Dame i gospodo narodni poslanici, lična primanja koja poslodavci zaposlenima isplaćuju svakog meseca, uključena u bruto zaradu i da čine osnovicu za plaćanje poreza i doprinosa su:  naknada za topli obrok, regres, terenski dodatak.
Ne znam odakle vi dolazite, kao da ne vidite kako ljudi jadno i bedno žive. Umesto da ste povukli crtu ispod koje životni standard radnika ne sme pasti, vi mu uzimate minimum koji je potreban da se preživi. Ova naknada za topli obrok služi za sanaciju porodičnog budžeta za ishranu, školovanje dece, odevanje i tako dalje, sve ono što ste oporezovali. Navedena naknada predstavlja minimum prava koja se zaposlenima isplaćuje za dane provedene na radu.
Regres je nekada služio radnicima za rekreativne svrhe na ime pokrića troškova za korišćenje godišnjeg odmora. Međutim, danas je to postalo primanje sa kojim se želi sačuvati porodični budžet. Mnogi mu se obraduju jer dobiju mnogo više novca nego što su lična primanja.
Zaposlenima koji su zbog potrebe službe upućeni na rad na teren poslodavac je obavezan da nadoknadi povećane troškove na terenu smeštaj i ishranu, ili isplatom naknade koja u celini pokriva te troškove koje zaposleni imaju dok su na terenu. Terenski dodatak je važna stavka u primanjima radnika koji rade na terenu jer on ta sredstva koristi za svoje i preživljavanje svoje porodice.
U sadašnjem vremenu, kada u proizvodnoj sferi ni jedno preduzeće ne radi ili radi sa smanjenim kapacitetom, s obzirom da se zarade radnicima ne isplaćuju po kolektivnim ugovorima, a negde se uopšte ne isplaćuju, gde su topli obrok, regres i naknada za troškove prevoza jedina primanja, oporezovati naknadu za topli obrok i regres bilo bi pogubno za mnoga preduzeća, a još bi više pogodilo ionako težak materijalni i socijalni položaj radnika. Smatram, da ovaj zakon treba biti stornirti sve dok mere Vlade ne budu funkcionisale i dok Vlada svojim merama ne poboljša životni standard radnika.
Ako sagledamo situaciju u setvi, Vlada do sada nije pomogla agraru kreditiranjem i raznim olakšicama. Ovogodišnja setva je skuplja nego u zadnjih 30 godina jer su skuplja uvozna mineralna đubriva, semenska roba, zaštitna sredstva. Iskreno moram reći, da bi se posejao jedan hektar kukuruza sada jednog seljaka košta 1.000 maraka. Umesto da je Vlada oslobodila seljaka od ovog poreza, jer je prošlogodinja suša proglašena elementarnom nepogodom, a godišnji prihod prepolovljen, Vlada ovaj porez povećava duplo i tako vi mislite o selu i seljacima. Zato mi srpski radikali tražimo smenu ministra poljoprivrede, gospodina Veselinova. Njega ovde nema. Sigurno je otišao u lov, negde traži šljivovicu.
Ovim zakonom mnoga preduzeća će brzo zatvoriti svoje kapije, a radnici će ostati bez posla. Ukidanjem paušalnog oporezivanja mnoge zanatske radnje zatvarate, radnici ostaju bez posla i nastaju socijalni slučajevi. Radnici, koji posle 30 godina radnog staža, zbog neposlovanja firme, ili kao tehnološki višak, upućuju se na Zavod za zapošljavanje, do sada su nadoknadu primali do penzije, a sada novim zakonom samo 24 meseca. Gde će oni posle toga? Nešto bih rekao gospodinu Joksimoviću, ministru za zdravlje, mislim da ste u ovoj zemlji živeli kao i ja, nisam doktor nego sam magistar tehničkih nauka i nisam mogao krasti u bolnici, a vi ste verovatno možda mogli. Mislim da ćete zbog ove reči čuvar, kod kuće nagrabusiti dobro.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, a posle njega narodni poslanik Branislav Blažić.

