Poštovani predsedniče, poštovane kolege poslanici, od konstitutisanja novog saziva Skupštine Srbije ušli smo evo u drugi mesec rada, ovo je peta vanredna sednica rada srpskog Parlamenta. Ustavni osnov za donošenje ove odluke sadržan je u članu 52. Ustava Republike Srbije, a prema kome Narodna skupština uređuje rad, organizaciju i način ostvarivanja prava i dužnosti narodnih poslanika. Razlozi za donošenje odluke sigurno proizilaze iz potrebe da se izvrši usaglašavanje odredbi Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije sa odredbama zakona. Nesumnjivo je da je ovo pitanje značajno, ali u ova dva meseca rada, u trenutcima izuzetno teške situacije na jugu Srbije, teške situacije na Kosovu i Metohiji, katastrofalnog stanja u privredi, štrajka u prosveti, a što rezultira socijalno-patološkim virusom, koji je zahvatio sve društvene kategorije, nismo imali prilike da kažemo svoje mišljenje sa ove skupštinske govornice i svoju reč o tako značajnim pitanjima.
Vlada Republike Srbije je ponudila Skupštini na usvajanje Zakon o amnestiji, koji omogućava da se amnestiraju krvnici srpskog naroda, dok se njihove žrtve istovremeno pokušavaju staviti na optuženičku klupu. Direktna posledica donošenja ovog zakona su i najnoviji zločini koji su se desili na prostoru Kosova i Metohije, a zatim krvavi masakr nad nedužnim civilima, tj. putnicima autobusa kod Podujeva, ubijanje policajaca. Dakle, po Srbiji, dok teroristi kopaju rovove, mi kopamo grobove za naše srpske mladiće, za naše građane i za našu nejač, a dokle će to više da se dešava, a da Parlament ove zemlje o tome ne raspravlja.
O planu potpredsednika Vlade Nebojše Čovića raspravljaju NATO moćnici u Briselu, a srpski parlamentarci o tome samo saznaju iz novina. Donošenje odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije doprineće, nadam se, da se stvore uslovi za blagovremenu i bolju pripremu sednica Narodne skupštine, s obzirom da vidim da je danas veliki broj poslanika na ovoj sednici dobio materijal, kako bi mogla da se pojača aktivnost u vezi donošenja većeg broja zakona i drugih akata iz nadležnosti, kao i preciznije utvrde rokovi za vršenje pojedinih radnji.
Jedan od ciljeva za donošenje ove odluke o izmenama i dopunama Poslovnika o radu je i izvršenje određene redakcijske izmene koja se sastoji u terminološkom ujednačavanju i postizanju veće jasnoće odredbi.
Poštovane kolege poslanici, da vas podsetim da višepartijski parlamentarizam u novijoj istoriji Srbije nije počeo konstituisanjem ove skupštine, već sada daleke 1990. godine, na prvim višestranačkim izborima koji su usledili nakon političkih promena u Srbiji, koje je inicirala i sprovela SPS, koja je dobila 196 mandata, što prilično prevazilazi sadašnju većinu u parlamentu od 176.
A ovaj poslovnik koji danas menjamo je usvojen 1994. godine. Podsećam vas da je takođe tadašnja opozicija bučno najavljivala osvajanje vlasti. Sasvim je prirodno u višestranačkom sistemu da se to čini, kao što je sasvim prirodno da aktuelna vlast omogući slobodno delovanje opozicije u parlamentu, koji je vrh piramide političkog života.
U procesu predlaganja izmena i dopuna Poslovnika o radu Skupštine Republike Srbije trebalo je takođe ugraditi jedan član po kome su predsednik, ili potpredsednici Vlade, ili ministri, u obavezi da prisustvuju sednicama Skupštine, s obzirom da oni od dana njihovog imenovanja, osim pojedinaca, više nisu bili prisutni ovde.
Jer da su danas ovde sigurno je da bi kolega Kragović, kolega Mitrović, Trajković, Jakšić ili bilo koji poslanik sa Kosova i Metohije pitao danas ministra Gašu Kneževića koji su to razlozi koji ga rukovode da se ukine Univerzitet u Prištini, ako znamo da pored odlučnosti srpskog naroda da ostane i opstane na prostoru Kosova i Metohije ključnu ulogu u ostanku srpskog naroda su odigrali i prosveta i zdravstvo.
Kaže, čujemo, da to nije u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244. Da li je u skladu sa tom rezolucijom ubijanje i kidnapovanje Srba ili drugi terorizam ... (predsednik - molim vas da se vratite na temu)... svuda u svetu parlamentarne tradicije se čuvaju i nikada se ne menjaju na brzinu kao što to možda mi danas radimo. Neke traju čak i desetlećima.
Čuli smo danas šta su pojedini vaši lideri izjavljivali prilikom promena Poslovnika 1994. godine. Nije sporno da se učine tehnička poboljšanja Poslovnika, ali se to nikako ne sme svesti na uskraćivanje elementarnih prava poslanika da govore, jer i sama reč parlament dolazi od reči parlare, što znači govoriti.
Drugim rečima, ono što je Ustav za zemlju, to je poslovnik za parlament. Zato treba imati uvek na umu da je priroda višestranačja da se uloga vlasti i opozicije s vremena ne vreme menjaju. Hvala.