandidata za predsednika Vrhovnog suda Srbije, mr Leposave Karamarković.
Mi ćemo se, još jednom da kažem, i s tim da zaključim, oslanjati na stručne ljude, a i pravosuđe, kao i sve u ovoj zemlji, biće podložno kritici.
Zato ne treba o Predlogu odluke govoriti u marketinške svrhe, nego se treba osvrnuti na ono što je cilj i na ono što svi želimo da postignemo. To je bit problema, a ne kritikovati nešto unapred. Hvala lepo.