Dame i gospodo, želim samo jednu malu digresiju da učinim, pre nego što krenem zaista samo na Poslovnik. Vidim da je ovde i kolega Bane Ivković. On reče u nekom prethodnom izlaganju kako mi treba ovde svi zajedno da se pobrinemo da se ostvari minimum interesa građana. Ja kažem ne, nego treba da ostvarimo maksimum interesa građana, a ne minimum.
A sada, što se tiče Poslovnika, znate, ja sam, uostalom kao i svi vi, u svome životu štošta čitao i izdvojio sam tri ili četiri stvari, koje smatram najpametnijim koje sam pročitao. Jedna od njih je - poznati austrijski filozof Vitgenštajn uzeo je kao moto jedne svoje knjige: "Što ne možeš reći kratko, bolje i ne govori".
Ako bismo se držali te njegove maksime, svaki bi nam poslovnik bio dobar. Ja sam proveo ovde, u ovoj sali, sedam godina, u tri ranija skupštinska saziva. Više puta smo raspravljali o Poslovniku. Verujte, meni je svaki poslovnik bio dobar. Poneki put mi je smetalo ako prekoračim vreme, pa me predsednik opomene, i to je sve.
Međutim, Poslovnik reguliše neke stvari, to je tačno. Ja bih predložio, da li to piše, ili ne piše u Poslovniku, nije važno, ali, ako postoji dobra volja, možemo da se dogovorimo o tome. Smatram da treba utvrditi kvorum na početku sednice, ujutru u 10 sati, i ne treba stalno utvrđivati kvorum, osim ako neki poslanik to izričito ne zahteva. Tako je na primer na sednicama nastavničkih veća na fakultetima. Ustanovi se kvorum na početku sednice, i više se kvorum ne proverava, dok neko to izričito ne traži.
Mi ovde, malo malo, pa utvrđujemo kvorum. Znate, šta da vam kažem, ovo ubacivanje kartice, jedanput da utvrdimo kvorum, drugi put da glasamo, ako ništa drugo, to je strahovito dosadno. I dajte da to nekako izbegnemo. Izbacimo to, svaki put - izbaci karticu, ubaci karticu, pa izbaci karticu, pa ubaci karticu da si glasao, pa ovo, pa ono. Nema nikakve potrebe, ako se dogovorimo da kvorum ustanovimo jednom i da ga ne ustanovljavamo više u toku sednice, osim ako neko izričito traži.
Druga stvar, dobro je što je predloženo izbacivanje stava 2. čl. 116. iz staroga Poslovnika, ono što se tiče verifikacije.
Još jedna stvar, koja je takođe važna, to je oko interpelacije. Ta institucija je u svakom parlamentu veoma važna. Mi smo je ranije predlagali, kad smo bili u opoziciji. Ona nije usvajana od tadašnje parlamentarne većine, a sada je i mi ne usvajamo, iako je u Predlogu poslovnika učinjen značajan napredak time što se ubacuje član 203a gde se govori o kontroli Vlade, o podnošenju izveštaja itd. i to je na neki način, donekle, zamena za interpelaciju. Međutim, postoji bojazan, zato i nama ranije nisu dozvolili da imamo interpelaciju kao instituciju, postoji bojazan da bi se ta institucija zloupotrebljavala, da bi se često 20 poslanika sakupilo i tražilo interpelaciju, kad se radi o nekom društvenom problemu.
To se može izbeći time što bismo, recimo, ograničili, pa da kažemo - u jednom redovnom zasedanju, koje traje tri meseca, može da se učini samo jedna interpelacija.
U svakom slučaju, mi to ne možemo da izbegnemo. Svi evropski parlamenti imaju tu instituciju, mi ćemo kad-tad morati da uvedemo interpelaciju i kod nas. Ako se ponašamo racionalno i razumno i ako se držimo ove izreke Vitgenštajna, ponoviću - što se ne može reći kratko, bolje i da se ne govori - neće biti problema ni sa tom institucijom. (Glas iz sale: Šta mislite o razmeštaju poslanika?) Nemojte me to pitati, molim vas.

Reč ima narodni poslanik, a vi ćete kao šef poslaničke grupe? Pravo na repliku, narodni poslanik gospodin Branislav Ivković.

