Hvala lepo. Prihvatam ovu obavezu koja proističe iz Poslovnika. Primedba je umesna.
Ukoliko više nema javljanja povodom kršenja Poslovnika, pitam predlagača da li želi reč? Ima reč narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, sve ono što je prethodilo mom obrazloženju koje ide u prilog izmenama i dopunama Poslovnika o radu Republičke skupštine je samo po sebi bilo dovoljno, ali ću se ipak zadržati na nekoliko osnovnih informacija koje sam dužan da dam ispred poslaničke grupe DOS-a.
Ustavni osnov za izmenu postojećeg Poslovnika je sadržan u članu 82. Ustava Republike Srbije, kojim se definišu prava Skupštine da sama utvrđuje pravila svog rada i ponašanja u predstavničkom domu.
Postoje brojni razlozi za izmene i dopune postojećeg Poslovnika. Podsetiću vas da mi radimo po Poslovniku koji je usvojen 1994. godine. Tri su osnovna nivoa izmena koje se unose u postojeći Poslovnik. Onaj prvi je svakako potreba Poslovnika da se uskladi sa zakonima koji su tokom prethodnih sedam godina doneti, i to se čini po pitanju Zakona o unutrašnjim poslovima, s obzirom da se menjaju nadležnosti Odbora za bezbednost, po pitanju Zakona o izboru narodnih poslanika i po pitanju Zakona o izboru narodnih poslanika u Veće republika.
Drugi nivo izmena postojećeg Poslovnika je posledica našeg nastojanja da izađemo u susret potrebama službi koje prate rad parlamenta. Naime, nemoguće je efikasno raditi bez podrške tih službi, a ove službe su same uložile izvesne prigovore, ukazujući na nedostatke postojećeg Poslovnika. Mi smo te prigovore uvažili, oni su prošli kroz Administrativni odbor i tiču se pre svega pomeranja rokova.
Mislim da je postignuta saglasnost na kolegijumu. Istina, na njemu nisu učestvovali predstavnici jedne opozicione stranke, ali je to njihovo pravo, oni su to svoje pravo iskoristili.
Što se tiče one političke dimenzije izmene ovog poslovnika, mi smo na nju bili prinuđeni, pre svega kroz izraze našeg nastojanja da proces promena, koji je započet u društvu, prenesemo i na Republički parlament. Tu pre svega mislimo na našu potrebu da efikasno radimo i da, ne suspendujući pravo poslanika, ipak uvažimo potrebu ovog društva za donošenjem čitavog niza zakona, koji sami po sebi nemaju vremena za čekanje i jalove rasprave.
Možda su neki poslanici s pravom došli ovde, očekujući od nas da uvažimo njihovu potrebu za resocijalizacijom, ali mi nismo dužni na takvu vrstu ponašanja, i sasvim sigurno, predstojećim izmenama u Poslovniku bar će donekle biti otklonjene mogućnosti opstrukcije, koja sama po sebi nema nikakvu funkciju, osim onemogućavanja efikasnog rada parlamenta.
Pre svega, tu mislim na izmene koje se odnose na raspravu o amandmanima i o zakonu u pojedinostima. Mi smo kroz konsultacije obavljene sa predstavnicima SPS i SSJ pronašli kompromis, uvažavajući potrebu narodnih poslanika da aktivno doprinose usvajanju i radu na zakonima, ali istovremeno potrebu društva da se u tom poslu ne prenaglašavamo na način koji bi sam sebi bio antiteza.
Dakle, sve ono što u ovom trenutku radimo, zasnovano je na Ustavu i poštovanju zakona. To je potvrdio Zakonodavni odbor i to je izraz našeg nastojanja da poštedimo i parlament, i društvo situacije čiji smo bili svedoci i akteri prethodne četiri skupštinske sednice. Mislim da ćemo u svakom slučaju, imajući u vidu činjenicu da raspolažemo skupštinskom većinom, predložene promene usvojiti, da ćemo njima afirmisati rad parlamenta, da ćemo uneti izvesne novine.
Tu pre svega mislim na mogućnost poslanika i skupštinskih radnih tela da kontrolišu rad Vlade. Po prvi put se nešto tako radi, i da ćemo time sveobuhvatno doprineti ubrzanom procesu reformi u društvu.
