Dame i gospodo narodni poslanici, za vrlo kratko vreme Srbija je doživela dve najveće prevare. Prva prevara jeste oktobarska DOS-ovska revolucija ili "bager revolucija", kada je srpski narod zaveden obećanim donacijama iz inostranstva od šest milijardi dolara i većim boljitkom.
Druga prevara jeste danas donošenje paketa zakona o oporezivanju građana i imovine. Dame i gospodo narodni poslanici, umesto da je Vlada donela zakone, kako da spase ovaj narod od gladi, zime, mraka i bede, ona još donosi zakone kako bi ga još više oglobila i osiromašila.
Vlada pri donošenju Predloga zakona nije konsultovala sindikate, sada im oni ne trebaju, a kada su dolazili na vlast iskoristili su ih preko kriznih štabova, preko zborova, preko mitinga da bi došli na vlast, a danas su ti sindikati postali socijalne žrtve.
Uvidevši da su prevareni, građani Srbije su sve više nezadovoljni radom i politikom ove vlade i sve više uviđaju da je jedino Srpska radikalna stranka, prava alternativna stranka i jedina stranka koja može da raskrinka ovu vlast. Umesto da se raspravlja o završnom računu Srbije za 2000. godinu, mi u stvari idemo obrnuto, usvajamo budžet Republike Srbije za 2001. godinu.
To su opet neke revolucionarne radnje da bi napali prethodnu Vladu i njen rad.
Dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuo bih se na budžet za 2001. godinu. Prvo bih rekao, izdaci za zdravstvo, izdaci za prosvetu, izdaci za agrar, izdaci za socijalnu zaštitu i brigu o deci.
Izdaci za zdravstvo treba da se uvećaju 100%, evo zbog čega. Prvo, u pitanju su plate, sredstva za održavanje aparata i objekata u bolnici i borba protiv raka i side.
Kada kažem sredstva za održavanje aparata i objekata u bolnici, pre neki dan sam bio u Šabačkoj bolnici pa kada sam natočio čašu vode bolesniku, morao sam biti okupan.
Izdaci za prosvetu da se uvećaju duplo zbog kvaliteta nastave i povećanja standarda studenata i prosvetnih radnika. Ovih dana smo svi upoznati sa štrajkom prosvetnih radnika i njihovom prevarom od gospodina ministra prosvete i sporta Gaše Kneževića.
Izdaci za agrar, što je najvažnije, svi su o njemu mnogo pričali, a mislim da mnogi od njih u stvari i ne znaju da razlikuju jagnje od teleta, ili bilo što drugo, da bi mogli kompetentno da pričaju o poljoprivredi.
Radi stimulisanja poljoprivredne proizvodnje treba ukinuti sva ograničenja u pogledu prodaje poljoprivrednih proizvoda. Ako sagledamo situaciju o setvi, Vlada do sada nije pomogla agrar kreditiranjem i raznim olakšicama.
Vlada podnosi danas predlog da se iz poreza na promet izuzme đubre, sredstva za zaštitu bilja i hrana za stoku, povlastice za mehanizaciju . To je trebalo ranije da uradi uredbom Vlade, kao što je uradila sa dnevnicama za solidarnost, a ne da većina seljaka ili, kako reče savezni ministar, farmera, se snabde ovom robom ranije i tako biva opljačkana i prevarena.
Seljak je nacionalni heroj, jedini radnik borac koji sve proizvodi za druge, a koristi minimum. Svi se zakljinju za seljaka i poljoprivredu, svi mu obećavaju kada je setva i žetva, a kada to prođe brzo ga zaborave. Regresirana nafta od 40 litara koje je Vlada obećala sada se svela na 25 litara, ali uopšte je nema. Jedino svi znamo da je ulaganje u poljoprivredu takvo ulaganje koje se jedino oplođuje i vraća.
Jedino mlekare misle o seljaku i jedino su ga one pomogle da nabavi repromaterijal za setvu i đubrivo, jer Vlada nije isplatila regres, odnosno premiju za mleko za januar i februar mesec .
Da obavestim predsednika Vlade da je fabrika mineralnih đubriva u Šapcu počela da radi, iako je gospodin predsednik prilikom svog obilaska rekao da je to arheološka vrednost. Takođe želim da obavestim ministra poljoprivrede Veselinova i da mu poručim da je kvalitet proizvedenog đubriva u šabačkoj fabrici bolji i ono je jeftinije od uvezenog. Uvezeno đubrivo je kvaliteta tri osmice, a đubrivo koje proizvodi šabačka "Zorka" jeste tri petnaestice, a može se reći i tri šesnaestice.