Moj uvaženi kolega, profesor Simonović zasigurno misli u istom pravcu, a konačno je to pokazao kao i ja ovde kada sam govorio, samo je mali nesporazum, pa više i zbog vas i zbog mene, kada sam govorio o minimumu interesa građana, možda sam napravio grešku. Govorio sam o minimumu zajedničkog dogovora kojeg moramo ovde postići, da bi upravo ostvarili maksimum interesa građana. Jednostavno, mi smo ovde poslanici, narod nas je poslao ovde da radimo u interesu građana Srbije. Da donosimo zakonodavna rešenja, da oni žive bolje, da privreda može bolje da radi. To je onaj apel koji sam i uputio ovde svim poslanicima, da moramo da imamo pravo, ali i mogućnost da po svakom pitanju izrazimo svoj stav, jer nas je narod ovde i poslao da kao misleći ljudi, radeći na predlozima zakonskih akata ili nekoj drugoj problematici, maksimalno se angažujemo, da damo sve od sebe, a da većina odluči što većina misli u ovoj sali. Upravo da bi se ostvario maksimum interesa građana Srbije. Hvala. (Glas iz sale: Šta mislite o razmeštaju po stolicama?)

Reč ima narodni poslanik Vučurović Božidar, a sledeći je narodni poslanik Goran Cvetanović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pored svih kritika i neslaganja sa vašim radom, moram vam priznati da ste u nečemu vrlo dosledni. Dosledni ste u svojoj nedoslednosti. Sve ono protiv čega ste se borili i protiv čega ste sa iste ove govornice prosipali salve optužbi, sada uvodite. To je dobro. Sada narod konačno shvata da priče o demokratiji važe samo do osvajanja vlasti. Posle toga je jedina razlika u tome što Murta jaše, a Kurta ide peške. Što je Kurta, iako tiranin, demokrata par ekselans za Murtu. Kako to dok ste bili u opoziciji, kako to da ste tada dozvoljavali sebi sve metode parlamentarne borbe? Kako to da ste sebi dozvoljavali opstrukciju sa 70 kilograma amandmana, a sada govor i ukazivanje na propuste i greške sa ove govornice nazivate opstrukcijom.
Kako to da jedno govorite 1994. godine, a drugo govorite sada? Predlažete da se u odborima obavlja rasprava o predlozima zakona, o amandmanima i o aktima koje donosi Republička skupština. Evo kako izgleda taj rad u odborima. Nijedan član odbora nije pročitao nijedan jedini amandman, jer da je pročitao video bi da sam ja dao amandman koji kaže da je ukidanjem verifikacione komisije, a to je bila jezička ispravka Poslovnika, koja je formirana komisija koja se nikako ne zove. Zove se komisija. Ja sam predložio da se ta komisija zove komisija za potvrđivanje mandata. Moj amandman je odbijen, ne zbog toga što ta komisija ne treba tako da se zove, nego zbog toga što to niko u odboru nije pročitao. Sada je u Poslovniku to ostalo da bude komisija. Ajde onda da ukinemo nazive i odborima. Neka se Odbor za odbranu i bezbednost zove odbor, neka se Odbor za finansije zove odbor, neka se Odbor za pravosuđe zove odbor. Neka se i Administrativna komisija zove samo komisija, ako se ova komisija zove samo komisija. Pre nego što ste počeli da nam pričate o demokratiji, morali ste da naučite morfologiju ove složenice. Ova složenica je nastala od dve grčke reči: demos (narod) i kratos (vladati). A vi mislite da je morfološki sastav ove reči grčka reč "demos" (narod) i srpska reč kratiti. E, pa nije.

Molim Vas da se držite teme dnevnog reda.

Demokratija je tema svakog dnevnog reda.

Tema dnevnog reda je, da Vas podsetim, Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.

Otišao je gospodin Jočić, postoji izjava, gospodine Jočiću, Valtazara Bogišića, zaista postoji, dobra je i lepa. Postoji još jedna starija maksima iz Rimskog prava, koja glasi:"Ljui iure suo utitur, nemini facit iniuriam (neminem laedit)", što znači, ko svoje pravo koristi, nikom ne nanosi nepravdu (nikoga ne vređa). Mi ovde samo štitimo svoja prava i vršimo obaveze za koje nas je narod ovde izabrao. Oni koji su nas birali naložili su nam da sa ove govornice štitimo njihove interese. Ovo jeste fabrika. Jeste fabrika, ali reči, moj kolega, slažemo se da ovo bude fabrika, ali se ne slažemo da vi ovde radite vlasničku transformaciju i da je privatizujete. Prošlo je vreme, više u pojedinostima. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik, gospodin Goran Cvetanović, a sledeći je narodni poslanik, gospodin Hranislav Perić.