Tražimo od vas da podržite ove predloge i da nastavimo sa svojim radom, uprkos svemu onome što je prethodilo početku moje rasprave.

Ima reč gospodin Pelević.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo, Stranka srpskog jedinstva bi radije da se na ovoj sednici govori o najaktuelnijim pitanjima koja se tiču građana Srbije. Mi bismo više voleli da danas raspravljamo o pitanju juga Srbije, o Kosovu i Metohiji, o žrtvama koje padaju na Kosovu i Metohiji i na jugu Srbije, o zajedničkoj državi Srbije i Crne Gore.
Mi bismo danas voleli da razgovaramo o prolećnoj setvi, o restrikcijama struje i o tome kako rešiti te probleme. Već dva meseca mi na dnevni red ne stavljamo životne probleme građana Srbije. Ali, ako je danas vanredna sednica zakazana sa ciljem da rad ove skupštine bude efikasniji i da tome doprinese izmena Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, onda je to za nas prihvatljivo.
Mi smatramo da se time ne narušava ravnopravnost svakog narodnog poslanika ponaosob, zato što u raspravi i u načelu možemo svi da govorimo o predloženom zakonskom projektu ili o bilo kakvoj drugoj odluci. Ali, u raspravi u pojedinostima, zaista samo onaj poslanik koji je zainteresovan za bilo koji član predloženog zakona i koji na to podnese amandman ima pravo o tome da govori, a plus toga, o tome ima pravo da govori i šef poslaničke grupe.
Mi mislimo da je to prihvatljivo i demokratski, i, ako je to zaista u cilju poboljšanja efikasnosti, a mi hoćemo da verujemo da jeste, onda mi taj predlog želimo da podržimo.
Što se tiče interpelacije, ili narodnim jezikom rečeno, izveštaja Vlade o svom radu Narodnoj skupštini Republike Srbije, i uopšte, građanima Srbije, mi tu imamo sasvim drugo mišljenje, koje smo u konsultacijama sa predsednikom Skupštine izneli, a ja ću ga ovde takođe ponoviti. Mi smatramo da u skladu sa dobrim, demokratskim principima mnogih zapadnih zemalja, na koje se tako često, a ponekad i vrlo često u stvari neopravdano pozivamo, da se ustanovi praksa kakva je u tim zemljama.
Recimo, da predsednik Vlade svakog meseca podnese narodnim poslanicima, a time i svim građanima Srbije, izveštaj o radu Vlade. Ako to ne može zbog zauzetosti predsednik Vlade, onda to može jedan od sedam potpredsednika Vlade. Mislim da bi se time ostvarila potpuna javnost rada Vlade i da bi time i Vlada, i Narodna skupština, dobila mnogo više u svojoj efikasnosti, ali i u narodu, po svojoj demokratičnosti.
Mislim da bi to trebalo usvojiti i mislim da bi takav vid interpelacije bio zaista prihvatljiv. Ne vidim razloga da se jednom mesečno ne podnese izveštaj o radu Vlade, da o tome prethodno raspravlja nadležni odbor, i da zatim svaka poslanička grupa, po istupanju predsednika Vlade, ili potpredsednika, ima pravo, recimo, na po sat vremena kritikovanja rada Vlade po tom pitanju.
Mislim da bi to bilo sasvim demokratski i da bi to za nas bilo sasvim prihvatljivo. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodni poslanik gospodin Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, deset godina je u ovom parlamentu trajala opoziciona borba da se izradi što bolji poslovnik o radu. U toj borbi su učestvovali i srpski radikali, i predstavnici drugih opozicionih stranaka, mnogih stranaka koje su sada vladajuće unutar DOS-a.
Ovaj poslovnik kakav sada imamo rezultat je naše zajedničke borbe, borbe koja je bila nekada tako žestoka i vatrena da je dovodila do intervencije policije, ali smo izdržali tu borbu i izradili poslovnik koji je dobar, koji je dobar i za vlast, a još je bolji za onoga ko je bio vlast, pa se opet vratio u opoziciju. DOS bi sada trebalo da razmišlja - koji je to najbolji poslovnik koji će njegovim strankama odgovarati kada uskoro izgube vlast, a ne da traže varijantu, kao što su to neki drugi ranije radili, kako da što više onemoguće opoziciju.
