Poštovane kolege poslanici, predstavnici Vlade koje imamo, moram da ukažem da motivi podnošenja ovog amandmana nisu neke druge prirode, već ono što tišti obrazovanje na celokupnoj teritoriji Srbije.
Obrazovanje se nalazi u takvoj situaciji da i sa sadašnjim povećanjem ostaće ispod proseka, jer povećanje od 15% ličnog dohotka ne vodi do republičkog proseka.
Postavljam realno pitanje - šta će obrazovanje da radi u daljem periodu. Doduše, danas nemam podatak koliko škola ne radi normalno, a isto tako ni koliko radi 30 minuta, čime je ugrožen nastavni proces i već duže vreme.
Podnoseći ovaj amandman smatrao sam da je plate u obrazovanju na teritoriji Srbije trebalo podići iznad republičkog proseka, a zatim pratiti povećanje shodno porastu troškova života odnosno inflacije. Imajući to u vidu, smatram da Vlada ima mogućnosti da iznađe i da ne treba ono što je predloženo da bude svetinja za nju u daljem delu.
Ima sedam milijaradi u budžetskim rezervama. Izjednačite plate prosvetnih radnika iznad proseka, a to znači neko povećanje od 18 do 20%, a zatim praćenje primanja, odnosno shodno inflaciji. Mislim da u toj situaciji obrazovanje može da nastavi da normalno privede školsku godinu kraju. Sve ostalo je lepo dogovoreno i sa te strane ministru prosvete moram odati priznanje. Uradio je to veoma profesionalno, sa tačke gledišta Vlade Srbije, ali sa reakcijom prosvetnih radnika, ne.
Prosvetni radnici na teritoriji Srbije ovo povećanje, ovako kako je predviđeno, ne mogu podržati, jer njihov položaj je takav da je ispod svih proseka. Moram ponoviti još jednom plate - nekvalifikovani radnik sa 1.200 dinara, viša sprema sa 2.800, visoka sprema sa 3.800. Molim vas, hoćemo napredno obrazovanje, hoćemo reformu u obrazovanju, hoćemo da pratimo Evropu. Sve to po azumeva korektan odnos prema obrazovanju i svim prosvetnim radnicima.
Smatrao sam, a smatram i sada, da rešenja nisu u štrajkovima, da su rešenja u razumevanju poslanika u Republičkom parlamentu. Kada se susretnemo u hodniku, bez obzira da li je opozicija i kog su obrazovanja, oni kažu - pa jeste, to bi trebalo otprilike tako da bude. Međutim, partijska disciplina zaustavlja verovatno kod svih partija da se poslanici izjasne zaista onako kako osećaju dati problem.
Znam da i sada, kada budemo ovaj deo sagledavali, da će biti ista situacija. Ja i dalje ostajem pri amandmanu - da se prosvetnim radnicima, a njih ima 104 hiljade (i milion učenika na teritoriji Srbije) , poveća plata, da se poveća tako da bude iznad republičkog proseka, a imam obrazloženje za to - zato što je kvalifikaciona struktura radnika u obrazovanju najveća. Ako hoćemo da ne oteramo kvalitetan kadar iz obrazovanja, ako hoćemo da škole rade i da izvedemo mladu generaciju do kraja, dužnost je ovog parlamenta da stvori uslove prosvetnim radnicima da ne prose, da se ne bave dodatnim zanimanjima, nego da rade svoj posao, ono što čini redovnu nastavu i vanškolske aktivnosti, da pripremimo učenike za završetak srednjeg obrazovanja, završetak osnovnog i uspešan upis na fakultet.
Što se tiče pozicija stipendija i studentskog standarda, moj predlog je išao ka tome da nisu sredstva dovoljna, imajući u obzir i platu koja će ići i smatram da je ekonomsko stanje kod roditelja takvo da ne mogu obezbediti, a treba obezbediti svim učenicima i studentima, koji izvršavaju svoje obaveze kvalitetno, da im ne bude prepreka materijalno stanje njihovih roditelja za njihovo školovanje.
Da bi se izvršila ta obaveza, smatram da ova sredstva treba povećati, smatram da i ova vlada ima isti osećaj da se obezbedi školovanje učenika osnovnih i srednjih škola.
Zamolio bih Parlament da još jednom razmisli o obrazovanju, u kakvoj se ekonomskoj situaciji nalazi.