Dame i gospodo, moram na početku da se obratim gospodinu ministru  Đeliću, koji je u svom izlaganju pomalo trijumfalno tvrdio da paket poreskih zakona, koji je usvojen i koji je u proceduri, nije izazvao veći udar na standard građana. Naime, ministar reče da je došlo do određenih korekcija cena. Neki proizvodi su poskupeli par procenata, a neki su pojeftinili par procenata, ali da u proseku to nije izazvalo neke bitnije promene što se tiče cena, a samim tim i standarda građana.
Hoću, i moram da potvrdim da je ministar delimično u pravu. Naime, tehnička roba nije poskupela, ona je pojeftinila, šporeti, frižideri, zamrzivači i ostala tehnika, to je činjenica, međutim, prosečan građanin Srbije šporet kupi jednom ili dva puta u životu. Sa druge strane, ulje, šećer, so i drugi artikli, koji se koriste svakodnevno u ishrani, poskupeli su, i to ne za 2%, već za 20%, a oni se kupuju svakodnevno i predstavljaju izuzetno veliki udar na standard naših građana. Takođe, gospodin ministar nije rekao, prećutao je da je struja poskupela i da će to tek da izazove inflatorni udar i udar na standard naših građana.
Struja je poskupela od 1. aprila. To je činjenica, samo se niste u Vladi još dogovorili za koliko procenata i na koji način će to da se sprovede. Već su očitana brojila i čeka se samo dogovor u Vladi za koliko procenata i na koji način će struja poskupeti.
Što se tiče samog zakona koji je danas pred nama, Zakon o porezu na dohodak građana, i laiku je jasna namera ove vlade da na sve moguće načine napuni budžet koji je projektovan i usvojen u ovoj skupštini pre nekoliko dana.
Budžet od 130 milijardi dinara, koji je četiri puta veći od budžeta za prošlu godinu, mora se po svaku cenu napuniti. To ovaj zakon dokazuje i pokazuje. Ministar je rekao da se ovim zakonom neće promeniti poreska stopa na zarade radnika i to je tačno. Ona ostaje 14%. Međutim, menja se poreska osnovica koja je sada uvećana, jer pored neto zarade obuhvata regres, topli obrok i terenski dodatak.
Veća poreska osnovica, uz primenu znači iste poreske stope, daće normalno i veći prihod budžetu Republike Srbije. Ovim zakonom, koji će se verovatno usvojiti, znači ovakvim rešenjima, država odnosno budžet Republike Srbije je u plusu. On je dobio ovim zakonom.
Međutim, postavlja se pitanje šta je sa onima koji su poreski obveznici i koji su pod direktnim udarom ovog zakona, a to su radnici, to su zaposleni u privredi Republike Srbije. Kakve su posledice ovog zakona po njih?
Ako se ovo pažljivo pogleda i sagleda te posledice su negativne. Naime, zaposleni će ovim zakonom sigurno ići u minus. Ista sredstva koja su planirana za isplatu zarada i drugih primanja zaposlenih sada se moraju umanjiti za iznos koji se mora po ovom zakonu izdvojiti po osnovu poreza na regres, topli obrok, na terenski dodatak.
Ministar takođe reče da će ovim i drugim zakonima koji su u proceduri doći do rasterećenja privrede, da će ostati više sredstava privrednim organizacijama, privrednim subjektima, koja će moći da usmere u povećanje zarada radnicima. Ako poreska osnovica ostaje ista onda ne vidim način na koji će se privreda rasteretiti, jedino ako se smanje stope doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje.
Koliko je ova aktuelna vlada ozbiljna u nameri da ovaj budžet koji je projektovan napuni, govori član 85. Predloga zakona. Naime, u ovom članu se predviđa i porez na ostale prihode. Znači, sve ono što nije moglo da se obuhvati konkretnim i jasnim prihodima svrstano je u - ostale prihode, i takođe je oporezovano. Članom 85. obuhvaćeni su i prihodi koje ostvaruju članovi učeničkih, omladinskih i studentskih zadruga, kao i prihodi fizičkih lica ostvareni prikupljanjem i prodajom sekundarnih sirovina, šumskih plodova i lekovitog bilja.