Vi ste krenuli sada u pravcu mnogo težih restrikcija, od onih koje su postojale bilo kada u proteklih deset godina. Vi mislite da je Skupština efikasna kad se malo u njoj govori. Nije tačno. Skupština je efikasnija što je rasprava duža i kvalitetnija. Što više poslanika govori, Skupština je efikasnija. Ovo je parlament, mesto gde se govori. Parlament nije efikasan, ako se ne govori mnogo. Parlament je sterilan. Samo u zemljama koje glume parlamentarizam, a to su komunističke diktature, razne druge diktature itd., nadmeću se poslanici u tome ko će više da hvali vlast.
Suština parlamenta je da se vlast što žešće kritikuje, da se vlast boji svake parlamentarne sednice, da se boji svakog akta sa kojim izlazi pred poslanike i da strepi od onoga što će poslanici reći. To je suština parlamenta. Unutar DOS-a ima mnogo lidera koji su nekada smatrani istaknutim borcima za slobodu, za demokratiju, mnogih lidera koji su se pročuli kao politički teoretičari itd.
Sada me iznenađuje ovaj prelom u glavama, u mozgovima, ovaj stav da su samo restrikcije dobre u parlamentu i da je parlament uspešan ako zaseda što kraće.
Po toj logici ovaj parlament bi bio još uspešniji, ako bi se broj poslanika od 250 smanjio na 15. To bi bilo neuporedivo uspešnije, što to da se ne uradi? Ovaj parlament bi bio najuspešniji kada uopšte ne bi ni bilo poslanika. Onda bi Vlada bila potpuno slobodna da pokaže koliko je dobra, sposobna i koliko je narod voli.
Šta je suština onda ovog parlamenta? Da kontroliše izvršnu vlast i da donosi zakone ili da izvršna vlast što efikasnije kontroliše parlament, pa čak i na taj način što će određivati gde će koji poslanik da sedi. Vi ovim amandmanima predviđate da Administrativni odbor, gde vladajuća većina ima najveći broj poslanika, članova, određuje gde će ko da sedi. Znate li ijedan parlament u svetu gde se to radi? (Glasovi: Znamo, engleski.) Nije tačno. U britanskom parlamentu to postoji, gde je jasno razgraničena vlast od opozicije, ali tako što je sučeljena, s jedne strane su svi poslanici vlasti, s druge strane svi poslanici opozicije i među njima je uvek direktna konfrontacija. U toj konfrontaciji svi imaju potpuno ista prava. Spiker budno pazi da svi imaju ista prava u toj konfrontaciji. U drugim parlamentima toga nema, jer političke partije su tehničke organizacije. One nisu ni direktni ustavni faktor, ni zakonski. One su sredstvo političke borbe, dok se dođe do mesta u parlamentu. U parlamentu svaki narodni poslanik je predstavnik naroda. Svi poslanici imaju pravo da ne budu članovi nijedne poslaničke grupe. Kako ćete vi sada praviti raspored, ako grupa od 20 ili 23 poslanika odluči da nisu ni u jednoj poslaničkoj grupi? Po kom kriterijumu, ko će to da pravi? (Predsednik: Vreme.)
Sada vladajuća većina planira gde će da smesti opoziciju, da bi ona bila što manje čujna, da bi bila neprimetna. Ja vam predlažem da opozicione poslanike smestite u Pionirski park ili negde što dalje od ove skupštine. Tada ćete moći na miru da radite, da vam parlament bude maksimalno efikasan, moći ćete bez ikakve diskusije da usvojite sve zakonske projekte.
Očigledno možemo ovde da raspravljamo o jednom konspirativnom obliku vlasti, vlasti koja kontroliše sve medije, lansira preko tih medija koju god laž ona smisli i onemogućava bilo kome da protivreči. Jedino mesto gde se može čuti protivljenje vlasti je ovaj parlament. E, sada ćete ugušiti i to mesto, kao komunisti što su 1945. i 1946. godine odlučili da im ne treba opozicija. Sada i vi javno govorite da vam ne treba opozicija, samo još glumite način na koji ćete se obračunati i kako ćete ukinuti opoziciju i kako ćete se obračunati sa njom. (Predsednik: Molim Vas da završite.)
