Gospodine predsedniče, poštovane kolege i koleginice, članovi Vlade, treći dan vodimo raspravu o usvajanju jednog jako bitnog akta, koji treba da obezbedi normativne okvire za finansiranje najbitnijih funkcija države i društva. Vodimo raspravu o budžetu. U kojoj atmosferi je vodimo, to sticajem srećnih ili nesrećnih okolnosti vidi i ceo narod Srbije.
Na samom početku izlaganja, dozvoljavam sebi jednu digresiju jer se nisam do sada nijednom pozvao na povredu Poslovnika, da kažem da mi se čini da je glavna obaveza svih nas, po Poslovniku, da vodimo računa o dostojanstvu ovog doma.
Ova skupština je nešto više od nas 250. Ona je nosilac zakonodavnog suvereniteta Srbije, ona je simbol državnosti Srbije i moramo je svi zajedno poštovati, pre svega ta obaveza važi za one koji ne propuštaju nijednu priliku da naglase kakva je glavna svrha njihovih političkih aktivnosti, upravo ljubav prema srpskom narodu, srpskoj državi, ponavljam, opet i prema instituciji te države . Dobro, rekao sam da ću se držati teme i izvinjavam se zbog ove digresije. Mi, dakle, vodimo raspravu o budžetu i normalno je da tu opozicija i pozicija imaju različite stavove. Bilo bi normalno, naravno, da ti stavovi i argumentacija koja se koristi imaju neke veze sa predmetom o kome raspravljamo. Ako bismo pažljivo pogledali stenogram, bojim se da bi došli do zaključka da smo više vremena u ovoj debati potrošili na raspravu postojećih ili nepostojećih povreda Poslovnika, nego što smo pričali o budžetu.
Govorim o budžetu. Dakle, usvajamo budžet, ne bilo kakav budžet, već budžet Republike Srbije. Odmah mogu da kažem, čim kažem - budžet Republike Srbije, ne mogu da kažem da je budžet lep. Kada pogledam prihodnu stranu nije lep, naravno da nije lep, tužan je, jer znam u kokvoj je situaciji ova zemlja, ovaj narod i ova privreda i znam da je veliki napor obezbediti tih gotovo 130 milijardi.
Naravno, kada pogledam rashodnu stranu, nije lepo, jer znam da ovoj zemlji i ovom narodu posle 13 godina razaranja svega što je imao treba i mnogo više novaca za finansiranje njegove funkcije. Prema tome, naravno da nije lepo, ali to je budžetni paket zakona koji ga prate, zapravo i ne moraju niti mogu da budu lepi. Oni treba da predstavljaju prvi korak na jednom putu sa koga smo sišli pre 13 godina. Dakle, prvi korak ka tome da nam budžet liči na budžet normalnih zemalja, a da nam se javne finansije na isti način zasnivaju na sistemu koji postoji u Evropi. Dakle, Vlada se odlučila na jedan hrabar korak. Prvi put ćemo imati budžet jasan, pregledan, budžet iz koga će građani moći da vide ko šta plaća, koliko plaća i zašta taj novac odlazi. S tog stanovišta reč je o koraku koji je morao da se učini. Jedna je stvar da li se nekom budžet dopada ili ne dopada, ali sasvim sigurno se i bolesniku ne dopada da guta gorke lekove i da prima injekcije. Nikom se to ne dopada, ali je to stvar koja mora da se uradi. Prema tome, s tog stanovišta podržavam taj korak Vlade i, naravno, glasaću za taj budžet. Jedina eventualna zamerka koja bi mogla da stoji Vladi, koja verovatno ima svoje opravdanje u atmosferi, u kratkom vremenu i periodu u kome se ovo moralo raditi, a to je što nije imala više snage da učini još više ka uspostavljanju atmosfere jednog opšte uštvenog konsenzusa.
Dakle, još više pažnje prema svim relevantnim faktorima u zemlji, da po že ovaj konstruktivan napor Vlade. Pri tome, pre svega mislim na relevantne subjekte, ali i na sve one druge relevantne subjekte. Dakle, da se vratimo na ono što je glavni predmet današnje rasprave. Mi ovaj budžet, naglašavam, moramo usvojiti.
(Šešelj sa mesta: Gospodine Perišiću.)