Gospodine ministre, da bi ovaj vaš zakon bio transparentan, kako vi kažete, do kraja, kao i prethodni zakoni, zamolio bih vas da objasnite seljacima koji u toku letnjih meseci prikupljaju šumske plodove, lekovito bilje, da će od sada plaćati porez i na te prihode, iako ustaju ujutru u 4,00 sata, da bi do 6-7 sati prikupili kilo-dva gljiva, prešli po 10 i više kilometara po šumskim vrletima i posle toga nastavili svoj radni dan koji traje u letnjim mesecima i po 18 sati. Sada će i ti prihodi od kilogram gljiva biti oporezovani. Moraće da plate porez i na te prihode.
Takođe vas molim gospodine ministre, iako me ne slušate, da objasnite stanovnicima kartonskog naselja na Novom Beogradu i drugim Romima koji se uglavnom bave prikupljanjem papira po Beogradu, da će od sada morati da plate porez na prihod koji ostvare po tom osnovu, znači po prikupljanju i prodaji papira, iako im je to jedini izvor sredstava za život.
Gospodine ministre, da niste malo preterali?

Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u nekoj drugoj državi, sa nekom drugom privredom, u jednom možda drugom privrednom ambijentu ovakav paket zakona i želja da se bruto zarada afirmiše, želja da se suzi obim paušalnog oporezivanja, možda bi imala i smisla. I ne samo to, nego bi bila sasvim realna.
Međutim, mi živimo u zemlji u kojoj imamo manjak proizvodnje, manjak novca, manjak rada, manjak optimizma, manjak građanske sigurnosti, a imamo višak lažnih obećanja, haosa, siromaštva, beznađa, apatije i gladi. U takvom privrednom ambijentu, ovakav zakon će samo još više pogoršati ukupno tešku socijalnu situaciju u kojoj se zemlja nalazi.
On je ponovo na podlozi jedne psihološke opterećenosti i obećanja, opterećenosti revolucionarnim zanosom, na podlozi, psihološkoj podlozi obećanja od šest milijardi dolara, o brzom poboljšanju ukupne proizvodnje, o medu i mleku koji će teći Srbijom. I sad, kad se došlo do toga da su se karte otvorile sad se nekim restriktivnim poreskim sistemima u stvari odvraća pažnja od prave istine koja postoji u državi. Ovaj zakon je u stvari prepisan zakon sa izmenjenim brojevima. Nije se morao donositi nov zakon, nego napraviti samo izmene i dopune postojećeg zakona.
Jedina razlika od prethodnog je što je izbačena socijalna komponenta, koja možda u ovom momentu predstavlja najvažniju komponentu koju treba da ovakav zakon nosi. Socijalna komponenta - da su mnogi radnici kroz tople obroke upravo preživljavali ove teške godine kroz koje je zemlja prolazila.
Ono što je apsurd u ovom zakonu, to su kaznene odredbe. Ne po njihovoj veličini, nego po rasponu koji tu postoji. Od 1.000 do 100.000 dinara, od 2.000 do 200.000, 1 prema 100. To je prostor za stravične manipulacije koje mogu da se prave u rešavanju i kažnjavanju nekih prestupa.
Još jednom se dokazuje, gospodo - kad se ne može onako kako je obećano krenuti u demokratizaciju, uvek se lakše iz demokratije prelazi u diktaturu, nego što se iz diktature prelazi u demokratiju.

Reč ima narodni poslanik Živko Selaković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče Predloga zakona o porezima na dohodak građana u ovom trenutku, imajući u vidu standard građana u Srbiji, mislim da je u potpunosti neprihvatljiv.
