Izvolite, gospodine Nikoliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Narodna skupština po članu 73. stav 1. tačka 11. Ustava Republike Srbije obavlja kontrolu nad radom Vlade i drugih organa i funkcionera odgovornih Narodnoj skupštini u skladu sa Ustavom i zakonom.
Ovaj poslovnik nam neće omogućiti da tu funkciju obavljamo kako treba, ali hajd što neće da omogući da kontrolišemo Vladu, nego nas stavlja u podređeni položaj u odnosu na Vladu. Ova Narodna skupština postoji zbog narodnih poslanika. Zgrada Vlade nalazi se u Nemanjinoj 11 i Nemanjinoj 22 i na još nekim lokacijama u Beogradu. Ministarstva su dosta rasuta posle bombardovanja.
Ovo nije zgrada Vlade. Sada ćemo mi da raspravljamo o nekom predlogu zakona i taman kada sve završimo izaći će član Vlade da poklopi našu diskusiju, da usput ošamari poslanike opozicije, a pojaviće se na početku rasprave, to je praksa u dosadašnjim zasedanjima, i doći će na kraju da održi slovo poslanicima Narodne skupštine, iako Poslovnik jasno kaže da predstavnik Vlade dobija reč kada god je zatraži.
Iako Poslovnik kaže da pored ovlašćenog predstavnika Vlade i svi ostali članovi Vlade ako prisustvuju sednici Narodne skupštine imaju pravo da dobiju reč kada god je zatraže, zašto onda, pitam predlagača odluke, i ovako rigorozna odredba da kada svi narodni poslanici kažu ono što su imali da kažu izlazi predstavnik Vlade da da završnu reč.
Čemu to služi? Šta ako predstavnik Vlade kaže nešto što izazove poslanike da ponovo govore o ovoj tački dnevnog reda ili, šta to još ima da kaže predstavnik Vlade što nije rekao, ili što nisu rekli narodni poslanici u raspravi koja može da traje danima pre toga. Zbog toga vam predlažemo da sami sebe ne ponižavate, da se ne srozavate toliko i ostavite mogućnost da predstavnik Vlade ovde u ovoj skupštini čeka ishod glasanja o nekom predlogu, a ne da na njega indirektno utiče time što će poslednji da učestvuje u raspravi. Hvala lepo.

Molim vas da pre stavljanja na glasanje utvrdimo kvorum.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 44, protiv 113, uzdržan jedan, nisu glasala četiri, a ukupno su prisutna 162 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Lazar Marjanski.
Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor nije prihvatio ovaj amandman.
Da li predlagač prihvata ovaj amandman? (Ne.)
Da li neko želi reč?
Izvolite, gospodine Marjanski.

U članu 35. predložio sam dostavu materijala poslanicima. Naime, predlažem da se materijal dostavi 14 dana ranije pre održavanja Skupštine. Zašto sam to predložio? Jednostavno da bi poslanici mogli da se pripreme za zakone i za raspravu u Skupštini. Hvala.

Pre glasanja, molim da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum za odlučivanje. Stavljam na glasanje amandman.
Za 37, protiv 117, uzdržana četiri, nije glasalo pet, a ukupno su prisutna 163 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije usvojila ovaj amandman.
Na član 37. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor nije prihvatiio ovaj amandman.
Da li predlagač prihvata ovaj amandman? (Ne.)
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Dame i gospodo, ja sam na član 37. Predloga odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine, uložila amandman i zatražila da se briše. Zbog čega? Ovaj član, u izvornom tekstu član 157., koji se tiče hitnog postupka, u stavu 2., kaže da po hitnom postupku može da se donese samo zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice i onda se dodaje ovim izmenama i dopunama - život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje, republičkih organa i organizacija.
Ne razumem zašto u ovom članu restrikcija? Ne razumem zašto ovakvo sužavanje razloga za donošenje zakona po hitnom postupku? Da je možda je u obrazloženju ta svrsishodnost na adekvatan način objašnjena, ne bi bilo potrebno da se ulaže amandman, ali smatram da je predlagač zakona taj koji ceni razloge za hitan postupak i dužan je da taj hitan postupak obrazloži i onda su ove odredbe i ova ograničenja potpuno suvišna, pogotovu što u članu 38. ovog istog poslovnika, odnosno dopuna Poslovnika stoji da o svakom predlogu za stavljanje na dnevni red akta po hitnom postupku Narodna skupština prethodno odlučuje bez pretresa prilikom utvrđivanja dnevnog reda, odnosno u toku sednice odmah po prijemu predloga.
Podsećam narodne poslanike na to šta je sve u nadležnosti Narodne skupštine. Okolnosti i uslovi u kojima živimo i radimo se tako brzo menjaju i smenjuju, ili bolje reći pogoršavaju, da je neizvesno šta će predlagač u tom trenutku smatrati za razlog za hitan postupak. Šta, recimo, ako treba da se ratifikuje neki međunarodni ugovor, da se odluči o zaduživanju Republike Srbije, o raspisivanju republičkog referenduma.
Meni je potpuno nejasna ova odrednica i zbog toga sam ovaj amandman uložila. Smatram da ni Zakonodavni, ni Administrativni odbor nisu uložili napor da shvate razloge podnošenja ovog amandmana. Gospodin Vučić je takođe malopre rekao da mu nije jasno zašto se ovako an blok odbijaju naši amandmani, a ja ću da mu dam objašnjenje, i njemu i svima ostalima. Predstavnici odbora, i jednog i drugog, upoznali su se sa tekstom Predloga odluke tek juče oko 14 časova i očigledno da nisu uspeli da shvate suštinu predloga akta, koji je bio poznat samo jednom uskom broju ljudi van ovog parlamenta koji su ga pripremali.
Još nešto, gospodo, vezano za sve restrikcije koje pokušavate kroz ovaj poslovnik da provučete, ja ću da vam poručim jedno - ja sam poslanik, izabrana na listi SRS, u izbornoj jedinici Srbija. Moji birači zahtevaju od mene da sedim u trećem redu ovde gde sedim i ma kakvu odluku doneo vaš Administrativni odbor da me rasporedi na neko drugo mesto, ja ću sesti upravo na ovo, pa neka me neko pomeri.