Gospodo, za ovom govornicom gospodin ministar poljoprivrede je rekao da je potpomogao, da je Vlada potpomogla fabriku za proizvodnju đubriva u Pančevu. Znači, prema tome, postoje četri fabrike đubriva u Autonomnoj pokrajini Vojvodina, a samo dve u južnoj Srbiji.
Danas na poljima Mačve i Srema rade šezdesetogodišnjaci, ne zna se ko je stariji - seljak ili mehanizacija. Zato sam i predložio da se budžet poveća duplo, da se mladi vrate na selo i mehanizacija obnovi.
Izdaci za socijalnu zaštitu i brigu o deci. Dame i gospodo, stanovnici ove zemlje postali su socijalni slučajevi. Fabrike ne rade, plate se ne primaju, mnogo je izbeglica sa Kosova, Hrvatske i Bosne. Zato mislim da se ovi izdaci povećaju .
Sada bih se osvrnuo na stopu oporezivanja. Ako se uzme da je stopa oporezivanja za usluge sa 12% otišla na 20%, a na trgovačku robu sa 28% otišla na 20%, može se odmah videti da su proizvodne delatnosti ugrožene u odnosu na trgovačke i švercerske kuće.
Budžet je neralan i inflatoran i zato za njega nećemo glasati.

 Reč ima ministar Đelić, 10  minuta.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, kolege ministri, dame i gospodo, prvo bih hteo da se zahvalim svima na sugestijama i idejama. Bilo je nekih izlaganja koja su izlazila iz teme,  ali bilo je dosta korisnih stvari. Čak se čuo neki kompliment. On za mene nije lični, nego je to kompliment za jednu celu ekipu koja već nedeljama radi besomučno i  želim ponovo da im se zahvalim danas što su pred vama ovi tekstovi, ovaj budžet i ova poreska reforma.
Hteo bih u ovih 10 minuta da obrazložim jedno 6 tačaka i to da odgovorim na glavne tačke i primedbe koje su izašle iz ova dva dana diskusije. Neće ovo biti zadnji put, obratiću vam se još jedno dva puta, ako sam dobro pročitao Poslovnik.
Prvo pitanje je bilo da li je ovaj budžet prevelik, da li je ovo nešto veliko što naša privreda neće moći da podnese. Odgovor je - ne. Da li možemo uporediti ono što je bilo prošle godine sa ovim ? Ne. Prošle godine smo imali jedan budžet i neko je danas rekao 31 milijarda , ali tu treba da se doda još 15 milijardi specijalnih računa, još 5 milijardi sopstvenih prihoda raznih organizacija, a da ne govorimo o tome da smo imali još milijarde gubitaka EPS-a, koji su u stvari kvazifiskalni deficit. Jer umesto da država, kao što smo ove godine obezbedili budžet, ima neke subvencije i za te slučajeve, jednostavno je pokušavala i to prenela preko tih leđa, a da ne govorim o onim računima bez krčmara koji su išli preko robnih rezervi ili pak o tim poslovnim bankama koje su jednostavno bile protočni bojleri za državnu politiku i u stvari jednog političkog vrha koji je davao naredbu Narodnoj banci da štampa novac. Ona ga prosledi poslovnoj banci, koja je onda davala odabranim preduzećima, bez ikakve tržišne utakmice za taj novac, nego možda za neke odabrane, bliže vlasti, da bi oni uspeli da nešto urade u tim preduzećima, a da drugi nisu mogli da dolaze do tih sredstava.
Naravno, ta sredstva se nisu vratila i zbog toga imamo takvu katastrofu u bankarskom sektoru, negde oko minimum 6 milijardi maraka je rupa u tom planu, a da ne govorim o Fondu za razvoj, gde naravno znamo da se ništa neće vratiti.
Da ne govorim o ogromnom licemerstvu, a to je da je Fond za razvoj pre koju godinu, pozajmio, ponavljam - pozajmio, 500 miliona maraka Fondu PIO, kao da u bilo kojoj zemlji neki fond za penzije može ikada vratiti takvu neku pozajmicu. To se dogodilo i to se vodi i dan danas, a mi ćemo to ispraviti. Eto kako su se vodile te javne finansije. Kada pogledate današnji budžet i ovu celu javnu potrošnju, u vidu postotka prema bruto nacionalnom dohotku i, dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, tu moramo da prestanemo da govorimo o društvenom proizvodu, izvinite, o društvenoj proizvodnji, moramo da uvedemo bruto nacionalni dohodak kao cela Evropa, odnosno da govorimo o njemu i tu vidimo da ćemo ove godine biti daleko ispod 50%, oko 44%. Prošle godine, kada izračunate sve to i uračunate u sve to, a u tome nećemo računati ono o čemu smo govorili, i 19 milijardi docnji, zakašnjenja, i neki poslanici su danas govorili - zakašnjenje od tri godine za penzije seljacima, dve godine za dečije dodatke, 20 milijardi docnji je bilo prošle godine, koje smo delimično mogli da saniramo u zadnjem kvartalu, ako sve to dodate, sve je to bilo negde između 55 i 60% bruto nacionalnog dohotka zahvatanja privrede ove godine.
