Dame i gospodo narodni poslanici, samo bih rekao za ono što je rekao gospodin Jočić, da je to naravno notorna neistina, koju znaju svi Srbi i građani Republike Srbije i oni koji nisu dakle Srbi, vezano za Karlu Del Ponte. Karlu Del Ponte je primio Vojislav Koštunica, a Vojislavu Šešelju nikada na pamet ne bi palo da prlja ruke, da sedne ili da se rukuje s Karlom Del Ponte, a posebno ne sa zločincem Havijerom Solanom, kome je Vojislav Koštunica postavio crveni tepih. U tome je razlika. Moram nešto da vam kažem. Kada govorite o pričaonici, čudi me da se tako ponašate i da to govorite, gospodine Jočiću. Predsednik ove skupštine, gledam ga pet dana pre ove skupštine, gledam ga i na Televiziji "Politika", da li je tako bilo, gospodine predsedniče, s još nekima ste govorili, da ne treba Skupština da traje dugo, pa to košta, pa to nema nigde, ni u jednom parlamentu u svetu. Pet dana priča na svim televizijama o tome, kako je ovo demokratski pomak, kako je ovo ogroman korak napred, pa kažite u čemu je taj demokratski pomak? Nije tačno to što ste rekli. Danas su pozvani predsednik Vlade i svi ministri Vlade. Da li je tako, gospodine predsedniče? Gde su vam ministri? Nijednog ministra Vlade nema celog dana. Nijednog jedinog. (Glas iz sale: Rade).
Nijednog jedinog nema celog dana, ne poštuju Skupštinu uopšte, Skupština ih ne interesuje. Znamo, drže konferencije za novinare, da imaju novine šta da objavljuju. Kažite mi, zašto niste prihvatili interpelaciju? Imate u našim amandmanima, Tomislava Nikolića i mom, imate interpelaciju. Napravili smo predlog interpelacije da uđe u ovaj poslovnik. Zašto ne postoji interpelacija? Mi smo napravili predlog. Usvojićete ga? A, niste obavešteni? Vaši odbori su ga odbili. Jedan od mojih amandmana, koliko su stručni ti odbori o kojima smo malo pre govorili, jedan odbor je prihvatio, a drugi je valjda odbio, ne znajući da je jedan odbor prihvatio, Administrativni prihvatio, a Zakonodavni odbor je odbio. Da li je tako, gospodine Nikoliću?
Čak ni toliko nisu bili u stanju da se usaglase, da znaju šta treba da prihvate, a šta treba da odbiju, to je suštinski problem. Nije tačno, Skupština je za sve moguće rasprave, to nije nikakvo mučenje ljudi, nego je to - ko neće da gleda ima da okrene drugi kanal. Neko je rekao ovde, kaže ima problema sa ušima kada to čuje. Neko ima problema sa ušima kome smeta drugačije mišljenje, koji to ne može da sluša. Neka uzme daljinski upravljač, a ako nema daljinski upravljač, može da dođe do televizora, da okrene neki drugi kanal. Ima ovih pevača, pevačica, koliko god hoće. Nema ništa važnije i ništa ozbiljnije od Skupštine. Pogledajte kakva je ozbiljnost? Govorio je danas gospodin Maršićanin o odgovornosti i neodgovornosti poslanika. Mi smo jedina poslanička grupa, SRS gotovo u celini došla na vreme ovde u deset do četiri. Svi ostali su se čekali i mi smo ih čekali. Gde su ministri i predsednik Vlade? Nema ih. (Glas iz sale: Hapse).
Nije došao ni na deset minuta, niko, zato što nikoga Skupština ne zanima. O čemu onda govorimo? Kažete da nije važan Poslovnik. Tačno. Nije važan u smislu da može da se poredi sa Ustavom i sa nekim od najznačajnijih sistemskih zakona, ali je važan, veoma važan kao unutrašnji pravni akt kojim se pre svega utvrđuje tok sednice i sve ono što mi treba da činimo.
(Predsednik: Vreme.)
To ste vi govorili, gospodine Jočiću, i ja se sa tim slažem, to je činjenica. A sada ne mogu da shvatim da je moguće da se na takav način promeni mišljenje i da se promene politički stavovi. Ja vas i dalje molim da mi pokažete tu jednu demokratsku normu koja daje šira i veća prava i ovlašćenja poslanicima, od onih koje su imali po prethodnom Poslovniku, koji nije najbolji, ali je relativno dobar. Hvala.