Molim vas da utvrdimo kvorum pre nego što pristupimo glasanju.
Molim vas da pozovete narodne poslanike kojih ima ispred vrata.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 44, protiv 118, uzdržan jedan, nije glasalo 5, a ukupno je prisutno 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 39. amandmane su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić. Administrativni odbor predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor nije prihvatio ovaj amandman.
Da li predlagač prihvata ovaj amandman? (Ne prihvata.)
Da li predlagač amandmana želi reč?
Ima reč Aleksandar Vučić, narodni poslanik.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je poslednji član po kojem se večeras javljamo, poslednji amandman, pa vas molim za malo strpljenja.
Mi smo predložili da se član 39. Predloga odluke koji ste nam dostavili menja i da se u glavi 14. doda novo poglavlje koje govori o odnosu Narodne skupštine i Vlade. Posle člana 203. da se doda novo poglavlje 203a, koje bi glasilo (Pročitaću ga, a onda ću ga ukratko obrazložiti. Radi se o uvođenju instituta interpelacija, o onome što smo više puta želeli da se uvede u naš Poslovnik. Čuli smo to i od nekih predstavnika vlasti da to žele, pa bi bilo dobro da to prihvate.):
"Najmanje 20 narodnih poslanika mogu da podnesu interpelaciju za pretres pitanja u vezi sa radom Vlade". Ako bi se, eventualno, prihvatio predlog gospodina Pala Šandora - da bude 60-70 ili 80 narodnih poslanika, posebno bi se za ovaj saziv izvrgla ruglu namera srpskih radikala zbog toga što bi u tom slučaju interpelaciju mogla da pokreće samo vladajuća većina, a ni jedna od opozicionih političkih stranaka.
"Interpelacija se podnosi u pisanom obliku. Mora da sadrži jasno formulisano i obrazloženo pitanje koje treba da se razmotri, kao i predlog kako će se obaviti pretres". Ovo se umnogome razlikuje od izveštaja o radu Vlade. Mnogi su govorili da je to slično. Ovo je drastično različito i formalno i materijalno-pravno nema nikakve sličnosti sa izveštajem o radu Vlade.
"Potpisnici interpelacije posebno navode ovlašćenog predstavnika. Ako to ne učine, smatraće se da je ovlašćeni predstavnik prvi potpisani narodni poslanik". To je nešto što smo već imali u praksi i u delovanju Narodne skupštine Republike Srbije u prethodnom periodu.
"Vlada razmatra interpelaciju i dostavlja predsedniku Narodne skupštine svoj stav najkasnije u roku od 10 dana od prijema interpelacije". Smatramo da je to razuman i prihvatljiv rok, da je to normalno vreme u kojem Vlada može da pruži odgovor.
"Predsednik Narodne skupštine odmah po prijemu dostavlja stav Vlade narodnim poslanicima". Razradili smo ceo mehanizam interpelacije, način na koji bi trebalo da funkcioniše i da se čitav mehanizam sprovede u delo. "Interpelacija se stavlja na dnevni red sednice Narodne skupštine, koja se mora održati u roku od 15 dana od dana dobijanja stava Vlade povodom interpelacije".
"Ako Vlada ne dostavi stav povodom interpelacije u predviđenom roku, interpelacija se stavlja na red prve naredne sednice Narodne skupštine u redovnom zasedanju po isteku tog roka".
Zbog čega je pitanje interpelacije ovoliko važno? Govorim nešto što nije u samom aktu. Suština je u tome da mi smatramo da u ovo vreme - kada postoji ogroman broj veoma značajnih pitanja, ključnih pitanja za opstanak naše države, za opstanak naše nacije, pitanja bezbednosti i sugurnosti naših ljudi na jugu Srbije, ali i terotirijalna pitanja na jugu Srbije, naročito u Preševu, Medveđi i Bujanovcu, svim problemima na Kosovu i Metohiji, o sve većim nedaćama naših naroda na severu Srbije ili Vojvodine, kako to neki vole da kažu, dakle o svim tim pitanjima, a da ne govorim o ključnim ekonomskim i socijalnim pitanjima, o svim nedaćama sa kojima se danas suočavamo - mogućno je da ova skupština na najbolji način funkcioniše preko instituta interpelacije.
Već 10 godina postoji neka vrsta opšteg prećutnog konsenzusa između različitih političkih struktura i različitih političkih stranaka, da bi institut interpelacije trebalo uvesti u naš poslovnik, pre svega kada se radi o odnosu Narodne skupštine Republike Srbije i Vlade Republike Srbije.
Mi smo, naravno, naveli još niz tehničkih činjenica koje moraju biti uzete u obzir i koje se moraju poštovati ako želimo.....