Ove godine, zahvaljujući tome što smo uspeli s nešto boljim izvršenjem budžeta, prošle godine donacijama i većom disciplinom da vratimo neku docnju i time što smo mnogo odgovornije gledali šta je javna potrošnja, i mnoge moje kolege znaju kakve su bile teške te diskusije i koliko smo pomno pratili i gledali svaki dinar da bude potrošen u one svrhe i naravno, da novca nema dovoljno, ali mi smo uspeli da smanjimo to zahvatanje.
Prvo pitanje - da li više zahvatamo? Ne. Manje. Mnogo odgovornije. Videli smo da prošle godine, svaki put kada smo pogledali i, dobićete taj izveštaj o završnom računu za tri do četiri nedelje, videćete da svaki put kada je bila neka specijalna i namenska taksa, da su se tu rađali najveći problemi i tu se najviše trošilo nenamenski, i tu je bilo najviše mešetarenja. Zbog toga smo to ukinuli i imaćemo mnogo veću kontrolu za sve što se dešava.
Drugo pitanje koje je danas bilo, to je - a, zašto imamo deficit?
Mi smo do sada bili jedina evropska zemlja, i Moldavija, i Rumunija, i Bugarska i doći ću do tih zemalja, koja nije iskazivala istinu, a istina, već sam je sada dao, to je da smo i prošle godine imali deficite i te kakve. Ove godine, prvi put iskazujemo istinu i kažemo da naša zemlja planira da ima budžetski deficit i to konsolidovan, sa raznim fondovima od 22 milijardi dinara. Od kojih će10 biti pokriveno iz privatizacije, a 12 iz očekivanih donacija i zajmova.
Pitanje se onda postavlja - a šta će biti ako se ne materijalizuju ti prihodi, ako ne bude te privatizacije, ako ne bude tih donacija i kredita? Naravno, postoji rezervna varijanta. Mi smo odgovorna vlast, znamo kojim redosledom ćemo smanjivati rashode, a naravno da one stvari koje će u svakom slučaju ostati, to su plate, penzije, socijalno osiguranje za one koji su najugroženiji i naravno za ono što je potrebno da naše sudstvo, da naša policija i ono što izdržavamo, što se tiče vojske, i dalje funkcioniše. Tim redosledom idemo i to je onaj pravi put za jednu odgovornu državu.
Znači, deficit prvi put, kao svaka normalna zemlja iskazujemo i znamo šta ćemo uraditi u slučaju da ne bude tih sredstava koje smo danas predvideli, a verujem da će njih biti, i te kako. Čak verujem, a bilo je diskusije o tome, da ukoliko se međunarodna pozicija naše zemlje ne pogorša u narednih nekoliko nedelja, imaćemo i donatorsku konferenciju, na kojoj radimo i na kojoj će doći do dodatnih značajnih sredstava za finansiranje mnogih kapitalnih projekata u našoj zemlji, bilo to u domenu poljoprivrede, bilo to u građevinarstvu, bilo to u energetici, a da ne govorim o drugim segmentima kao što je sudstvo, gde bi uistinu trebali više da imamo, a to je jedno važno i ključno mesto za našu zemlju, a da ne govorim o lokalnoj samoupravi, a da ne govorim i o policiji. Jer, verujte, bio bih jedan od najsrećnijih ljudi ako bismo mogli da nađemo sredstva, kroz koje načine, da obnovimo onu jednu od bombardovanih zgrada, da se i naša policija smesti nazad u njihove prostorije, da nemamo više takve skupe zakupe u kojima oni žive. To je ona ključna stvar. Deficit imamo da bi bili kao Evropa, da bi bili kao normalna zemlja i da bi vodili javne finansije na sasvim normalan način.
Treće pitanje je bilo - da li će biti inflacije? Odgovor je - da.
