Ne znam zašto gospodin Čedomir Jovanović toliko insistira na raznim koalicijama, savezima i međustranačkom saradnjom iz prošlosti. I Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka su sarađivale sa Socijalističkom partijom. Kada smo mi radikali to radili, mi smo to radili javno, u proklamovanoj koaliciji, u Vladi Srbije, u Saveznoj vladi. Kada je Demokratska stranka sarađivala sa socijalistima, onda je to bilo tajno. Setite se, Mićunović i Milošević kada je Vuk Drašković bio u zatvoru.
Dobro, to nije bitno, ali je bitno 1993. godine, kada su se Đinđić i Milošević dogovorili da socijalisti pomognu Đinđiću da smeni Mićunovića i te 1993. godine na vanrednim izborima Đinđić je bio protežiran na svim državnim medijima, jer mu je bilo obećano da će biti predsednik Vlade Srbije, pa 1994. godine između ostalog zajednički su ukinuli Zakon o privatizaciji i retroaktivno sve vratili u prvobitno stanje.
Godine 1992. Demokratska stranka je bila zajedno sa socijalistima u Saveznoj vladi, imali su dva ministra, Mio aga Perišića i onog Đukića što je bio ministar inostranih poslova. Dva ministra su imali u Saveznoj vladi. Niste vi tada izbacili socijaliste, nego smo mi radikali sve vas oborili, naravno pridobivši prethodno socijaliste da i oni glasaju protiv Panićeve vlade. To je ono što je sasvim normalno u političkom životu.
Tajni odnosi kod Miloševića, to i da ne govorim, razbijanje demonstracija 1996. i 1997. godine, Drašković se tuče sa policijom na trgovima i ulicama, a Đinđić kod Miloševića. Šta je samo ovde bitno? Ja vas ne optužujem što vi ponekad sarađujete sa socijalistima, nego što to ne radite transparentno, što biste vi rekli, što vam je omiljeni izraz. Mi bez ustezanja kada se negde slažemo, slažemo se, a kada se ne slažemo, onda smo protiv. Javno se slažemo i javno se suprotstavljamo. Ne radimo ništa iza leđa, ništa ne muljamo, ništa ne muvamo i naravno, što je najvažnije, gazda nam nije u NATO paktu.