Vreme, gospodine poslaniče.

Brzo ću završiti. Dakle, to mora biti uzeto u obzir jer bez toga interpelaciju ne bi bilo moguće sprovesti.
Smatram da je važno da vam pročitam još jedan stav. Ako je od strane predlagača predložena saglasnost o prelasku na narednu tačku dnevnog reda, bez usvajanja zaključaka, a predstavnik Vlade pristane na to, to je nešto što bi bilo veoma značajno, posebno u uslovima u kojima radimo.
Ono što je, takođe, značajno da bi se izbegla mogućnost - kako vi kažete - opstrukcije ili težeg vida opstrukcije Narodne skupštine, što je takođe predloženo u tekstu interpelacije, to je da se interpelacija povodom istog pitanja ne može ponovo podneti tokom istog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije. Čini mi se da su na taj način i Vlada i Skupština dovoljno zaštićene od eventualne zloupotrebe. Siguran sam da u Narodnoj skupštini sede odgovorni poslanici koji to nikada ne bi učinili, ni u kom slučaju.
Ukoliko predlagač odluke zaista želi da Vladu učini odgovornom i nezavisnom od stavova Narodne skupštine Republike Srbije, što na žalost u dosadašnjoj raspravi prema odbijanju amandmana koje su predložili poslanici Srpske radikalne stranke nije bio slučaj, jer smo videli da se želi po svaku cenu da predstavnici Vlade i počinju i završavaju rasprave, da oni daju konačni sud, da oni budu ti koji će diskvalifikovati opozicione poslanike, kao što smo imali prilike da vidimo jednom prilikom kad je bio prekršen Poslovnik, mislim baš na prethodnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, mislim da je ovo najbolji način, nema boljeg načina u pravnoj teoriji i pravno-političkoj praksi ....
(Žagor.)
Završavam za 30 sekundi. Mislio sam da ćete želeti da čujete nešto, pošto vidim da ne radite ništa ceo dan. Jesam umoran, ali ja jesam nešto radio, a vi nemate od čega da budete umorni. Bez obzira na to, vičete i dobacujete s mesta toliko nepristojno da nema nikakvog smisla. Ako mislite da ćete me time ućutkati, nećete. Na vašu sreću, da biste mogli, i pored ovolikog nerada da mirno odete kućama, ja ću upravo završiti i reći da je to najbolji način na koji narodni poslanici utiču na rad Vlade. Ne postoji drugi, ne postoji bolji način u pravno-političkoj praksi, u uporednoj pravno-političkoj praksi. Čini mi se da ako odbijete i ovaj amandan i ovo što smo predložili, a mislim da je postojalo neko načelno saglasje između različitih poslaničkih grupa, svima će biti jasno, da smo, nažalost, bili u pravu kad smo na početku današnje rasprave konstatovali da je jedini cilj usvajanja novog poslovnika da se što žešćim i što restriktivnijim merama smanji i uskrati mogućnost opozicionim poslanicima da deluju u Skupštini.
Hvala vam.