Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, imamo Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije i jedan od mojih prvih komentara je da kada god nova demokratija dođe na vlast ona vrši izmene i dopune Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Prvo je, prethodno, kada je bila u koaliciji sa SPS-om izvršila izmenu ovog poslovnika 1994. godine, Poslovnika koji je mnogo veća prava davao narodnim poslanicima. Tim poslovnikom su ta prava smanjena i on se koristio šest do sedam godina.
Međutim, sada, još jedna veća restriktivnost u pogledu prava poslanika je uvedena ovim predlogom poslovnika. Šta se želelo uraditi ovim poslovnikom? Da se isprave neke jezičke ili gramatičke greške ili da se jednostavno neki termini, koji nisu odomaćeni, zamene našim izrazima. Na primer - verifikacija se zamenjuje rečju - potvrđivanje, a inače imaju isto značenje.
Postavio bih međutim pitanje - da li je to razlog za hitnost ovog predloga odluke?
Ako se podsetimo Poslovnika, zakon se može izuzetno doneti po hitnom postupku, ali po hitnom postupku može da se donese samo zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku može da prouzrokuje štetne posledice. Ne vidim nikakav razlog za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, s obzirom da imamo samo još jedan dan do redovnog zasedanja ovog parlamenta. Sledeće što je želelo da se uradi ovim zakonom jeste da se ingerencije predsednika Skupštine jako uvećaju, čak i dotle da predsednik Skupštine ubuduće, ne znam da li će biti predsedavajući ovog parlamenta ili će biti vaspitač, ili nastavnik, ili će biti oficir, ili pak upravnik nekog zatvora. Kako drugačije da odredim ovaj predlog, gde se pošlo od alineje 5, u članu 21. i dodaje nova - raspored sedenja narodnih poslanika. To je nešto što je stvarno bruka i sramota da se predlaže ovom parlamentu i da narodni poslanici baš o tome raspravljaju. Ili pak misli ova nova vlast da od ovog parlamenta napravi bioskopsku salu, pa će kada ulazimo u Skupštinu da daju karte, numerisane, da bismo znali gde ćemo da sedimo. To pravo ova odluka pravda kao veća prava predsedavajućeg, odnosno predsednika Narodne skupštine, a ogleda se predlogom člana 22, u članu 74, gde predsednik Narodne skupštine može angažovati naučne ili stručne institucije, kao i pojedine naučne ili stručne radnike, što je sasvim bespotrebno i predsednik Narodne skupštine uopšte nema potrebe za takvim predlogom. Represivnost ove odluke prema narodnim poslanicima ogleda se u tome da narodni poslanici skoro nemaju nikakva prava. Oni nemaju pravo na reč, nemaju pravo na repliku, na predlog dnevnog reda itd. To dokumentuje član 27. koji menja član 100. postojećeg Poslovnika gde se kaže da ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o drugom poslaniku, da poslanik na koga se izlaganje odnosi traži repliku dizanjem ruke, čime se daje pravo predsedniku skupštine da on odluči, dakle da arbitrira, kada će poslanik ili šef poslaničke grupe imati pravo na repliku, a replika je mnogo širi pojam nego uvreda ili iznošenje neke ružne reči, bilo koje poslaničke grupe. Ovim predlogom narušavaju se i neka ustavna prava, a to je u članu 29. gde se član 122. postojećeg Poslovnika menja i kaže - tajno se glasa upotrebom elektronskog sistema. To je prosto nemoguće, jer tada tajnost nije zagarantovana. Upotreba elektronskog sistema je moguća, ali je isto tako moguće i tačno znati koji je poslanik za šta glasao. To nema nikakve veze sa tajnim glasanjem.
Samo da kažem još jednu rečenicu, pošto je ovo jedini način da se obratimo narodu, ja sam pre dva dana pročitao izjavu ministra Kneževića, gde on komentariše šta uraditi sa Prištinskim univerzitetom.
