Dame i gospodo, Poslovnik Narodne skupštine koji danas menjamo donet je 1994. godine u novembru mesecu. Na taj poslovnik, koji je danas na snazi, bilo je podneto 390 amandmana. Sličnost sa ovim poslovnikom je u tome što je tadašnji Predlog poslovnika narodnim poslanicima podeljen dva dana pred početak rasprave. Ovaj predlog poslovnika mnogi poslanici su dobili tek danas.
Sličnost je i u tome što su mnoga rešenja, koja su tada bila glavna meta kritike opozicionih poslanika, zadržana, kao što je, recimo, ograničenje diskusije na 10 minuta, gde postoji mogućnost Skupštine da skrati diskusiju svojom odlukom na sednici. Zatim, mogućnost učešća poslanika u predlaganju amandmana i nekih drugih mogućnosti koje opozicionim poslanicima stoje na raspolaganju kada je u pitanju njihov opozicioni rad u Skupštini.
Pored toga što ovaj predlog poslovnika zadržava ta restriktivna rešenja koja su 1994. godine opozicioni poslanici kritikovali, predviđaju se još restriktivnija rešenja. Najkarakterističniji primer je to što se, recimo, poslanicima uskraćuje mogućnost da u raspravi u pojedinostima učestvuju kada je amandman predložio neki drugi poslanik, već se rasprava ograničava samo na onog poslanika koji je taj predlog podneo Skupštini, a poslanici se dalje potpuno onemogućavaju da predlažu amandmane u slučaju kada Vlada u toku same sednice podnese neki zakon, za šta je ovlašćena po članu 158. stav 1. Zatim, mogućnost replike je takođe sada ostavljena predsedniku Narodne skupštine da široko tumači da li će dozvoliti poslaniku da replicira ili će mu dozvoliti drugi put da replicira ili neće, tako da ova skupština pod geslom efikasnosti rada podrazumeva isključivo sužavanje mogućnosti i učešća poslanika u njenom radu.
Ja ću vam citirati nekoliko izvoda iz govora koje su tada sadašnji ministri govorili kao opozicioni poslanici. Ministar pravde Vladan Batić, tada narodni poslanik, za ovaj predlog poslovnika o kome smo tada raspravljali, kaže: (Pod geslom efikasnijeg rada, narušava se jedna od osnovnih sloboda, sloboda govora(. Dalje kaže: (Ovim poslovnikom vi ograničavate slobodu govora i po dužini i po vrsti. Ako poslanicima budete dozvolili da govore, predviđeno je 10 minuta( (na šta se žali), a vidim odmah ste sada unapred ovu diskusiju, u ovoj tački dnevnog reda, ograničili na 5 minuta (i na to se žali). Vi možete ograničiti i na minut, to sada mi govorimo, jer o tome odlučuje skupštinska većina. Znači, i ako dozvolite da govorimo minut ili 5 minuta, onda će morati da pazi šta govori, da govori faktički ono što vi želite da se kaže. Ako ne, ako se predsedniku ne sviđa ono što govori, jednostavno oduzeće poslaniku reč. Tako će, kao nigde u svetu, po pravilu poslanici morati da ćute, a izuzetno će morati da govore. Kada u jednoj državi poslanici moraju da ćute, narod neće moći ni da šapuće.( Tako je nekada govorio današnji ministar pravde.
Gospodin Vojislav Koštunica, današnji predsednik, tada je bio poslanik, opozicioni poslanik, predsednik jedne opozicione stranke, a o ovom predlogu poslovnika koji se danas menja i njegovoj restriktivnosti Koštunica je govorio: (Ono što odlikuje jedan demokratski poredak, pa i u okviru parlamenta koji jeste esencija demokratije, jeste suština demokratije, jeste veća briga za pravo manjine, zaštita prava manjine. Naravno, ne sme se ni ta zaštita prava manjine dovoditi u suprotnost. Ali, prava manjine moraju biti zaštićena i jedan demokratski poredak, pa i u parlamentu, dakle, kada je reč o poslovniku, ili pada, ili ostaje na snazi.(
Prema tome, koliko vodi računa o pravima manjine. Dalje, Koštunica dodaje: (I ovaj parlament, jednostavno, sa svim ovim izmenama, sa regulisanjem prava manjine, svemu tome služi. On je paravan neslobode u ovom društvu, on je jednostavno smokvin list te nedemokratije koja postoji u ovom društvu(. Dalje Koštunica kaže: (Ovaj parlament je isključivo ovakav kakav jeste. Sa ovim sastavom, sa ovim promenama Poslovnika, sa ovim represivnim karakterom Poslovnika, ograničavanjem parlamentarne rasprave, jednostavno samo služi zbog toga da bi prikrio da je do te promene došlo, što naravno nije lako izvesti. (
Završiću sa poslednjim citatom, a izgovorio ga je sadašnji predsednik Republičke vlade Zoran Đinđić. Pošto je Demokratska stranka tada kao jedina opoziciona stranka učestvovala u izradi ovog poslovnika sa SPS i Novom demokratijom, on nije žestoko kritikovao restriktivnost Poslovnika, ali neki njegovi poslanici jesu.
"Gospodin Jovanović je govorio o opstrukciji i zloupotrebi govornice. Na dnevnom redu je, ne znam ni ja, pčelarstvo. Izađu poslanici i pričaju. Znate zašto? Zato što je ovo jedino mesto gde su poslanici opozicije relativno ravnopravni. Parlament je ventil, postoji veliki pritisak i na taj veliki pritisak treba da izađe ogroman pritisak koji se u društvu stvara."
(Međutim, manjina koristi tu mogućnost više nego što je to uobičajeno zbog toga što je to jedina mogućnost. Druge mogućnosti za veliki broj stranaka nema. Postoje pojedinačne promocije medijske, ali kao stranke, kao veliki broj aktivista jedne stranke i mi tu mogućnost imamo samo ovde. Zbog toga će ovaj parlament, vi možete da donesete Poslovnik kakav god hoćete, vi ne možete da zabranite poslanicima pod bilo kojim izgovorom da dođu za ovu govornicu i kažu ono što žele da kažu, ne mogu da budu na represivan način sprečeni. ( Ovo je govorio Zoran Đinđić, dok je bio predsednik opozicione stranke.
U vreme kada ste bili opozicija, ovako ste govorili. Kritikovali ste jedan represivni Poslovnik koji danas menjate, njegove represivne odredbe zadržavate, a one koje su iole odgovarale opozicionim strankama i omogućavale slobodan rad, vi ih danas sužavate.