O tome su dosta govorili prethodni diskutanti iz moje poslaničke grupe, Stranke srpskog jedinstva. Želim samo da se osvrnem na pitanje poljoprivrede. Da napomenem da je poljoprivreda bila oduvke oslonac, institucija za kupovinu socijalnog mira. Verovatno iz te počasti za kupovinu socijalnog mira, oslanjaju se na leđa poljoprivredi i tako joj daju počasno mesto u povećanju poreza, a, mislim da bi trebalo da bude obratno.
To je tzv. fabrika pod vedrim nebom, nikad se ne zna da li će uloženi rad i trud seljaka biti nagrađen, jer to sve zavisi od vremenskih prilika, bolje rečeno, neprilika. Stoga smatram da porez na dohodak od poljoprivrede i šumarstva treba sa 20 posto skinuti na 10 posto, to je i ujedno stav poslaničke grupe SSJ, o čemu je već poslanik Marković govorio.
Želim da napomenem uz ovo, kad je u pitanju poljoprivreda, da je od obećane regresirane nafte od 40 litara po jednom hektaru, raznoraznim filtriranjem i igrom reči prilikom tumačenja te odredbe, dobijeno maksimalno, to odgovorno tvrdim, od 20 do 25 litara, zavisno od vlasti lokalne samouprave, odnosno kako je na pojedinim opštinama.
Mislim da ovim predlogom zakona o porezu na dohodak dolazi čak i do dvostrukog oporezivanja građana, odnosno negde i trostrukog. Uz to, samo da potkrepim, jer sam veoma dobro upoznat, da porezu podležu npr. autoprevoznici, taksi prevoznici lica i robe. Samo da pojasnim to - jedan autoprevoznik plaća trostruki porez, kad se uzme u obzir da mu vozilo nije osnovno sredstvo za rad, delovi za to vozilo, nafta koju takođe troši, to nije oslobođeno poreza na promet, jer nije uračunato osnovno sredstvo za rad, a anomalija u svemu tome, priznat mu je samo taksimetar kao osnovno sredstvo za rad, a posebno je poreski obveznik kroz oporezivanje porezom od samostalnih delatnosti.
Mislim da je u ovim trenucima trebalo voditi računa i imati u vidu da će se ovaj zakon, napravljen upravo oko ovih 20 posto slomiti, kako mi seljaci kažemo "na grbači poljoprivrednika, odnosno radnika". Žalim, i time bih završio, što nije gospodin ministar Veselinov ovde, da ga podsetim, kada je on bio opozicija u prošlom mandatu, sa mnom, tu smo sedeli kao opozicija, predlagao je puno toga, a ne mogu da kažem da nešto nije i dobro predlagao, kad je u pitanju poljoprivreda, odnosno oslobađanje poljoprivrede od nameta.
E sada, on je ministar poljoprivrede, on je sada u stvari Babović, i ja bih ga pitao - zašto sada on samo ne sprovede ono što je on predlagao u vezi poljoprivrede i ja bih ga podržao sa dve ruke. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, čuli smo podršku gospodina ministra finansija i njegove poreske reforme, koje nastavlja svesrdno da nama ovde daje. Navodno je došlo do malog inflatornog udara i kao parametri za to su poslužile trgovinske kuće, kao što su "Jabuka", "C-market", "Pekabeta" i sl. Uslovi po kojima te firme posluju jesu monopolski u više pogleda. Na prvom mestu imaju monopol na upotrebu strateških artikala, kao što su šećer, ulje, brašno, na artikle koji su iz robnih rezervi, imaju monopol na veliki broj maloprodajnih objekata, i samim tim ucenjuju veliki broj proizvođača količinskim rabatima, tako da za njih dva, tri posto, tamo - ovamo, ništa ne znači.
Međutim, svojom dosadašnjom takvom politikom uspeli su npr. da jedan poljoprivredno-industrijski kombinat, koji je bio gigant, jedan od najvećih proizvođača hrane u Srbiji, stane na rub propasti. Prema nekim informacijama koje imam, PIK "Takovo" je od pre desetak dana poslao oko 60 posto radnika na prinudni godišnji odmor. To je bila politika koju sprovode te trgovinske kuće, koje obećavaju da neće biti inflatornog udara.