Branite opoziciji da govori, tako ste radili i sa Dragoslavom Jovanovićem, prvo mu je bilo zabranjeno da govori, a posle je otišao na deset godina zatvora, jer je mislio drugačije od stava Komunističke partije.
Pozivam vas da dobro razmislite, bolje da odustanete od ovog zakonskog projekta. Razmišljajte da vam uvek treba onakav poslovnik, koji će vam koristiti kada vam se uskoro uloga promeni, kada se opet nađete u opozicionim klupama. Takav poslovnik je samo dobar poslovnik.

Ima reč narodni poslanik, gospodin Branislav Ivković.

Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedavajući, dozvolite da u ime Poslaničke grupe SPS iznesem nekoliko ključnih stavova.
Prvo, smatram da mi ovde u ovoj sali treba da dogovorimo neki minimum interesa građana Srbije. Minimum interesa građana Srbije je da se u ovoj sali razgovara o onim zakonodavnim rešenjima, koja će zasigurno uticati na poboljšanje položaja građana Srbije u svakom pogledu. U tom smislu je sigurno zadatak i svakog poslanika da na taj način i doživljava ovaj parlament. Interes predlagača zakona, bila to Vlada ili neko od nas poslanika, jeste da njegov zakon razmotre svi misleći ljudi u ovoj sali, njih 250 narodnih poslanika, poslanika koje je narod poslao ovde da misle za njega i da toliko poboljšaju ta rešenja da se putem tih rešenja stvori mnogo bolji i društveni i privredni milje za život i rad na prostorima Republike Srbije.
U tom smislu želim da istaknem, kao pripadnik SPS, da je ovaj poslovnik, sa kojim ste vi počeli da radite, usvojen 1994. godine, kada je ogroman broj poslanika SPS sedeo u ovim klupama. Taj poslovnik je očigledno toliko dobro demokratski urađen, toliko je davao prava opozicionim poslanicima da sada većinska koalicija DOS-a u ovom parlamentu smatra da može da ga suzi u određenim pravima i da ga i dalje doživljava demokratskim. Odmah da kažem da smo 1994. godine imali 119 poslanika i sa Novom demokratijom je formirana većina od 126 i tada sam i ja postao član Vlade Republike Srbije, jer je većinska koalicija i formirala Vladu Republike Srbije. Znači, ovaj poslovnik od 1994. godine je očigledno demokratski Poslovnik, jer sada, sužavajući određena prava kada je u pitanju rasprava u pojedinostima, u suštini većinska koalicija u ovom parlamentu, predlažući ga, doživljava ga i dalje demokratski. U tom smislu želim da istaknem da je motiv efikasnost u radu. Svako ko je na vlasti je spreman da uočava opstrukciju. Očigledno da je najveća opstrukcija u istoriji ovog parlamenta zabeležena 1996. godine u julu mesecu, kada je razmatran Zakon o lokalnoj samoupravi, kada je više od 1.000 amandmana stavljeno, da bi se opstruirao zakon, pa je Poslovnik i dalje u celini ostao na snazi. Toliko oko demokratije i oko toga da demokratije nije bilo ili je možda više bilo nego što će da je bude.
U pogledu konsultacija želim da kažem da smo pozvani kod predsednika Skupštine, da je bio prisutan i predsednik Poslaničke grupe DOS u ovom parlamentu da smo informisani o namerama, da smo se složili o značajnom delu namera i da smo imali prilike da damo svoje sugestije, da su te sugestije prihvaćene i ostavili smo pravo oko rasprave u pojedinostima da iznesemo svoje stavove i iznećemo ih danas ovde.
Ali, želim da istaknem za sve nas, kada je uopšte u pitanju rad ovog parlamenta, da parlament mora da zadrži kontrolu nad radom organa koje on bira. Ključni organ, koji ovaj parlament bira, je Vlada Republike Srbije. U tom smislu ćemo podržati amandman, koji govori o interpelaciji, jer smatramo da je interpelacija jedini put da opozicione partije imaju pravo direktno, bez volje većine u Skupštini, da postave pitanje Vladi Republike Srbije i da, ukoliko ne budu zadovoljne odgovorom, postave pitanje poverenja.
