Dame i gospodo narodni poslanici, naša zajednička obaveza, obaveza svih narodnih poslanika, mislim da to nije sporno, jeste da zadržimo u poslovniku sve ono što je u njemu valjano, a da u skladu sa praksom, u skladu sa okolnostima, u skladu sa mogućnostima razvoja parlamentarne demokratije, poslovnik dograđujemo tako da napreduje, koliko je to moguće, prateći praksu i omogućavajući toj praksi da ide napred.
Naša zajednička obaveza jeste da zadržimo javnost rada Parlamenta, da zadržimo i obezbedimo mogućnost svakoj parlamentarnoj grupi da javnost upozna sa stavovima svoje stranke, svoje grupacije, o svakom pitanju koje je na dnevnom redu Parlamenta. Obaveza nam je i da efikasno radimo. Ta reč se ovde na različite načine tumači, ali efikasnost podrazumeva, ili makar za mene i za one koji su ovaj predlog izmena podneli podrazumeva, da se smanji mogućnost opstrukcije rada.
Šta znači - opstrukcije rada? Pravo je parlamentarne opozicione stranke da onemogućava stranke koje imaju većinu u parlamentu da na jedan lagodan način, bez uticaja manjine, donose zakone koji su na dnevnom redu. Njihovo je pravo da čak iskoriste opstrukciju kao jedan od metoda da se neki zakon ne donese. To je, naravno, tako u normalnim okolnostima, kada ta opoziciona grupacija učestvuje u radu parlamenta i onda opstrukciju koristi za unapređenje demokratske rasprave u parlamentu.
Dakle, natera Vladu ili predlagača da zakonski projekat, zbog opstrukcije, povuče, a zatim sa predlagačem sedne, traži kompromisna rešenja, pronalazi bolja rešenja i time doprinosi poboljšanju rada parlamenta. U situaciji kada vi imate grupaciju, ili možete imati grupaciju, neodgovornih poslanika - bili oni u opoziciji ili na vlasti, svejedno, oni moraju imati odgovornost prema državi i narodu i da to ne bi zvučalo prekrupno, o čemu se radi - u okolnostima kada vi menjate režim, kada menjate jedan čitav sistem, i politički, i ekonomski, i socijalni, i u svim oblastima, u svim sferama života, kada vas očekuje donošenje brojnih zakona, vi ne možete dopustiti ni jednoj neodgovornoj grupaciji da onemogući rad parlamenta kao vrhovnog zakonodavnog tela.
Postojeći poslovnik to omogućava. Da su okolnosti drugačije, da je praksa drugačija, ne bi bilo potrebe za ograničavanjem vremena, jer nije kršenje prava manjine, koje je ovde pomenuto, što jeste suština demokratije, oduzimanje prava na besplodne rasprave. Mora da postoji odgovornost manjine, isto kao što mora da postoji odgovornost većine. Nije demokratija dužina izlaganja, demokratija je argumentovano izlaganje, učestvovanje u potpunosti u parlamentarnom životu. Nije kvalitet, bilo jednakog mišljenja, bilo suprotnog mišljenja, u tome što će izlaganje trajati dugo, nego koji će se argumenti koristiti.
Ovaj poslovnik treba da omogući prednost pameti nad jezikom, treba umnom poslaniku da pruži prednost pred logoreičnim. To je suština Poslovnika. Poslovnik treba da omogući da se vodi rasprava, ali i da se uvek rasprava okonča donošenjem nekog zakonskog projekta.
Pomenuta je interpelacija, za koju, svakako, svako onaj ko se zalaže za parlamentarnu demokratiju ne može da spori da je nešto što je poželjno i što parlament treba da ima. Ali, budimo realni, odgovorimo i sebi, i javnosti - da li u ovom momentu i da li naša parlamentarna praksa dopušta interpelaciju? Nadam da će naša parlamentarna praksa vrlo brzo omogućiti dalju dogradnju Poslovnika i uvođenje interpelacije u srpski parlament.
I možda poslednje, mada mislim da sam rekao sve, a i vreme za diskusiju ističe, i to je otprilike ono što sam hteo da kažem - dakle, ostaje prostor da se Poslovnik dorađuje. Tačna je primedba da Poslovnik ovim gubi u onom delu gde se govori o raspravi u pojedinostima, ali dovodi u jedan, ako hoćete, i logičan odnos pravo na raspravu, demokratsku raspravu, kvalitet rasprave i efikasnost rada parlamenta. Hvala.