Činjenica je da je određeni broj artikala poskupeo i pojeftinio. Gde se to ogleda - ogleda se na prvom mestu što su pojeftinili artikli tehničke robe, kozmetike, alkoholnih pića, pa i viskija. Tu je sada gospodin ministar napravio svom kolegi, ministru Veselinovu, problem, jer će ovaj morati iz petnih žila da se upinje da dopuni taj deo budžeta svojom zaslugom, samo ne znam kako će Veselinov reagovati kada bude saznao da je ministar Đelić raspisao i porez na poljoprivredu od 20 posto.
Ono što je najosnovnije i što je stvarno poskupelo, to je hrana. Do sada nije bilo ozbiljnijeg inflatornog udara, iz razloga što se još uvek troše stare zalihe, pa je to samo bila korekcija, nivelacija cena, po pitanju promene poreskih stopa, a morao bih da obavestim i gospodina ministra da su poslovodni odbori vodećih proizvođača i prerađivača mesa i mesnih proizvoda u petak zasedali i donosili odluke o korekciji cena, ne nadole, već nagore. Znači, cene se podižu.
Sada nam je predloženo u zakonu o bruto platama da se oporezuje i topli obrok. Tu opet dolazim do jedne činjenice da, znači, poslodavac može sada da bira između dve stvari - jedna stvar je da se topli obrok i regres za godišnji odmor uopšte ne isplaćuju, što neminovno dovodi do pada životnog standarda, a u najmanju ruku me čudi razlog - zašto se to oporezuje. Jer, isplatom toplog obroka i regresa za godišnji odmor, poreski obveznici su posredno, preko nabavke hrane i drugih dobara, koja su potrebna za život, ponovo punili budžet.
Znači, moraće da računa da tu stranu neće moći više da koristi. Postoji i druga alternativa poslodavaca, da podignu cene, ali, sa podizanjem cena, javlja se inflacija. Inflacija koju je gospodin Đelić, ministar, planirao od 30 posto, i to najvećim delom zbog nivelacije cena u odnosu na svetske cene proizvoda, opet mi se čini čudnom, jer u svetu, a možda su mu zapadnoevropske cene interesantne, radnik radi u proseku za 1.500 do 2.000 maraka, a kod nas radi za 150, 200 maraka, pa i manje. U svakom slučaju, mora da vodi računa o tome da i ta cena rada utiče na smanjenje te svetske cene kod nas na tržištu.
Hteo bih još da vam kažem da plata sa regresom i toplim obrokom, utiče oko 15 posto na proizvođačku cenu artikla. Deset posto je odlazilo na platu, sa svim doprinosima koji idu, a pet posto je odlazilo na topli obrok i regres za godišnji odmor. Sada, ako poslodavac hoće to da isplati, mora da zaračuna još pet posto u proizvođačku cenu. To je bilo kod proizvođača.
Morate računati da i uslužne firme koje se bave transportom robe, iz istih razloga, moraju da zaračunaju još pet posto. Isto tako, velikoprodaja još pet posto, maloprodaja još pet posto. Neko neupućen, ko ne zna matematiku, a to je već jednom ministar Đelić dokazao ovde, da ne zna, rekao bih da je to inflacija od 20 posto. Međutim, mora da mu bude jasno da ovakva inflacija ide geometrijskom progresijom, jer pet posto ide na pet posto, pa opet na pet posto i to nikako ne može biti 20 posto, i već dolazimo na onaj deo koji se približava inflaciji od 30 posto, a još uvek nisu ukalkulisani svi porezi na promet usluga, koji su povećani sa 10 na 20 posto i još uvek nije ukalkulisana cena, nova cena električne energije, koja će sigurno da se odrazi na to.
Opet dolazimo do jedne geometrijske progresije, koja uvećava inflaciju i zaustaviće se u junu ili julu na 60 posto. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Božidar Vujić.