Ali, mi se ovde borimo za efikasnost u radu Skupštine, a imamo Vladu koja je potpuno neefikasna. Mi menjamo Poslovnik da bi bili efikasniji, čak uskraćujući pravo poslanika da u pojedinostima iznesu svoje stavove, a imamo Vladu, koja ne rešava problem električne energije, koja ne obezbeđuje plate prosvetarima, ne rešava problem juga Srbije, da Albanci kopaju rovove, a mi kopamo grobove.
Poslovnik mora da omogući kontrolu rada Vlade. Poslovnik treba da pruži mogućnost da rad Vlade bude ovde razmatran u Skupštini Republike Srbije, u najvišem organu građana Srbije, kao i pravo da se prozove onaj deo Vlade koji ne radi.
Mi hoćemo efikasnost Skupštine, a u Kladovu, gde je 35 odbornika SPS, četiri odbornika DOS, posle razgovora sa ministrom pravde, ovde je prisutan poslanik iz DOS-a Popović, i dalje se desperadoski upada u skupštinu opštine i onemogućava njen rad deset dana. Ista priča je i u Beloj Palanci. Zašto ne možemo da postavimo pitanje Vladi u pogledu rada ministarstva koje je zaduženo za lokalnu samoupravu? Da li će rad ići putem uvođenja prinudne uprave, gde god se nalazi socijalistička vlast?
O ovom poslovniku ćemo razgovarati, ali svako od nas u ovoj sali mora da razmisli o tome da smo mi poslanici građana Srbije i da moramo da dogovorimo konsenzus, u kome nema političkih interesa. Moramo da dogovorimo minimum interesa građana Srbije.
Kada bude usvojeno, da ogromna većina ovde bude uverena da je dala sve od svog znanja da se u ovoj zemlji živi bolje (aplauz).

Ako se više niko od predsednika poslaničkih grupa ne javlja za reč, dajem reč Stevi Dragišiću, a posle njega Dragoljubu Stamenkoviću.

Dame i gospodo, Poslovnik Narodne skupštine koji danas menjamo donet je 1994. godine u novembru mesecu. Na taj poslovnik, koji je danas na snazi, bilo je podneto 390 amandmana. Sličnost sa ovim poslovnikom je u tome što je tadašnji Predlog poslovnika narodnim poslanicima podeljen dva dana pred početak rasprave. Ovaj predlog poslovnika mnogi poslanici su dobili tek danas.
Sličnost je i u tome što su mnoga rešenja, koja su tada bila glavna meta kritike opozicionih poslanika, zadržana, kao što je, recimo, ograničenje diskusije na 10 minuta, gde postoji mogućnost Skupštine da skrati diskusiju svojom odlukom na sednici. Zatim, mogućnost učešća poslanika u predlaganju amandmana i nekih drugih mogućnosti koje opozicionim poslanicima stoje na raspolaganju kada je u pitanju njihov opozicioni rad u Skupštini.
Pored toga što ovaj predlog poslovnika zadržava ta restriktivna rešenja koja su 1994. godine opozicioni poslanici kritikovali, predviđaju se još restriktivnija rešenja. Najkarakterističniji primer je to što se, recimo, poslanicima uskraćuje mogućnost da u raspravi u pojedinostima učestvuju kada je amandman predložio neki drugi poslanik, već se rasprava ograničava samo na onog poslanika koji je taj predlog podneo Skupštini, a poslanici se dalje potpuno onemogućavaju da predlažu amandmane u slučaju kada Vlada u toku same sednice podnese neki zakon, za šta je ovlašćena po članu 158. stav 1. Zatim, mogućnost replike je takođe sada ostavljena predsedniku Narodne skupštine da široko tumači da li će dozvoliti poslaniku da replicira ili će mu dozvoliti drugi put da replicira ili neće, tako da ova skupština pod geslom efikasnosti rada podrazumeva isključivo sužavanje mogućnosti i učešća poslanika u njenom radu.