Mi smo planirali 30% inflaciju ove godine, od toga je 10% one jezgrovite inflacije, a 20% je već predviđeno za ono uklanjanje dispariteta cena, struja takođe o kojoj smo govorili i nekoliko namirnica. Kao što ste videli, tu su komunalije i tu je već nešto urađeno u prvom kvartalu. Moram reći da će Vlada Republike Srbije, na sledećoj sednici ponovo preuzeti na sebe davanje saglasnosti na dizanje cena komunalnih usluga, jer je bilo malo previše nekoordiniranih poteza u tom planu na lokalnom nivou. Znači, mi ne samo da smo predvideli inflaciju, već smo čak i ukalkulisali ono što treba da dođe u vidu inflacije kroz uklanjanje dispariteta cena, pa i ove poreske reforme. Mi smo ukalkulisali i već pričali sa mnogima iz trgovine, i to onih velikih mreža, i njihova računica je kao naša. Sada, kada smo odložili primenu ovog poreza na promet na komunalije do početka sledeće godine, efekat će biti prema njima oko 3,6%, a inflacija prema nama možda oko 3,8 do 4% jednokratno, od sledećeg meseca. Znači, mi smo tu inflaciju predvideli i čini mi se da je ipak to mnogo poštenije, nego projektovati, kao što je bilo projektovano u budžetu za 2000. godinu, da bude nulta inflacija. Šta smo dobili? Dobili smo 113%. Odakle 113%? Baš zbog toga što su se neke cene stihijski oslobodile i oni koji danas pokušavaju da daju lekciju tome da će možda biti neke jednokratne inflacije od 3,6% zbog neke poreske reforme, a u oktobru prošle godine su ispustili sve ono što su držali godinama i prouzrokovali 275% inflaciju u oktobru, 17% u novembru mesecu, mislim da to nije fer i nije odgovorno.
Zbog toga mislim da je ovaj budžet, projektovan sa 12 plata, sa 12 dečjih dodataka, 12 penzija, i to ćemo održati po svaku cenu, mnogo pošteniji nego onaj prošle godine, sa takozvanom nultom inflacijom, ali sa 11 penzija jer je tako bio projektovan i u startu. U startu se planiralo da se krše zakoni, usvojeni zakonom, priznata prava naših građana da se isplati samo 11 penzija, samo 11 plata, samo 11 dečjih dodataka. Ni to se nije uradilo i kasnilo se, kao što sam rekao, dve godine za dečje dodatke, tri godine za penzije seljaka, 26 meseci za one koji su u najtežem materijalnom položaju. Takvu neodgovornu politiku mi ne želimo da vodimo.
Želim da kažem četvrtu stvar, to je da li će ovaj budžet i ovakva poreska reforma imati efekte na standard građana. Na kraju krajeva, i verujte, to je ono jedino merilo za bilo koju politiku, pa i za ovu koju vodimo danas ovde. U nekom periodu jedino tako možemo da vidimo da li smo uspeli ili ne. Sigurno je da ovim poreskim reformama, najzad, ukidamo nešto što je unikalno za našu zemlju u Evropi, a da smo mi bili poreski raj za one bogate. U našoj zemlji je moglo da se živi sa nekom, možda i sa više privatnih firmi, gde već godinama ne iskazujete nikakvu dobit, a gde imate džip, imate jahtu, imate vilu, imate stan u inostranstvu, a da ne plaćate ni jedan jedini dinar našim porezima. Tome je došao kraj.
Ovog puta mi ćemo pomno gledati šta se dešava tu i imaćemo progresivnost u oporezivanju tih ljudi.
Što se tiče srednjeg sloja, srednji sloj neće imati efekat jer ova tranzicija uvek ide njemu na ruke, a oni najsiromašniji, mi smo njih obezbedili kroz te dečje dodatke, mi ćemo njima obezbediti i dodatna sredstva, kroz socijalni fond za jednokratnu pomoć i tu ćemo pomoći onim familijama koje primaju dečje dodatke, dodatno kada dođe vreme za udžbenike, za dečju odeću. Njima ćemo pomoći, a ne kroz takozvanu demagogiju i neke niže cene za sve, pa da i bogataši plaćaju istu cenu, kao i oni siromašni.
To je demagogija i to nije pravi način da se vodi jedna politika. Poreska politika je poreska politika i ona treba da obezbedi sredstva za socijalnu politiku i mi smo četiri puta više obezbedili sredstava za baš tu socijalnu politiku i mi ćemo nju ispoštovati.
Na kraju želim samo da kažem, budžet ne može sve i to je očigledno. On je samo jedan, možda ključni, ali jedan od glavnih elemenata ekonomske politike i nije jedini. Posle svega ovoga, i budžeta i poreza, jedini prioritet je privreda. Naravno, u budžetu imamo 22 milijarde za podsticaj privrede. To je mnogo više nego prethodnih godina. Imamo Agrarni budžet koji je mnogo propulzivniji nego prošlih godina.
Šta mi želimo? Mi nemamo čaroban štapić. Mogu vam reći, i to je naš nastup, da sa ovim budžetom, ovim poreskim zakonima i ono što nas očekuje u nekoliko meseci, to neće biti lako, ali ovo je Srbija u pokretu, dinamika je na našoj strani. Ona nije samo na strani neke vlade, ona je na strani Srbije.
Hvala vam puno.
(Aplauz u sali.)

Izlaganjem ministra Đelića, završili smo današnji rad.
Nastavak sednice je sutra u 10,00 časova.