Ja ću vam citirati nekoliko izvoda iz govora koje su tada sadašnji ministri govorili kao opozicioni poslanici. Ministar pravde Vladan Batić, tada narodni poslanik, za ovaj predlog poslovnika o kome smo tada raspravljali, kaže: (Pod geslom efikasnijeg rada, narušava se jedna od osnovnih sloboda, sloboda govora(. Dalje kaže: (Ovim poslovnikom vi ograničavate slobodu govora i po dužini i po vrsti. Ako poslanicima budete dozvolili da govore, predviđeno je 10 minuta( (na šta se žali), a vidim odmah ste sada unapred ovu diskusiju, u ovoj tački dnevnog reda, ograničili na 5 minuta (i na to se žali). Vi možete ograničiti i na minut, to sada mi govorimo, jer o tome odlučuje skupštinska većina. Znači, i ako dozvolite da govorimo minut ili 5 minuta, onda će morati da pazi šta govori, da govori faktički ono što vi želite da se kaže. Ako ne, ako se predsedniku ne sviđa ono što govori, jednostavno oduzeće poslaniku reč. Tako će, kao nigde u svetu, po pravilu poslanici morati da ćute, a izuzetno će morati da govore. Kada u jednoj državi poslanici moraju da ćute, narod neće moći ni da šapuće.( Tako je nekada govorio današnji ministar pravde.
Gospodin Vojislav Koštunica, današnji predsednik, tada je bio poslanik, opozicioni poslanik, predsednik jedne opozicione stranke, a o ovom predlogu poslovnika koji se danas menja i njegovoj restriktivnosti Koštunica je govorio: (Ono što odlikuje jedan demokratski poredak, pa i u okviru parlamenta koji jeste esencija demokratije, jeste suština demokratije, jeste veća briga za pravo manjine, zaštita prava manjine. Naravno, ne sme se ni ta zaštita prava manjine dovoditi u suprotnost. Ali, prava manjine moraju biti zaštićena i jedan demokratski poredak, pa i u parlamentu, dakle, kada je reč o poslovniku, ili pada, ili ostaje na snazi.(
Prema tome, koliko vodi računa o pravima manjine. Dalje, Koštunica dodaje: (I ovaj parlament, jednostavno, sa svim ovim izmenama, sa regulisanjem prava manjine, svemu tome služi. On je paravan neslobode u ovom društvu, on je jednostavno smokvin list te nedemokratije koja postoji u ovom društvu(. Dalje Koštunica kaže: (Ovaj parlament je isključivo ovakav kakav jeste. Sa ovim sastavom, sa ovim promenama Poslovnika, sa ovim represivnim karakterom Poslovnika, ograničavanjem parlamentarne rasprave, jednostavno samo služi zbog toga da bi prikrio da je do te promene došlo, što naravno nije lako izvesti. (
Završiću sa poslednjim citatom, a izgovorio ga je sadašnji predsednik Republičke vlade Zoran Đinđić. Pošto je Demokratska stranka tada kao jedina opoziciona stranka učestvovala u izradi ovog poslovnika sa SPS i Novom demokratijom, on nije žestoko kritikovao restriktivnost Poslovnika, ali neki njegovi poslanici jesu.
"Gospodin Jovanović je govorio o opstrukciji i zloupotrebi govornice. Na dnevnom redu je, ne znam ni ja, pčelarstvo. Izađu poslanici i pričaju. Znate zašto? Zato što je ovo jedino mesto gde su poslanici opozicije relativno ravnopravni. Parlament je ventil, postoji veliki pritisak i na taj veliki pritisak treba da izađe ogroman pritisak koji se u društvu stvara."
(Međutim, manjina koristi tu mogućnost više nego što je to uobičajeno zbog toga što je to jedina mogućnost. Druge mogućnosti za veliki broj stranaka nema. Postoje pojedinačne promocije medijske, ali kao stranke, kao veliki broj aktivista jedne stranke i mi tu mogućnost imamo samo ovde. Zbog toga će ovaj parlament, vi možete da donesete Poslovnik kakav god hoćete, vi ne možete da zabranite poslanicima pod bilo kojim izgovorom da dođu za ovu govornicu i kažu ono što žele da kažu, ne mogu da budu na represivan način sprečeni. ( Ovo je govorio Zoran Đinđić, dok je bio predsednik opozicione stranke.
U vreme kada ste bili opozicija, ovako ste govorili. Kritikovali ste jedan represivni Poslovnik koji danas menjate, njegove represivne odredbe zadržavate, a one koje su iole odgovarale opozicionim strankama i omogućavale slobodan rad, vi ih danas sužavate.